Велика Србија

ГОД. 1.

БР. Н6

СОЛУН, НЕДЕЉА 4 СЕПТЕМБРА 1916. - — "ч ~ ~~

ПРЕТПЛА1А ИЗНОСИ: М9'»в'- , , 2 с 3 фраак* троиосе-јло 9 фг-АКем. годклгае Зб ф;Ј*ка;<* ЦВПА ОГЛАСИМА : Оите* 'Ј.-Л051 020 фрап. од оетвтлог рсд! г;к« огд&сг; .~а логџдбк. Ногац се пола е држасд-дг коиеоироиа '8 дкдлоа&тсквк састЈпздапвгт. ЛЕСТ ИЗЛАЗН С аАКИ Д.АН ПО СОДТ:? Појад. сдатж прежо Краљ Сра. Геж. Коксјдј,« у Солупу РУКОПИСИ СЕ ПЕ ВРАИАЈУ Стан рсд?Јидпје Коломбо јгднцд бр. 33 Н»'.с;ш<]С5 Поједжвл бројвзв се могу добитл у Содуву еод кгентгзјв л Друштв» грчке штампв“ ул. Вудтвроттову бр. 6, блвзу главне воште.

БРОј 10 сант.

Директор А. ^ОЗАИОВИЋ

БРОЈ 10 сант.

Наредба ОБр. 5056 Врховног Каманданта за целу војску за 2 септ. 1916. у Солуну Јунацч! У јуначкој борби, коју сте од 4. августа повели протпву надмоћнвјег непријатеља, ви сте показали да је и обновљена српска војска задахнута високим појимањем своје ;вете дужности, снлним пожртвовањем и духом патриотизма. Ви сте, јунаци, отпочели славно побеђивати непрвјатеља, наносећи му огромне губитке и отимајући му много разноврсиог ратног матернјала, међу којпма и 29 топова. Пред вама је сада нашћ мпла и потлачена отаџбина; пред вама су путева наше славе, наших традиција и наших мученичквх испаштања; пред вама су неокађенн и непреливени гробови наших погинулгх и по.мрлих другова ; пред вама еу наши мили и драги — наша нејач, која упире к вама •чајне погледе и жељно очекује када ће чути грмљаву ваших топова и ваше громогласно и неустрашимо »З г ра», које ће аима и сво.м Српству донетн слободу. Јунаци! Честитајући вам срећно започете витешке победе и јуначко држање, нзјављујем вам и овом ириликом Моје ссобпто задовољство и захвалност. Прикупимо све наше снаге, и, са вером у Бога и нашу свету и праведну ствар: Напред. у славу и коначну победу! Живела Моја дична и храбра војска ! Александар. ■■швошввв и=А_;: 111.1 мтшт? , 1гн 1Анитздд^вм11 •' 'и г['пчт» Ј д.АЛЈЦ.".ј1татдд.митдг«ц.ЦјЈВ1^ I чш д | .ил;дцвени.а!А/'ц«лд»и«М1 ДРАГОЦЕНО ПРИЗНАЊЕ

Оао што смо ма у бишз прп лика ивносили и нвоборимим дсказима утврђивали; ово, због чега је српски народ у областима окупираним од стране бугарскв војске до Бога зацвалио; оно, што је целоме сввту очигледно било и ватпта св несу морали примври наводити, јвр су били јавни догађаји изазивани и вршени без икаква устручавања — бугарска се влада енергично тога отресала тврдећи безочно, да су то измишљотине српеке п гатампе њених савезника. По нсшд дотврана у ћоше од појединих опозиционара, који су исто тако »хумани» као и Радославов, приенавала Је, али шеретски кроз аубе, да је „нечега« било, али да преко тога сажаљењем прелази, као што је био случај са догађајима у Приштини и Призрену. Ми смо внали шта се иза тих њихових »сажпљења“ крило. Није нам било непо8нато, да су »културни“ бугарски сфицири потоцима српску невину крв пролили. Знамо, да је она бесловесна маса, што сс бугарском војском назива, подстакнЈта њеним водитељима слабу нејач српску, масу жвна и ивнемоглих стараца под нож ставила — зашта еу већ свој

грех почели испаштати. Али нас је изненадило и управо нисмо знали, да се у Бугарској ,'могао наћи чозвк, који је смео јавно, у Народномв Собрању, све оно, што смо ми до сада И8аосили — фактима потврдити. Да. Такев, бив. бугарски министар, говорећи опширно о зверствима почињвним од стране бугарскв војске, дотикјо је се и бугарске цивилне управе у Маћедонеји. Нека чатаоци не мисле, да јв то Такев ив љуба'ви према правди и истини учи;нио, Боже сачувлј, он је као и | сваки Бугарин далеко од тога. Лични његови интереси дикто! вали су, те је се Такев и ако 'не свесно ипак ставио у службу истине- Ево једног вврног јодломка из њсговог говора: »Нашто даље, кад сам додир нуо питање о сукобима, који су се у многим местима нових земаља ивродили ивмеђу војних и цивилпих властњ и админп стративних органа, ја сам иста као, да св ти сукоби дошТухју у главноме вато , што се тамо обич•«) аостављају људи за административне аолициске чиновнике формални злочинци, ноји су увимани из затвора. Да бих иоткреаио своје тврђење, ја сам бацио аод нос Министру Ун. Дела фо -

тографије неаолино таквих тиаова , на иоЈима су забележени броЈеви аасанских регистара. И таква лииа дакас заузимају места административних чиновника у не-\ среКнзј МаКедонији 11 . На ову изјаву Глдославов и вегов министар унуграшњкх дела нису смвли ви речи рећи. Г. Такев ја казво истину. Разбојницп и робзјаши су само у стању чинити опо, што данас чзнв бугарски чиновнзцч у Србији. Само је њпиа могуће, да због миађуша секу уши жзнама; они су само у стању да швином одојчзту очи вадо како би нееретну мајку идтерали, да им и позледњу пару дЛ. Ти су чиновници расецзли руке и бу тен9 нгша поробљене браће па изз ранв сољу 8асипалаг, тв су нвсретае жртвг у најстрашБИјим МЈкама душу испуштале и на тлј начин од сиротзх укућана н последњу цркавицу изнуђавали. Г. Такев говорећи истину заборавиоје још нзшто. Требао је игнзти и нвдела профасијоналних разбојника: Чаулева, Шпчикова, Матвваиком^ паније, које је ов у свој® вреМ9 с» пријатвљима спрвкио и народ у Маћедонвји са њима усрећио. Да. Али он о томе не говори. То су њвгови ортаци — јер су то органи казване »Маћедонске органи8ацзја“ у чијој пљачка он нећв остати бвз исета, као њвн »видан де* јац«. Ћ.

ПоЈштичке вести Париз. — Г. Бријан, председник франц. .чинистарства, држао је дза товора, у парламенту и сенату, у којима је тзнео жел,у Споразума да спасе Грчку. Наднрање Бугара у грчку Македонију, сплетке немачких агената који су унели у Грчку велику корупцију, и шпијанажа коју су слободно вршили, приморали су нас да интервенишемо. Грчки ће народ разумети наше разлоге. Ми смо у Солуну да припомогнемо одбранн Србије, Савезницн Грчке. Наше мешање у грчке послове није само да осигурамо безбедност наших трупа него и грчкс интересе. Јер ии испуљавамо традиционалну улогу Сила Заштитница, које морају сачувати интегритет Грчке и припомоћи грчком народу да одржи своју самОсталност. Лондон. — »Дејли Телеграфу« телеграфишу из Атине, да је Споразум одбио преговоре са Грчком односно

услова под којим би оза интервенисала. Г. Заимису је саолштено, ако је Грчка вољна интервенисати, да од своје стране имг да напусти сваке захтеве. Атина. — Краљ је иозвао бившег миннстра Кавлогелоаулоса који је пзложио своје мишљење о ситз^ацији. Затнм је краљ позвао г. Заимнса који је изјавио да је приморан да одступи. Сазнаје се дт је г. Заимис, у току овог разговора саветовао краља, да повери судбину земље г. Венизелосу. Не зна се шта је краљ одговорио. Женева —- Маџарска штампа доноси депеше о силним сценама које су се одиграле у мацарском парламенту грнликом објаве рата Румуније. Граф Тиса је примљен са грдњама, приморавајући га да да оставку. Да би умирио разјарени скуп, казао је посланицмма; »Ја вам обраћам пажњу да се ваше речи могу чути и с друге страве наших граница.« Један је посланик одговорио: <Јецаае жена и деце слуша се још и даље.« Тпса је покушао да продужи свој експозе, али је граја постала још јача. Председник је скупа интервенисао са речима: »Мислите на утиске, које могу ове сцене нроузроковати на страни.« Посланик је Косгај одговорио: »Шта мисле Они на страни, што су Румуни у Трансилванији.« Седиица је продужена и поред јаких прекора које је Тиса похнео.

Страна штампа Криза у Грчкој Париз, 3. септембра »Радикал«: «Атински германофили покушавају, да на нову пробу ставе стрпљење Савезника.« »Фигаро* (Полиб): »Јелпнизам, који је био вера, догма сутра ће бити само једна успомена.* »Матеи*:»Једвпо је либерална странка способна да влада Грчком у садашњим приликама. Надатп се, да ћедипломатија Споразума у Атвни дати на зпање оно што треба.« «Ко губи плаћа« Лондон, 3. септембра. »Дејли Телеграф": »Од почетка рата Немачка је верујући у победу сталио наглашавала: Треба да непријатељ плати, не треба га нимало штедети. Бетман Холвег је чак био предложио Француској евакуацију заузетих територија за један огроман откуп. Предлот је изазвао смех у свама савезничкпм ирестоницама. ,,Сада, када се рат окренуо у нашу корист, и ми ћемо умети поднети Не-