Васиона
променљивих звезда y лоптастим јатима, које су уочили Пикеринг и његови сарадници, још y 90. годинама прошлог века. Пикеринг je на овом пољу позвао и аматере на сарадњу, основавши Америчко друштво посматрача променљивих звезда. Он je први модерни астроном који je увидео да су понегде и аматери корисни као посматрачи небеских појава. Проблем звезданих јата je много заинтересовао Пикеринга и сараднике. Без обзира на врсту јата, он ce бацио н изучавање њихових спектара и 1897. дао je листу за 1000 јата, као што су Плејаде, Хијаде, Презепе итд. Пикеринг je од педесетак променљивих звезда успео да повиси списак на 3500 пред своју смрт. Он je дао прву њихову класификацију, која je основа данашње, као и прво математичко с бјашњење и теорију тзв. помрчинских двојних. Али он je имао и врло ингениозна објашњења и за друге врсте променљивих. Он je са сарадницима пронашао око 150 звезда типа „Чудесне y Киту“ (Мира Цети). Пикрениг ce бавио и планетском астрономијом. Врло су запажена његова посматрања Месеца, Марса итд. У знак признања, по Едварду Чарлсу Пикерингу je добио назив и један петнаестокилометарски кратер на видљивој страни Месеца, a y близини великог кратера Хипарха. Још већи посматрач планета и њихових сателита био je Виљем Хенри Пикеринг, енглески астроном, који je годинама вршио посматрања са острва Јамајке. Он нема никакве везе са Едвард Чарлсом, осим презимена. Занимљиво je το, да je један од Едвард Чарлсових потомака, познати професор Пикеринг, који je један од руководилаца модерног америчког астронаутичког и ракетног програма. Едвард Чарлс Пикеринг je умро 3. фебруара 1919. године, y Кембриџу, Масачусетс, САД, као директор Харвадске Опсерваторије. Дко би било занимљиво дати каква упоређивања, може ce са много истине лриметити да су Вилхелм Струве y Пулкову и Едвард Чарлс Пикеринг, y Харварду творци данашње модерне астрономије посматрачког типа, мада су обојица били одлични теоретичари, као и да су дали огроман подстрек на даљем раду на пољу астрономске науке, која данас, на прагу осме деценије XX века, представља науку са најбржим развојним путем за последњих сто година.
Драгослав Ексингер
ГОДИШЊА СКУПШТИНА АСТРОНОМСКОГ ДРУШТВА „РУЂЕР БОШКОВИЋ“
У просторијама Народне опсерваторије одржана je 22. јуна 1969. г. XVII редовна скупштина астрономског друштва „Руђер Бошковић“. Поред редовних чланова друштва y раду скупштине су учествовали друг Милићевић, секретар Астронаутичког и ракетног друштва СРС, и другарица Јањић Дара, руководилац астрономске секције y Крагујевцу. Скупштину je отворио и председавао раду генерални секретар Друштва Ненад Јанковић. Одмах треба истаћи да су y току рада скупштине детаљно размотрени сви облици рада астрономског друштва, као и могућности за што успешнији и сврсисходнији рад y наредном периоду. У извештају управног одбора астрономског друштва исцрпно je изнех преглед рада Друштва y периоду између претходне, XVI редовне скупштине, одржане 19. маја 1968. г. и ове. Као и свих претходних година, тако и протекле, y активностима Народне опсерваторије и резултатима њеног рада добила ce пуна потврда потребе постојања Народне опсерваторије, као установе широких могућности за рад, како стручан, тако и веома важан рад на упознавању и приближавању људи са астрономијом. Да je Народна опсерваторија дала пун допринос општој тежњи да ce научне дисциплине поставе y основу развоја савременог друштва може ce видети из наредног прегледа њених активности:
70
ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4