Васиона

крупна препрека јер je, на пример, за три човека потребно понети за лет У трајању од једне године више од 11 тона хране оваквог тнпа каква ce сада носи. Због тога ce већ данас врше истраживања ради ствараша затворених биоенергетских система који би производили потребну храну на самом космичком броду. Један корак y том правцу je било успешно остварење од стране три млада совјетска научника стаклене баште y којој су били симулирани многи од услова везаних за космички лет. У затвореном систему биле су одгајане мирођија, ситнолиста салата, краставац, трава и купус врсте „Хибинскаја“. Вода коју су те биљке упијале потицала je од nape и других излучувина који су издвојили како човек тако и други системи. Од воде h специјалне врсте смоле која je употребљена као хранљива подлога, биљке су стварале потребну храну за свој развој. На тај начин биљке су успевале да, дајући принос богат витаминима, остваре пун циклус промета воде без регенерације. Ово наравно не решава проблем беланчевина, масти и угљених хидрата али je корак напред као принципијелна могућност решавања проблема воде при космичким летовима.

Јелена Милоградов Турин

Bibliografija Exploring the Atmosphere (Istražujući atmosferu) G. M. B. Dobson. Oxford at the Claredon Press, 1968, second edition, 209 strana, 42 šilinga Istraživanje atmosfere je oduvek bilo ono što je neposređno moralo interesovati astronome. Od vremenskih prilika zavisi da li će jedan astronom posmatrati nebesko telo i sa kakvim uspehom. Ovo važi za svakog astronoma, pa čak i za one koji se bave ispitivanjem kosmičkog radiozračenja, jer u Zemljinu atmosferu u širem smislu spada i jonosfera, koja je glavna prepreka prostiranju kosmičkih radiotalasa. Tako široko shvaćenu atmosferu istražuje knjiga „Exploring the atmosphere“ G. M. B. Dobson-a, profesora Oksfordskog Univerziteta. Knjiga je nastala posle niza polupopularnih predavanja o atmosferi održanih u vezi sa Međunarodnom geofizičkom godinom. S obzirom da su slušaoci pokazali veliko interesovanje za knjigu u kojoj bi, na način pristupačan širem krugu čitalaca, bio dat pregled saznanja o Zemljinoj atmosferi, profesor Dobson se rešio da takvu knjigu i napiše. Može se sa zadovoljstvom konstatovati da je on taj zadatak vrlo uspešno ispunio. Knjiga počinje, doslovce od nivoa mora pa sve do magnetosfere. To je slika one vrste na kojoj je lako snaéi se i koja se brzo pamti. Jedina bi joj zamerka bila što na njoj nisu označeni slojevi u kojima meteoriti postaju vidljivi. No i bez toga ona je za čitaoca od velike koristi. Prva glava daje sažet opis i karakteristike atmosfere kao celine, što daje osnovu za dalje čitanje. Sledeéih deset glava pretstavlja nadgradnju. U njima su na pristupačan način izložena današnja znanja i tekuća istraživanja u raznim oblastima čiji je krajnji cilj upoznavanje naše atmosfere. Kako sam autor u predgovoru kaže, cilj knjige nije bio da da sveobuhvatni pregled moderne nauke o atmosferi. Kriterijum izbora problematike bio je njena aktuelnost i mogućnost da se u knjizi ovakvog tipa ti problemi izlože, bez ulaženja u previše stručne detalje. Veliko iskustvo i znanje profesora Dobson-a dali su kao rezultat preglednu knjigu o Zemljinoj atmosferi, namenjenu svim onima koje ona interesuje. O uspehu ove knjige sveđoči činjenica da je posle

Биолог А. Божко прикупља лешину y стакленој башти

80

ВАСИОНА XVI. 1969. 3·—4.