Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И КА СРБИЈА

БРОЈ 1.

СРПСКИ ВЕЛИКИ ПЕТАК

Расините га, расшште га, хорио се дивљи крик хиљаде бевуиника, који захтевају смрт онога, који је дошао њих ради и који се жртвовао ради општег добра човечанства. Пилат говораше: Ја не налазим никакве кривице у 1 веговом учешу он је невшЈ, али ру.ља понављаше: расшш га, расгпш га!.... И би тако, као што захгеваше веКина, а ту већину сачиљаваше цео један народ, који је желео да се наслађује у пакленим мукама једиог човека, чија душа беше оличење доброте правде и хуманости. II када би изречеиа тешка пресуда, оптужени стоичким достојанством погну своја нлећа и понесе тешки крст, на коме ће битп разапет! То је било на даиашљи дан, а после неког времена Голгота је била сведок једие страшне сцене. Највећи учитељ света стоји разанет у друштву разбојника, који га исмеваху онако исто, као што га исмеваше и безбожна руља народа, која захтеваше љегову смрт. И док је он испуштао свој велики дух, а Јуда задовол.но пребројаваосребрнике, стражари дељаху. ха.љине лоје скидоше са осуђен*>га. Христос је поднео сва нскушеља, жртвовао се, да би својом смрћу оживотворио ону науку и истнну, које ће Васкресењем засијати и обасјати цео свет. * > 6 = * Ми смо проповедали идеју правде и слободе, ми смо као заточинци морала и једнакости тражнли само опо шта је паше, српску заједничку отаџбину, 1

Што чеватв, о ва Бугарж, заржте нож Србвјв у леђа, кад ван не да оно што траасате. „Рвч“ Мвхткова. ! која је већим делом у оковнма туђинаца, наших непријатеља. Али руља отмнчара и пљачкаша ноче тражнти смрт оној Србији, која проповеда тако превратннчке идеје. Смрт Србији — клицао је Беч. Смрт Србији — тражио је Берлин, Смрт Србији — драла се цела једна умоболна п бесомучна руља са тојагама у руци, која се зове бугарски народ! II Србија доживе да буде разапета на крсту народног искушења, који је понела на мученичким плећима својим, јер нијехтелада се одрече своје свете и узвишене науке и идеала. И док је издисала у тешкнм оковима, словеиски Јуда је радосно пребројавао ћесареве сребрнике, а љнхови војници се отииљу око деобе њених одећа које деле према заслузи!.... Тако је издахнула Србија као Хрцстос између савремених разбојника. Данас на Велики Петак је издахнуо пре 1916 год. најправеднпји човек, да се после три дана днгне из гроба, попне на висине Божјсг престола и буде слављен п на небу п на земљи. Измеђ Српског Великог Петка и Ускрса тешко да ће ироћн онолнко дапа, колико нма часова пзмеђ Исусовог Великог Петка и Ускрса. Погиимо главе и молимо се Богу да нам опрости грехе, ако смо их почиошш у данима тешког искушеља, које је послао па нас и дапоживи и иодржи у здрављу пет стотииа хиљада џојиика, који ће дићи плочу са гроба Волике Србије. ЈГеабет. Овлепољекд.

ВЕСТИ ИЗ СРБИЈЕ Поштанекл саобраћај еа Србијом

Мисија г. С. Грујића Г. Славко Грујоћ, цачелник мин. спо.љ. нослова бави се у Швћјиарској са задаткоа, да отвори службени ипформациони биро за саобраћај са Србијом. 0 резултату његовог рада извеетићемо читаоце. Поштанска ве*а измзђу Србије и Грчкв Грчка пма за сада две везе са Србијом: преко Кавале — Дедеагача ж преко Бигоља. Обе се налазе у рукама Бугара, који су и сувпше варварп, да бн могл« да схвате своју саобраћајно-полнтжчку дужиост у оку'пирапим провинцијама. Даље, обе прелазе преко војишта, а то анатно отежава редоваи поштански саобраћај. Највад има и других разлога, з#ог чега се од ових жеза не може готово ништа очекивати. Ни америкап ски конзулат пи грчкн црвенн крет у колико се сдуже овим саобраћајним средствима, не могу постићи знатан успех. До скора се повац могао да шаље у Србију преко „Солунске баике“‘ фирме <Сжнови Ерера“ и преко оба горља надлештоа, али пстто се и онн служе пстим саобржћајпим предствима, то је врло сумљиво да новац можо отићи у мвс/го опредељења.

Поштанска веза преко Шажјцарске | За сада је највећи успех п*стжг'нут кореспонденцијом упућеном преко Швајцарске, и ако је резултат далеко од задовољавајућег. ИШнајцарски црвепи крст и наше конзуларно заступништво чине свв могућне напоре, али се ведики део труда разбнја о тврдоглавство германско-аустрнске војне политике, која почава на нринцапу, да је кињеље протжвника најмоћнкје средство у борби против морала у противнжчком логору. За сада се могу упућивати јГпитаља о здрављу и месту бављења српских поданика у Србији преко „АизкипЛе! ШгКпе^з&еГап^епе Зез (З-етепзашеп 2еп1га1иас11А1е18 - ћигеаиз с!ез Коћеп Кгеигез Шеп1. ЈазоингЧјоИзћгаззе 6. то је заједничко обавештајно одељеље аустро-угарског Црвеног Крста са седиштем у Бечу. Ми примамо радо, да отправимо најбржим путем из Солуна свакр такво питаље. Новчане псшиљке за. Србију Војни гувернер окупиране Србије издао је још 30. фебруарат. год. овај распис: »Лицшса, која би жмала да приме новац од својих рођака н старатеља

допуштено је, да шаљу писма у иеутралне и непријатељске земље. У овим писмима не сме јављати ништа друго сем искључиво свота, која се тражи и адреса. Писма треба предавати отворена и то у Београду код извршног одељења (АизипЛеЈ) ц. и к. . генералног гувернемента, у земљи код с. и к. окружних заповедништва.« Из Београда Аустржвки листови јављају еледеће: Београд има данас 52.000 становннштва (тачно половина!). У Београду ее отвара школа за децу аустриеких и мацарских иоданика. Пријаве с« примају у авалској улици број 10. Београђани, који нису успели да умакну иепред непријатеља, враћају се у Бсоград. Куће су им већином празне и порушене.

Из Шапца •Хеаае 2(1гсћег 2еКип§< јавља: „Окружни командает пот-пуковник Хорн наредио је, да сва деца морају ићи у школу. Учитељи су Хрвати. Грдна је оскудица у месу, због тога војне власги подижу рибњак (не лип!јши магарче!) Засејано је 20 јутара јјповрћа — за војску. ј Из Јагодине ] Да не бп глумци поцркали од глади, I одобрено је позоришној дружипи Драј| гутина Крсмановоћа да даје представе |у „Шареној кафани“. Чжча Илија, Јјкоји је требао да игра, равболео се. | Ценззфа одабира комаде, на иредставе нико не иде, тако да глумци опет умиру од глади.

ДНЕЕНЕ ВЕСТЕ ——с&јКк*- -

Г-ђа Кал српскијл избеглицама: Пад Трапезунта донео је двојаку 1 радосг нашим избеглнцама у очи во-[ ликих празника једну иреко велпког! 1 кнеза Николајевића, а другу прекој; г ђе конзулке Кал, која је јуче поде- | лшла 3000 драхми срнскнм пзбсгли-ј цама у славу великог руског усиеха.!; Г-ђа Кал, као преседница инајактив- | нијп члан одбора за помоћ српскпмј! избеглицама, воћ шест месеца нружа || помоћ нашем свету. Један велики севап Неколико удружезих касана из Со јј лупа покушалп су овзх дана да оштете једну груиу српских избеглица ј трговаца са 15.000 драхми. Захваљу-1! јући срдачном заувимању нашег гепе Ц радног копзула г. Виигровића и пре- 1 дусрет.Ј-звоетп грчких војних власти наши сг људи извучени цз клопке. ] Српски пук у руској војсци. Читаоцима је познато, да јејј преко 30.000 Срба избегло у Румунију, где су их дочекали са пуно пажње и пожртвовања. Они су настањени о трошку румунске владе у околини Турне Се _ верина. Наша је влада изаслала тамо једну регрутну комисију, која је уз припомоћ руских конзуларних власти, извршила регрутацију 5000 оспособљених Срба образоваће један пук, који| ће ући у састаг руске војскеЈ пошто је за сада веза са Солу-| ном вСома тешка. Србија се буди. У пољској болницк бр. 4 о-Ј држали су француски уметницмЈ — војницж у оријенталној арми-| ји — један матине с одабраним! програмом. Најлепша је тачка била песма »Србија се буди«, текст од мајора Р. Лафита, а музика од познатог композитора Мориса Шваа. Песму је певао г! Мезан, који је и Солуњанима добро нознат. У песми се слави несравњено херојство и несавладљива енергија српске војске. Огромном одушевљењу, којује« изазжала песма, придружује се наша вечна и бескрајна захвал-1 ■ост нашој браћи и савезницнма. |!

Размена новца. У Краљев. српском гепер. консулату врши се од јуче, 7. т. м. размена српеких новчапица, (а продужаће се после Ускршљих празника), срнским избеглицаиа у износу до 500 драхмп, као и оним сраским чнновницима чија је плата испод 150 дниара. Св. Богослужење у Срп. цркзи. Данас на Велнкп Иегак, у 6 п по час. по подне оиело Христово. На велику субогу јутрење у 7 чае. а Св. Лнтургаја у 8 час. пре подне. Регрутна комиснја. Усдед данашљег празника, регрутна комисија не ради. Сутра, 9. т. м., долазе на преглед они чија имена почињу са Е п Ж. О ускршљим празницима комисија такође не радп, а наставља рад 13. т. м. по раније објављенон распореду. Транспорт српских трупа Ноћашњи извештаји са разних извора преставили су пројекат транспорта српских трупа на македонско бојиште сувим, као преки пут од стране смла Споразума. У међувремену, силе споразума продужују употребљавати строге мере у грчким водама да би осигурали траиспорт српских трупа. Дезертери из бугарске. Јуче су довеле грчке влаоти Ч војника и два четника бугарска, која су се иредали у Меглену. Биће спроведени у Сгару 1Грчку. Идеје Максивжлијана Хардена Максимидијан Харден коментаришућц у „2икипЦ-у“ говор канжелара, твр*,и да Бетмап Холвег, ижје . рачунао на заузећс Вердена преДухова; оио што ће олакшати Французпма да утврде све позицијо између Вердена п Париза. Слаже се са каицеларом који је иредвидео евакуацжју Белгијв у случају, где би рат испжо нривремено пово.љан по Французе; рат, чија свршетак Французп очекујт најскорије треће јесени. На тај начин не може се казати да сграх утиче на повлачење. Харден критикује врло жнво декдарацију канцелара у питању иезавнспости Пољске нод скжптром Хохенцодерна. То