Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 109.

штсг руковања политиком њених скорашњих управљача. Како су се данас ствари развиле за Грчку нема бољег решења од овога, а томе рвшењу је воде и прилике, и интерес, и љубав, и освћања. Надмоћност Савезника у њиховој борби са цвнтралиима, расположења РумунИ'1е и блиска акција на балканском и ја дранском фронту представљају чињенице из којих може потвћи пропаст за Грчку ако вх вештом политиком нв би умела искорисгити. (Грој од 27. јула). <М а к е д о н и ј а.“ Нарочити дописник петроградског »Иовог Врвмена», који је недавно посетио савезнички фронт у Маћедонији, рачуна на 410.000 бајонвта енглеско-францускосрпске силе које су до сац сковцен трисане на Балкану. Исти дописник додаје да је генерал Сарај намеран да првом згодном приликОм заузмв варош Битољ, који ћа се првтворити у привремену престоницу Србије. (Ова је депеша добиввна у Атини из Петрограда). <Н е а Елас.« Г. Скулудис је демантовао вест да су у министар. спољ. послова нађена поверљива акта које

Грчку представљају у непријатељској боји према Споразуму, а која је акта он сакрио од особља министарства каДа је Грчка имала несрећу да јој он буде први министар. Алп г. Скулудис ннје с.мео да опровргне вест овог листа по којој је он често и гоеле њиховог отправљања, потписиаао телеграме који су се односилл па спољашп.у политику Грчке и које је слстављао 1 енералштаб. И деманти г. Скулудиса значи потврду. <Елас.» Шеф либерала отворено је оптужпз генералштаб. Али генералштаб не одговара. И г. Дусманис, који је раније тужио »Кирикс* зато што је тврдио да ово војно надлешто има политичкв намере, нб сматра данас за потребно да се нађе увређен пред страшном оптужбом да је мобилизацију одржавао због нарочитвх цаљева. Али било да он проговори, било да ћути, од дана кад је шеф либерала проговорио, грчки се народ налази пред једним од најглавнијих виновника данашњег стања и осећа потребу да још сада изрази своју жељу г. Венизелос одиах по свом повратку на власт удаљи из службе оне којп су недосгојно и кобно радили против отацбине. (Број од 27. јула). Пол-Луј

СА. РАТНЦХ ^»»=ОНТОВА Званични к&микикеи

Са нашег фронта Солун, 28. Јула. Неаријатељ је са јаким извид>ничким снатама оаерисао на нашем фронту. На обалама Вардара није аоказао никак*у активмост. Јуче у тутру француска и ентлеска артиљерија почеле су јако 40 бомбардују зону око Дојрана. Бомбардоване још траје. Борбе на Суецу Лондон, 28 јула. После борбе иоточно од Суецког Канала турска се војкка, гоњена нашим трупама—стадно повлачи. Једна депеша и* Каира јавља да се турски војницн стално" продају код Катије на 28 маље иоточно од Канала, што се верује да је варош у енглеским рукама. Лондон 28. јула. Наше трупе ступиле су у контакт оа непријатељским ариергардама; које су се утврдиде на подожајима уеапрсд спремљеним. Запленили смо ведвки број пушака и огроман ратни матервјад напуштен. Наше оу трупе сараниде више од 1000 тур вких лешева. Лондое 28. јула. Вести из Каира доносе, да је поведики број турских варобљених вој ника код Кагије приспео у Каиро. Маса света изашла је да види заробљенике. Улипе су биле препуне од радозналаца. Према накнадним вестима ксје су стигле о борби код Романи изгледа, да је енглеска коњица напала Туркв који не показују никакву вољу 8а одбрану. Лондон, 28. јула. Енглеска коњица борида се славно са Турцима. Да бн их навукла на

мзненађење она је вешто изманеври сала своје повлачење. Повлачење је трајало до момента када су Енглези на крилима гурнулн напред. У тој борби цеда турска бригада морала је да капитулира. Француски коминикв Париз, 28. јуна. На фронту Соме Французи су одбили прекјуче један жесток напад. Северсо од шуме Хем- У овом покушају Немци су имали велике губитке и ако су успвли да заузму један ров. Мало доцније Французи су напали непријатеља и заузели већи део изгубљенОг земљишта. Између шуме Хем и реке Немци бомбардуј/ француске положаје. У области Шолн Нвмци су после једне јаке борбе успели да напредују на једној тачци али су их Французи својим јуришем на бајонет одбили. На десној обалн Мезе непријатељ је успео после многобројних напада да се са свим привуче Тиоиону. Французи су у непосредној близвни тврђаве, Један неиачки нанад на положаје Во-Шашггр — одбијен је. Француско авијатичари бацшди су на барутану Ротвеј 150 калограма екснлозива нојн су прлчиниси огромне штете, Доцније. —Северно од Соме Французи су заузели поново изгубљениров. У току ове борбе заробили су 50 војника. Французи напредују у облаоти северно од шуме Хекл. Иа десној обади артиљеријока борба оа обадве стране. француска победа Парив, 28. јуда Поелв једног ојајног напада Фран-

цуске су трупе заузелв обе немачке ливије иза Тијомона. У источној Африци. Лондон, 28. јуда Генерал Смит јавља да су трупе генерала Вен Девентерса, које опе рашу у источној Африци, приспеле до централне немачке железничке пруге у Килима — Тинде— Додома и у Киломбо —. с гоне непријатељз, који се новдачи ка југо-исток^ у правцу Ссвгида. Један део нопрнјатељоке војске морао је да се лреда западно од Кон доа—Иранги. Паша марина гаузеда је внрога Порт-Суланз. Нова руска побвда. Петроград, 28. јула. Па реци Серету, наше трупе напредују с.а. вел&кнм успехом н утврђују заугете положаје. У тој обдасти, у току борбе која је трајада дза дава, заробили смо 166 офкцира 8415 војпика, зааленили 4 топа, 19 митраљеза, 11 справа за бацање бом би и велаки ратни материјал, Немци се повлача из Ковеља Женева 28. јула Јучерањи немачки коминике признаје да оу Немачке трупе биле при моранб да се повуку испред Ковеља, с обзирод на бројну надмоћнсст Руса и оно се нису могле даље одупнрати. Пред ковељом. Петроград, 28. јула Битка око Ковеља ненрекидно бесни. Немачкн отпор почиње слабити. Непријатељски заробљеници гомилама прмстижу. Руска победа на Дњестру Петроград, 27. јула. Јужно од’ Дњестра успеси наших трупа развпјају се даље. Гонећи непријатеља наше су трупе зауаеле варош Нујнијев, села Братигпехов, Надоровну, ЧамОлоце, Крамивотуланов и Отинију. Непријатељ руши за собом мостове и депое с муницијом. Заробљеници стално притичу. Површина освојеног терена у току овога напада износи 160 врста. ЛондОн, 27. јула. Последњи успеси генерала Лешчинског јужно од Бродиа су од огромне важности. Они осигурава’у напрбдовање ка Серету и Грамберки примичући руске трупе све више Лавову. Армија генерала Хинденбурга упркос очајнии напорима принуђана Је на повлачење. Амстердам, 27.јула. Синоћни немачки коминике признаје, да је се војска надвојводе Карла иорала повући на нове ноложаје на целом фронту. Цепвлин над Енглеском Лондон, 28. Ј'ула Једна депеша вз Хага јавља да је Ј'едан од ценелина, који су летели над Енглеском, јако оштећен енглеским батеријама. Цепедин је брао прелетео Ходандију в ушао у Не мачку али је морао нагло да се код Хановера онусти.

ОФанзива на Соми Лондон, 28. јула. Енглеске трупе настављају напредовање. Нови извештаји уввличавају енглеску победу код Повијера. Пред борбу на коти 490 немачки генерал Билов упутио је трупама наредбу, у којој вели: »Онај, који не буде одолевао до краја и не буде бранио тервн до последњег даха, предаће се одмах ратном суду». Мајор Морат у „Берлинер Тагеблату« вели: „Енглеска команда решена је наставити борбе са истом жестином до одлучнпх успеха. Неисцрпне резерве у Људима и муницвји сгижу стално на британски фронт“. Парвз, 28. јуна На еекгору Шеноа-Шапитр заузели су Францчзи две немачке линије. На Соми се успеси шире: заузета је цела ланија немачкнх ровова на фронту од 8 км. у дубину од 300 до 500 метара.

Пад Горице — 10.000 заробљеника Рим, 28. јула Талијански коминике саопштава: Талијанске трупе заузеле су варош Горицу. Прекјуче ујутру после јаке артиљеријске ватре, наше трупе заузеле су положаје западно од вароши. Ровови су били препуни лешева. Непријатељ у бегству оставио је велику количину ратног материјала. Кад је пала ноћ одреди једне бригаде прешли су Сочу и утврдили се на левој обали. Једна колона коњице и велосипедиста гонила је непријатеља. У међувремену инжнњерија је поставила друге мостове и поиравила оне који су покварени. На Карсу наше трупе одбиле су многе нападе на положаје Монте сен Мишел. Заузели смо нове ровове у области код села Сан Мартино. Заробљено је више од 10.000 војника. Војници се стално предају. * Пад вароши Горице представља значајан успех у развоју талијанске офанзиве. Положаји око Горице веома су важни у стратегијском погледу. Преко њнх води пут за Трст, којн је сад Талијанима готово сасвим отворен. Аустријски пораз је озбиљан, о чему сведочи преко 10.000 заробљеника и повлачење у нереду. Горица је одавно била мета талијанских напада. Она спада у област, на коју талијански иридентисти највнше бацају око. Пре рата је бројала близу 30.000 становмика, али је део становништва у почетку рата напустно варош. Горица је скоро сва у шуми в чувена је са своје прпродне леиоте. Лежи на реци Сочи, чијпм обалама сад господаре Талијани. У њој је 1836. године умро Карло X. и подигнут му је ванредан споменик у вароши.