Велика Србија

БРОЈ 174

ВКЛИКА СРБИЈА

СТРАРА 3.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ

Наследник преСтола на енглескот фронту Прекјуче је наследнпк српског престола Алетсапдар обпшао јед*н део британског фронта на СтрумиКомандант горпуса, првмао је принца Александра у своме шта бу где лгу је одата војнцчка почаст. Затим је наследвик престола посетго разне ентлеске батаљсне, разне аргпљрријске псложаје и ново задобивена места. Пред веч! се принц Александар вратио у Солун. Годишњица. На данашшг дап прошле године, кад је наша храбра војска својим беспримерним јунаштвом и самопожртвовањем, одбијала на паде двеју великих цешралних цареввна и довела у питаше ие саЛо репутацпју немачког војско вође, пдола аустро-немачких вој них кругова, него и саму акцију и част *немачког оружја, — напала нас је с леђа подла, издај ничка Бугарска, осујетивши тиме спрЕчаване успостављање везе из међу Централпнх Сила и Турске и приморавши нас на повлачење и доцније на напуштање отаџбине. Својни мучким нападом Бу гари су успели, да од Бугарске створе мост немачком *Дрангу», али нису успели да сломе чврстину и моћ српског патриотпзма. Захваљујући свести и херонзму српске војске, ми се сада, лагано али н поуздано, 'враћамо у своју драгу Србију и постепено исплаћујемо сзој дуг бугарскпм злочинцима- После годину дана наших страдања, почињемо се пењати уз брдо наше славе и велачине. II кад се попнемо тамо, видећемо издајника Бугарина, како се ваља у брлогу сра.ча и свог неваљалства. Нов солунски префвкт. Самоски префект г. Адаадес биће иаименован за префекта у Сол>'ну.

Еморфопулос и архиман»])ит Пагони. Нове ита«ијанске трупе Тслеграфишу са Кр<ј)а да су се искрцале нове италијанске трупе у Санти-каранти и да маршују ка Корчи, у циту да појачају фронцуско руску војску. Долазак добровољаца Прцспело је у Солуп 30 септ. око 600 добровољаца изХохоса. Реквизиција робе ,,Неологос“ јавља да је нова влада наредила да се реквприра сва робе која је одрећена за бугарску а која се сада налази у царпнским магацинима. Вредност те робе износи: 2,500.000 драхмн. Наређепо је такође да се реквирира сво жито, које је атинска влада нрикупила у Македопији. Нов банкет Управд Кападске болнице Бр. 5 позвала је г. Веннзелсса на банкет који ће бити 3 октобра. Из пошта и твлеграфа Ативска влада обуставнла је исплате поштанских и телеграфскнх упутница, које долаае из Солуна. Због тога војни командант поште и телеграфа у Солуну пзвештава публику да се ,до регулисање узајамне исплате неће ни овде исплаћивати упутивце које долазе из Атине. Гвнерал Лазотиотис Из Атвпе јављају да је генерал Лапотнотис у друштву са пуковником Милиотисом и пеколико офицвра, отпутовао за Солун. Српскнм свештевицима у СОЛуНу. Сутра у 10 часова пре подае освештаће се гробље српско у Зејтивлвку и одржати парастос изгинулам херојима нашим. Свештенгци наши, који живе у Солуну, треба да буду на лицу ј места најдаље до 9 и по часова ! пре подне, сем оних, који су за-

покушалп су да се успротпве наредби француских офнцира да се воз задржи. Али су, према ковим пнструкцијама војног минпстра, грчки офицарц морала су одустати од намере. После овог инцидента, француски оаред у Лариси знатно је појачан. Умрла Вилсоиова еестра. Сестра председннка ■ Сједињених Амернчкпх Држава г-ђа А н а Хау умрла је у Њу Лопдону. Крстарица ,.Хидра“. Крстарица ‘Хидра-, која је прпшла покрету стигла је јуче у Солун са велнким бројем офицвра Сслунска царикарница. Инспектор солунске царинар нице саопштво је јуче свима подручним чиновницима нарелбу проввзорне владе, да имзју ову одмах прианати и преквнути са атинском владом. Чиновницима, који не желе прићи покрету слободнг је оттутовати, ала пре стају за упек бити чиновници Сви царинскн чиноввици су солидарно изјавили, да прилазе покр^ту. Двректор овдашње царинарнице поолао је јуче посдедвп телеграм атинском министру финансија, у коме јавља да је ца ргнски приход за прошли месец изнео милион и две хиљаде драхми.

узетп службеним посломИз канцеларије ванредног архвјерејског намесника 1. октоб. 1916. г. Слуљбено.

Грци на страни Из Дондопа јављају да су се многи чланови грчке колоније у тој вароши уписали у добровол.ачки одрсд. Нени се да има око ЈЗДЗН ИНцИ/Ј5НаТ. 1000 уписапих добровољаца, којп ^ Пргма изветтајима, грчки оће Јскоро отаутоваги за Солун. фицкра којн су пратили воз са На челу покрета су: професор ратним матервјалои за Ларису

као енглеску победу над Турцима у Египту, која је отклонвла сваку отасност од турског напада на Суетски канал. Савезничка војска на солунском <|ронту причињава велпке губитке непријатељу н тиме спречава одашиљање појачања на фронт у Добрууи. Савезници су ва Соми напредовала 12 километара и тпме су успелн да домвнврају иепрвјатељским положајима. Целокупан број војника који су заробл.ени износи 60.474 војиика; заплењено је 304 топа и 1.030 митра^.е !а. Немачкв претњв Амстердам, 1. октобра. Немци су расгурнли у пограничнгм мествма Холандије следеће манрфгсте: »Холан1)ани, зг време рата ваша згмља је стекла милијарде. Помозите дакле Немце са н? мачким новцем, који сте зарадили. Помозите нашу бртг Пу, да задобију нова победе и да потуку

непријатбља, кот и вама грози. Ако т» нећете, нама ће затребати нове холанд' ске земље за прогпирење наше економске области. Нама је нотребна Рајна све до њеног ушћа и слободна трговинв, коју нам Холандска бтежава. (Радио). Беда у Немачкој Берн, 1. окт. Ва време дискусије у рајхстагу соцпјалвстнчкн послзник Шајдеман тражио је отворено мнр и додао: «Што је француско, нека остане <ј>ранцуско, белгијско белгвјско, а што је немачко остаће немачко. Не.мачка преживљује озбвљну кризу У земљи ваада беда. Почињене су врло тешке погрешке, јер влада није хтела рећи истину земљи » Америка и Немачка Вашингтон, 1. окт. У ноти упућеној Немачкој Вплсон признаје, да сумарени нису повредилм обавезе према Америци, али изјављује, да ће торпедовање близу америчквх об.тла изазвтти затегмутост односа са Немачком. (Радио).

Српски званичан извештај Солун, 1. октобра 30. сеат. сем местимичне артиљериске и иешадијске борбе није било значајних догађоја. Имамо некслико заробљеника.

Операције на Соми Париз, 1. октобра Војтш критачар на фронту северно од Соме пвше у *Пти Жур налу» да су француске трупе заузеле ваи<не положаје и спремају нову' офанзпву код Ранкура. Енглеске се трупе налазе на неколико стотнна метара вспред Вербсикура. Ратни буџвт Лонцон, 1. октобра Јуче је једногласно изгласан у енглеском парламенту креднт од 1 мнлијарде и 500 милиопа. Ратни су се трошкови повећали и износе 126 милиона н 500 хиља да франака за последњих 77 дана. Изјаве Аскитове Лондон, Ј. окт. Приликом решаван.а о буџету Аскит је држао гсвор у ковс је изложио војно стање на свима (ј)ронговима а нарочпто је иста

П0ШТ А Саопштења — Момчалу Паштровиђу Жепева. Твоје писио добио сам. Сви су ти безмерно захвални на тоуду. Молин те постарај се, да оригинаане карте и све одговорс, који су стиглц за мене, добијем што пре. Јави мсме брнту Вељи у Вааево да сам са Ђуром, Бошком и Бктом здраво. Извесги Рибарца, да су Воја, Драгиша, Мака п Миловук здра во и добро. Усрдно то моли и позаравља Љуба .Јездвћ, адпокат

I вођа, Драгнша Рашковвћ мопоп. ј надзорнак, Милан Петровић ка|петан, Д-р Ведимирсвпћ, Обрен Нешковгћ арт. мајор, Велвбор Понсвгћ, Бастае Благојевић, нар. посланик, Влад Станкозпћ налз дуваиа, Ернест Пилп. У дрогервји >Гуел$р“ Ираклијева бр. 7, .писца пз Србије: г. г Св. Гребенац ппор, Борко ЈанI коввћ царипик, благ. коњ. пука. За Орбију — Мелан Павич&ћ, возовођа С. Д Ж. пнта 1 ђу Драгању К. Балићг удову, Сарајевска бр. 15, Београд, да ла је његова жена Ачка дошла из Призрена и да ли је здрава. Ја сам са сином Миодрагом здрав а тако есто и

У нашем уредништву да прнме пасиа: г.г. Јозан ШЛрагнш, Радисав Крстић, Малосава По, о п ; Туфегџин бакалин и све комшиповвћ болнЕчаркз, Сдавко По . Ј ^ . т, ]е. Одгозор встим иутем. поваћ редов, Ранко Веселино- Ј ^ Ј

впћ админ. чин. жел. дирекцгје, Миленко Р. КочЕћ пеш. поруч. Михаило Дедвнац пуковник, Чедомир Б. Симоноввћ пек. чета, Воја Поповаћ потпор., Јова Радојевгћ, Чедом. Пешвћ, Мило рад Глигоријеввћ из Ваљева, Миладие Вукосаздеввћ машино

— Радомиру Семвћу, Трстеник крушевачки, извести моју жену Савку Белић ла с?.м ја са Жиком 8Др?во и да не брину. Јавити се истим путем, — Мплош Требањац јавља својама да је здраво и моли за одговор иствм путем.

икаква огређена циља. Веллке кафане, у којима се некад није могло добити место, као *Јости», »Бауер*, ‘Викторпја*, >Екшабл», *Кајзеркафе>, ако још и.мају клпјената, показују зато масу праз нах столова. Оркестри, чији се број јако слпњио пе зани.мају више утучене Берлипце и не успевају иикако да расгерају њп хову забринутост. Берлан, који је пре рата «живео» до 5 часова ујутру изумире већ око П часова увече. Жене у црнани врве улицама. Није прегерапо рећи, да је цео Берлин увијен у црно- На сваком кораку срећу се равени војннци. Исто тако велики број здравих и способних официра. Огкуда то7 — Ти оф цири објаснио ми је то у «Кај ,еркаф|*у» један стари Берлинац с огромним паочарима, не боје се ничега Они су синовн

великпх породица, нарочито богатвх вндустријалаца и сопстве ника великих имања. Она су го тово сви деташирани у пук гарде н шлазе се у *нарочатој мисији” у Берлину. Та мисија мора да је врло важна, јер траје од почетка рата. Уосталом, они још једвпо дају живости берлвмским сало нпма, у којима има мало забаве, кад су коминикеи са фронтова добри. * * * Рекли су ми: Ако хоћете да пмате кључ свих манифестааија које се дешавају у Бгрлину у след скупоће и оскудице животних памирницр; ако хоћете да имате тачну слику о беди иемачког народа, отидите у радничке квартове престонгце, вдите у варошке кра »-ве сев. зап. и зап од Кеперникерттрасе до Штралау и Румелсоу, г>, у рравцу станице

Герлгц ш пај-ад у огроман кварт који се гростире од Алексаи д«р плаца до Шенхаузгртора.Оп да ћете имати пред таву о томе шта од пре две год. паге 1.800.000 радпака нмалих службеника б?р линских. Тада ћехе разумети за што, уп]жос цензури, листови који су оргапи тих несрећника, као ‘Моргенпост*, «Берлгнер Ал гемајпе Цајтунг* , ,,Форве|:ц«, ..Велтам Монтаг* п т. д подижу свој глас без престанка прОтив реткости и све веће скупоће жи вотинх иамариица. Поступио сан по савету. Оби' шао сам ове квартове, у којима жвви радничка сиротиња, где га мижу хиљаде н хиљаде деце потпуно напуштене, (отац је у рату или фабрици, мати у фабрнци). Она су јадна и жалосна, прљава, чупава. п> цепаиа. Поглед на ову бедну децу казује више него сви

члааци по новинама. Бледа и оронула, пзглзднелих лица, о.мршавелих те:а, она јуре боса по цео дан кроз улице. У време обеда шуњају се у околј ни касарпи са судом у руци — обично су то кутије од потрошепвх ковзерви — и труде се да на све могуће начвпе изазову сажаљење старих ландштурмоваца, који чапе јединн гарнизон варошп. Свако дете нма ту свога »заштитвнка* која му даје — само у подне, јер увече се код пруског краља не дају топла јела — или мали ко мадић црнога хлеба или мало од сво е чорбе са поврћем- О мес* паравно нема ни помена, јер тај артикал је одвише оскудан и за кајзв) ове војнике. — То м ло меса добијамо само два пута у недељи, рече ми једзи стари ландштурмовац сипајући у кутпју св га «штићеника» мало

чорбс са пиринчем. Три пуна дана провео сам тако међу рздништвом Берлина. Као што је изглед ове изгладнеле ц напуштене деце страшан за једног неутралца, не мање је жалостан призор, који чине њпхови родптељи враћајући се са рада. Било да раде у електричним фабрикама Бергмана, Сименс Шукерта, Сименса и Халскеа, или да се муче дванаесточасовним радом у многобројиим металуршјским фабрикама, сви они имају миаеран нзглед људи, који раде прекомепњ внше, него што њихов- снаге до >уштају усл*д недовољне и веоча рђаве хране Подераних одела, поцепане обуће, разбарушене и чу ;аве косе, утученрга израза лкца — тако изгл>-да берлински радник.-Колако ових људи су готови на побуну, а з држава хсаио страх од хапшења и свесност инДввидуалне немоћи. — Наст&вхће се —