Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРОЈ 150.

‘Елефтерос Типос.» Пдеотски је мислити на изборе данас. Какви нзоори могу бити кад је половина Грчке под револуцнјом или под стопалом непријател>евом, и по којој то логицн може бити допуштено да о коначној и неповратној судбини грчке расе одлучује мањн део њен, и то баш онај који је под непотребним утицајем дугог моралног тронања ? II какви би то изборн били у тренутку када су страсти претворпле Грчку у огромну лудницу, и када смо у опасности да заплива.мо у крва и без оних личних сукоба које нзазиза нзбориа борба? »Македонија.« Грчки мозак не може да схвати како јв дворска мафија могла прећн преко мншљења Споразу.ма да су данас пзбори у Грчкој немогуКнв? Да би се ово херојство дворске мафпје могло разумети, треба иматп на уму сво троје: ед ратгнцх Са нашег оровта Солун, 7. сеатембра. На лбвом крилу савезничке војске борбе се настгвљају- Срп ске су трупе прекјуче заузеле важан вис Кајмакчалан. Непријатељски авијатичари бомбардовали су наше положгје без резултата, Руски коминике Петротрад, 7. септембра У правцу Владимира Волинског, у сбласти Дубрави, непријатељ је напао један наш одред који је знатно напредовао; напад је одбијенЗападно од Бродаа наше су извиднице напале непријатељске јакв патроле- У борби на бајонет убијено је 20 непријатељсквх војнака а 1 сАицир и 12 всјника заробљени су. У области реке Мариовке, настављају се огорчене борбе. Од били смо све непријатељске нападе са великим губптцима по њих. Јуче су погинули пуковник Губин и п.пуковвик Семичез на Карпатима. У области Шабени заузели смо више висова. У Персији наши предњи од реди, после борбе са Турцима, заузели су једну ланију блазу моста на Талпачају, близу Кур»ана, северно од РамаданаФранцуски каминике Пзриз, 7. септембра. Због рђавог времена операције су иа аеКем делу фронта престале. Јака артиљсриска борба на Мезп а нарочито на сектору Флсри-Но Шапитр. Румунски коминике Букурсшт, 7. септембра. Сев. и северозападни фронт. — Па делом <|>ронту, сукоби омање важности изузев у долвни Стрејула, 1 де нас је непријатељ напавши са надмоћнии снагама принудио на незнатно повлачење. Јужни фронт. — Пушкарање дуж Дунава. У Добруца у току нсћи између 4. и 5. септембра неиријатељ је

1. Да су издајнвци обећали Берлину румунске трупе повукле на фрон да се Грчка неће никако борпти про- ту у Добруџи на линију Кахова, тив Немачке; ^ која је јако утврћцна. Нова се 2. Да су због тога готови заратити лини!а налали на 12 килсметара н протнв Споразума, вли изазвати у- ®Д Прне горе и 120 километра нутрашње нереде, и ; °Д Констанце. 3. Да се од недељу дана овамо жур- ! но утврђује Татој, где је кралев двор.

Ново је министарство једно изазн-

Узнемирење у Цариграду Рим, 7. септембра. Швајцарски . листови пишу да је

вање према Споразуму. Али ће то вест о новоствореној снтуацијн на изазивање ускоро добпти и свој Одго-1 Балкану, јако узнемирила политичке и вор. Желимо са.мо да се песннца Спо- војае кругове у Цариграду. разума спусти само иа главу дворске Ј Бојазаост је постала још већа што : мафије. На тај начвн ће се он коначно С У Турци морали да пошл.у своје тру-! ослободнтп немачког утпцаја у Атпнп, пе Гугарима и Ауст; нјанцима. БоЈесе ; још да Бугарска не буде тучгна и не ј закључи сепаратан мнр. И у једнОм и I

и уштедети грчком народу општи у станак због дворских нздајстава. Клике мора нестати по сваку цеиу. Нема више места за полумере. Зло

у другом случају стање у Турској ј постаје критично- Пста листови кон-! статују, да у случају бугарског по-!

треба ударити у корен, и тако спре-:раза, Турска ће битн приморана да чпти да и даље хер фон Стрејг уцравља! заклу !Н засебан мир. Грчком по жељи Берлина. Пол Луј.

^ОНЈОВА у дза маха нападао у Енигес, југозап. од Кобадина, али је био одбиЈ'ен! Борба се наставља. Румунеии плен Букурешт, 7. септембра. Велики ратни плеа, који су румунсхе трупе имале од почетка непрвјател,ства у Трансилзанији изложен је у Турн-Северину. Напредују1ти у Трансилванији, Румуни су с друге стране Фогаре заробили 800 војника од којих су 10 офацира. Ка Сома Атинз, 7. септембра. У своЈој сфанзквн на Соми, Енглези су у току операција заробили б 500 воЈника. Фронт у Пвкзрдији је пробијен на више места. Французи са својв страее стално напредују и заробили су у току бор5и 4 000 војника. Румунски успеси А.мстердам, 7. септембра. Допксник „Берлинер Тагблата“ у а', сгро-угарској врховној ксманди јавља да сујакерумунске снаге прешле кланвц Твер зург и приспеле у ргвнице реке Адте. Прешли су реку код Фогаре- Оне са усаехом нападају главне одбранбене аустро-немач ке линкје. Огорчена борба још траје. „Ноесте Нахрихтен« јављају да су се Румуни на фрјнту у Трансилваннји снабдели са тешком артиљеријом. Они су нас почели јако нападати од равнице рвке Алте до близу МерисораКод планине Дгц*ле воде се огорчене борбе. «Морнинг Пост« је нззештен из Букурешта: Да би умирили узрујаносг јавног мњења, аустро угарска штампа паше кгко је румунска престоница у опасности- Пма веК недељу дана како аустрвјски званични извештаји јављају како се ништа значајни је није двсило у Трансилванији. »Та.јкс“ јавља да су се руско-

У источној Африци Лондон, 7. септембра. Генерал Шмпт телеграфише да је потнснуо непријатеља са висова Глугуру. Заробљвно је доста војника, топова и муннцвје. Хинденбург и Руси Петроград, 7. августа. Војни руски кратичара са иронпјом ’ говоре о наименовању генерала Хин- * денбурга за шгфа немачког генерал-Ј штаба. Његова је војничка способност ’ потпупо вештачка. Он је одкста у ј овом рату однео ДЕе победе. Али вх ј је задобио у врло повољнам по љ«га околноствма. Првп пут благодарећи његовој надмоћној војсциодбио јерускс армчје у ПрускоЈ - ,. које су похита , ле да олакшају терег Француској. Други пут је оибио наше трупе.када нису ммале ни оружје ни муницију. Ова два ефемерва успеха довољна су била да Хинденбурга грогласе за хероја и националног Бога. Али сада је сасвим промењено. Савезничка је војска добро снабдевева, одлично наоружана н нма у изобиљу муниције. Будући догађаји доказаће, да ј‘с војничка способносг Хиндевбурга, који се размеће као бнк својим роговима. са свим ништавна. Румунске опврација Лондон, 7. сентембра Дописник «Тајмса» у Букурешту јав.ља Да је заузета варош Бара-Олт врло важно стратегијско м:сто. Она домЕнира целом железничком пругом Брашов-Фолдвар и олакшаће румунско напредовање ка срцу Трансилваније. Бара-Олт Ј - е иајузвишенија тачка коју су Румуни заузели у Трансилванији. »Моргшнг Пост« пише: Са оваким брзим наиредовањем у Трансилвапији румунске ће трупе брзо заузети велпки део ове провннцпје. Напредовање Румупа ствара у Аустрс-Угарској врло тешку ситуацију, не само у војничком погледу него и у економском. Цени се да је у псточној провинцпји и у области између Брашсва и Херманштата н Оршаве пзгубл.ено око 150 000 тона жита. Успеси иа Соми Париз, 7. сентембра. Према аваничним номачким иапеш тајима, рат иотреблења насгавља ое на Сом«. У току јучерашњег дана‘ наше храбре трупе звузеле су два ое-

ла и цео сиотем ровова. Заробиди смо 700 војника. Целонуп*н број 8аробљенпка у току седмодневне операције на Соми изноен 7640 људи. У исто време, Савезнвца оу велике успехе постагди између Авкра идрума иојп водп из Алберта за Бопом. 38 важних места пала су у савезничке руке. Активност савезника на овом Фронту рагвија се. Генерад Кадорна сретно напредује и љогове храбре трупе заробљзвају врло много ЕоЈ'ника. Руси и Румуни постижу лепе успехе. Офанзива на солунском фронту развија се врло срећно. Бугари се у нереду повлачо са целег македонсног војишта. Срби, Француза и Руси удазе као победнсци у Лерин, док англо фраЕцуске трупе туку Бугаре у центру. Руси о Грчкој »Новоје Времја« од 5. септембра Пегроград, 7. септембра »Благонаклоност Сила Споразуиа према Грчкој имала је рђаве последице- Атински управљачи, као одговор на љу,дали су наредбе командантима Кавале, Сереза и Драме и осталвх вароши ксг. Македоније да се ставе на расположење Бугаро-Лемци.ча и да се боре на њиховој ' страни. > По еве.му се могло веровати ха ће атентат на савезничке министре у Атини довести до одлучног држања Савезника према ГрчкоЈ'. То се наје догодило- А неколико дана доцније, образоваље фчке владе поверено је човеку, који је трпео да се развије та завера. ‘Очевидно Ј‘е данае, да је владајућн механизам Грчке пао у страначке руке, које хоће да од Грчке учнне Оно, што су учиниле од Турске н Бугарске. Наша јг дужност да спречимо тај злочиначки покушај. »Ми имамо право, имамо дужност захтевати, да земљом управља једна нациопална влада. Пначе, кобан развој догађаја нринудиће нас да јецног дана у блиској будућности војнвчки окугирамо Атииу и да у своје руке узмемо најзншу администрацију земље-»

Д0БР7ЏА — утисци једног новинара Кроз румунску Добруџу руске ар мије надпру ка бугарској гра»ицм. Од обала дунавских до црноморскнх, од Силистрије до кра.љевине «Бугра» код Костанце, античке Томи (где је Овнд бпо у изгнанству) Ј - а сам нрошао целу ту Добруџу, историјску земљу иеобнчно плодну, којом се поносе Румупи. „Добруџа рекао ма је један угледан румунски полптичар, то су плућа Румуније". Преко Добруџе Румунија додирује Црно Море, коЈ'е је гстпна затворено алн опет омогућава Румунвма да изпозе жпто и тас. Сви, с којима сам долазио у додир у Букурешту, саветовали су ми да не