Велика Србија

Коста Петровић-Ловчанин учитсљ из Багрдана моли за извештај •о Андри Јовановићу трг., и Илији Јанковићу в јнику. Адам Леовић Макензијева ул. Н1 извештава Ђоку Леовића медец и нара да је прнмио писма и карте- Јавл.а да је чика Јоца послао 400 круна и пошаљи Тоши за трошак сви су здраво у кући. Радосав Стевановић из Пуда раца Гроцка, мола за извештај о сину Војиславу Стевановићу, коме јавља да су кућн сва здраво. Живка Ћалнћ из Александровца, Жупа, моли за извештај о Стојадвну Ђалићу војникф п Светолику и Драгутину Величковићу.

Револуција у Кожани. Јављају С8 Кожане да је вз била реводуцвја- Жандармервја се јо придружила револуционарном покрегу, пошто се зак дела Пародпој Одбрани на оданост. Подшефовн јавне безбедности у тој обдасти изјавилп су да ое придружују народном нокрету. Не могу да се погоде Јављају из Атине да је Руфос поднео влади оставку која иије примљена. Генерал Сотимисјшдбио је да замени генерала Москопулоса. Данглис у Канеи. Јављају из Канеје, да је ге нерад Данглас, који ;е взабран за члана Веннзелосове владе, приспео у ту варош. Становништво га једочгкзло са врликем одушевлењсм. Син г. Векизеласа Из Атане јављају да је свп г. Венизелос’-, чиповнвк грчког посланства у Пкрвзу. пошто се придружво нгционалеом поврету, отпутовао из Парвза за Капеју. 10 000 добрсвољ ,ца. Јављају гз Ативе да ће 10.0С0 грчких доОровзљаца ускоро до ћв ез Русије у Солун. Забрањвн извоз гвожђа. Према наредба немач<ог канцелара, забрашен је извоз гвожђа и другах метала од октобра месеца. Шзчјцарски се крусови п«та,у како се ова наредба може сагдаситл са обећањема која је Немачка дужна да испуни ГПвајцарској

ли за извештај о Радомиру Алексићу подкнвачу и Милутнну Милоша Анђелића обв, Миленко Јеремић свештен. пз Поповаћа ср. космајскп молп за извештај о брату Днчитрију војн. и Петра. Стеван МилОсављевић из Баточине пзвештава сина Светислава наредника болничара да су код куће здраво и моли да се јавн. Костантин Тедоровић п Добросав Вел.ковпћ извештавају Дуку В. Тодоровића поручн. да су његов оглас прочитали и да су сва живн и здрави. Ногац нека пошаље преко Ђорђа Димитријевића Јагодина, Варварин.

Сумаренски рат. Судсћи по немачкој штампи, на седницама, које су лржане у грховној команди пзмеђу кајзе ра, кавцелара п Хинденбурга, решено је да се отпочне сумаренскп рат. Буга^ски заробљеници Јуче је сзроведена кроз Солун једна партија бугарскпх војпика заробљених у последњим борбама. Забрака Пуковннк Зимвракакис, шеф јавне безбедностп у Атшш нарено је својпч подручпим да забране свако скуплаље људн по варошким улицама. 80 ОФицира Јавлају нз Атвне да су одприлнке око 80 офицнра нз гарнизона престоннце отпутовали нретпрошле »оћи за Солун. „Патрпс" јавља да су острва ЈТемнос н Самос'признала Венизелосову в.ладу. Управа Фоидова $ ____ Управа <1>ондова отворила је своју 4илијалу у Солуну, улнца Коломбо 33 (у зградн делегата Мннист. ФвнансијаЈ н стпочела рад. Доставл.а се'нитересоваиим на знањс. Извоз дувана Јааљају из Парнза, да је према псстнгнутом споразуму између Фр нцуске п Епглеске, извоз грчиог дувапа забрааен. За српске избеглице у Солуну З г ва'жена I оспођа М а б е л а д-р Славка Г р у јп ћ а, иачелника мииист. гшостраних дела изволела

је иос.лати, нз средстава која јој је ставио на расао.ложеае КеНсГ Гипс1, из Њујорка, суму од пет хиљада стотнну двадесет пет драх,мн (1.000 долара) да се разделн снромашпнм сроскп.м нзбеглицама у Солуну. Владинп Комесари у нме избеглица пзјављују н овнм путем своју захвалност племенитим да■родавцима. Из Канцеларнје В.ладшшх Комесара 19 сецтембра 1916 годнпе Бр. 1401. Прилог Грчка колонија у Одесн понудила је комитету народие одбрапе у Солуну 10.000 фрапака. 2 ; Разне вестн Паркз — Румунски миннстар фииансија прошао је озуда са сзојоц госпођом и отпутовао за Лондон. Петроград. — Приликом годишапце, кад је руски цар узео врховно заповеднаштво у своје руке сгановннци пргсгонице и врло великог броја другнх вгроши упутплн су Цару срдачне честитке изражавајући своју готовост да подн?су све нотребне жртве ради потауне победе. Лондон. — Уговор пзмеђу Енглеске и Португалије однссно трговвне н пловидбе ступио је у важност 10. септембра. Милано. — «Пталајч» сазнаје да Аустрнја црипрема нов зајам. Уписивање зајма је нринудно и вршиће се по утврђепој скали према имовном стању. Амсгердам. — »Телеграф« јавља да је белгијска варош Локерен кажњена зато, шго су њени становннцп одбилн да раде за Немце. Ником иије допуштено да напусш варош. Саобраћај са околином прекинут је.

Румунске противмерв Букурешт., 19. септ. Румунше власти одлучиле су, да угледпе Аустро-Немце, заостДле-у Румунији сместе по зграда ма, које обпчно бомбардују неиријател.ски аероплани. (Радио). Абисинска криза Рим. 19. септ. Огкрипено је, да је криза, гоја је избила у Абисинијп бгла

Никола Ристић из Ректоца моДНЕВНЕ ВЕСТИ

резултат једне немачкс знвере с намсром да загрозн талијанским колонијама у Африци- Тај нлан је потпуно осујећен. (Радпо) Немачки губи^ци Ротердам, 19. сент. Лкст „Хет Фолк“ сбјавио је нсказе једног немачког војника,

који се вратио са фронта Соуе. Овај прича, да је једна немачка колона од 2000 људи потпуно уништена Савезничком ватром. После стргшног бомбардован.а, енглески блиндирани аутомобилн извршили су напад. Свега је 16 људа измакло смрти. (Рвдно).

;Са нашег фронта

Српски звапичан извештај

Солун, 19. септембра. 18. сеагембра иродужили смо наше наиаде у иреде.гу Кајманчелана. Северс-исгочно 04 њега вештом маневром и силнгхм налетом освојили смо важну тачну Кочобеј са целом једком брдсном батхриуом од 4 тоиа , ноји су од• мах уаотребљени аротиву Бугара. Број тоаова нојв смо отели од Бугара за иоследњих 15 дана иење се дакле на 40. Доста всробљеника и осталог матврујала аало је такр/Је у нагие руке. Борбе се иродужују.

П0ШТА Саопштвња — Писар сре*а горског госп. Бранислав А. Поповаћ да се јави Вдадицим Комесарзма. —Да изволи предстатм Краљ. Срп. Ген. КонсулатЈ< ради изве сног саопштења г. Ванђел Пан•гозајевић, тр из Бзтоља— Мидивој Мишић из Врање, Михаило Зердевић кмет општ, прилепске, пон Илија Бурчевић, Војисдав Пенадић, Ђока Николић, учвтед, Тоша Петровић гњижар из Прилепа да се јаве К8нцеларији Владипих Комесара. За Србију — Драгољуб Благојевић железначар моли да му се јази Богосав Ангцћ желегначар преко уредп, овсг листа. Моли такође сваксга по гота зна о њему да га писмои цреко овог листа извеоги. Мвлуна Швабака болничара — Крф мслз да му јави је дн здрав г пошал.о адресу. — Петар Јовановић обвезник моли Гину Јозанзвић, из Шап ца да се јавв истим путем. — Јовап Ф. Аћимовић артиљ. капетан извештава своју мајку Перснду Аћимовић, из Ужицч, да су сп и Мале зарава и моли за одговор истем путем. — Алсксавдар Пајвћ телегЈа фиста, пошта бр. 414 извештава гвога оца Димитрвја Пајвћа, из Жабара пожарезачког, да је здрав и мола да му се јави и оти.ч путем. — Петар Дамцтрвјевић, телеграфиста гзвештава своју жеау Стану у Београду, Макензвјева 66, да је здрав са Николом Си мићем пноруч. и моли да му ое јави истим иутем.

— Малан Ј. ВЈЧковвћ арт. пуковник и Мила взвештавају своје да су живв и здрави. — Поручник Жика Ст. МарковВћ извештава своју фвмЕлију у Београду, улица Милоша Великог да је жпв и здрав и моли да му се јаве естем путем — Светозар К. Поп.вић учитељ извештава своју породицу у Соно Бања да је здр»в и моли за одговор встим вутем на бр. поште 88. — Стаиенко Славковвћ, обвез. моли за взвештај о овојој фамилији која је остала у Неготину. — Никола Ђ. Ђорђевгћ, ре». артиљ, варедник и? Беле Паданке извештава своју мајку Т-Су снајку Зорку са децом из Беле Паданке, да су он Милав и Чедомзр здравб н а_та |а брата Драгутанз. Пошта бр. 414. — Пикола Нл. Анђелзовић, ђак ноднаредник изветтава сво га оца Итвју Анђелковећа, трг. из Пеготине да је са братом Бошзом жав и здрав и моли за извештај. — Јован С. ПетровЈћ, рез. пеш. ка етан иззештава сзоју жену а оца Стојава ПетровиКа, Смедерево, Сурдулвпа — д а је здрав и тража пзвештај. — Божидар М^ленковвћ арт. поручник ијвештава нроту Сретена Јов. Мехаиловвћа у Чачку да је ов, Јова, Која и Влаја здрав г моли ји да взвеоти његовог оца н да га новчано помогне. — Др&го.мир Симић извештава свога опа Милисава из М. Плапе (Прокупље) да је са стрицем Тодором и Савом 'злраво и добро п моле за взвештај. — Сретен Свмић понтр извештава Стојааа Свмаћа трг. из Неготвне, да је жвв п здрав и моли за взвсшгај о својама.

непрнјгЈтељ ( мо удаљеи само 5 до 6 километра од^иас. Чим се смркне, мојп суЈофнцири долазнли Јпод мрј шатор. Разговаралп смо, пушплн н цилн разна свсжа пића. Једна је поћ парочито бпла дивна, једиа од ведрих н сјајних ноћи*у А^ртши г.ата иебо нзгледа дубоко и удаљено, са много сјајнијим н већни звездама, пего што су оне у Европи. Јесте,. аоћ је била врло ведра, сва оспетл.сна месечином... Глете, једна ноћ као што је овз овде...» И док је изговарао ове речи капетан од Лиувнла угаси Једну сијалицу која је осветљавала салон и једним скОком притрчи прозору н подиже завесе. Зраци месечине осветлишс слушаоце. Ефекат је био неочекиван и тако језовит да се код цама појавила веда’ а узбућеност. Затим, офи

цир запалившн сијапицу продужи: «У логору је владала тако в°лика тишЕиа да смо ми могли чута шум корака наше предстра же која је била удаљеиа три стотине метара од иас. И Сд један пут одјекну једна страшна тутњава, тутњапа олује... Рекло ба се да је то удаљснн одјек грмљавина или одјек велнког орке стра. Бидите, једна ларма ове врсте.. ..» Капетан од Лиувила, устајући са астала првђе клавИру и поче свирати- Нова усбуђ' пост овлада код присутнвх. Затим, поново седе за :то и продужц: «То су ош», они, Јзвикнухја, т. ј мароканске хорде које су хтело ца нас изненаде, надајући се да ће искористити сан војни ка и заузети логор Ја и цој официр одмах се дигосм 0 ... Идите на ваше дужности госиодо, покупите ваше људе, а нарочито препоручуј м хлацнокрв ност. Ми ћемо одбити нечрија тет.а.... Ми ћемо сломити њихов налет кар ову чашу ...

И, узимајући > оју чашу, ја је сломп о астал... Видзте, као овај пехар. ." Капеган од Лиувила, за време излагања овог догађаја, сломи пехар од шампања о малн астал за којим је седе :1 Неколико пар чета пала су на Хамину шфице Фејлоне која га укори речим : — 1Ј1то сге толико загрејани капетане!. Ако ви тако лродужите, вн Кете изломити сав намештај... — Извшште, трофице, ја ћу се уздржати... Дакле, мп смо билч'изненада нападнутц .. Овај ми је напад изгледао чудиоват; од мах сам разумео да нас је неко издао.. II кој нас је другн могао издати до она мала али врло лепа дивљакиња која је ишла сву да самном, која је живела самнОм.. Упрдво она је била ту, та која много обећава, ивр< бала ме је.... Јесте, она је та која је извести ла нелријатеља... Све успомене, све покрете, све речи, којих сам се онда оећао, оптуживале су ту особу која нас је издала. Она је

била несумњпво тај шцијун, и њен је поглед у том моменту издао. Тек што су моји другови закопчали њнхове капуте, и један од ннх, да ба учпнио узбуну, почсо да лрпа у добош, један јак ударац одјекчу у логору... Један ударац, слнчан овоме..." Капетан из Лнуввла, са сти снутом руком удаои у једну ја панску малу шарку која је бзла на клавиру. Затим продужи: «3а вр|-ме док су се непријател, скн кОњаници приближавали, мо ји су С; људи за ч?с спрсмилн да дочекају иападача. Ја сам и мао само да им се придружнм; гли сач хтео да нспитам ону која нас је издала. Док се приближаваше шаторским вратима, у намерн да побегне, узех бајонет и јединм ударцем вриљубих је за земљу ... Вгдите овако....» На велико запрепашћење слу шала’ а, док је взговарао последње речи, офицнр зграби нож који је био на ас-«аау, и једним јаким ударцем сручио га у груди грофацв Фајлоне...

Гест је бчо тако брз да су неки од присутних поверовалн да је то само прнвидност. Кгда се је стварност увндела, многи су слушаоци пала у неезест. Капетаи хладнокрвно рече: »Грофице Фејлон је аустрискн шпијун,... Ми смо имапи о томе стварпмх доказа. . Она је злоупотребл.твала моје пријатељство. цсп ;тују1»и нзвесне тајче које је саопшгавала Немцима. Ја сам морао да ово учпн.м.... Ств-р је свршена ... Ја сам увек штов да одговарам за ово учињено дело...» — Господо, изговори пуковник Грамон, која је ту био присутан, капетан од Лиувила има право.. Контеса Фејлона, била је шпијуњ... Она, је требала да буде ухапшена сутра 1а само жа лим што је наш друг сам извршио ово дело.... Али, пошто је ствар свршена, закунимо се да нећемо никоме поводом овога говор^ти...« Сви, жене и људи, уввђајући важност ове краме, решвше се да ћуте- Арман Шарпантијв