Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И ! А

ВРО) 86

Замишља ли ко шта бисио ми Грцл урадилв када бисмо после свега горњога, дошли у Маћедонију, која би принадала неверним савезпицима, и то обновљени и силни и са счлним савезввовма који би тако исто били нерасноложени цремв њима? II ако бо би обрлзована класа и правкла неку равлику, ја шта би урадхо проста војнчк? А. шта кам чине Срби орема ономн што бнсмо *и учинилм? 11 зашго захтенамо од сваког простог српеког в ј и.м» д;> ссдне и т- одваја ед-

нада све има] у права дв се зову ч а- , сукоб ивм*ђу одметкика бугарске* до огромних размера. Применом

п и м л> у д и м а, .ч мп н е ? Стога, место да сч д.утгмо и- да аам буде неиријнтно. ми н«ам:> дужвост да учпнимо нчјг.то д.руго

! в'-ЈСке. Одмегш-цп су ричним бом баМч ирббиАи буио скн «. јн-и лч мац п усаели аоб.*%*-. Иои-ку-Ј ј> исим бугарских в јнгс-ча. о д.ид ’> х

Дн саки прдд себом.,1»ризн»мо'својЕ ,?»ог. роњехпх. Пубитци оЈлетниб е ш ч а га ћ да иружсмо руну. а«" к 1 иеич$хати су. је цримају, онвма. кб.је смо пр'пауили : и упронастили, н ?п- им в»ДО*л сакч., ско готова п речи ни да понра.вшво своју цсгрсгаку и да по сваку сперемо срамоту ск себе. Ј1ма вел»кд д. о међу образовнвим Србема који На екоиомској конференцчји,

Прз и после рота це.пу 1— Нет.ачка иидустрија и тргоеина

одлука париске конреренције после закључења мира немачка трговина баће ограничена на ми нимум, а индустрија ће пр. трпети крах који Ке на Немачку кротити страховиг иритисак. То Ке за Н* м*чку бити веКи слом но предстојеКи слом њсае војне моКв. ВЕСТИ КЗ СРБНЈЕ

говорности и да ирава разлнку . з ‘ , °б;>••• разуке ствтрп у кој; јс уве , дрланој пр> и 'Вгсног времена у роа . >.- -ТЈ.ебу јг- јцог трајног срзг- [ Паризу, принципиЈелно је рсш; ско-грчког нргјатељства у буд. По’ нј, да се п.о закључењу мира сти. Овв би балп у сгању да обавс ! поведе или боље нагтг-ви трго-

м .Ј;у народа и двора? Шт ■ >.н друго може знатч до то да смо ми„ њн хови савезннци, срамно прсварвли и да смо постали Јзрок њ*ховој нроаасти? Шта >ј>уго »шж-. помишд.дти до то дв се он бори веа дке гоааве и да долазк овде да бп се опет б рио док лг ратујемо оасо оке тогк да сг какав грчки нос ие окрз.чзи? Зашто нећ* мо ј! а разумемо да одговорност за љихову пропаст је > см деЛом ио сс.мо в м« либералс, којч см<> двнз ст-јп; да буде цосааин нл:ц уговор с њима због мржње једие лмчн сги, и зашто цс увиђамо да со * > Грца у том< разликујемо о- 1 Срба што онм

стс еве остадо. 'вински рат против Немачке и П.жушкјмо сарчпву сњс.е и јв« 'а>-вих савезника. Дн би се ц р$мо ах ■ искреногаћу која г1е бДг вк- ниле послсдице тих одлука вреше допуштлд 1 . су*гц»Ј г , да Смо ретенв дно је овде приказ ти, бзр V отночетл наше вово иријчт- љстви са ' главаим потСзима, како се некрвљу коју ћемл ускоро пролпти и>> . мачка трговина ра >>'И)ала и у р> Д Н.чЧХ. То вли Једин ганае. Иаачс, меото глу ие љутњс м незаловољства. бо.т-е Кечо радвти ако ол срамоте сакрввамо <вој обрчз кала сретамо (Јрбе. (Доелован цронол). Пол-Луј

јкаквом се развОЈУ нилазила г<ре сч-.т: ;е да градимо ■ 08(11 Р аГ «» г

».•.№, _и.'* 1 геш ; тх. *>*ј. . ш з -х*\ Ј5№гаглв»Ј7г«л:лс/т?алгзх- алс дузрсд у-олхс *.двзду>са

СА РАТНИХ фФОПЈОВћ Званичкм кокж;икбн

нападе неприЈатељеве н насга вили успвшну акцију. На внше сектор-а Острова и Гудина еузбили емо непријатеља. Са нашег Фронта Солун, 5. јула Снажна активност артиљерије на обалама В.чрдара, особато у правцу Пороја. Француски аероплани упалили су Један део жетво у пределу Битоља. Француски коминике Париз, 4. јула На левој обали Мезе бомбардује се иредео Шатанкура. И сточно од коте 304 Фраццуви сучваувели неке елементе једног немачког роваНа десној обали Французи су ј једну тсшку и јвдну лаку ненешто нанредовали западно од цријачељску батерву. Осим то Ф ле Р и - ! га заилењено Је Еише усамље На осталом фронту релативно нпх тоиова. ватишје. ј у гоку ових бораба задобиЈуче су оборена два немачка вено јв Још 3000 заробљеника аероплана на фропту Соме. Је- На десаом крилу лоложаја дан је оборио п.поручник Киј- Риге нлпредтју нашв трупе занемер и то му је сад десети. падно од Кемерна. Поднаредннк Рошфор достигао у Ц рн ом мору потопили су Је пети. наши тор;шљери 26 турских јеТалијански ком«нике дрилица. Рем, 4. јула Пад Бајбурта У долини Позине заузели смо Петроград, 4. јула на јуриш јаке положвје јужно НоКу 3. јула заузеле су наше од Корно Коетон, кавкаске трупе вар гш Бајбурт У пределу Тофане задобили који је од великог значаја за дасмо 86 нових заробљенака, за~ љи развој опсрацвја. пленили 2 топа и 2 митраљеза. Телеграм из Корче

ј ТрговИнски полст једне звмље п/.-ни :е, у првом р Ду, по увозу л мзвозу, а њена индустрија пс ,11Ила иоа,:| јпроизводњи и пртрошњи челика ЛороЈИца Рмс.т ји жељ-'за. Како се, у томе, Н:г мачка развијала и у ка.чвом се \ стзњу налазила про овог рата I видеће сг. из упоредног прегледа 1немачке и снглееке 'жељеза и челика и енглсеког увоза и извоза. У 1900. години Немачка је произвела за 8 521 милион марака жељеза, а Енглеска за 9.103 милиона марака. У 191.3. години производња жСљеза у Немдчкој попела се на 19.309 милиона ма _ рака, а у Енглеској на 10 64"? милиона марака. Однос у производњи челика још је повољнији

(Јтаеимиру Пешај-.у марв. д-капу. ТТашлмјв с депом код мајкн у Зајвчару. 3 ‘равп су. Игвештај код Јср. Ж <аг>о'нг1Б. П родици ф ф. Дапиза Катоћн рц?. м;.ј >га, з .рпна јо. Го.слођа с мкјком. деиом и Дмтдовбм мајком у Сталаћт; с; ■ тр с Ј<И‘.м и з. том, ссм Ноколе, у Кругп р,цг Мчл- Дтнлл д>. их птвесте Мала« Петковоћ, јавља Ж ; Гадосавлчвпћ. ш.Утеком ваЈзорввкт. дц И' је цорочгца зчрк.на. Зорка ори-

Руси у Шампањи Париз, 4. јула. На фроцгу Шампањс ст\'пиле су руске труце у борбу. Руси су иро дрли у нецлчке линије и задобили достд заробљеника. Руеки комииккз Пстроград, 4. јула. У Волини.ји, у областа југо псточно од Свсњукв, одбили смо | по Немачку-. 3 1900. години про изводња челика у Немачкој имала 1е вредност од 6.645 милиона марака, а у Енглеској 4.980 >милиона марака. У 1913. години вредност производн,« у Немачкој

Цв-тк«Вића, пеш. капегана ;:з Мпдановца зчр.гва; добИ‘> сива Д&миТр >;>. Васвљовећа Ж. Мирка трг. из Ваљева трал;и Лазнр Наколвћ в моли за проиаводње игвештај аа ааресу: Паколкћ Лазар немачког и ј економ Ваљево. Велпчковећа Јулајнну и Љубомира б. аиелац. сучију у цеаЗ. и 6. шефа стенографн у Београду тражи Станка Струтка, рођеца Воличкозаћ и моли св(. прнјатеље- >а ј'ој јаве где се они саца налахе и јес} ли гдриеа на ааресу: Сурутва СтЛцкар ђ. ВелалкоВ‘Ф, Вања Лука, Босна Албертовз улпца 29. Вукомавооић Мвроолав н Драгоолав гимназисти мода да се извеета о деци Хрцсгина Вукомацовпћ. Венчанцн 'Б >рђ' ,Ј ђнка наредника ! и Гаариловић Чол пин жбљ. дчрек. тражп Веачалчц Кчтарипа удова аз Наша Трговачка ул. 4 п мола Марка Днмњннозаћа' проф из Жгневе да се о њима раснтиа и да је .взвести. Врослозаћ Драгешу а Љубашу траЖи п родица и молх свиког оаог ко сада редуцирана услед немогућ- ма шта заа о ш>'ма да ј'© нзвесте на

Јвдан наш пук зацленио је | попела се иа 17.302 милиона ма'рака, а у Енглсској на 7.014 милиона марака. Ова производња жсљеза и челика у Немачкој весумњиво је

ности увожења сировина. II увоз и извоз Немачке св ! ден је, гвозденим обручем блокаде који сг све јаче стеже око централних државз, на —- нулу

У 18 72. годичи Немачки увозј Гј>» јч»п>.

агресу Ссстоса« ..а ул. 8. Веоград. Војиновић Добривоја каи. I. кл. тражв Отевкп Вчјиновић из Нгша јављ»ј>ћп м.у т дсто време да су отац и мати у Нишу здрава а жеаа у

достигао је нредност од 3468'5 милиона марака, а с нглески од

— : Од нишег сталног доиисники —

На западном фронту Лондоп, 4. јулн Нсточно од Лонгвнла заузели смо Корча 4 јгла шуму Беавпд. Западио од Базантшта Сткоднеено е« <? д» борба «»Малог заувели смо »стоимену шуму. м ф бугорскс. војске н однетника Наиредујемо всточно од Овилера. мусломанп ш Охридског округа. За последаа 24 часа оборвлв <-уо Мусломанима се ири/ружују бу6 немачких аероплана. У току дана гарски всјни, бегунцн Ма&едочцг*. заилепплц смо 4 пољска топа и 5 ха- 27. јуна т. г. у шумарку изме/ју убица.

724б'2 милиона марака. Међутим ј зцши.

Вукчеваћу д р Л. Нариз. Дацвца тражи взвегатај о Лаз« че лк жив и

у 1913. годиаи немачки увоз до стигао је цифру од 10.769 7 милиона марака- Развој извоза јога јеповољнији за Немачку. У 1872. години извоз је износио 2494'6 милиона марака , а енгл.-ски 5235'4 милионн марака. У 191.3. годинн извоз Немачке лостигао је су.му од 10097'2 ишдиона мар.ч ка, а Енглеске 10734 2 мтотиона марака. У истом размаку времена тонажа трговачке ш мачке флоте повећала се за 338%, док се

Вчг-жвК Дрнгуцшц ре*. иеш. вап. траж« тетва Мслка јављајућа му у асто врсме да-оу с«» »;гр;та. Всдојк.чгхћ Драгу гнк редов д« се -јави Стеви ВилОЈ'ков. ћу Нига Синђвдећа у л , 47. илл чреко новпаа. Вел пчсоввћа Дрнгг ткна баа. нисара оигаг. шаОаЧкс 0«о у »осде;а&е време 'у бодиос.и у Н»шу тражи Савета ј В. От' јнпгвића -и.мол•* (а :н ге ј*ви на а-дјо-у С-арчти В. С.тој»пов»ћ-Му! та, о ■-. ј ј. 9 .<дч црецо пссннз. В.. гснновоћ Дсбр »(>јв И Ноју 'ЈЗветта <» Днсанка В >;гановиЈ| Јт се

енгле>;ка повећала за свега 195 %. Током овога рата Енглеека Је 6а мамом и Ј ? л ®“ в Р;У иЛа > Београд надросго уништила трговину Не п м °л ц ’< !1а ј°ј ј:;п<> Б«ч< п-ка 3.

Г 1 -Гј ш /- • * ^ г- ‘ сиеша и Лрушева био уе кре.вдцачкв п, извесно, подигла своју