Велика Србија

БРОЈ 167.

ВЕЛИКА СРБИЈА

СТРАРА 3.

:шћу, кОморџајп и Жпвојину Илнћу регруту, Код куће су сви здраво. Тика Грујић, из Вел. Плане моли за Езвештај о мужу Лазару Грујпћу железничару, Владвмиру Грујићу, Лепосааа Костић и о Живку Николићу. Каравиљка Арсић из Вел. Плане. сиедеревске колп за нзвештај о Велимпру, Петру, Милутину и Владимиру Арсићима. Сви су живи и здравн. Сава је код куће.

Драга М. Станковић из Вел. Плане, смедеревске моли за взвештај о Малану, Радпсаву п Владнмиру Станковпћу. Чеда је код куће, сви здраво Круна и Ру -а Суккнћ из Вел. Плане моле за извештај о Васи и Влади Сулкићу, војннм обвезницима. Јана Д. Мишић из Вел. Плане моли за извештај о Мплану и Стевану Мншпћу војним обвезницима. ДНЕВНЕ ВЕСТН

Дел9ша г. Венизелоса. Као одговор, г. Венизелос послао је јелну депешу официрвма п војницима у Солуну која је јуче прочитапа у прпсуству свију. Официри н подофицира акламоовли су г. Венизелоса каојединог заштитника и браниоца народних пнтереса. Први подпредседник СкупШТИН0. Уа првог подпредседника Нар. Скупштине нзабран је г. Милован Лазаревић, на место Д р Вукчевића које остао у Србији. Бројање часова. Министарски савет на својој седннци одлучио је, да се бројаве часова од 24 заведе и у нашој админисграцвјн, почев од 1. септембра, Нвмачки зајам насео За потрвбе рата Немачка цравн опет унутрашњп зајам, пошто нигде па страни не може наћи новаца. Овај зајам навшао је на врдо хдадан првјем у пароду, који чува > беле паре за црие дане“. Кајзер, да ба одзс*ао кесе, одлучио је да за све евоје злзтне етвари, које немзју нсториску вревност, узме о блнгације овога зајма. Новине >Фолксфреунд« дгносе да јо командант једаог пука правећн пронаганду за овај за јам, обећао сао.ам војнацама да ће сваки добзти двонедел.но осуство, ако упише халају марака зајма. Одликоваки. За показану и осведочену хра брост у борби противу Бугара 14. јула 1916. на положају Шу мовпта Чука одликовани срсбрном медаљоа за храброс 1 : Љубомир А. Павловић, наредник, МаркоМ. к Богојевић, ђак наренник, Љуб. Б.

Ђорђевић, Мнловлн Ф. Недељковић, Свег. М. Вуловвћ. наредннци, Петар А. Кременац, Видоје С- Чавић, Живота Н. Мшшћ, Миленко М. Мирковнћ и Драутин П. Јовановић каплари. Енглвски парлдмбнат Извештавају нз Лсндона да ће се енглески паоламенат састати у идући уторак и дпскутоваће о новим кредитима од 6 милијарде и 250 милиона франака. Влада народне одбране у Солуну Јуче се у Солуну образовао нарочитп одбор да приореми што је потребно за дочек г. Венизелоса н осталих чланова провизорне владе. Ј г одбор су ушлп: г. г. Ангелакис, председник општине, Впнгас, председннк либералнсг одбора и Занас члан одбора Народее Одбране. Жртве цепелина. Јављају из Букурешта, да су Александар Комано,талентовани уметник и г. Жеоржеско, ввши чановнак убајенп од бомба цепелина а да је уредник „Епохе“ тешко рањен. Немачка без пара. Према весгима из Пари8а, на једвој од последњих седница у Рзјхстагу, донетена је одлука по којој се смањују плате не мачкии оФипирвма. Илата миии стра војног смзњује се са 1000 маракА а плате ваших офиц*ра оа 600 марвка месечно. Пдовидба на Дунаву. Јавлљју из Женеве да је ауетроугарока влада у дсговору са бугарском забранида нловидбу трговачким лађака на Дунаву од Београда до Свпштова Мотнв за ову забрану налави ее у потреби д* се овај пут упо

треби за пренос рктног мктеријала, муницијо и труна на дунавску траеицу Бугароке. Учињена штета. Сазнаје се да су два француска авијатичара, која су бомбардовали Крупове рацвонвце, причинале огро.мне штете. Немачке војне власти крију резултате овог бомбардовања. Нпко несме ући ни изаћи из вароши док нестане сваки траг од штете, коју су француске бомбе проузроковале. Парастос. Милорад Мпхаиловић са сестром Полом пзвештава сродшже и прпјатеље да ће својој милој сестри Соји Михаиловићевој давати годпшњн помен сутра у не дељу 25. ов- м. у 1В часова пре подне у српској црквн. Цепелин оште^ен. Јављају из Копенхагона да су лански риболовци видеди једног цепелина који је почео да ТсН9 на 3"> миља далеко од дансквх обала. Продаја ствзрн. Данас се продају јавном лвцитацијом извесне ствари у кафанп пред железничком станпцом, нашта се скрећепажња нашем свегу

ће бати урезано са крвавим словпма: «Овде почнва слобода једног народа, за коју није бпо достојан Закључен споразум Лондон, 24, септ. Постигнут је споразум између Италије н Енглеске по коме ће се Италнја снабдеватп угљем пз Енглеске. Холандска влада протествује Ротердам, 24. септ. Холандска влада иротеотво зала је код немачко владе због задржавања холандских лађа од сумарена. Председник министарства Лондон, 24. септ. Јављају из Тошја да ће барон Като вероватно бнти наименован за председника министар.савеш. Дзјство бомби Амстердам, 24. септ. Један францускп авнјатнчар летео је над Манхајмом бацио бом бе на један ангар цепелнна. Уни штен је један цепелпн који је био дугачак 200 метара са 8 мо' тора. Гасни резервоар је експло

днрао; железничка је ируга између Манхајма н Видерхајма покварена. Рачуна се да има 26 мртвих и 45 рањених. Потопљене лађе Лбндон, 24 септембра. Лорд Чечил пзјавио је амервчким новинарама да су сумарени потопили 260 лађа од 1 јуна до 24. мптембра. Од тих лађа 123 су неутралне а 76 енглеске. Поенкаро и румунски новинари Парвз, 24. септ. Јуче је предселник републике Поенкаре примио представнике румунске штампе и аахвалио им јо на све ово тто су учинали у циљу да се постигне споразум ишеђу Румуније и Француске. Председник је изразао своје поверење у способност румунских шефова и у храброст румунске војске, Забрана никла Копенхаген, 24. сеат. Норвешка влада забранпла је извоз никла за Немачку. Норвешка је једина земља у којој се може још наћн шжла.

Сјајна српска офанзива Српеки званичан извештај Солун, 24. септембра. Лосле уаорне борбе наше труае осладале су 23. септ. ао појне неаријстељским аоложајима северно од Еожана и натерале Бу>аре на бегство. Акција је ародужена, тако да смо у току ноЛи избили на врло важну грани ф :ну баријеру ДЉро Поље, коју су Бутари због своје јачине и дуготрајне фортификационе сареме сматрали за неосаојишну. Имамо доста заробљеника и алена. Еа остало.м фронту јака актшност наше ортилерије и напрсдовсња арсдњих делова.

ПОШТ А

Оглас. Траже се лица вична терању воловских н коњских кола као и неговању стоке. Дневница 4 франка, стан и храна. Јавпти се Генералном Консудату за даља обавештетга.

Екцјш веств Приређен банкет Берн, 24. септ. Приређеп је велики банкет кајзеру п Хинденбургу у врхов ној аустро угарској командн. После банкета на аутомобилу кајзер п маршал Хпнденбург отпуговалн су за Немачку. Пети зајам Берн, 24. септембра. Све су припремв извршено за пети ауетро угарска зајам. Шта пишу Румуни Букурешт, 24. септ. »Мннерва«, бивши германофилски ор^ан, публиковао је један врло оштар члаиак протнв Бугар ске. Кзда Бугарска буде побеђе на, ми морамо подићи у равници један огроман споменик на коме

Саопштења Капетан Ђорђе Благојевић мола свога брата Живка, који је рањен, да му одмах јави у којој болница лежи, каво би га мо гао обићи и помоћ указати Ако други ма ко буде знао где ја молпм да ми јави адресом преко В. Ж. Инспекције бр. 999. — Ђурђо Смодовић наредник, тражи да му се брат Сава Пе троввћ, при тедегр! фсном оде лењу, јави преко >Вел. Србвје«.

извеетите преко Београд. Повина Др&гу Младеновић, Београд, Ђурђево Брдо, да смо здрави Нозац шаљемо, по првјему од говор. Светозар Младеновић, кондуктер, син Живојин, лвмар Душан Ристић кондуктер и Никола Ћирвћ. Са вама су Радо јица и Павдв Мајсторовић и Ст»нко Риствћ. — Светомир Пантић, ппоручник извештава Зорку Пантвћ из Ваљева, Хајдук Вељкова бр. 34, да је жнв и здрав и моли да јази мајци.

За Србију Г. Пери Богавцу

Сава Ђ. Рабреноввћ про фесор и свештеник извештава своју родбану и пријатеље да се са својои породицом налази Женева, у Солуну. Чеото се састаје са

хотел Терминус. Извештај смо пашенозима и шурацпна. Сви примвла. Хзала. Молимо вас,' су здразо и добро.

Његовс се очп засијаше радоско, стндл-иво. — Свршво сам педагогију, зодем се Бачварев. — Шта мсслите Ви о на.ча Србнма а следствено и о ва.ма Бугар)има Јер, оно што се с нама догоднло неизосгавно повлачи собом и гштање: шта ће с вама бити. — Шта да вам кажем бојим се нећете мн веровати. Испричаћу вам укратко своју историју: она је веран израз мога схватања српско-бугарсгих односа, Као ђак обвезник свршио сам тел«графски курс и био упућен у трећу балканску диввзију ва службу. Једном приликом са мојим командирои расправљах то исго нитан.е. Полемика је бвла жучна. Ја осудих политику Бугарске и рекох да она ни у ком случају нс може избећи казну, гвентуално и проиаст га своја вероломства.

Командир германофил поднесе рапорт о томс, утврви доказнма моју изјаву, мене ставе под еуд и казне са пет година гатвора. Из државање I азие имало је да буде

јпосле рата. ОдмВх сам био упу ћеи као борац на фронт. Јуче сам *се предаоОн ућута одахнувши. Свећа бегае доторела. Воз крете даље. Јутро свеже, бистро као риб ље око‘ Воз јури пуном паром. Локомоти ва звизну и нсн се звук изгубп далеко у зрачном ваздуху сунчаног јутра — Ено Руса Здраво браћо! Ура! Повнкаше војници, иаче тквши сс пред врапма фургона Бркаш војник бугарски седео јг на ввипп са опуштеннм иогама - Еве га братушко! Гле каки јекрасник! Узвиквваху весело пљтскајући Бугарина по рамену.

Снажни и бела цареви војници, улоторени крај пруге, раштркалн се по логору у гомилкцама. Она весело одпоздравпше Најутарњем сунцу децу разтргпуте Србнје: капама рукама и узвицима. Опазившн Бугарина сагнда п.м ишчезаваше осмех. Њега поздравише стезааем ввлпца. Један из на блвже гомнлгце, масивних груди, раскорачивши се, снажпо затресе, више себе, ве.лвком иесницом ... Боз стаде. Други воз, којн иас је сачекао, спрема се да крене на вшпе. Тај воз носи Индо-каиезе. Они су. као штнглици, скакутапи по врећама, натовзрени са фуражи у ха вагону, церили се на нас необично, свтно, нријатељски; показивали прне 8убе. жватали бео хлеб или дрхтали од студи јесеаег јутра. Недалеко се начу пи'ат< друге

локомотпве н на перон дахћућп дојури воз са Сенегглцвма- Нов утпсак. Из вагона хнтро поскакаше цве три десетине овнх младића, чвје су беоњаче и зубв бљешта.ш из цриог, сјајног »трунта.* Гиски, ритмични покрети њиховог железпог, као смолом премазаног тела, одају силну, раттшчку енергију. Наши су војнвци одушевл.ени њима. Њихови дивљи налети на нож неод>>љиви су. — То је олуја од људског елемеша... Опет звиждање локомотиве, трзање вагона и јакп узвици железничара на српском, француском, грчком ;сзику.... II сав тај конгломерат најразновгснијпх нација Квропе, Азпје, Африке, обрео се ту, на вратима Истока, да завржп лавнну једног вулкана са Запада, чији је кратер већ избљувао последње своје елементе, не варљвве еле меше....

из тш плачл Наредба иу шкарцимау Далмацији Задарс-н »Народнп Лнс доноса иаредбу војних власти, којом се поснвају, да се у одређеном року пријаве свн они којн су у досадашњим прегледима проглашенн га неспособне. У наредби се изрвчнр каже, ,да ће свакпонај који се ма с каквих разлога неон одазвао иозиву нли лекарским уверењем не бн утврдио да му је ансолутно немогуће било пристушп и личио, доћп пред војни суд или битн проглашен за војног бегунца- И у једном и у другом случају, утврдилп се да је препебрегао своју дгжност, биће кажњеи смрћу Интересантно је, да се наредба односа пнаобвезннке из 1898. године без обзира што су ранвје били прегледани и проглашени за неспособне. „Народни Лист,» зна>ућа, свакојако, како стојп Д?лмацнја са мушкпм становннштвом донео је и реобу под насловом ‘Свама мушкарцима.«