Велика Србија

БРОЈ 29.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

— Поелани Љгонклехт је жзјавио у рајхаггј Нас неке тућн ни Французи, ни Русн. а КнгЈези. већ гоиша са улнце. — Краљица Шведске озбиљно је обоЈела. Дансм крал. је издржао једну тегаку операиију. — Руси су посјзли нова појача&а на (рронт Мосулски п Багдадски. —• >Неа Елас« јавља да је оугарска вла » после дугог устсзања поново допустила удз грчким поданицима у Бугарску. За два дана биће отворео саобраћај код Окчилара. — Код аустриских војнпка заробљених од стране Та.гијана последљих дана нађен је један проглас у коме се каже: <Ми хоћемо да заупиемо Вепецију и да одмах вратимо вгалији под условом да зак.вучи сепаратан иир. На тај пачин ће и оста. 1 е непријатељ државе капитулнрати. 8з Копевхагена јављају да ће се немачки Јинистар спољних послова Фон Јагон повући а вз љегово место доћн бив. држав. канцеаар кнез Бљгов. Између Румуније и Сугарске нзбио «збн.мн сукоб пошто Бугарсиа прави сталво сметање руиунској трговини. то је Румуннја закључила да задржи 60 бродова пунах робе енре.шп да пођу за Вугарску в Турску. Због тога је бугареки посланик у Румунпји С. Радев, отпутовао изпенада у Софнју. За турског министра финапснја нолављен је. Д-р Хајнцс, Немац. бив. народни иос.П1ник у Рајхстагу. ћз Отаве јављају да је канадски пар лавенат одјојвво седнице п да је том пригвкок поново наглагаепо да је Канада послала 170.0(К) којпика спремне да уће у бој. У Ита.гији је Оно јак зелљотрес. V Рнмннију је порушено и оштећено око хвљаду кућа. — Поааници Савезаичкв у Атинп су граин.ш од грчке !иаде одобреље да подпгну једап аеродром западпо од оетрва Аргоетронпјоп. — Један енглескп сумарен потопно је две аеиачке иа|>е у Балтпчком мору. — Немачком варвзрству пема гранкце. У гврћено је да су нсмачкп војнвцп са Вердена посла.ш кронприпчевом детету једну колевку која је офарбава франДуском крвљу. — Француски војшг аташе у Атипи иумшжк Бракс упућен је по свом захтеву на Фроит » на његово место долази пуковник Боскнје. - Аустриска војсна у Албанији налази ее у зрло тешком положају. Због тога што шбдеваље иде врло тешко велпки део војске се повукао од Валопе ка Драчу. Незадовољетво Арпаута узима све више маха.

чаш 1 погреб сдгна бив. председннка Француске републпке Емила Лубеа. Погребу су присуствовалн: председнпк Републи;!ке, влада и огроман број парнског стаиовништва. — На торииљнраном енглеском броду био је један американскн поданнк ннжтвер нз Њу-Торка. Пуковннк Секретац у„Газет де Лозан« пише, да Руси папреду.ју на фронту од 800 километара брзо, савлађујуКн вешто велнке тешкоКе. То прети да саранп за навек немачкн сан о Багдаду. Париз, 8. маја. Сев. зап. од Роја, француска артнљерија бомбардовала је децое цемачке хране и изазвала внше пожара. Северцо од Соасона, две јаке немачке нзвндннце растурене су француско.м артил.ерцјом. У Шампањи, Французп су успелп да једнпм налето.м продру пепријател.ске Јшннје сев. зап. од Вил сир Гурба 1 и да униште један немачкн ров, чпја ' јепосада дело.м побнјена делОм зароб- ! л.ена. На левој обалн Мезе, поеле врло ј помампог бо.чбардовања Немцн су по ; подне нзвелп папад широкпх рнзмвра у цело.м пределу Мртвог Човека. — 1 На сегггору псточно ед Мртвог Чо века Немци којп су у једном моменту! бнли успедп да продру у прве фран-Јј нуске диније, одбачени су из овнх ; са озбиљнам губицама једним жпвим : нротивнападом франпуским. На сектору 505 и на паданама сев. ј| од Мрт јг Човека Немци су послс мно!; гобројнпх безуспешних напада скопчаннх са ведиким жртвама услед ире-!; низно витре фрапцускв артиљерпје, ј; 1 успелн да ирн крају дана заузму не- : . ' 1 колико елемената јсдпог предње рова. Немачки ковтигенти, који бех\ 7 нројдрлп до друге дииијо, дочекани с.чаж- | 'ном топовско.ч ватром одбаченн су у , ј нереду оставпвти многе летеве на | | терену. Артиљеријска акцпја билаје вео.ма [ , жива у току дана у пределу Авокура, Ј Један француски аутоканон (ауто- ; мобил с тоном) оборио Ј'е Ј'едан не-Ј; мачки аероплан у пределу Вердена. ! ! ДанЕ чозжућа песма ван Отаџбине . VIII. Војников сан

Солун, 8. маја. ) И току јучерашњег дана било је артиљериске ватре на ле вој обали Вардара. Вардар стално долазн. НивоЈ воде за неколико дана ноиео се за 2 п по метра. Ваљда је налео огромне штете пепрпјатељу. Изгледа да му .је порушио еве мостог.е. # Атина, 8. ма.јн. I Из Амстердама јављају да је ; општински одбор вароши Ајзе-; наха у Немачкој забранио извоз животних намирница ван општинских граница. — .)едан енглескн сумарен потоиио је једап немачки брод натоварен угљем. — У Парнзу је био све-

Сан ме с-тиже, на крила ме диже И шшесе да кући однесе: Јел’ могуће на пстом сам путу У свом крају ко да сам у рају; Је л’ могуће, да сам у свом куту : Где сам нскад тако срећае бпо, Где сам пево, гле сам сдастн чио, Где сам своју младост нровсдно Село моје, мпловаље моје ! ? Кад сам био па раокршћу пута Код заииса код зелена бреста, Где ое вило коло наоколо: Крста нема, што надаља спрема, Што то диж<- да си Богу блцже, Шг 0 те спажл, па тп јаде блажи...! Зар и ту су тпко ниско налп, Зар и то су иодомите знали?! Је л’то верн у истога Христа, Јер то вера бдажена и чиста!! Кад сам бео бдпзу рода мога, Близу куће, близу гнезда свога:

Кдонула мн, гронула ми енага; Час сам био и хладан н мрачан, ј Час сам био и ведар и зрачан —!ј Чаоом уман а часом безуман... Пођем, станем, пођем на узданем, ;ј Све се негато нечег прибојавам: Да л’ ћу кога затекнути свога !? Зграбила ме, скосила ме страва, У липу сам ко зелена трава: Ћутим, стрепнм, деднм се п кравим. ;ј А очима сузим и крвазпм... Гле ј'ош стој'п наша кућа старв; ]г Ал’ сва трошна, нема господара; Разваљени дрвенп вај'атн, Накривљени кошеви без хране, Труо ђерам с ронула бунара 1 Као да се с Богом разговара; Па га зове, па му иомоћ тражп. Боа;е миди, стани иа пут сиди, Дижн робље — оживп нам гробље! ! Јао, Боже, зар те нпје жао, И грех би се до сад нокајао!? Дрхти рука вратнице отвара‘ А нешто ме опцја, замара... У дворншту иигде наког нема, Мом доласку ннко се не спрема. Нема стоке, нема моје воке, Битн чујем са Ј‘асланца вранца —; Нитп блеји јаљо ТАурћевданско, !| Нп у леји зеленога листа... Пустош сама да те хвата тама: Нпгде цвећа, нема нп дрвећа Свуда коров... дигда се и зова... I Па пема ми нн стара зељова, Те да лане да ми душа дане Па бих знао да ј'ош које жнви, Да још које носи и.ме мајке!...

Већ те гледам и жудан и желан Па на јавп у срећи уживам! ? * * * Још смо тако у загрљај' бпли, Уживали Божије узДарјо; Танка труба цикну појутарје, Па ме трже од сапка ме оте, Од жољкаља срећо и леноте Па уснама још нољуби етоЈ’е, Кућо моја, миловакш моје!,.. * јЈ:

ПСШТА Приспела писма Да се јаве војној' пошти Врховне Команде: Алсксић Јова начал. срески, АврамовпК Иетар Лнтић Владимир арт. поруч. Лазпћ Василије, Васцљевић Димигрије, Вацић Ннкола (2), Гиздавик Внтор, Т>орђевић Стојан начел. срески, Ђорђевић Драгољуб чувар пруге, Ђоковпћ Радош, Ђорђевић Петар, ЖивковиК Стева управ. царинар., Јовановнћ Јовац, Јевтић Нпкодије, Јовановпћ Јаков, Јордановић Тодор, Лазаревнћ Стеван, Лазић С. Михалло, Коларевић Једа, Комбуровић Милан вице консул у ерн. консулату, Марковић Рајко, Михаиловић Тодор, Милосављевић М. Даница, Милосављевић Светолик, Инкетик Јован учитељ, Ни-

Срце стало, сано уво слуша Уво слуша, па ми срећу куша! Молп.ч Бога, да бар кога нађем. Да не будем без икога свога! Нигде гласа, шта то бити може, У памети одржи ме, Боже! Зар све пусто зар нико не оста, Моја кућа зар гробница поста! Славо моја, гасну свећа твоја! Лоза ми је пала п пронала, Кућо моја јадованко моја!.. Поче нешто душу да ми гушп, Поглед бацим: да л’ се дпмљакпуши? Око квасно, па не вадим јасно Аох људи, ко да се усуди, Да закуца на тамничка врата?! Дрхте ноге ј‘ош до врата спмо: Да нољубим згаршпте, огњиште, Да уздахцем тако да изданем Нека жпви даље когод хоке. Али мени више живот шта ће?! Шта ће дрзо кад су голе гране: Нема листа, нема плолп свога, Нити има хлада дебелога...

јјкетнћ Милутин нуковник. Огљановић ! Милош капетан, Нетровпћ Алексан|ј дар, Панковић Павде капетан, Душан Поповнћ и.наредник, Продановћ Ж. ЦДимитрије, Ноповић В. Мплан трг. јРистик Данило учител,, Радојчић ЈевI гениј'е, Соврлић Тома, Станојевић Ми|лош рез. нотпоручннк, Терзић СвејЈтисдав, Трифуновић Стева, Милић1] ка Јелена. Саопштења Роси и Дарн Јовановнћ из Београда |јавља Бошко Јовановић инжиљер да !'је жш5 и здрав са браком својом и уЦјаком. Милеви М. МаркОвића капетана, удови из Београда, јављају синови Војистав, Борнчој, Љубомир и Светомир I да су жнви и здрави| Димитрије Дветковик — чнка Мита

Тек што рекох, ад’ ое зачу неко: Брава шкрипну а радост мн еијну; И сама се отварају врата Сама срећа ко да напред ступа, У сунчаиим зрацима се купа... У сретаље као радоваље ПоЈ’авп се мОЈ’а стара маЈ'ка. Како стала па ме сагдедала, Цикну, впкну на руке ми паде, Загрли ме па љубити стаде: Сине, Миле, доцеде те виде, Мнловане, моје миловање!,. Нпсам зпао, о радости моје, К:.д сам стао у сред жеље своје: Око ногу дечнца се свила, Око врата жена моЈ'а мила Љубисмо се, грлисмо се ј'нко, Љубпло нас оно сунце јарко; Јецало, се плакало се само, Грцало се, за речи не знамо; Гледамо се — ал‘ неми у треми Нико ништа зборнти не гнаде, Само срце што уздахе краде Гечп стале само сузе СЈ‘але Сузс су се журно еустизаде Као кнша о Ћурђеву дану, Плодиа, родна а у зору рану!

рез. пеш. капетан пита за своју жену децу п браћу. да ако ко зна о љима што, да му јавп на уредншлтво овог листа. Чедомпр А. Димић, извештава свОга зета Тому Крстнћа инжпњера, да јв допутовао у Солун, и да желп да се састане у копанд. стапа Врх. Команде. Миладпн С. Цонић, официр да се јави I. Лазар.евићу чин. у срп. консулату. Боривоје Ценић, ревпзор београд. ј : царинарнице пзвештава своје,, да је у Солуну 'жив и здрав. Молн да иу се јаве преко уред. „Велике Србнје.“ Нека ми се јази мој син Ђура Ђујјровић, ученик чачанске гимназије, |јбрат 1’адосав п зет Мпдорад А. Рај довановић кољанпци шум. кољ. пука I I. позива и сви остади рођаци и иријатељп нреко г. Рад. Делевића, пол. писара ва служби код вдадинах комесара у Содуну. — !Молим сваког |брата Србина да ме известе о моме јдетету ако што о љему зна. 1—3 Чеда Ђуровић.

Има л’ кога ко заидако не би ? Има Бога, кажем увек себи: Боже мили хвала твојој сили, Ти облачиш, ал’ и ведриш дане, Ти си свуда на све четир’ стране! Ај, славиште, кућо и огњиште, Је л могуће да ја то не снивам,

! Цетар Љотић, обвезник из Крушевца, моли другове и познанике љеговог шурака Љубодрага Туфегџића регрута ђачке чето из Крушевца, за извештај' о њему. Јавитп преко г. Ј1. |јЗурдумиса, трг, Одос. Монастир 19 | Содун. 1—5