Велика Србија

БР. П7.

СОЛУН, УТОРАК 4. ОКТОБРА 1916.

ГОД. 1

НРаТЛЛАТА ианосв: 3 фраакт тромесечво 3 фр*п«« годкшљз 36 фр*н&з» ДКНА ОГЛАСИИА : Сатн* ог«»«в 0 20 фр&а. од петктног рсд». векв огдаса шо логодба. Новад се волагте држтахтп важес*рв2* ж даддонатсЕвд ааступнжшовп лнст нз,:азе сбаки дад пс подни Пе*т. ол*тн преас Кра* Срп Гед. Консудаа* 7 СолЈну РУКОПИСИ СЕ ШСВРАЂАЈУ Стт.е р»да*д*је К лоибо улнца Ар. 33 ' *.оојоо» По 1 »*иа* бројев* се аогу добвтн т Сгц ги" *о* » зеи-1ш : * .Друшт** грчке итамв**- ул ровтон? 6р. В, блвау г.-.»»ее р кте.

БРО] 10 слнт.

Директор А. Ј1НАН08ИЋ

БРОј 10 сант.

Надм&ност авијатике ——

јвдан сасвпм ноз елвменг, који је у европском рату добио врло шзрокв примене и вгома вглаки вначај јесге авијатака. По ред артиљврлјв авдјатика јв у токјг ратд иостигла нај веће разваће- Прз р&та она је б лла огранич‘на на утдкаице у дуготрајности и висинк летења, као и на разнонрснв продукције у ваздуху, внаугурисанв на рсчито од фравцуског ава јатичара Пегуа. Напредак авиј&тика је колосалдн. ОЗе зараћене страае вапочвлв су од са мог почетха рата надмзтање у усанршавању н примени ваздухопловних апа ргта Убрзо су надмашени сви рекорди постављени нрв ратд. Број смвлих и одвижних авајатичара нарастао је огромно. Системи појвдиеих апарата усавршавани су све више свакам даном и у ваздухоплов:тзу су достигнута прпва чуда. Авијатика је развајана по главито у даа правца: у обичним апаратимв, бзпланима удешеним за двалзца, пилота и осматрача и у грандиозним ваздушвим лађама, које могу прпмитп преко 30 лица. Док су Савззници. обратили најввћу пажњу на усавршавањв биплана, Нвм ЦП су ОСТаЛИ дослздни својим срмпатијама према цепвлинима. Међутим ратео искуство показало ја много већуважнозт и ефикасност акције биалана. Цзпелпни, услвд својв глома8ности п својих сгроиних размвра, будући врло згодна мета бомбардовању. морали су внатно ограничати и сувитп делокруг својс акције. Онн су се показали ввома непоактични ва извиднлчку службу, у којој авијатика има св>ју главау улогу, а исто тако н за бомбардовањв нварвјатвљских ро вовд, лдгора и утврђ?ња. Огуда јв готово рд самог почетка рата цепелиаима постављен као главни ва датак бомбардовањв отворених вароша у цил.у уношвња панике у становнвштво. Оза акцаја цапелина није дав*ла и нв даја никаквих стзарних резултата и уписала је саио у албум немачког варварства маогобројнв 8л:>чинб над нвввним становнишгвом. Бом бардовање енглвских обала, Лоидона, Париаа, Солуна и Бук/решта остаћв као ве-

читз љагз к ерамоте на нвмачкој »култури“, Н;црактичноет цеавлина потврђуја се нарочито упо ређењем са обичним аааратима, бипланима. Докједан цваелин. чија сг функција ноказала иеефзкасном, ета је ареко милион и по ма рака, а свако летањв јога и) 100.000 марака одозго, дотле један биолаи, лак, окретан и взома подесзн за р&тнв сврхе сгаје око ПО.ООО франака. Огуда су наша Савебнаци са нзјвзћим разлогом одбацили принцаа ваздушнах лађц и раз вили до најввћег савршенствв акцају биалана. У борбама, взђениа по следњих мзсеца савезничка авијатика аоказала је в;ома знатну надмоћнзсг над непријагељском. У?иимо само ради примера озерацајо на Соми, где је акција аваја тнке у најшиоим размерама примГњена. 11? докумената и писама нађенгх код погинулих и заробљенах Нзмаца, као и из и:каза немачких заробл.еника изводи се несумњив закључак. да се немачка авијатика не може ниуколико мерити са Савезничком. Док англофранцуски аероплаии у о громзом броју свакодневно лете над немачким линијама, чин* ћи дрлгоцеаа извиђања и уносећз својим бомбардовањем стрзхзвиту панику у непријатељске труие, дотле се немачка авијатичари врло регко усуђују да лете над англо-француским пз ложајима. У борбама у ваз духу савелзичкн авијатичари редовно односе поб-ду- Сваки дан бележи готозо оба рање по којег немачког а парата на фронту Соме, као и на осталим бојиштима. Немачки војтицл са наЈЕбћим страхзм гсвзре о са везничкој авиј&твцк, која им никако нз даје мира, и са гневом и презрењем крити кују немоћ својих авијатичара, да паралишу акцају противника. Надмоћност сав^зничкгавијатике повећава св уз то сваким даном. Постигнута је пре свега одлична стабилност апарата и несрсћни случајеви умањени су знатно, готово онемогућени сасвим. Савезначки авијатича ри извели су подвиге, ко> су достојни дивљења, а до јуче су сматрана неизвод љивим. Сетимо се француеког ввијатичара, којије по шавши са француског фрон

та бацио прокламзциј: нз Берлин и саустио се чак на рускоме фронгЈ? Ззр ^е 8адивљује одважаосг пилота, кој а су препли пут од Со луна до Букуредгта бомбардјЈјКз уз пут Софају. Здр није колосалзн подвиг енглеског авијатичара Робинсона, који је после дуге и нерзвзе борбе, тучен од артиљсрије сзојих земљака ус пео д* обори ц?пелин. И сваки дан бележи нове успехе саве :ничке авиЈатике, која јв данас неоспорно у ОГроМНО) НЈДМоћнОСТИ Н2Д вепријате.љском авијатиком.

Политжчке взстп Атина. - Савсзпички кругови у Атини уверенп су да ћс силе Споразу.ча црнзиати ускоро владу г. Венвзелоса као легалну. Атина. — Енглеска штампа јако напада Ламбросову владу због концентрисањ^ муниције н ратног материјала у Тесалија. Атина. — Јуче је енглески посланик г. Елиот имао дуг разговор са мпнистрзм спољних послова г. Золокостасом.

Страна штампа РатЈв операције ♦Белгпше Стзпдард>: ‘Заузеће целе немачке треће линије (на Соми уред.) само је пигање дана. Имају да се уз.му само још три села: Болапкур, Транслоа и СајиСајлвсел. Сад се већ може пред видетн пад Пероне. Питање : «Кад ћемо најзад пробпти немачке линије?* мзже се одсад делом решити. Утврђени положаји немачка пали су. Остали су само радова последњих месеца. Да би се допрло до овнх последњпх, Енглези имају да заузму горња три села, а Француза шумуСен-Пјер Васт дугу 3 км.“ «Морвш 1 Г Пост:« ‘Престиж Немачке јако је уздрман уласком Румуннје у рат- Канцелар је дуго нападао румунску владу у свом гозору у рајхстагу. ГенералФалкенхајн је добио налог, да Румунаји пока*:е да се превврила, али Румунија неће бити тучена, док год Савеззици не буду тучени.« „Евр» (генерал Веро): «У сваком случају дајућп Макензену команду јужних армија, а Фалкенхајну северних, немачки генералштаб показује важност, коју иридајс ново.ме ратном фроиту створеном уласком Румуиије у борбу». •франкфуртер Цајтунг*: «На Соми је гротивппк остварио добити V тактичком погледу. То је бнла страшна проба за наше војнике Крп је текла потоцима- Невроједе бомбе падале су без пре-

станка на немачке положаје сев. од Соке>. • Келпише Цајтун: < : (лрача јсдпог кемачкогартнљерца): <Наш задатак бпо је мало славан за оне, којн познају ужасе све бпгке. Нпје се могла разлпковати тачна позиција трупа. СаобраНајаи пу товц били су закрчсни рањенн цима. Бомбе авијатичара спречавале су грађење заклоаа. Француске грзнате са страшном тачношћу падале су у срец батерија, рушиле топове п убијале посзде. Најзад, готово сасвим угушени, они кој.: су са батернјама осталп у жавоту добише паредОу, да се повуку позаднна даље моложаје.* Грчка пггампа „Минедонија - Србијаи Грчт Наши су чптаоци јамачно опазнла чињенипу да кздгод Ве-лики Државннк добије повода да говора јавно, бнло пред нашима било нред странцимз, иикад не проиушта прилику да нстакне савезнпчке обавезе Грчке према бијп, и, као 'ужавајући се сра ссћању на љагу која је утиспута грчком народу због пзневереЈва савезничких ебавеза, да стално ваглашава као прву нашу дужност да по сваку цену н.бришемо ову љагу. Ова је појава карактерпстична за ширипу његовнх схватања као представнпка доба после устапка (од 1909) за разлику од уских погледа укинутог и у задње време повампириеног старог партизапства. II гбиља! До Вепизелсса, Грчка је проводнла жввот потпуно самљенусамачки живот. Никаквнх односа ни веза није нмала са суседиим државамз, пи са великим пли малим чиниоцима у међународном жввоту Била је једзн у гао на Балкаиском ПоДуосгрву, неискоришћен дипломатскп п војнички, и извикан као и с/.ла која би се могла узети у рачун мг где п ма како. Али чим је Венпзелос узео крму у споје руке, он је одмах осетно да државе као п појединци не могу жпвети и иапредоватн без пруштвених одпошаја и веза Одмах је предузео ргорга пизацију војске, на чајој је основи са више угледа могао ступи ти у додар са другим државама п радати на сстварењу народних тежња и погледаПоследнце овота доднра су познате. Али наједанпут, Грчта азтуби поверење које 'је ужнвала код држава с којама је политачки и војно општила. Она се претворн у лукавог банкрота најгсре врсте. Грчка се показа недестојна поверења које се у њу полагало. Она изневери примљене обавезе. Удар је бпо тежак. Мрља се тешко могла избрнсатн. А.ти бол због удара и срач због мрље не осегвше онн који их изазвше. Баш нагфотнв. Осетн пх дубоко само здравн део народа, који трП 11 због тога и који неће престатп да се борн дотод их не излечи п ке избрнше. Велики је Дожавиик то баш сгазно као један од првих .циљева народке акцијс. Ако се не залече нарсдне ]т.ие и ако се не отре љага са чсла грчко а народа, држаза грчка нсће се коћи ус.правити н погледаки у очи ио носитим друговима по оружју у Сорби за остварењс нароцннх праиа. II то је разло 1 што су се Државник п народ складно сложили за време црексвноћње здравнц*: Државннк спомвњућн свете обавезе према нашим савезнЕциМ 1 Србимг, а народ одушевљеним одобравање.м и манифестовањем у корист часних и херојских дру гова по оружју- (Врој 1729 од 1. октобра. Поводом значајног говора г. Венизелоссва на банкету Народне Одбране, од кога смо донелп одломак који се одкосио на Србију.). . Пол Луј. На путу за Битољ „ Фигаро “ од 23. сеатембра. Коминиксима ист. арцвје нису потребшг опширни коментари. Дово.љно их је прочитатв и бацити поглед на карту, па вндстн значајне лостигнуге резултате. Није сад претерано рећи- да је пут за Битољ отворсн. У овој смишљеној сераји операција српским трупама припада главна улота. Њима припада највећи део части, што су још једном потукли Бугаре. Од сјајног напада крунисаног заузећем Кајмакчалана бугарска вајска је дефвнитивно у стању инфераорности. Војница Фердинаидови бали су немоћнн да одоле победоносном полету Срба, који су прешли праг своје отацбиие. Нагло повлачење Бугара, потврђено иотпуно немачкн.и коминикеима изнеиађујс доиста- Немца су већ одавно тврднли да су одбранбене линије Кенала веома јаке н да ту Бугарн ногу спречвт и улаз у Витољ. А ксналске линпје напуштене су, гогово без борбе. Немачкн коминикелризнаје то заплетсно; »Између Преспанскот језерак планинеНиџе заузети су нови пОложаји на севе* ру.* Линија која спаја Преспан' ско језеро са севером од Кајмакчзлзна пде доаста сев. од Кенала. Без претходних пораза, без пораза свах противнапада са крвавим губицима, непријатељск а комаида не би кзвела овај псеудостратегијски локрет. Извссно је, 'да је повлачење било брже, него