Велика Србија

БР. 109.

СОЛУН, ЧЕТВР-ТАК 28. [УЛА 1916.

ГОД. I.

ПРКТП1АТА ИЗНОСИ: Кеоечзс 3 франк« тромесечло 9 франмн. годжшље 36 франам ТТР17А ОГЛАСИМА : Оитн* огдасн 0 20 фран. од петвтног ред* : де4* огдаок во погодбв. Новад се полаже држапвЈК токгзарвла * дпплокатскин ааступгкеттскгг. .1ИСТ ИЗЛАЗИ СНАКИ Д.АН ПО ПОДЕИ Поигу ол»т* преко Крах Срп. Ген. КоЕоулате у Солупу РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ Стан рвдажджје Колоибо улица бр. 33 На^ош^о* Псједтед бројеви се ногу добнти у Солуиу ксд а1 -евднјв „Друштва грчке вгтанпе“ ул. Јоулгародтоагу бр. 5, блжву главне поште.

БРОЈ 10 сант.

Директер А. ^ОбАКОВИТч

БРОЈ 10 сант.

Ееначка п енглеска о$анззва Кад је почетком европског!ве армије снабдевене како то рата Евглеска објавила рат Не-: ниједна војска није била и са мачкој, Немци а нарочито не-јморвлом достојаим дпвљења. мачка штампа придавали сујЦела енглеска војска дише у мало вначаја ступању Великојовом тренутку једним духом. Британије у коло њихових не-ЈЊу надахњује једна идеја, једпријатеља. Претпостављали су!на мисао, једна воља ааконачдо душв, да им Енглеска сво-јном и сигурнсм победом непри* јом флотом може у извесним јатеља чозечанства. Киченер не

размерама нашкодити, али нису ни сањали о тоае, да Еаглеска може постати јака сувоземна сила. Тада је »Берлинвр Тпгзблат« овако писао: „Објава рата од стране Енглеске не треба да узнемирује Немачку. Евентуална блокада од стране енглеске флоте може донекле паралисати нашу трговину, али не може никако утицати на развој к исход ратних операција- Међутим на суву Енглеска је и сувиоте слаба, да би нам с те стране претила каква опасност. Ваљало би да се до годи какво чудо, па да енглес ке еувоземне трупе добију из весне важности«. То чудо се ме^утим догодило на велико изненађвње Не маца. Еаглеека војска је у по четку рата доиста била безна чајна. Али, док је британска флота спутавала у оковвЕбмач ку царввину, дотле је извођена јединстзеаа организација обра зовања сувоземне војске. Взла ка Братанија је имала срећу, да на челу државне управе мзђу многвм угледним државни цима пма и лорда Киченера. Ккченер је евојом великом у виђавношћу и дубоком прони цљивошћу будућиости предви део развој ратних догађзја и схватио, да у интересу европ с сог рата Енглеска мора стати у ред сиажаих сувоземних земаља. Његовом ааслугом Велика Британија је окупила под оружје више милиона војивКе, који еа одличном обуком и тренажом задају данас пакленв муке непријатељу. То најбоље доказује поспвдња енглеска офанзава. Лорд Киченер је пао као жртва немачког гусарењи, али његовс идеје, њС' гоза организација остале су у жквоту и сад су у пуном свом развићу. Ген:рал Дуглас Хе.јг, командант британских трупа на фрзнту Соме привео је у дело вешаке идеје Киченерове. Ол је увзо у борбу младе Каченеро-

постоји више, али његове идеје су у пуном остзарењу. Немци су огромно разочарани. Енглеска офанвива 8а њих је силно иененађвње. Они су пренеражени, јер сад нмају пред собом још један страшан фронт, још једног опасног непријатеља, који их немилице сатире. Фантаетична енглеска артиљерија руши њихова утврђења и упропашћујв њихове пукове, а пешадија улеће у борбу са невероватним пожртвовањем. И док немачки гепералштаб држи саветовања, како да сз одоли енглвској офанзиви, кајзер упућује војницима прокламације позивајући «другове“ да све с=0јв силе напрегну, како би зауставили нападо »новог и ваома опасног непријатаља, који аргти да продрс у њихову земљу и да попали њихсва села и градове«.

ПОЛИТИЧКЕ ВЕСТИ Букурешт. — Румунски званични кругови су маЕЈљвња да ће споразум између Румуније и Савезника бити пОтписан онога дана, када у Букурешт приспе француски посланик у Риму Олер, који ће доне 1 и дефинитивне предлоге. Лондон. — Енглески премијер г. Асквит шзјввио је у парламенту: «Енглеска има пред собом два циља: 1. Убедити непријатеља да су Савезници решени водчти рат у пОтпуном јединству на еконоиском и војном терену и припремати рад после рата. 2. Успоставити Белгију п Србију у н.иховој пОлигичкој и дипломатској пезависности. Атина. — Генерал Данглис смењен је са положаја ађутанта грчког краља због свг>јих пОлитичких осећања. Аустердам- — Директор „Форверца* г. Мајер ухапшен је у Берлину после претреса.

Генерал Кордоннје

Споразуму. Питање њене интервенције сад јс стзар згодног моНови командант Француских трупа менха ’«

Јуче ао аодне на једном францусном контраторааљеру арисаео је у Солун генерал Еордоније, нови командант француских труаа на нашем фронту. Он је иримио од тенерала Сараја команду над француским контингентом, коју је овај иоред команде Источном Војском гсмао тако1је у сеојим рукама. Тако ]е од јуче генерал Сарај само главнокомандуЈуКи Источне Војске. Нови командакт француских труаа, генсрал Кордоније , веК је иозната фигура на ратној иозорници. Он је дивизијски генерал и досад је командовао осмим вогним кором. Генерал Сарај га иознаје веК одавно и има у њему аотиуно аоверење. Он је имао ирилике да добро упозна особине генерала Кордонијеа , док је оеој био код њега на служби у војној шко ли Сен-Мексана. Генерал Кордоније расаолаже ретком и ирецизном одлучношКу , несаломљивом вољом , хладан Је, тих и ведра духа. Коо таквог његови всјници и офнцири су га истовремепо волели и илашили га се. У току досадашњег рата ге нерал Кордончје стекао је великих заслуга. Француске шруие на нагием фронтау добијају у гсему од личног гсоманданта.

Отрана штампа Немци признају „Зиддајче Цајтунг* ■. Нема сумње, чак и ако узмемо Верден, бићемо и даље опкољени и ко зна да ли ћеио моћи доарети до Париза, од кога нас иза Вердена раздваја читава серија нових утврђења и утврђених ровова.* }) Фосише Цајтунг«: Наше трупе на западу имају да издрже тешкс борбе п велика искушења. Бројна надмоћност непријатељева је неоспоран фахат. Немачка и Румунија »Берлинер Тагсблат« (Теодор Волф) пишс: »Румунсхо иигање, које од приласка Бугарске централним државама требало да буд-Ј јасно свима, тек сад св открива званичној Немачкој. Румунија се очевидно одвра-! тила од Немачке и Аусгро-Угар-; ске п пригпла је делом из рачу- 1 р.а делом из осећања коначно

Савезннчка офанзива »Тајмси: »Немачки коментари бораба на Соми доказују њихово огромно цењење британске војске. Немачка отвореио признаје да је веома рђаво прорачунала снагу Велике Британије у континенталном рату.« „Фрачкфуртске Новикеи: „Циљ да изведе једидство акције ва свима фронтовима постигнут је. Споразум је успео да предузме истовремено офанзиву ка свима фронтовима. Не може се предвидети резултат ове акције.« Руска офанзива „Вудаиешти Хирлаа «: «Русија врши притисак на наша оба крила. Очевидно хоће да се дочепа нашвх саобраћајних линија. Главна карактеристика руских операција је брзина. Ново гру* писање снага Руси изводе брзо и вешто- Резерве су нм увек при руци. Снабдевање им је добро. Много се говори о новом руском кинистру војном, чија је заслуга ова офанзива.«

Преглед грчке штампе >Нса Алитија.« Премз ввстима из Атине, италијански посланик г. Боздари одлази у Рим да св са својом владом непосредно споразуме у по гледу питања која се тичу односа између Грчке и Споразума. Тврди се тако исто да је грчки посланик у Раму г. Коромилас добио значајна упутства од надДежних из Атине, ради успешније расправв патања због којих г. Боздари одлази у Рим. Пут италијанскОг посланика у вези са путом његовог француског колеге сведочи о покрету који се врши у односима између Ррчке и СпОразума; а кад се узму у обзир и преговорв који се воде у Атини и у престоницама сила Споразума, онда св добија основана нада да ће сви неспоразумп у погледу спољашае политнке Грчке нсстати и да ће се оријентацнја љвиа према Споразуму коначао утврдити. У Атини владв мишљењв да ће се после пута оба посланика и њихових изве^атаЈа о правОм стању ствара у Грчкој тако уредити питања да ће се омогућити истовремеша с Румунијом излаз Грчке из неутралности у корист Споразума, — и то с правшса која је она била изгубзла због неве-