Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 146*

мачкој рачун на псалату. Треба се надатн фантастичној Дифрп, пошто ће она сбуаватитн све потребне капптглеј за рестаурираше Србије, Белтнје и Пољске и свих области опустошеннх трупама. А ми ћемо тражити исплату до последље паре. Немачка нам је доста понављала: Ко губи, плаћа! Па лело! Савезнипн ће пматн на уму ту малу 4'разу.“

Преглед грчие штампе «Неа Алвтија.* Изненађује смелсст г. Димитракопулоса. Ко је тај Димитракопулос? Кога он има за собом? 11ма лијаку странку? пма ли неку иећину у Скупштини? ужива ла иовереше иародно? Ништа од свега тога. Он је само једна закрпа. Остаје само један једиип поуздан пут да се уне;е спокојство у узнемирени узбуђези парод, и да се положп основ за уређеп.е спољашњих компликација : да сместа г. Веншелос будепозват у двор и да му да налог да внда Грчку од ненпх рана. Ако атинскп чнниоци не буду пошли овим путем, онда народу остаје један други, којп је тако сјајно показала Маћедонија: остаје револуцпја, којаћесад по нужди^избити у целој Грчкој да би се срушило сво труло стагге и да шеф либералне странке пнаугзфише једно сташе ново, од кога ће почети и нов период за грчки народ. Од данас На рОдној Одбрани у МаћедОннјн припада тежак ала частан задатак да револуцају пронесе по целој Грчкој, јер нас само општа револуција може препородити. (Број од пегка 2, септембра. Овакав говор у овом листу сасвим је симптоматичан). »Македонија.» Понављамо да није време за полумере и 8а развлачења.. Ако они у Атшш покажу и овога пута да се нису опаметили, овда се народ мо1а решити да их он опаметн Средњег решења нема- Ако г. ДимитракОпулос јшсли да развлачи да бл атински германофили добили времена, онда је боље да нестане и он и њвгова нова влада. И пошто време жури и не допушта да се изгуби нн неколико дана да би се изборима и .уставним путем наметнула народна воља, онда је нужно ха се цела и нова п стара Грчка угледа на племени и пример Солуна и осталих маћедонсках гарвнзона да се побуни цсла, и да атинској олагархнји натури једину народну политнку која ће напију одвести спасењу. (Број од петка 2. септ.). „Фос-« Јучерашње вести из Атине јавлају да се вгсови око крал.ввог имана Татој, где се бави краљ, журно утврђују и да су већ готове неколике лвннје ровова. Утврђује се, дакле, дворац Татој. Али чему то? Ако је издајиичка дворска мафвја уверила краља да је с њнме грчки народ, шта 11 е онда престолу утврђења, кад ће му утврђења бити сва она Грчка која се није побунила? Пли су проклети демони изгубили већ наду да ће народ до краја отрпети њихобо издајство, те се спремају да Константинову Краљевину ограниче на њвгово имање, на Татој, готови да се

одатле боре протзв свију само да се не би борили против Немачке? < О одвратни Ефијалти! Какву судбину намењују ономе о коме је народ сањао да ће бгпи наследнвк Константина Палеолога! Али је онај Копстантии пао на последае.м бедему иарсдном борећи се за слободу и величину отацоине. Хоће лн да овај Константин падне на своме властитом бедему борећи се за подјармљење свога народа ради величине Гермгпије? (Број од петка 2. септембра). Пол Луј. Р. 5 Ови члапцн, н они у ссталим солунским листошкма које не.мамо места да донесе.мо, симптоматични су и изгледају инспгрисанп. То је први случај да грчке новпке (се.ч »Ризоспастпса« која то стално чини) говоре о општем устанку и да краља директно нападају.

Споразум и Грчна — Сјајан говор г. Бријана Парвз, 3. септембраГ. Бријан изговорио је јуче у парламенту и сснату говср, у комс је трвтирао развој последњих догађзјз. ГовореКи о стгњу на Балкану рекао је чувени француски премијер : »Инвазија ист. Македонвје од Бугара, којој се Грчка није ни-

мало одупрла, махинацаје немачких гггната у Грчкој, корупција и шпијунзжа склониле су Савезничке силс да предузму или траже мере, које су сматрале нвопходним за скгурност њрхових трупа у Солуну. „Влада г. Заимиса, чијој лојалпости одај^лт признање, задовољила је нашг прве захтеве. Надамо се, да Ке грчки народ разумети разлоге наше интервенције. Ми смо били позвати у Солун да допринесемо одбрани Србије, савезнице Грчке. Ма Кемо наставити наше дедо до његова осгварења. Не можемо допустити да се компромитују успеси предузетих сперзција у МаКедонији. „Али, интерзенашуКи у Ати ни, ми нисмо једино мислили на сигурност нашпх балканских трупа, имали смо исто тако у виду и ппгерес саме Грчке. Сматрали смо за дужност, да још једаом испунимо улогу заштитних сила Грчке и да грчком народу помогнемо, да очува свзју независност<е. ГовсрвКи о другим патањима г. Бријан је исгакао надмоКност Савезнкка на свима фронтовама. Према до сад добивеним резул тагима, можб се гледати у будуКност са ассолутним поуздањем. СА РАТНИХ ^». ОНЈОВА

једког великог војиог кратнчара енглеског о победи на Соми. »Он шше, да се Енглези са велики.м одушевљење.м и самоирегоревањем боре против незрајатеља који је хтео да подчини цео свет п да га учини робои. Нападе које смо храбро вршилж доказали су Вам да је огпор немачки попустио. Тактичхе резултате које смо задобилм од велике су важности за будуће операцнје. Потребно нам је сада знати још колико се времена може непријатељ држати у дефанзиви, да радпкално не измени свој план на западном фронту. Ми можемо тврдитм да је Немцима све теже и теже да одвајају трупе с једног фронта кадруги. «Тајмс» пише : ‘Енглеска војска са одушевљењем пратп ток операцвја својах савевника Фрзнцуза, који су у последње вреке постигли велике уснехе. Никад до сада синови Француске пису испољили тако велику нздржљивост, сталоженост и самопрегоревање. А то је услед тога што се боре за сдсбоду и ослобођење своје земље. Непријатељ свудз попушта под јаком пресијом англо-француских трупа. Од почетка акције немачке су одбране, на врло великом фронту прзбијене, и то је учинило да је морал код непри]атеља почво да опада. Еа 1 ки 0 је констатовати да Е1емци покушавају врло ретко противнападе после пораза.»

Са нашег Фронта Солун, 3. септембра. 1 У току јучерашњег дака на фронту код Струме као и у подножју Беласице били су локални сукоби са непријатељем. Артиљеријска борба у области Дорјана и на обема обалама Вардара. Српска во'ска на једном делу свога фронта продужава своје операцпје. Лево њено крило стално напредује, а десно бугарско крило журно се повлачи. У току прекјучерашње борбе српске труие заробиле су 32 топа у место 25. Енглвски коминике Солун, 3. септем^ра. На фрснту код Дорјака бнла је артиљериока борба са обадве стрвне. У току операЦије последњих два дана заробили смо 50 немачких војннка и 9 митрзљеза. На фронту код Струме јака артиљериска борба. Наше су трупе пздршиле више дневннх напада на више места на лСвој обали реке, лрпчпнивши непријатељу велике губитке. А у току ове борбе зароб.љено је 20 непријатељских војника. Руски коминике Петрофад, 3. септембра Кавкаски фронт. — У пределу севсроисточно од Киги папади Курда настављају се. У правцу Битлпса наше трупе су потисле Курде са њихових положаја и одбили их ка селу Топевка. У обалском пределу Гунуб Нарије пао ј огроман снег, који гдетде дости-

же внсину од 90 см.

Француски коминике Пвриз, 3. септембра. Северно од Ссме, француске су трупе напредовалс сеЕерно од мајура Ле Бриес заузеле су један цео систсм немачких ровова у дубвни 600 метара. Овај је маневар операција учинио да француске н енглеске трупе опколе Комбл. Било је јачих борби источно од друма који води за Бетим и северно од Бушевена. Франпузн су успели да прошвре своје положаје. Јужно од Соме, Французи су пзвршпли два напада на сектору Денијекур —Берни имали су знатног успеха. Источно од Депијекура Франпузи су заузелп једну малу ггуму и једап јако утврђени ров. Северно од Берни заузета су три рова и заробљено је 200 воЈника од којих су б официра. Заплењено је 10 митраљеза. Према последњем извештајима, заузети терен је покриЕен 'не' мачким лешевима. Италијански коминике Рии, 3, септембра Наше операције северао оа Каварм ! ола развијају се повол но по нас и поред теренских тешкоћа. Наша вртиљерија врло јако бои бардује поДожаје на фронгу код Ју лијане, и полОжаје источно од Горице Јуче после подне нвша је пешадија напала положаје код и заробвла 2117 шјника ол којих је 71 официр и кеколико митраљеза. Оборилн смо ј један непријатељски аероплан. ( Побрда на Соми Лондон, 3. септембра. »Дели Телеграф* публику]"е чланак

Крнза у Грчкој Круже вести да ће г. КалОгеропудос бити позвап да образује кабинет без споразума са савезничким посланпциуа. Дипломатски кругови коментаришући ову вест, сматрају да ћс њепо остварење решитп грчко питање. Сазпаје се такође, да ће се Зографцсу чији се долазак очекује код краља, поверити састав новог кабкнета, под условом Да та влада оријентвше грчку политикуји затим изввршп изборе. Најзад трећа комбинација, која се дискутеје у политичким и војним круговима јссте долазак Венигелоса на владу. Он ће моћн саставити кабинет који ће одговаратп садашњим потрсбама. ВЕроватно да ће г. Венизелос још сутра бнти позван код краља.

Немци попуштају — Немачка дисциплина опада Пспитивања немачких дезертера на Верденском фронту јасно показују колико је дисциплина опала код војника. Три дезертсра из 20. пука дала су следеће карактеристичне декларације. У току офанзиве код Вердена, 11 чета којој припадамо, логоровала је под једннм великим шатором у блату. Свн су војници били болесни од јаке кнјавице. Генерал фон Ло.чов, командант 3 корпуса улазн у шатор и поздравља војнике: -«Добар дан, ја сам дошао да вас посетим-« Цела му је чета одговорила каш.ч>ањем. Генерал је овим понашањем био врло јако разјарен и наредио је да се казни цела чета. По једиом врло рђавом времену морала је чета да се вежба. Официри су врло надути и ке показују пример храбро-