Велика Србија

БР. 1.

СОЛУН ПЕТАК, 8. АПРНЛА 1916.

Ј_ОД- .к

тк>

СРБЕЈА

5ЕКВ

а#*» »ло«*®.

ПГЕТНЛАТА ИЗНОСИ: Иесечно 3 франва тромесечво 9 франака, гпдпшп,«' 36 фраиака ЦЕ11А ОГЛАСИМА : (,'птни огласк 0'20 фран. од петптног реда, већп огласи ПО погодби. Новап, со полажо држапним комесарихч, днплохатскии заступнипггппиа или прско Кпал,. Срп.е Гнер. ковзулата у Солупу. лист излази сваки дан по подак Пошту слати нреко Кра.т, Срп. Геп. Коноулата „ у Солуну РУКОППСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан редакдије 29 гие Р(о1ошбои 29 8а1оп1дио

БРОЈ, 10 сант.

Директор А. 10ВАН0ВМ

БРОЈ 10 сант.

ЧЖТАОЦЕМА

Молимо читаоце да имају у виду, да је издавање

ба растурених по разним државама. Тај Де нам посао ићи много лакше, пошто смо ангажовалп доииснике у свима ме-

дугодишњег живота на селу, креће на војн) г , пређе земље и градове. преброди мора и велике воде, упозна све климе на север-

новина на српском језику у Солуну скопчано с огромним Јотнма Грчке, Француске, Енглес- ној полукугли земљиној, измеља

ЗАДАТАК

Новинарство, четврта мирнодопска власт у држави, има у нормално доба најделикатндји н најтежи задатак. да учествује као учнтељ н васпптач у целокупном јавном животу нарола. Преласлом г.з мнрнодопскога у ратно стање његова се улога из основа мења. Рат баца у запеКак сва питања, која су дотле била на дневном реду и намеће целом народу једну једину дужност, дужност, која се на разне начине може и треба да пспуњава, алн увек са на.јвећим напоном снаге, дужност спаса отаџбнне. II новинарс.тво се ставља у службу тога пнтереса. Оно има да држи висо-

ље у данашље време, кад су сва саобраћајна средства, на којима иочпва обавештајна служба, веома, нфзеоитереЈтена и везаиа за нцз отежавајућих мера, веома теилсо. Наша обавештајна служба обраћаие на првом месту пажн>у дошђајима иа војиштима , црпећи иодатке пз истих пзвора, пз којих се снабдевају и остали велики листови у Грчко.ј. Прп.јатељскп листови у Солуну стављају нам на расположеље сав свој пнформацпонп материјал, тако, да ћемо моћи пружиттт читаоцгша све оне вести, које доносе листови, који излазе у исто доба дана кад и наш.

ко морал на во.јишту н у по- Навалом непри.јатеља на Ср-

тешкоћама. Ми се надамо, да ћемо у најкраћем времену '; ке ’ ^ 1Тали Ј е и Швајцарске, где ’ ” ј ј г 1 - се налазе Срби. Они не иам располагати одабраниЈим техничким матери/алом. Наро- слаТ11 извештаје о нашим пзчито је тешко било сложити први број, који и нама слу- :! беглицама, о прнлнкама лод кожи као проба. јпма живе и о сваком важнијем Уредништво ,.Велике Србззје'- ДогаЈјају. ДоноспГ.емо списак свију избеглпца, који су ирошј ли кроз Солун н сиискове о ј њиховом садап.ем месту бављеј ља. Ирибавићемо епнсак ђака који се школу.ју у Француско.ј, п извештаје о љиховом жпвоту п раду. Редовтго ћемо извештавати чтг таоце о кретаљу на тржиштима, о размени српског новца, где се и под којим условима врши и о љеговом хсурсу па једипо.м гржишту за српскм новац — у Солуну. Нарочиту и највећу пажњу обратићемо српској војсци којаје данас једини супстрат појма Краљевине Србије. Као што је у Србији у мирно доба парод извор и утока власти, такоједанас наша војска са својнм Врховним Командантом извор и утока свију наших осећаја и мисли, наше љубагмц наших нада, нашег живота. Ми волнмо нашу војску не само због тога, што су у љој наша браћа, синови, рођаци; не због тога, што од ље чекамо да нам ирокрчи пут до нашихдсућа, ми је волимо због тога, што је она једина на кугли земљиној; због чега јс н непријатељ поштује. Рећи да је српски војник хра бар, да је херој, значи учинити му неправду. Данас има доста храбрих војника с ове и с оне стране бојне линије. Рећи да је најхрабријп, ни то није доста, и то је банално. Оно што чини нашег војника великим, беспри мерним, то је низ особина, које се ретко где налазе спојсне код једног народа. Много је величанственија свест о дужности код српског војника, који четири године гине, коЈи по двадесети пут иде у ватру, који јурииге носле седамнаест залечених рана и који се не само никад пије побунио, већ који још није дао израза, да му је досадило. Сриски војник неће тражити мир пре ношто види остварен народни идеал. Много. су величанственији здрави нерви и несавладљив хумор код српског војника, најчистијег типа сувоземца, који после хиља-

задини, да оодрн народ на вршење дужности н да само иретходи у томе. А оно, чиме новинарство за време рата одржава пнтерес својпх читалаца, јесте брза и тачна обавештојна служба. Нашем народу, очелпченом и сувише у ратним нскушењима, ни.је потребан никакав савет о томе, како ће вршити сво.ју дужност. Према томе наш се задатак сводп на обавештавшое о свему, што интересује српског чптаоца. Још једна околност, под којпма нзлази „Велииа Србија“, знатно сужава круг, у коме се његови уредници могу да крећу. Ми се налазимо на туђој тернторијн, на којој уживамо||

бију и услед тога одстуиан,ем војске п .једног дела цпвнлног становништва пзгубљена је веза пзмеђу сродннка и прцјатеља тако, да су многп остали месецима без нкаквих вестп о сво.јпм најмилп.јим. Што се тнче онога дела нашега живља који је остао у Србији, веза је с њима најтежа, пз иростог разлога, што наши нротивнпцн, који се раширилп по нашој лепој Србцјн, као рђа по циганско.ј кућп, нису знали да је једна од првих дужностп у окунираној земљи отварап.е поштанског саобраћаја. Из поузданог извора знамо, да је тек 15. фебруара ове годнне отворена пошта у Београду! Ми ћемо се трудити свпма

право азила, загарантовано ме- еидама, да се иоштанскн сао-

ђународним правом сваком избеглици, који се нокорава носто.јећпм законима у њој, и води рачуна. о начину, како органи љезиних власти схватају л.езин интерес. Ове две околности, дакле, своде наш задатак на обавештајну службу; задатак на први поглед врло прост, али чије је извође-

браћај са Србијом што пре уреди, премда задатак премаша нашу моћ. Алн ми ћемо редовно у сваком броју имоти извештаја о животу у Србији, нзвештаје цриене из аутентичних извора, на које обраЛамо иажњу наших читалаца. Исто тако ћемо обратити пажљу лостављан.у веза између Ср-

најразноврсније униформе, окуша најразноврснију хран)'- почев од корена у Албанији па до аргентинске гогеђипе, н увек остаје исти н по карактеру и по нара ви. Много је величанственнје с)'верена присебност српског вој" ника, који са брзометком и пољским топом ратује гхротив пиштоља, револвера, пушака и топова најразноврслијег калибра, многобројних митраљеза, блиндираних аутомобнла, ареоплана, отровних гасова и сумарена! А најимпозантниЈа је душа српског војника која је опако исто милостива и добра, као што су грозна и с.ви;| репа искуш^и.а, кроз која је прошла. Српсхси војншс иеиљачка 'и не бешчасти / Б1а гробу српског војника треба ставити натпис: »Овде почива војннк, који није пљачкао ни бешчастио,« а прса јјсрпског војника треба да краси ј колајна »Ритер без страха и мане«. Унутрашља политичка питаља ј! су суспендована силом околности. Данас су сви Срби једног истог јполитичког увереља. У погледу спол.не полмтике заступаћемо према свима и свакоме интерес |јКрал.евине Србије, чији је једини носилац данас Крал.евска Влада. Ослобођење данашље и постављаље основице будућој Великој Србији има да изведе Псточна Војска, чији је саставни део сриска војска. Ми ни у ком погледу нећемо одвајати Источну Војску по народности: она је за нас једна целина; љени војиици су наша браћа без обзнра на расу народност и крв. Псточна Војска то смо ми, и наш лист је љезин орган, љезин заточеник, он се сав без резерве ставља у службу 11сточне Војске и љезиних Команданата. РАЗНЕ ВЕСТИ (Услед оскудицс у простору у екраћопом облику) ЗЕЦ У ШУМИ Јаил.ају. да је изке1,у Бугара и Аустрпјалхада постигнут споразум о пакиадпој де .би сркске територијо. Бутарн устуаају Приштину и 11 рпарен, а добпјају Едбасан. Само шта Џ.е ка то ро1.и 500.000 војника Источне Војске?! КАНАДА ЗА ГАТ Канада је до сада дала 290.000 бораца (од којих је избачено и.: строја 43.000) и лотрошила 935 мил. дин. ГЕНЛДНЈЕВ ПУШТЕН Загонетна нолитика Генадијева послоди.у годину довела га је до ватвора. Али је пуштеи на иигервендију бугарског престолонас. 1 едш:ка.