Велика Србија

ЕР. 150.

СОЛУН, СРЕДА 7. СЕПТЕМБРА 1916.

ГОД. Т.

ПРКТПЛАТА ИЗНОСЕ: М««ечгс 3 фравкк трожесечво бф;:авм, годишае 36 фр»на>» ЦКДА ОГЛАСЗМА Соп;» ог«а* 020 фран. од петнтног рекн, »ско сгд&сн то аогодбз. Носап. се водате дргмниз всаес*р=са з двидсаатека« заетупкнитввка. дпот нз.:азн 0;;Аки дан по поджи Пожг сдата прежо Краз. Срп. Гсз. Конеуд*« у Солупу РУКОПИСП СК НК ВРАЂАЈУ Стаг редахджје Кодснбо улнца бр. 33 3»1ошссе

Поједнвн бројевж се могу добнтн у Содуиу асд «• зепцнје „Друшт»» грчке итампе“ ул. Вулг»роЗтону 6р. 5, блнау глнвие поште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. Ј0ВАН088Ћ

БРОЈ 10 сант.

НАШНМ ХЕРОЈНМА!

ЈучерЕшњи даа предст&вља зиаменит датум у историји нашег народа. После вишедневне огорчене борбе храбре српске труже сломиле су отпор бугарски и заузелв највиши п н»јутврђенији положај непријатељскн Кајмакчалан и ступиле на земљиште своје отгџбине- Пошто јз више сд осам мазеца провела у изгнавству, српвка војека победоноснз ступа на територију Србије гонећи првд собом трупе евојих душмана. Овај догађај је од велгког знбчаја и заслужује, да св поводом н.ега нроговори неколико рвчи. Од пре неколвко дана сфанзива српских трупа на солунском фронту узела је врло зелике размере и дала до сад се рију сјајних резултата. На це лом српском фрозту, где год еу нашв трупе дошле у сукоб са Бугарима, ови су претрпели поргзе скопчане еа огромнвм губитцима и морали су се повдачити испред победничкв српске војске. То повлачењз твкло јв ва већем делу фронта у нереду, а местимицв је прелазило у панично бегство- Потаомогнути савезничким трупама Срби су отерали Бугаре саположаја целв њиховв прве линије, као Ш из Соровића и Ларина. Заувеће КаЈмакчалава, којв доми* нира целом том всном, вначи једну сјајну победу, један веома велики успех српског оружја. Последицв тога успеха неће изсетати. Бугари су са највећом огорченошћу бранили тај положај, којијеимао да 8аштити не само Битољ, него целу ратну ситуацију бугарске прве армије. Може св са извесношћу рећи, да јв по заувећу Кајмакчалана ослобођавв Битоља само питање дана. Савевничка штампа. забележила је прве успехе српске војске одајући овој све прибнан.е и дивљењв, које она својим подвизима потпуно васлужуј*. Повратак српске војске у борбу, велики француски лисг л Тан“ назива »величанственим«. Остали пак лиетови нв могу довољно да св надиве силној енвргији српског војника, који после толиких патњи и невоља, препорођвн благодарећи помоћи Савезника, на прагу своје отаџбине чини нова чуда

јунаштаа и хероизма. Ма пак од своја стране честитајући нашим херојима на њиховвм првим славним победама у новој офанзиви скидамо с највзћим дивљењвм капе пред њиховим јуначним делима и пратгћи са највсћим нестрпљењвм њихово победоносно наступањв желимо им, да још мало пстрају на том херојском путу, који водн брзо и сигурно ослобођењу ваше драгв Србије. Историја света забележиће златнам словима њихове славне подвигв, а отбџбиаа ће им бити вечно благодарна и поносна таквим синовима.

Политлчке вести Лондон. — Јављају да је немачка влада саоаштила г. Лансингу државпом секретару у минист. спољних послова Сједиљених Држава, поводом белгијског зајма у Амсрици, да се не рачуна на белгијске државне железничке пруге као гарантију за зајам. Атина. — Краљ је јуче примио, у нарочиту аудијенцију, новог председника мвнистарства са којим је дуго конферисао. Г. Калогеропулос демантује вести које јављају да ће посланици Споразума поднети грчкој влади нову ноту и да је г. Караоанос, министар спољ. послова, поднео осгавку. Карактервстично је, да посланици Споразума још нису посетили грчког премијера, нити дошли у контакт са новим кабинетом. Г. Венизелос је јуче изјавио дописнику »Дели Мела* да се данашша влада неће одлучити протпв Немачке. Атина. — «Патрис> у уводном чланку каже, да је званично објављено, да Споразум не жели излазак Грчке из неутралности. Атина. — Г. Венизелос је јуче примио у посету г. Елиота, са којим се дуго разговарао*

Страна штампа На румунском фроату „Минхнвр Пост« (пуковнвк Гедке); »Вредност румунске војске наје се могла оценити за време њене војне шетње у 1913. год., апи та в>јока важи као добро обучена и дисцпплинована. Врло нростране границе нису баш најповољпије за одбрану, али би ситуац*ја била оасвим друкчија кад би се јака руска војока концен триоала на доњем Дупаву. (То је већ чињено, уред.). Та би војска имала вадатат да штити бок рЈмунске вој-

ске против Бугара и Турака тако да би ова могла све своја спзге употребвти у Ердељу. Еа то су, како иј гледз, већп мислили. Зато треба прет" поотавита да ће ускоро пожвр планути у свој обимностг, јер очевидно је, да би се Румуни тешко одлучили на рат, да еиеу били спгурнз у обнављаље руске сфанзпве у шврокин размерама*. > Берлинер Тагебдат“ (мајор Морат): »Ситуација на мађарском фронту је таква, гаква се могла и замислити. Зпа се већ одавко, да ПфлавперВалтин, који је вмао да оргапизује одбрану границе, није нвмало одговорио своме задатку и корао св огранпчати да чува највише планинске врхове н жељ. пругу. Команда је унапред била одлучила да папусти прву липију и да организује одбрзну важнијега фронта«. »Кројц Цајтунг«; ,,Стратегијски планови Споразума с/ добро позеати; једна јака руска војска има да оперише у Добруџи и да епречи Бугаре, да не навале на Румуне. У исто време генерал Сарај има са југа да вадире. Тако ће се Бугара наћп у шкриппу и биће скрШени. Више неће стајати ништа на путу удруженим руским и Сарајевим армијама да иду на Цариград". „Алеверуд“ (румунски); „У војној конвенцији измефу Спорззума и Румуније уговорено је да један изаоланик румунског генерадштаба заједни« чки ради са шефом руског генералштаба, генералом Адексијевом. Румунска војска подељена је на 4 армије. Првом командује генерал Кадкер, другом генерал Авереоку, трећом генерал Аолан и четвртом генерад Пресан“. Нова грчка влада Париз, 7. септембра. »Журнал«: «Нов грчки каб и нет је чистонеутралан и антивенизелистички.« »Пти Паризијен«: »Погрешком својих управљача, грчка краљевина постала је бојно поље између зараћених страна, док се могла ограничити само на ризик, следујући политичком програму т. Веназелоса.“ »Журнал де Деба» сматра излишним дуге коментаре о ситуацији Грчке и констатује само, да су лиге резервиста, растурене званично, тајно остале даље. ,,Тап“: Грчка се баца у наручје НеI мачке у тренутку, кад немачка звезда , пада.“ Хаџопулов скандал Париз, 7. сешембра. Скандалозно држаље грчког пуков-

ника Хаџопула, који се са својнм трупама предао у Кавзли Бугарпма и одведенса свима у Нем&чку, коментаришу светскн листови: „Ввктоар“ (Бувнл), изражавајући презреље према држаљу Хаџопула велн: „Ако Споразум не предузме крајњу одлуку, оставиће иза своје војске тнездо шпијуна и завереника.“ „Матен“: „Немогуће је разумети морал јетног нароДа, који внди тде се један део војске предаје вексвнвм непријатељима, а другн бори проткв ових.“ •Журнал де Женев:« „Постуиак војске пуковника Хаџопула је јединствен догађај у светској историји. Жалитн је, што су управљачи Грчке довели земљу до такве анархије. „Франкфуртер Цајтунг“: „Пуковник Хаџопуло извршио је акт, који му може донети славу, али исто тако и срамоту и смртну пресуду.“

Преглед грчке штампе „Неа Елас :“ Питање части. Пуковник Хаџопулос, који се предао Бугарима, постарао се пре свега да обезбеди своју кожу. Он је наслутио да може избити грчко-бугарски рат. И, пошто је узео у Обзпр ту могућност, храбри офнцир увиде да му се даје прилика да се иВвуче из тешвоћа в опасности једнот рата. Он затражи да буде одведен у Немачку као заробљеник, и да на тај начин сачува своју кожу. Нитп је имао грчку душу да се побуни при помислн да Бугарин гази грчку земљу, нити грпжу савести што ће остати неактиван у случају грчкобугарског сукоба. Мислимо да нема Грка а нарочито официра грчкот који ће трпети да се грчка војсса сврвави од официра који је пОказао кукавичлук што граничи издајством. ХаџОпулос се не може вшпе сматрати за грчког официра. То је питање части за Грчку и за официре грчке војске. „ Фос«: Штета\ Пуковник Хаџопулос, срамнн херој издајства с Кавалом, биће послат од Немаца да се са својом војском заједно бори на фронту белгијскОм. Страшно! Бешчасници који предадоше себе и отзџбину непријатељу у руке, иду да се боре против легендарних хероја, храбрих Белгпјанаца, којп су жртвовали све за част и отаџбину. Али је штета што са собом неводе и краља Констазтина да се нађе очи у очи са краљем Албертом. Дивно би поређеље бвло.