Велика Србија

БРОЈ 54.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

хоји питају, пут за цркву. Пз канцеларије Месне Ко.манде 3. јуна 1916. бр. 1882. Ошпта радост у Руоији. Вести о с.јајнпм иобедама руских трупа изазвале су неонисано одухпсвљеље по целој Русији. Тако «Ве стник* јавл,а: „Према пзвештајима примљенм из разнвх места Русије, ведике руске победе изазвале су неопис-ано усхпкеље у становништву. Благодарења се служе по црквама. По улнцама и на јавним месгима влада велика веселост. Поване пуне те деграма о руским нобедама огржу ее просто пз руку пролаваца и разграбд,ене су за неколико тренутака. Па гриотске манифестације приређују се овуда. Руско-румунски инцидент. Поводом руско-румувског инцпнден. га саонштава руска агенција „Вестник 1 ' 4 следећи комннке: „Недавно, једно незнатно оделење руских трупа, од прилике једна чета, врешла је елучајно румунску границу код Маморнице. Овај догађај, који валази своје објашњење у факту да је гранпца на томе мест.у нејаено одељена био је нредмет анкете на лицу места. Руски генерал взразио је сво.је жаљење румунском генералу, аоји је дошао да изврши аакету и уверио га је да су рускв трупе сгигле у Марморницу погрешком и да ће св одмах повућа на руску територију-. Нереди у Берлину. Економска криза у Немачкој поотаје све акутнија. Према веетима аз Вукурегата, дошло је до великпх аереда у Верлину. У једном делу Берлана, у Шарлотенбургу уханшено јс 6 лица, што еу узели учегаћа па једном мпгингу против економске кризе. Кад су ови спровођени у затвор дошло је до великцх нереда. Маса је хтела да ослободн невино похапшеве л,уде и иолиција је интервенисала. За време док се ухаптенпма судило пзбила је побуна становништва у мпогпм квартовима Берлина. У току озе побуне стакла на радљама су полупана, трговине са животним намирниаама су опљачкане и оштећене. Као што се види, у Немачкој сва•ким даном иде све лепше.

РДЗНЕ ВЕСТЦ — Немачки командаат Либаве изјавио је, И берлвиска влада даје као поилон 19 марака свакоме дечаку и 12 марака свакој Јевојчици, рођеној од жеве тога предела и аога немачког војнина. — Нрема извештају министра земљорад стање жетве у Русији ове годиве биће ар.(о добро. — Јављају из Женеве, да се врше про бе са једним новим џиновским цепелином. 1егова форма разликује ое мало од досада вае. Дужина му је 240 метара, запремива 54.000 кубних метарв, има 7 мотора. Нао РТ®ан је митраљезима, топовима, апзратима з* бомбе и торпеде. Моћи ће доетићи ви °»ну од 5000 метара. — Један енглески монитор потопио је ЈЦев вемачки сумарен близу обала Белгије.

— 11 час пре поднв —

Париз, 3. јупа. Руски извештај јављп да су заробили 6.000 војника, 20 офицч ра , 6 тоиова и 10 митрољеза. Черновицу су ирекинуте комуникације са севера. а са југоистока и истока је иотауно оисађен. Варош се налози у једном неиздржљивом стању. ';1а Аусгрију је вансно да дуже зидржи варош како би .погла да боље ириирелш аовлачење. Оно је веома угрожено. Више је аусгритских генерала оатужено да су напустггли иоложаје. Свгг Ке бити иредати војном суду. Беч је аун избеглица и. рање ника. Цар више не ирима никога. Лондон, 3. ју на. иИвснинг Стиндар* аотврђује вест да је иортфељ минист/а вој ног иопуђш Лојду Џпрџу. Чер! ш аримгго би иортфељ министра мунггцпје. Берн, 3. јуна. ГЈрема обавешгењима из Беча, Аустрајанип су преТриели нов велики пораз. Њвхов огпор слаби све више. Лавов је пун избеглица, ко.ји беже ј испред руских трупа. Пз Берлипа јављају, да су Аустријанци ггринуђени да се новуку из северо-западног дела Буковипе услод надмоћности руоких трупа. Париз, 3. јуца. Немачки коминикеи веде. да је потребио пзвршптн коицетрације ради иовог напада на Тиомое, као н предузеги мере за заштигу од рускпх наиада п помагање Ал^стрвјанаца. Према свему изгледа невероватно, да ће Аустријанци наставити своје нападе на мајур Тиомон. ! СПИСАК Војних обвезника бегунаца који се до сада нису јавили војним властпма плу су се удалили из ко.манде: Христа Ваннћ служитељ на оријеиталској жељезници, Стеван Д. Михајловпћ председник општински, Пера Станковнћ трговац из Пирота, Алекса Станковић трговац из Пирота, Ђорђе Капковић из Прилипа трговац, — Димитрије С. Дешић, Павле Јордановић, Димитрије Поповпћ,ВукоманМатијевић, Крста Маргшковић, Иван Видић, Ђорђе Атанасијевич. Никола Марковић, Михајло Јоватпевић.Риста Антић, Пантелија Артемијевић. Нићифор Израиловић, Риза Југгузовић, Муслим Мамут, Алил Ђемаиловић, Јашар Муслимовић, Глигорије Ђуснјевнћ, Рустем Мемед, Ахмет Максут, Милап Митић, Божидар Ј. Стојановпћ, Барјам Зулфи, Ахмет Зулфи, Максут Сулејман, Абдула Синан, Максут Џтговић, Штерја Поповић. Спаса Србовић, Станимир Зајмовић, Тодор Вуковић, Шабан Авадиа, Димитрије Савић, сви ранијс радили у Еиглеско.м логору, Риста Христић трговац из Младеновца, Јован Дурмас војник пограничар 20 чете, Чедо- ј мир Марјаиовић жандарм БитОљског оДрсда, Милош Трловић жандарм би-

тољског одЈгеда, Велисав Кувекаловић жандарм битољског одреда. Младен Стаменовић војник 18 пограппчне чете Петар Н. Стаменковић жандарм битољског одреда 1 Миленко Ђорђевн11 бнв. поеилни при Министерству Војном, Настас Петровић бив. посилни при Минпстарству Војном Милан Стојановић жандарм битољског одреда, Бор. Милутиновић жандарм битољског одреда, Китаи Величковић војник 3. чете I бат. I пука, Косга Ђорђевић, војник 3. чете I бат. I пука,' Синиша Станојевић војник 18 пограничне чете, Светнслав Живковнћ војник 4 чете I бат. XIV цука. Младен Покић војник чете I бат. XIV пука, Велнчко Мишић војник 3 чете I бат. I пука, Сава Мишић војнић 3 чете I бат. I пука, Максим Костић болничар, Манојло Стојковић болпичар, РајкО Максић војник 1- четс IV бат. 11 пука, Нпкола Јовановпћ војник 1. чете I баг. 1лука, Рајко Божић војник 2 чете IV баг. II пука, Борнсав Јовмћ 2 чете IV бат. II пука, Дим. Стојановић војник 3 чете I бат. I пука, Васил Стојановић војник 1 чеге I бат. XIV пука, Сибин Петровић жандарм битољског одреда, Стојадин .Јовановн!! војпик I че те II бат. I пука, Митар Илић војник 3. чете I бат. XIV пука, Рака Ђор ђевић војник велешке чете, Раденко Радуловић војник ибарске чете, Димитрије Анастасијевић, адвокат из Скопља, Риста Јаниљјевић адвокат из Скопља, Сотир ЛазаревиК коморџија XIV пука, Радоња Славковић војник ибарске чете Лудвик Киндал добровољац комбинованог пу К а, Гаврило Трајановић из Америке технички игг жнњер, Коста Баршхшћ из Шапца скретничар и Брапко Нинковић землоделац из Војке СремПошто напред именовани обвезници нису се хтели до сада пријавити српској рекрутној комиснји у Солуну да регулгппу своју војну обавезу, а неки нак ид њих или су се сами удаљили из команада или пису престали рекрутној комисији да се уиуте на служење, то се под данашњим оглашавају за војне бегунце, и са њима се у свако време кад год се ухвате поступн као војним бегунцима. Из канцеларије српске регутне комисије у Солуну 26. маја 1916. год. Бр: 422. ЛРИСКЛ ЛПОТЕК Сохун - улица Ниби 41 - на неју Справља све лекове најсавесније тачно по рецептима Сви су препарати и лековс оригинални Хемијска лабораторија зг све врсте анализа. Говори се српски

Најновије у Солуну Позориште Кижема ? „Алхамбра“ БУЛЕВАР ВИШ бр. 87. на самом кеју. Директор С. МОЗОРИНП Кинема позориште „Алхамбра" отворено*је прошлог петка нред многобројном и угледном публиком. Завста «Алхамбра» је једипи локал којн ће најрадије посе/Гивати отмене породице солунског друштва, пои 1 то је цео програм солидан а локал елегаптно укусно удешен. За то ћо и бити најомиљенпји сасгацак солунског отмепог друштваШд-ИГе. — Вечерас сви у Алхамбру. Суботом и недељом дпевне представе са спушгеним ценама. Вечерње представе почетак у 9 час. пажња Србима! Нова пивница и ресторација код »РУСКОГА ЦАРА и улица Иики бр. 21, од 4. јуна отвара се иоменута радња иод управом познатог београдског и нишког обр келнера — застуиника п Хотел Оријентаи КУЈНА права сраска Свако јутро сраски гулаш , булбастија и т. д. Увек хАадног аива, ширицера , вина и с.риске каве. За посету моли 1—5 Коста Поповиђ, нишдија Под з акуп Хотел ИИарсељ до цариг.радске станице издаје се одмах због другог новог предузећа Хотел има 16 лепих пространих соба са великом кафанском салом, те је подесан и за канцеларије војних надлештава. За услове обратити ое у самом хотелу сопсТвеницима Бра+»и Чоми1>а. 1—10 из Битоља

Наша мила ! НатаАија — Наца умрла је у Веограду, о чему извештавамо сроднике и повнанике. Ожадогађени: Вожа Стевановић благ. Извозне Банке, са седморо дене.

Ф У недељу 5. јуна 1916. год. у 9 часова пре подне, у оолунској срггској цркви даваћу мојој браћи: МИРКУ С. ИАРКОВИЋУ канлару 1. чете 1, бат. 4. пука дрин. дивпзије I. поз. годишњи парастое а МИЛИЋУ Ђ. ГИЗДАВИЋУ трг. са Рагаке, обвезнику последње одбране дрин. див. полу годишњи парастос, који пострадаше у овом рату. Молим првјатеље и познанике да присуствују истом. 1. јуна 1916. год. Тужни ва браћом до века у Солуну. игуман Виктор Гиздавић, 2—3 са родбином.