Васиона

разврставају ce y посебне научне дисциплине планетофизике и планетодезија тј. селенофизика, геофизика, односно селенодезија, геодезија итд. Дајући овакву класификацију аутори напомшву да досадашња проучавања y области групе наука обједињених под називом планетологија још увек иду неорганизованом методом, y основним поставкама великог броја необједшвених погледа научшша, занетим идејама планетолошких проблема. Једино што обједињава такав рад су саветовања која ce изводе на иницијативу Географског друштва и других научних оргакизација. Међутим, сматрају, да je y потпуности сазрело време да ce оснује један јак каучни центар за планетолошке проблеме који би преузео на себе задатак да обједини научнике који раде y тој широкој области

Λί. Зеремски

Na kosmičkim brodovima „Mariner 6“ i „Mariner 7“, koji su ove godine lansirani ka planeti Mars, nalazi se aparatura za naučna ispitivanja koja omogućava izvođenje šest eksperimenata. Pet od njih vezani su sa ispitivanjem površine i atmosfere Marsa, a šesti je predviđen za dobijanje astronomskih podataka. Eksperimentalnu aparaturu sačinjavaju; televizijski uređaji, ultravioletni i infracrveni spektometri, infracrveni radiometar kao i radio uređaji za dobijanje podataka iz nebeske mehanike. Eksperimentalna aparatura nalazi se na obrtnoj platformi koja se okreće po azimutu za 215°. Ugao pri vrhu konusa skaniranja platforme dostiže vrednost od 64°. što omogućava da su naučni instrumenti okrenuti ka Marsu pri približavanju kosmičkog broda ka planeti kao i pri udaljavanju broda od nje. Na svakom kosmičkom aparatu nalaze se dve televizijske kamere: jedna sa širokougaonim objektivom i druga sa objektivem velike ž i ž n e daljine i sa sposobnošću razdvajanja desetostruko većom od prve. Sve ovo omogućava da se dobiju snimei velikih delova površine Marsa. Infracrveni spektrometar služi za odredivanje molekula raznih materija koje su vezane u mogućim biohemijskim procesima u nižim slojevima Marsove atmosfere (voda, ugljendioksid, metan, etilen, itd.). Ultravioletni spektrometar služi za ispitivanje gasova u višim slojevima Marsove atmosfere. Uređaji za

ispitivanja iz oblasti nebeske mehanike omogućuju odredivanje mase planete, rastojanja Zemlja Mars itd. „Flight“, 95, № 3132, p. 437, 458; 1969.

Aleksandar Stojanović

Барнардова звезда и њени пратиоци Др. Питер ван де Кемп, са Спраул Опсерваторије je рачунским путем, још 1963., установио да Барнардова звезда има тамног пратиоца, који би по димензијама могао да буде планета. Овај тамни пратилац je требало да има масу од 1.8 Јупитерове, a револуцију око матичног тела y трајању од 25 година, по врло развученој елипси. Што ce тиче Барнардове звезде, зна ce да je она удаљена од Сунца 5.9 светлосних година. Она јури фантастичном брзином кроз свемир и преваљује један лучни степен, y интервалу од 3,5 века. Hob налаз професора ван де Кемпа je, да око Барнардове звезде круже две тамне планете, које обилазе око централног тела, y тзв. копланарним скоро кружним путањама, чије револуције су 26 и 12 година, респективно. Сматра ce да je маса Барнардове звезде 0,15 масе Сунца, a према томе, на основу израчунавања, добијамо да су масе тих двају планета 1.1 и 0.8 Јупптерових маса, дакле, планетарног ранга. Ово све још није непобитно доказано, али теоријски задовољава све дате премисе. За посматраче који желе да виде ову звезду, ево података: Ректасцензија: 176 55. 3 m ; Деклинација: +4°29' (за епоху 1950.0) Привидна величина звезде je 9.5, тако да за њу није потребан нарочито снажан инструмент. Спектрална класа Барнардове звезде je М, a паралакса 0"55. У звезданим каталозима ова звезда ce не обележава као Барнар“дова, већ према каталогу „Минхен“ и то са ознаком; Минхен 15040.

Драгослав Ексингер

Стаклена башта космичког брода У случају дужих космичких летова проблем исхране ce поставља као врло

ВАСИОНА XVII. 1969. 3—4