Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БГОЈ 167.

ска путеви. И кад се одбори об везнака неКе да растуре, онда се растура сама држава грчка. јФос.« ‘Снешна је тврдња «К л е ф т е р о с а Т 'и п о с а •> да је се тобоже краљ решио да изиђе из неутразшости ати да се ипак тобоже због тога уздржао што се скупштина не би сложпла с прогласом рата, јер је она посдушиа Гунарпсу, који је се изјаснпо против рата. А смешна је тврдпа из ових разлога. Прво. Јер је аутентично доказано да је г. Заимис дао оставку због тога што је краљ тргнуо натраг нзјаву коју му је учпнио да је излаз из неутралности немннованДруго. Ако сс краљ одлучн за рат, нвкаква се скупштпна неће усудпти да се усзротиви то>:е, а најмаље пак ова гунарвстичка која све иаредбе добија пз двора. ГрсКе. Јер рат објављује краљ и улога је скупштнне да проглашаза илн укнда опсадно стагке. Четврго- Јер кад је сео мага рац упао у бунар, комично је да се бринемо да му реп не покисне. Устав ја сав подеран у својој суштини, па нас брине да ли ће једна с.итнпца бнтн погажена иди не. Па и за улазак туђс војске на грчко земл.иште био је по уставу потребан закон. Међутвм, Бугари су заузели нсточну Маћедонпју без нарочитог закона. Могли смо живети без закона кад је требало упропашћивати Грчку. А сад кад је треба спасавати, сад ке можемо! Рат се не одаучује зато што га не одлучује краљ. Све друго што се каже идиотски је н иепоштено.« Пол-Луј

Криза у Атини »Еиефтврос Тиаос« публикује, на основу званвч них извештајв, врло ивт^ рвсаитаа откраћа о осгавци Калогероаулосовог ка бинега. Ласт јавља да је кабинет Калогеропулоса морао иод нети оставку услед улти матума адмпрала Дчртинга де Фурне-а, чаји Јерокиз лазио јуче. У том се ултиматуму тражило да шпијунп и агенти немачке проааглнде, чија су имена забележева у но-

ти, буду склоаени на крстарицу „Прованз«. Сазнаје се с друга стране да нпје то био ултиматум него меморандум, који је подсетио грчку владу да јв рок ноте од 21. августа (по новом) излазио јуче) Г. Калогеропулоо тражио је да се рок продужл још ва чвтирн дана, дакле до идућег утОраика, али је епјк □однео ост&вку пре овог датума. Сазнаје С9 такеђг да је у ноти тражено да се протерају Нсмци п нека Грци вемачког порекла.

1уче је предвта друга нота, у којој је стипулисано да са сви агенти и шпијуни немачкн протврају најдаље до уторвека, да се предузму мвре прстав ре зервиста као и да са осигура јавна бсзбедност. За там ла се ухапсе часозначар Квниш и г-ђа Ва ленштајн, да се с.мене офи цира полиције и да се казна нроузроковачи инциденга у фр^нцуском посланству. случају неизвршења захгева, сакезнички ћо св одр?ди кскрцати у Пирејп. шене демонстрације, коју је генераа-штзб румунски наредио, вратиле на леву обалу Дулава.

Извештај из Србије Неранџа Матић сз Голе Главе Каменииа мола за нзвештај о Светозару Матићу. Даринка Радошевић из Осипаонице молп за извештај о Владимиру Радошевићу. Нала Мнханаовнћ из Шапца, моли за нзвештај о свну Мпхаплу топџији нз Волујца. Гпзела Савић из Крушевца молн за нзвецЈтај о мужу Свети Саваћу, благајгшку. Катарика Ерић, нз Крагујевца, Црквена ул. бр. 30 извештава мужа Уроша Ераћа, пегиад. мајора да су коц куће свп здрави тако цсто Дара и Стана. Јави о њнма Божи п Л»убн. Војиновн су сва здравн. Поп Јовицу одвели Бугарн и више се ие јавља. Дара Цветковпћ из Гор. Ми лановца нзвештава мужа Ристу Цветковића мнжињ. капегапа да је новац приммла и да су сва здраво. Мица Стојковић нз АралђеловцЈ извештава Павла Стојковића ма шинисту да је новац примио и да су свн здраво. Бранка је велика. Зора Јагодић пз Ваљева мола за извештај о Јеремији Васаћу, Сави Јефтићу, Остојн Бралковићу, Цвејп 3'рошевићу и Светолаку УрошевићуЈоца Новаковић архитекта из Београда да се јави својнма у Београду К 01 И су здраво. Стајица Ристић из Г- Милановца нзвештава мужа Јована Растића мајора да је прпмнда 147 круна н јавља да су сва здравп. Љубица Тодороваћ из Смеде рева моли за изЕештај о Радивоју Мнтровићу и Влади Стефановићу војн. обавезн. Радивоја Пауновића ппоручнпка извештава шегова породица да је у Кумодражу н да су свн здраво. Милка Нздашковић нз Палаике мола за пзвештај о Крунн и Браниславу Хаџићу шефу станице, Милану Недићу професору и Војиславу Мплошевићу војнику. Даринка Игаатовић из Сланаца код Београда моли за извештај о мужу Живку Игњатоввћу. — Бојана Обрадовић удова из Мељака. срез посавски моли за извештај о сину Драгољубу Обрадоввћу. — Јулка Лазаревић из Бео-

града, Балканска бр. 3 моли за извештај о мужу Костн Лазаревићу сајџнји из Бгограда и Јозану Лазаревићу телеграфисти. Вукапшн Ј. Петровић, из Београда, улнца Св. Саве број 39. извештава Јсвапа ВккТоровића, пуковника да су сви здраво, да су стари Зечевић и Зорка овде а Белић у Трстенвку. Моли да се ово саопштн и његовом силу Петру. Бојка. Кузмановић из Лозннце, молн за извештај о Мнлораду Павловнћу, Михаалу Бојаџићу, Цвегку Бојацићу н Живаиу Каројчићу вој. обЕезницвма. Костадвнка Љ. Плпћ нз Крагујсвца нзвгштава мужа ЈБубомира Илпћа мајора да је новац у 4ј0 круна пр. нлла и да су сви здрави и моли за пзвештај и за Тјоком и Пером. — Јелка Вељковић из Аралђеловца молн за извештај о Драгомнру Вељковићу артвљергском капетану. Код куће сви здраЕо. Славка Ковачевић нз Пожеге моли за извештај о Милутину Ковачевићу ппоручнику. — Ншсола Милозављеввћ из Пожеге нзвгштава Вгдосава Т>оков 1 га, да су сти здраво. Љубица Аврамовнћ из Пожеге пзвештава Аврзма Авраггввћа да су жппи и здрзвиГужа Павлсваћ ј лвештава Срету Павловвћа да је код куће н да су сзи здраво, улица Доњг 69. Милица Јсв. Николића инжни-ера, Његушева 27, извештава мужа Јоввна да су сви г од куће здрави и моле за нзвештај што чешће. Љубица Рашковић, ЈованОва ул. бр. 55 извештава Мвлорада Рашковнћа референта внжињерцје да је новвц у 148.60 круна примила да су сви здрав-. Цаца К. Стојановић нз Аранђеловца, моли за извештај о мужу Кости Ј. Стојановићу, члану управе вароши Сколља, као и за синове Драгол,уба и Мвла и зета Драгомира. »Сви су звраво и кон мога брата. Сестрвца Емнлија је велика и стрема цвеће да окити браћу и да вх дочека овде кад Дођу.» Хргстина Стојићевнћ нз Београда мола за извсштај о сину Аци Стојвћевнћу пеш. мајору. Сви су здравоГрозда Арсенвјевнћ из Пожеге мола за извештај о мужу Драгољубу Арсеннјевећу мајору.Сви здравоКадиљка Илнћ из Вел. Плане мола за извештај о Животи И

ед РАТНЦХ фГОНЈОВА

Са нашег фронта Солун, 24, с епт. Енглзске су групе напредовале јучс у правцу Сереза и одбиле непријател.ске сротив нападеНа пОложајима од плашше Беласице па до Вардара артиљериска борба. У току јучерашп.е борбс ^ лево крпло савевника имчло јс зпатнпх успеха. Борба је отпо-1 челаФранцуски коминике Парзз, 24. септембра. Јака артнљерпска борба на обалама Соме. Није бпло знатнпх пешачких борби- Паша је пешадија мало напредовала источно од Бушавена. У Вевру тешка француска ар тиљерија бомбардовала је путеве и војне станице, где је била при- ( мећена актпвност иепрпјатељских ( ТЈгупа. •, СолунСКИ ФрОнт. На фропту код Струме непријател. се по-! влечи нспред енглесве војске. 3' области Црне Рене јака борба н» цело.м фронту: МесезнлиКеналп, Градешница. Савезнички аероплани приметили су велпку актавност на свима железннчким непријатељским пругама. Руски коминике Петроград, 24. септембра ј У правцу Колочвева, у области | Пениаки Млиновче, воде се огорчене борбе- Непријатељ се огорчено одупнре нашој офанзиви. Заробљено је у тој области 15 офпцира и 522 војника. Јужно од Бензежани, наше су трупе заузеле мвоге иепријатељскс положаје н одбале су ваше против напада немачко-турских трупа. На казкаском фронгу на*

ше трупе напредују ка реци Карчут—Дарасп. Заробљено је доста војшпса. На фронту у Добрупи наша се офанзива наставља. Заробл.ено је око ЗСО војнвка. Немачна се Флота епрема Амстердам, 24. сепг. Путници који су приснели овде причају да су разговаралн са немачким ааринцима, којп су им изјавилн да се немачка флота спрема да изађе из канала; она ће воднти велику навалску борбу са савезничком флотом. Аустрија без војске Женева, 24. септембра. Јављају из Беча да је војна власт, после општег прегледа прнвремено неспособних свих класа из ландштурма (а 'он је четвртн) који је извршен од 1. до 23. августа по нсвом позвала су све људс, без изузетка, који припадају клагаиа нт 1866, 1867—68 —69 — 70—1781 за 2. октобар, а класе из 1880—81-82-83—84 —1890 — 91 и 1892 за 10. октобар. У објавама за мобилизацпју каже се да ће се «за сада« класе нз 1866. до 1871. гакључно употреоити у унутрашњостн нпо војним сгаимцама где ће замени ти мпађе које ће бити упућене на фронт. Очекује се пдазбежан позив осталпх класа. Запрепашћеље је опште. Опврацнј* у Добруџи Париз, 24. септ. Посдедње весги из Румуније јзвљају да се победоносна офанзива рускд-румупскнх трупа у Добруца паставља. Сптуација је нензвеспа код Рушчука, јер су се румунске трупг, после извр

Ф Е Љ Т О Н Јеромонах Ви>внтије 7 фургону — Импрвсија —

Дуго већ стојимо пред великом,: жућкастом станицом. Чека се пски воз. Ноћ мрачна, мирна, изукршта на сеикама; небо звездано, јгс^о и дубоко. Хладан ваздух струји озго са гслвх, занешеннх планина. Овда-о.-да осеш се необјашаиви покрет у тамнвм дубинама првроде: то шуми рогоз и трска у близшш или тополово лпшће тлхо заклепећс. У прашљивом фургону, посугом ситном сламом заудара на ншј п крв н конзерве. Неколико фран цускшх војника спавају пе узнс

: миравајући се. Пламичак сд лојане свгће, која ђс скоро да догори, лелуја се и плави, озаравајући чудно оне којн су ту лежали или седели: једном профил, другсм леђа и потиљак. трећем нос, чело и капу, чствртом пола трбуха и поге до цев-н ца... — А. велпш, г.редавц сте се? Пита неко цз «лежсћег става» у сенци. — Да, рече бркат бугарски војник, срчућа страспо дим из простс муштвклс. — 'Гројвца вас? — Тројица.

— Којц сте пук? жнвахно уапта другн глас из угла и учини нервозаи покрет. — Двадесет деветп— А а, ја сам мислио двадесет првп. • Буразера су ми па мртво изболи, псшто су му џепове из врнулн. . дсте ви бугарско!. . — Ах, бре братко! — Братко, братко ја, али сте ви џукеле снзмо се већ одавно. А јесу л’ тебе паши олљачкали? — Г1е; ми дтват хлеб, дуваи, вода. — У Враае бго ли с„? Пита трећепозиаац. — Сум бија пст месецн; ккд дојде Велигдан та)е нис тргиали па Прилеп. — Како је у Врање? — Арио, убаво. -— Мпого ли има дућаии разбивенв? — Нема много-

— А то, много ли си напљачкао. — Не, несум. Бог да чува. Свакој дете ме знаје на Врање. К?д ће одаш таг ћс разбереш за меи - . — А жене, дирасге л гимпо.о. — Не, аз песум това чвнал — Како бију наши рововци? пша Подрвнац — Много фрљат муниција от хаубг.цу г.ашите; потепа не г свчкнте у ров — Нису то хаубвце; немате ви те то оае.. а бију ли Руси добро? — Незнајсц. Нашпте офицери нам казували: от бугарска и српската војска нема поарна, демек пебоља на сзет. — Како се впка твоје место там на куде Бугарија? Пнта Вра њанац. — Јамбол. — А твоји другари? — Един је от Градацко, тур-

ски Циганвн, шчо викате вија Срби. — оар са ти бре 'Гррчин? Рече војник с пушком и фишеклнјама — Да сам зкао убио бн те! — Ме утслгј сг. — Сад нећу, рече пружајући му цигарету. — Овој дру 1 о је от Ја.мбод, наст’ ви бркати Бугарпн, — мија сме землјаци. Кротко дете, учило на 1 олемата школа. Аз сум га довел. Сви обратпсмо пажњу на кротко дете*. Младић разумних очију, са привлачним цртама, у сурој униформи, седео је па поду оборене I лаве. Наши војницн рекоше му првјатељскн да се не ствди, не плаши и као да се иавкњаваху за грубости које су пале на рачун Бугара. Ја му се првближих. — Ви сте бугарсмг шпелигент?