Велика Србија

БРОЈ 15.

В Е Л И К А С Р Б II Ј А

СТРАНА 3.

нодушно подржан од правнх Амерп-' канаца у обема Амернкама. Посети г. Жера у главном штабу кајзеровом не придаје се никаква важност, пошто је он могао само поновити непроменл>нве захтеве С.једшвеннх Држава. Парнз, 23. анрнла Француеки генералнсим Жофр посетио је белгнског краља Алберта п одржао реви над белгиском војском п топло краљу честитао на одличном држању војника и органпзацијн целокупне војске. Лондон, 23. априла Јав.љају нз Петрограда да је цар нримио у нарочптој ауднјенцпјв генерала Гененкамфн, главног командапта галициске армије.

ном суду да им суди као велвиздајницима. Ухапшено је још шесдесет лнца. Рпм, 24. априла Потврђује се вест да су дееет торпиљера аустријска побегла пспред ескадриле пталијанских контра тор нпљера кад су их овп сусрели на Јадранском Мору. Цталијанп су их гонила на 20 км. пспред Поле, где су се склонилц. Париз, 24. априла Одговор не.мачке владе на ноту предат је јуче амбасадору Сједнњ. Држава. Текст одговора неће битп публпкован ире него га вашппгтонска влада прпми. „Нев Јорк-Херлад“ каже да ће амбасадор одмах бити онозват, ако одговор ннје задовољавајући.

Лондон, 23. апрпла Руске су новине пуне ппсама која су војнпци унутилп нојединцима пз народа благодарећи нм на поклонима које Су им послали нриликом ускршн>пх празника. „Будитс потнуио сиокојни н не бојте се ничега, нишу опп, јер охрабрсни вашом помоћи, мп ћемо удвојити својс наиоре п нећемо штедетп ненрпјатеља". Лондон, 24. априла У јутру 23. аирила једно Б00 Турака нанало јс наше иоложаје код Днеидара, 15 миља источно од капала Суеца, које брани једна чета краљевско Скодскпх сгрелаца која је појачана још другим двема. Пошто је непријатељ одбпјен, натеран је у бегство оставивши 70 мртвих и 30 заробљеника. Аустралијска лака коњпца п нашп аероплапи гонпди су Турке у бегству. Непрпјатељ у јачипн од 2.500 .т,удп, међу којима је вероватно биоједан батаљон Аустро-Немаца, напао . ]е пстовремено село Катија где су билп Јоркчестер Јомани. Три ескадро-[

Париз, 24 априла. Затварање социјалистичког посланпка Либкнехта изазвало је у целој Немачкој велнку сензацију. Оптужен је да је мобилисапи.ма држао говор позипајући их на буну. Пр( дат је ратпо.м суду. Мислм се да је влада хтела да одложп састапак рајхстага којп треба да се опет састане 9. маја. Париз, 24. априла. Французп су, пОшто су протпирплп заузети терен, отералп Немце нз свпх ровова до потока Фориса наиавшп их нарочито ручпим бомбама. Прп послед1 Бнм успесима Французн су заузелп северо-западпе косе кОте 265 г. ј. тако званог немачког Мртвог Човека коме сада непосредно прете. Лондон, 24. априла Сва енгдеска штампа радосно ноздравља примање закона о обавезној служби у војсци. Лондон, 24. априла Према денсшп Рајтерове Агснцпје немачке су власти одлучиле да евакуишу цпвилно становнпштво Меца.

на коЈвице, у повратку са једпог успешног упада на логор Могенбра, притекда су у помоћ нагаим трупама код Катје, с јужне стране. Са севера су пристиглн тако исто два ескадрона Глучерстерских хусара. Пошто су приморали непријатеља да одступп две миље, наше су се трупе морале повући пред бројно јачим неирпјатељским снагама. Јоманп код Катје, пемогући се повући, претрпели су знатне губитке остали су губптцп незнатни. Ноћас су наши авпјатичари напали непрпјатељски логор близу Катје, порушили логор и побили 250 људи. Околина Катје је сада потпуно очишћена од иепријатеља, који се повукао иза Бир-ел-Абуа. Његови губитци износе 300 убијенпх. Нашн су аеронлани јуче порушили непрпјатељсви логор код КедБанида. Ротердам. 24.априла. Јављају да Немачка показује велику активност у Белгији било што се боји офанзиве Савезника, било да је она сама спрема. Женева, 24. априла. Депеше јављају за миогобројне нереде у Аустро-Угарској приликом првог маја. Јављају из Буда-Пеште, да су У радничким квартовима организовани иногобројни зборови. Прваци Хоровиц и Хенозец затворени су и предати рат-

Париз, 24. апрпла У току целога дапа бомбардова 1 Бе је било врло жестоко западно од Мезе, нарочпто у областп коте 303 п на пристулима пута пзмеђу Хокура п Есма; пешадиске борбе нпје било. Код Вердена на левој обалн Мезе, артпљериска је борба непрекидно трајала. Французп су од 29 априла до 3. маја (ио новом) прошириди своје положаје на Мртвом Човеку и северно од Кумиера читавом једном серијом напада одбивгап истовремено све против-нападе непријатељске, 4. п 5, по новом, после жестоког бомбардоваЈБа н ангажова1Ба једне дивнзије коју су Немца довели као иојачаље успелису данам заузму један део ровова на надинама коте 304. На десној обали Мезе биле сустрашне артиљериске борбе; нешадискнх борби нпје било, сем једне 1. маја, кад су Французн заузели један ров немачки у близини Дуомона. У овој области Немци су довели још једну нову дивизију. Сви нокуЈпаји Немаца нротиву француских ровова у Вогезима, Аргони и јужно од Соме лако су одбијени. Напротив, Французи су вшпе пута изненадили непријатеља, као у Ласењи и Аргони. доводећи том приликом и заробљенике.

Поздрав Мајци — Орле, драш Орле, ти долећеш са севера? — Да, земљаче! Кружим и лутам над земљама п царстви.ма и народп.ма, к:р0з дим п слану пару из крви и суза човечјих... — Хоћеш ли ми орле, друже мисли моје, испрнчатп причу о садањем животу Мајке моје?!.. Видео сн је, милн? — О, да пријатељу мој; видео, видео... уплакано лнце са крвавим траговнма!... — II чуо њен топли, срдачии глас?!.. — Њен очајни н чежњнвн, безнадежнп глас, чпјп се јецај далеко губп у фијуку снажннх ветрова пролећнпх.. или тихо, продирно вибрнра у кишнОм ромору оловннх, трОмнх дана и мртвнх ноћц, сличнпх костурници!... — Ах тп злурадп орле! Не говори, не говори! Иди од мене!! — А у тихе и беле, априлске вечери, кад грубе сенке плаштева сумњиво, безумно се крећу, ГБенп безпомоћни уздаси дижу се у лакој, дрхтавој магли и танкоме диму догорелих кровова и врслпх суза са крвавога тла н, као кад са жртвеника, лагано греде пут нених дубина свемирнога храма небескОга-..

- Не плачп пријатељу мој, но чуј |1даље прпчу о жпвоту Мајке твоје. — О, тп орле чудни, симболични сгворе, тп жнво оличење мојих пачела п вере н идеала! Опрости ми овај тренутак слабостн н малодушностп и прпчај ми даље прнчу о судбини Мајке моје! — И док сс чо прострашш паборпма Њеннм, по лепоти несравњи' вим, који се већ заогрћу зеленОм н иветном одећом, цшштпју под слугама јтевтонским — Монголима н Татарима — ситн п хитри хатови из хунских равнпца, пОд чијим копитама пуцају и ломе се младе, утруђепе кости ГБене, дотле се по моме боравмшту Беломс Граду шепуре перјанпце, звецкају ма музе и сјакте бајонетн Одвратнпх слугу мрскОга ћесара. — Ах и тп орле! Како си мп гадан кад тако причаш! Но говори, говори брзо ! — Узалуд тп мржљом севају очп нрпјатељу мој! Али слика приче моје јога није потпуна. Јер гле, вндех мпоге слуге трију господара: једпе видех како оштрпм ноктима рове по дубпнама утробе и груди мајке твоје и и отуда извлаче благо Њено и односе га господарима својим ! Друге видех како грозничаво секу шумни накпт са тела њенога, који нам је давао толико хлада и благодети! Треће видех како дрхтавим прстома откривају домове молитвене и лишавају браћу твоју светога позпва на молитву и скрнаве религијеке украсе Њене! Четврте видех како ужурбано гоне мал и друга блага браће твоје и крвавих очпју, хлацно одузимају замуку њихову! Пете видех како шибају крвави.м камџијама убоге старце и нејач и немоћне матере те нејачи и матере браће твоје, из чвјих тела миле млазеви топле нлемените крви! Шесте видех како се сатански цере у лице жртвама својим, обесветивши деви-

чанственост и достојанство младости тих несрећних бпћа! Седме видех.... — Ох, не довршуј Јзлику неронских недела орле мој ! Послушај ме. Развиј бела, неуморна крила своја и однеси овај ноздрав великој Паћеници мојој: Матп, мати!! Многп и многи синови твојп пали су на путу части п славе бранећи стег Твој и достојанство Твоје! Али нису свн пали, Мајко, јер ево их иду, иду, Мати, и са њиховим доласко.м доћи ће, — о брзо ће доћп тренутак када ће спнови Твојп, сплнп и неодољиви, са друговима својпм попут впхора, иопут стихија проломптп бране тирана твојих и мучитеља деце Твоје и у величанственоме диму и у огњеноме ираху и у крвавоме пламену, доћи ће горостасни, необоривн дивови Твоји, обиснуће мплосрдне груди Твоје п у Твоме нежном крилу одмориће несаломљивс мишпце своје и са сјајем у очима, сјајем захвалности и среће цримпће благосиљање Твоје, Мати!... По, кажи Мати, сестрама, својим преко трију вода наших — паших милих вода ! — кажи Вм да ће оне са децом својом и с нама у Тебп — Ј е д н о бити !... О, велики су, голготски су болови Твоји, Мати, али: не плачи ! Јер иду спиовп Твоји, иду пду... Јер. В. Јовпћ.

СПИСАК Српских ђачких група у Француској V) Група у <&о11еде пе Меаих< Меаах. 1 Пеф групе г. Мохаило БобиК , директор гимназије. Миодраг Митнћ, сип Марка свештеника нз Шапца, Чедомир МаркОвић син Велимира свештеника из Београда, Божидар ПетрОвић, снн Владимира свештеннка из ВеОграда, Властимир Адамовпћ, син Јована трг. из ЈагОдине Светислав Бобић, снн Михаила дирек* тора гим. нз Београда, Бора п Мома Нпколић, смновн Др. Мпге пачел. санитета из Бсограда, Јован и Ђорђе Ј1укић, синови Во]е, трг. агента из Београда, Ђурађ Бошковић, син Бошка професора, Ннкола н Радоје Кнежевић синОви Лазара секретара Мннистарства Просвете, Сава Бошковић, син пок. Сретена полиц. писара из Београда, Сава н Милвта Обрадовић, синовм Драгомнра инспек. Минист. Просвете, из Београда, Владета Рајичић, син Антонпја учите.ља из Крагујевца, Милосав и Витомир ЈевремОвић, синови Луке професора из Београда, А. Јевремовић, син СаветрговцаизПетровца Павле Павпћевпћ, син Војнслава адв. из Београда, Бора Мплојевпћ, сгш Велисава протв нз Ниша, Михајло Дамњановпћ син пок Милана коњич. мајора из Крагујевца, Драгољуб Пиколић. син Ивана артиљ. мајора из Београда, Душан и Љубомнр Јовановмћ, синовн Јована професора из Београда.

НОВЧАНО ТРЖИШТЕ Новчанпца српска од 10 дИн. др. 5'85—5'90 Звечеће сребро 100 дпн. 610—615 Наподеон за грчке драхме 2Г—