Велика Србија
Р. 86
СОЛУа, УТОРАК 5. -ЈУЛА 19 6
ГОД I
(11 > етП:ГА7 а ИХНОСИ: А браик* троивсечно 9 фраиа«;, Р' 1 ди 11 т.е Зв фпаниЈг*.
ЧЕ1ГА ОГЛАСКМА : ....1ЦГП 0-30 фран. ол. петнгцог ред», »си* лгтси ио тмгилбк Новад ое ио.чажо ДЈ.жавнаи • »-. .:»и»иа • • 1алонат«К111Ј застунпмшт'..«дн
.шег ИЗ..АЗИ с:; а;:и дан по нодне . • ч-т•/ слнтв орск«,. К))сл. Срп. Геи Констлат У СоДЈТГу РУКОиИОИ СК НЕ ИРАЂАЈУ 1 га.н иедоксмје Коломбо тлкца бр. 33 3»]отцие
с «4
Гч О Еи Лт
■ -ЈГ*** 4 Г*^а. &> 1- 3^ V' ' 4 М 7 &&, М ^ &*ггхвФ & & 4 ЛГШ
1сјлди».И бројевш се мог\ добигк у Солуну код а■»•ицијо „Друштва грчке штам».ч. Ј ул. ^дглрохтоа у Лр. г>. лллзу главне смштв.
■ >'<;[ 1 |) )':, 1 у 1 Т.
I,? Ј«ек .< ко А . ОВАК 0 §ИЋ
БРО! 10 сает.
БОРБЕ У А/1БАНКЈИ
ј иели до. уилл-тањем ('једињених ! Држава у рат са Мексачом осу . >Т 5 ,.-. ^егв Јале обилато гшмсилње Сао Њих има три врств. Борбу ко- па пошто су добро О05п-:рени и- ро.нума сд стране Амер> ке, киро ју вод е Талијави са аустријском; с раћени са сочастима ксје ла- ј ччто у аогледу ироизаодњс муни всјском рачувамо у редовну Она!скају сујсти арнаутској. I Ц''Ј е иде послсдњих дана у корист Та- ј Према аоузданим извештајилпјана. Вероватно да ћ ускор^јма Бугари су дорта гзлантвн у и бољих успеха имаш, јер оно* пплитичкоМ обећањИма- Нудв
Еег геска
Ратна •гр: нјиба косгавља се
XI ХЈК/ЈЈЈХХЉ » ^ Ј Г ? - ' ' ^ _ 7Л што је сачињавало борбену ска : вм автономну Албанију, обеКа- У гп " ино > Љнглеске 2у >уие. иродрл* г аустријске војске, а то с Бо !вају слободу народа у Цјбору* 1 '# На ** 1Ше М( см у п еЛе немтке
санции Херцеговци, повучени сујвладаоца; даћв им добар зајам са тога фронта. Остала војска ј ради урсђвп.а албанскв адми махом је састављена из слабих ј нистрацијв и шта им још нису ел-мената, која је измешзна са;обеКали. Да ба их још више у хезроагељу огромне губотке Арчаутима узетвм иод најам. И-;Томе уверили, лично им је свп ма и насилног одвођења Арнаута! ова об Кања ђенерал Бојаџпјев у борбен 1 - линије аустријске, али; пзговорио. С друге страве, Буће од њ"*х Аустрија слабу взјду' гари цреко оданих и плл.ћених ј ш 1 <: Ч ,г ахачаЈа имати. Бомбардовзње Бергта ијагената стално подржавају Ки | Еаосталим фјЈОнтоеима к-»шта паљење села, којс се последњих! рилову кандид&цију. Тедан од! “ К ' ч,: 1 к 1 ‘је. најактивнијих
положуе. Руси су сдбили серију нив.х сустро-Немачких наиада цлдаеин-
11-1 (Ј)ронту кишиском 'ја«љи се за освојвње Бајбурта од стран * русне вгјске. Усаех /е 04 стрите-
дана десило, изазвало је кодар*;Тих
агената Јв г
наутског становнип 1 твз јако не- Темистокло Корчанац. Он је са! годовање. Оно се јс појачало још седиштем у Подградцу. Колико | ■ЛјрлЉБВ ДмА ј више тиме: што су им Аустријак-}је Бугарима стало да у овоме! ци ону цркавицу овогодишљег!питању имају успеха, доказ је Лерин 30. јуна бериКета покупили не тражећи мисија Симеова. Радена, који еа ј ^ прослав« Краљског кана у Лериникакво одобрсње, нити назар од: добром сумом долази у Охрид. ј Н У пии! У нам следеће: Арнаута. Не ваучен на послед- ! Аустријанци, који нвоспорно ј По -одобрењу с.вдашњег »штропоњу, Арнауткн је овим доведгн у пратв рад Вутара, нису у по ! лша одслужеиа је божја служба иа
положај, из кога мкрним нстем ’ ложа!у да га наралишу. Рвжпм излаза нема. То ,је учинило те < који •-у т«м<* увнли то им онесу многи Аркатти напуетили ау- могућава. Нввадовољство Арва стријске ровове и без одобрења ута првмд Аустри.јанцима је то-
; лико, д-а св с разлогом мож--
вратила св својим кућамаДрута јо много важнија и ин- рвћи да су банкротнрали е& тересангнија борба Онч је опСг својом политикому Албанији. Води се кзмеђу два! Трећа борба 'е најважнија. »верна« и »искрена« савсзнакз, Она је уперена цротиву оба како то рекоше бугарски народ- 1 С ав«знпка Арнаути су се латини иосланици приликом своје по- ли оружја. Четв арваутскв крсете у Пешти. Дакле. Аустријан- сга п е у околнни Елбасана, Подци и Бугари закрвили су се. На-; градцо, Берата и Черменике, па ши чптаоци знају да су Бугари; се пожтивно зна, да их и у са,са какдидацијом принца Кирила!мој окомини Струге има. Борбе пропали. Тбме ,]е крива Аустри-ј С в стално водв. Бтгари свакоја. Она јв најљући протквник овв даевно кмају сукобе са овим кандидацдје била. Бугари су овај одметнвцпма- Ужурбана прегоудар са великим болом приМили, ■ варања Б--гера са Арнеутима п али ипак нису идеју о овој кан ! постављење Хакиф пашино од дидацији напустили. Комитет ко- стране Аустријанаца за почасји је у Охриду за ту серху о- аог командавта аустријске војбразован, рзди<» је и даље на то-; <*ке у Албанији — послвдице су ме. Он то и данас чини, само : бтнп Арнаута. поддругом фирмом. Знајући за не-1 Ћ. годовање Арнаута према режиму аустријском, Бугари су то одмах, поч ли искоришћавати. Потпи руј> ћи то нерасполож«-ње, с ни су се упустили у ппдитичке нреговоре са првзцама из поЈединих; области АлбдниЈе. Зна ућч да аихова акциЈа ке стош добро у шнтраЈшој Албанкји, почсјш су
|ЈА
Политичка Р,:тма ( <(■• иосг у Аме.-нц" } изгледо (,'г- " њена /е • •с.в,-м Иредседник (ј' Д Њ' •-■■х Д/.-жпва ЈЗил-
са иерифкријама Черменика им ( он ир-им •<> р иредлог иредсгдније сада на нишану. Прваке из ка ААксин Ларинц 1 -, да се <иоове области аозвали су у госте рови њ-хових бгжава реше иутом и у Охриду гошћавали пвт дана, арбитраже. Лсмци диклекису ус-
Петров дан у једном ид овдашн.нх храиова. Литургију са благодаргљем одслужио је на словеноклн језику Кичевски протојср г- 'Грајко Милошевић уз нрипомоћ наших учшел-а, којн сг овдс налазе. Овој црквеној свечаности присусгвовали су сви овдашљи СрОи избеглмце. огроман део мештања, а од гостију виделм смо г. Француског ма јора ЕоигтепЛеаи, допнсника фран цуских новина Г. (I. Сшпег а. Од српских официра бно је Капетан г. Ми хаило МихаиловиК и наше војно особ-. ље овдашњ,е железничке станице. Служба је одслужепа веома лспо да је на све нас а нарочнто на иештане учиннла пријатан утпсак- А каца је прота на благодарењу споиенуо име нашег узвишеног владара, цео народ је узвикнуо живео, што се је поновило и прн спо.мену имена престолонаследника и савезничке војске. • У току службе г. Милошевић је изговорио пратодну беседу о значају ове прославе помоливши се Богу да вам буде од помоћи у овом велпком народном дану на ослобођењу п уједнњењу Српства. После службе божије посетилп су страни гости преставника српских вла сти, којм се сгара о нашим избеглицама и честитали иразник н том при
Ореглед грчке штампе
Ризоспас-(ИС о Србигаа Има нешто заиста чуДновато, у нашем држању пртма Србии«. Када су се искупили у Солуну, српскс избеглице из«зив«ху у нама само Ескрено саучешћ'., и г.ви смо нм ми, бсз обзира на партијску боју, указивали све могуће успуге. Али се н*је исто досидо каца су пОчсли прнстизати први делови српске војске. И то је лако појмљиво кад се тиче Гунарисових пријатеља. Нецов* реше и жалост срнских избеглица били су толики велики п Дубоки да није било нш-.акве опасности да ће се они по жалита на своје упропаститеље- На против чак Су и према Онииа показив»ли зачвалиОсти због сажаљења које су им указивали. Али, данас, прпсу ство обнов.љених и силних Срба најжив.ље подсећа кривце на њихову кривицу. II сасвим је природно што кри вац не можу без узнемиреиости да подноси сусодство своје жртве. Ачи што је заиста чудновато то јо' што и ми лаберали грчкп, којн такОистикски волимо Србе и који добро знамо шта их је стала нашн политака, што се и мн љутвмо и нОпркјатнО нам је када гледамо како и српски војници учествују у неизбежним притисцима које Савезници врше према нашој држзви, када видимО њихово презрење према намз, и када од јвих чујемо горке речи за нас. А уз рок је овоЈ појави у тоие што ми нисмо никада гшкушали да будемо логични и праведни када судимо о стварвм(1 у односу нрема нама. Јер мц нисмо никада помислили да се запитамо шта бис.чо ми учинили да је данашња Грчка била Срби.ја а данашаа Србијд Грчка, да смо дакле ма били ти који су изгубпли своју отаџбпнУ к своју срећу, п да су узрок иаше пропасти били Срби. Да су нас Они, као што смо учинили, под претн.Ом да ће нас разору-дпати а у туенутк у кад се довршила пропаст наша, принудили да пређемо целу Албаниј.у гон.енн са свих Страна и остављајући по алоанским сметовима половину иаше браћс. Д а су нам ош<, као што ско колико јуче учиннли ми, забранили прел«з преко свога земљтшта и
ликом иожелели на.ч скори псвратак у ; нашу отаџбипу, које ће бити не само 11 Р 11Н удили за се изложимо морским ослобођена него и увећана са уједи-; непредвађтнОстнма у којима бисмо њеним Српством. : били у опасности да взгубимо ко зна још колико сноје браће.