Велика Србија

СТРАИА 2.

ВЕЛИК А СРБИЈА

БРОЈ 162

вина*'*' о праликама у Бугарској. Он ј 2 изјавио, да јг бугарски принц Борис потпуно одан Нсмцима и да је сав под утицајем свога оца. Према томе лажае су све вести, како он води н'к/ опозицију. Мапинов и други тобзжњн опозационара в9 ■ћином су се продали п) скупе парс Немачкој. Највећи број угледних бугарских ползтичара од утицаја иоткупили су Немцл огромним новчанам сумама Министар фанансија Тончез

добио је готово јавно један милаон поилгком закл,уч ња последњсг зајма. Генерал БојацаЈез хт?о је раеије да ти оставку у једзом критич ном моменгу, пошго нкје био прамио потлуно пе п милаона обеБааог му од Немачке. Пре свог одласка из Со фзје Д^руси је спалао св/ архиву румуп !ог послан ства знзјући да с/ Б/гара опљачкали архиве фр н ц/с кзг и српскзг пЈслачс;ва. (РациоЈ.

СА РАТНЦХ ^[РОНЈОВА —

Са нашег фронта Солун, 19. септемара Бугарн су претпрошле ноћи врло јако напали Енглезе иа Струми- Сви су непријател.еви нападп били одбијени. У подножју Беласице било је сукоб натрола. На осталом фронту артиљериска борба. У области Кајмакчалана српске су труги напредовале. Франдуски коминике Париз, 19- септ. 1!а фронту Соме Французи су успели“да заузму неколнкоутврђених ровова северно од Ранеку ра н југоисточно од Морвала. Врло јака артил.ериска борба јужро од Соме. У Шампаши, у области јужно од Менила француске трупе од биле су два немачка напада. Један немачки покушај напада такође је пропао источно од Тахира, Солунски Ф?0НТ. — На левој обали Струме енглеске су трупе, после јаке артиљермјске ватре саугеле два утврђена села, близу друма који води за Серез. Зароб.љенојевише стотина војника од којих су 200 здрзнн У подножју Беласице сукоб патрола. Артил,ериска борба на сектору од Дојрана до Вардара. У областа Кајмакчалана Срби су нападгли на вис, којм Г.угари др же. Пссле силног налета наших савезника непријатељ је био прнморан да напусти положај и да остави много лешева на терену Срби су запленили једчу комплетну батерпју. На преднем левом крилу, ар тиљеркска борба се наставља. Један француски аероплан на путу за Букурешт бомбардовао јеј Софију- 1

Немци се повлаче Рим, 19. септ. Јав.љају из Париза да су Немци почели да се повлаче на своме фронту од Вердена до Лгла. Румунско напредовањв ЈТсндОц, 19. септ. Кореспондент »Тајмса« телеграфише из Букурешта: »Румунскр трупе настављају своје ва прсдоваше у Ердељу потискуј; Ки постепено Аустријанце и задобијајући све више терена. Сви аустријски покушаји да снажним протпвнападима Ссујете румупско насредсваље пропали су. Борбе се воде са велаком жестином око Снбипа, где су Аустријанци коншнтрова.ш знатније снаге. Војни кругови румунски уверепа су, да је румунској акцији у Ердел.у осагуран успех. Из исказа мпогобројннх зароб.љеника види ее, да је морал аустријских трупа врло нпзакЧитаве чете предавале су се 10 тово без борбе. Ситуацнја у Добруџи развија се повол.но по Савезнике. Руска појачаша сгижу непрестано. Чине се солвдне припреме за пре дузимаље офанзиве па том фронту. Држи се, да Макензеп није у стању пзвести макакве офанзивве покрете. Немачки пораз на Соми Бврн, 11. ссптембра Једна депеша из Ротердама јав.ља, да је баварски прннц Рупрехт, командант трупа на Соми, прпзн-.о у „Берлинер Тагеблату“ пораз којн су Немци претрпедн на томе фронту. Он јз додао да I су Англо Французи бројно над ! моћнија од њих. Не.мачка штампа

ком°нтаришућм ове изјаве, труди се да припремн јавио миш.љење о евакуацпјих заузетпх земаља у Француској и Белгпји. Париз, 19. септембра. Енглески коминике констатује да се немачки пораз на Соми по већава сваквм даном н да је непријатељ н' способан, 'да изведе ма какву реакцијм. Немцп тшСу смели да нападну нсве лшшјеенглеске нза Тиепвала п Комбла и ограначавају се само нз бомбзрдсвање с прекидима. Немачкп ц)коваик Гедке консгагујс у ..Форверцу" да нсве енгт.еске труке с:нжу у*масама на фронг (.л м’е п Французч показују него икада јукаштво и неустрвпшвост. Ггдке закључује: ,,Код протпвника се испољава јака воља да наи:; линије про бије по сваку цену. Снаге, које он ради тога употребљује веће су од онвх, са којима је Брусплов"преаузео своју офанзнву. (1?аДио). Грци у борби Солун, 19. септ. »Македонија« саопштава из поузданог взвора, да су грчке добровол.зчке трупе, које су отвшле на фронт већ ступиле у борбу са Бугарима н заузеле су два села. Енглески успеси Атина, 19. септ. Настав.вајућн своје победоносне нападе, енглеске су трупе оствариле знатне успехе с друге стргне Тиечвала. Плен у Комблу Атмпа, 19. септ. Поред огромног ратног мате ријала који су СавезнЕци задобили у Комблу заплењено је 5 хи.љада хаубичких граната, 1000 пушака, више топова, четири трапспорта и хи.љадача бомби.

Говор канцеларов Комен!ари савезеичне шгампе Парвз, 1В. септембра. Пвриека листови повдаче паралелу пгмеђу посдедњег говора Бетмгна Холвега и његових ра пајпх говора у 1914. а 19 5 г и примеђује дч еу вретњама сдедовала уворг.ваља Јспешке дефанзиве, и сад најгад резагнацвја и игвињг.ввњеч Француска штампа нриписује ову нромеву тона измељгној рат нзј сигуацрји к гледа у речима

немачког канцелгра преклињвњз и жалбе, нли нарочито п пре свега счато призаање његове олабооти и неспособности, које потзрђтје пареку: ко се .оправдава, цзвпњава се. Можда би Бетмен Холвег хтео да взбегне претњваа својих многобројиих противнцка. Канцеларова беседа испољава јсш п умор, узнемиреност и нвм< ћ Немачпи иарод гвЈЕако је пељнији речи, које ба му г.аго веоткле решеше европског кон флвкта Марсел Цтен држк ла Шма ч ( а вите нв може п.редузети некакву внвцијативу, Гиотав Ерве у » Впктоар« побиЈа тврђгњ<-,д а ја Савезвпигма нил, да увиште Вемачку Ови хоће само да сиа платл пропасти проузроковаве 01 К?јзера >Тан« пц г п': ,,Немир увутра, сграх с ио.љи, извртање истине то је беседн канцеларова“. »Журнал де Деба« констатује да после свог взлввн гнгвн ва Еаглеску, канцед&р нвје Еаше и мао снаге да подигне морнл слушадаца. ,,Есо де Пари‘‘ примеђује да тобожњи ултиматум, уцућен од Русије Румунвји нвје поолојно изузев у машти Бет м анн Холвега. Ешлесмг листовн посвећују такође опшнрне комеитаре канцелароеу говору. «Тајмс» тврдн, да Немачка по степено схвата све већу г озбиљпост своје ситуације. „Моршгнг Пост> врди у говору канцеларову гнев као и жељу да ублажи строгост неутралних су дова. •Дејли Хроникл* напомиње, да кроз речи БетмаЈГа Холвега веје нека чудиа мелаггхолпја, која пронстнчеиз песимистичког схватања ситуације. •Дејли Мељ> гпше: ,,ГовОр немачког каицелара Ј - е у неколнко оризнање немоћн. То се парочн то нстиче у његовнм речпма против Енглеске којс иису ништз друго до нзлив срдптс иемоћи ‘. Извештај из Србије Боса Драгсвгћ из Ва.љгва моли за извештај о Бори Роксандићу арти.љер. капетану. Владимгр Николвћ ез Обреновца Забрежка 28 молг: за извештај о своме сину Мвлораду В. Нпколићу војнпку и Тјокч Петровићу војнику-

Јоксим Петровић из Пиромана моли за извештај о сипу Живану Петровићу из Пиромана, Реста Гајић из Малог Пожз’ ревца моли за извештај о Драгољубу Гајићу, Витомиру Јашвћу Милаву Петровићу, Светозару Гајићу и ЖввОј'инУ Жнвковпћу вз М. М. Пожаревца. Видосава М. Парезановић из Валева мола за извештај о мужу Мвљку војнику. Катарнна Малетевић нз Ваљевз молп зг извештај о Влади "Малошерићу бравару, Младену Бугарском, с^олару, Драггши Па' чвћу благајнвку п о 'Ппрђу Круиићу шоЈеру њиховп су сви здрави. Албијаиа Јов новића нз Београха Драгачевскз бр. 15 моли за извештај о спновима Боји. Радп и .Бубиши Јсванопићу чинов. жс-лез. дирекциЈе. Десапка Кимпановић моли др Милутина М. Ђорђеввћа капег. за новац и Ј'авља да је у Призрену. Новац послати преко Народке Призренске Банке. Којо Томашевић Г. Мвлансвац моли за изваштај о Мвлошу Илији и Радвсаву Томашевићу о Богдану Остојићу наредвику и Жввојину Дробњаку војнгку. Дратомир Јзнкозвћ из Крагујевца ЈБегушсва бр. 2 взвештава Свету Јанковића чпн- жел. нирекције да су сви у Крагујевцу здрави. Агница је са сином и мајком здр„во у Лесксвцу. Моле да се јаве игзЕесте о Гвозди. Дратутпн Јаиковић из КрагујеБца моли за взвештај о Гроздану Петровићу капетану н Тихомиру Васнћу регруту којима јавља да су сви здраво. Хрцстина Рашићка ез Београда Душансва бр. 54 моли за извештај о Миодрагу Рашићу машиншлосеру. Свегозар ЈБубомировић и Драгиња Срећковић из Кротујевца моле за нзвештај о Живојину Свегозаревићу нз Белошевца, Радивој’у Срећковићу из Чумића њвхови к д кЈ ће сви су здраво. Драга Наплановићева нз Крагујевца Београдска ул. 7. моли за изЕештај о Мирославу Наплановгћу пешад. поручн-, Жшвојпну Мијушковпау управ. војие хгнваре и Миливоју Батвћу мај‘сгору. Мглка Р. Дпмнтријевпћка из Митровице моли за нзвештај о Бори Димитријевићу гшлиц. писару коме јавља да је са Дпром здрава. Моли за извештај о Борн и Душану Мнловановићу. ГБзхови су сви здраво.

Ф Е Љ Т О Н Грофица, Фејлона

Те вечерн, 1 рофпца Фејлопа прамила је у својој вилн пекокико ннтгоших гријатела, којима је уобичајила, да сваке суботс попуди чзшу шампањца- Од како је почео рат;, тај круг тгријатеља знатно се ј‘с био смањио. Ззр иије бнла потребпа н вссна хра* брост да човек остане у вароиш Нанси, која је удаљена само неколико километара од нспрнјатеља и иа коју су цепелгаи и аероплашг бацалн бомбе са таком тачиошћу да бн сс могло веровати да их шпијунн обавештавају о. свему? Грофица ФеЈ'лона је имала ту храброст, дајући свнма првмср

хладнокрвности, жуређп се да утеши снротињу, да лечн Голсснике н да узднгне морал код стаиовннштва. У наЈ^страшшгјим часовнма, опа јс вршнла паЈ'опасиијс дужпостп п са њснн.ч мнрннм осмејкои умиривала ј‘с најбојажљивије срце. Са својом заузим.љивошћу н самопожртвовањем с на је прпдобнла поштовачс свнју опнх кој'и су до тада показпвалн према 1101 нзвссно неповереае. Она ј‘е имала да се Сори про тнв оговарања од дана кад се је појавнла у нансиском друттву. Одакле је она шла? Нпко нн е тачио знао. Оиа је својевољио

протурала њчасове да ј'с наау стпла Руснју сутра даи после њеног удовања; а други су тврдшш да је опа морала побећн т Беча послс једног бурног разгода брака. У стварн, пошто је н.чала везе са свнма гемљама, судећн по пнсмима којс је пргогала, она припада раси космопомта, кој’п путују свуда, прнлагођавају се свуда а ншде стално пе остају. Потребан је бно ауторнтет јед ног I о сула г ољаг а да је уведе у неколико салона. На овај сс начии, мало по мало, почела стваратн прва клица њених вега. 1Бена љубкост н и.епа изваиредиа лепота убрзо су прошнриле круг. Сва и се је распптнвао о салону коитесе Фејлон — нарочито зато што та је иптелектуалнаелита посећивала. Прнређивалс сусеигре, а од како је рат почео оне су укипуте; у замсну зато било Ј'е

музц 1 се п рачшх обпчпих преда вања која су вна с личнла на полемике нето на копференције Свака је вСчерња забава почи њала са прсдавањеч. Тачно у 10 часова, говорппк седпе за мзлп сто који осветљава једпа си јалица; а свс се другс сијалице угасе. Гости су седали ка! о су х~е.ча око говорника. Он је пмао на расположењу са.чо двадссет мннута за развијање своје теме. Чим товорник заврши предавање, снјалице се запалс н онда настаје општа дискусија. Те вечери, г апетап из Лиувила, коЈ 1 је дуго ратовао у Ма року, бно је говорпик. Рањси у руку у Аргопи, он ј'с привремено био прикомаидован у штабу у Наиси ју. Говорнло се, да ако се он подужс задржп у Нанснју, гројшца Фејлопа мора да сс упозна са пгос... Алн је ннхова веза

— ачо је ола посгаЈ'ала — била тако дискретиа ;п ипко пп с чотао да говорп .. У стпари то шГе бнло обнчно предаване него нанвио нзлагање авантура у којпма ј'с он суделовао за време његовог ратовања у Мароку. Он је бно високог стаса, доста развијсн, бистрот гогледа н лагано, гладећи с времена на премс своје плавс брковс, излагао Ј'е сзоје дожнвљаје. Кад када, у говору, заннмао се са једшш турски.ч ножем који је стајао на асталу- После десет мвнуга прнчања он поче: »По цео даи ми нисмо имали прилике да избацимо један једнни метак. Мојн су људн нскоришћавали тај застој да б 11 сс мирио одморилн. Што се мене тиче, ја сам вршио свој'е личне послове и ннсам се бој’ао од невријатељских припрема за напад. и ако је