Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е ЛИКА србија

БРЈЈ 177.

што је Си.то потребно. Сазезници се налазе на домаку Битола и они ће ускоро ући у »ега. >

Стањв у Ердељу Руиуни одољевају храбро Лондон, 4. окт. Пуковнак Реиингтон представл>а у «Тајмсу> овако ситуацпју румунских труиа у Ердељу: »Ситуација румунских трупана границама Ердеља изгледа повол.нија. Према последњпм вестима из Букурешта, Берлина ’и Беча друга румунска армија иреуре-

I Нена и појачана одолева храбро аустро-немачкнм поку'шајнча да пробију линије које бране румунску границу- Румуни јав.гају, да су свн напади на кланце, наро чпто Предезла сломл,ена. ' Пзгледа да геперал Фалкенхајп још није скупио довољно снаге. Н»егова сптуацпјз постаје свакпм даном све тежа, док се рпзпк Румуније све више смаи.ује. Како су Аустро-Не.мца вападмуги на свима фронтови.ма, неће моћн из* вестп свој план упада у Румунију. Вероватно је, ако остану при своме п.тну, да ће ускоро наићм на прајем, каквом се нису надали*.

ед г-АТНЧХ ^ронуовА

Са нашег Фронта Биказ јака артаљериска борба. Солун, 4. окт. Наше су трупе одбиле све неСавезници су 3. октобра бом- лријатељске нападе на том секбардовали железничкч мост Бик, • Ј о]>У “ заробиле 40 војннка. Код на бугарској граници. | Паланкетакоће артнљериска борНа левом крнлу српске су тру- 6а. на граинцп наша је пеи.адипе одбиле многе иепријатељске Ј а одбила непријатељскс папгде. против аападе. Јака артиљераска ( У Долпни Олтузи, непрајатељ је борба на целом фронту. 11а п а о наше трупе на траницц, али

Фраецуски коминдке Париз, 4. октобра.

је био Одбијен и пргбачен преко 1 ранпце. >' долина Бузеа водиле су се олаке борбе. Заробљеио је 80

На фронту Соме Французи с У^ В ојника. Код Таоле Буца, пеприушлн у село Саји, и заузелп све куће до раскрснице сеоске, а које су поред пута којп води за

Борба

Батом. Иемци се брапе. још траје. Јужно од Сомг француске су трупе одбиле немачки напад у шума Сент Елоа. Доцније. — На целом фронту Љ УСоме јака артиљернска борба.јтрупе заузеле Стаиа Глигоман, <]>ранцузн се иобро утврдили на^Гиојка Добропулун н Чпока заузетом делу села Сајиа и по-, Стракатулви. ред јаке немачке ватре. Јужно 3' областа Оршаве артиљериодбнли су један неприј’ател,ски _ ска борба

јатељ јс приморао нашс трупе да се повуку мало јужнпје. На фронту код Предеала наша је војска одбила иападе непријатеља, причпнпвши му огромне губитке. У области Буга наше трупе дају јак отпор непрпјате3’ области Олте, наше су

напзд. Нсточно од Берни а између Абленкура и Генсрмона фран

На јужном фронту дуж Дунава [ сбично пу^шкара^Бе. На фронту у

цуске. су трупе заузеле Једну Ј ђоСруг.ш одбијене су па бајонет малу шуму и заплениле дпа то па од 210 м м. и 1 топ од ТТм.м.

неприЈатељске претходне Једшшце код Кавабакс. У току сзих борбн заробљено је 110 војника од којих су 4 офи-^ ИтаЛИЈаНСКИ КОМИНИК0 цара. На сектору Ласињи наша је

Рим, 4. окт. На целом фронту јака артиље^атервја оборпла Један немачки ^ р ИСка борба. После борбе источаероплап којп је у пламену пао.; ко 0 д Вестоибице и коте 208 На осталом фронту нвшта зна ' ј наше су трупе знатно папредовачајниЈе. | ле и гаробиле неколико војника. Солунски фронт. — Ннје би

ло значајнајих догађаја.

Борбв на Соми Пзриз, 4. окт. РумуНСКИ КОМИНККе Операцаје на Соми у току по Букурешт, 4. окг. следн,а 24 часа ограничиле су се На севернОм и северо западном на собедничко одбијање немачких фронту код Тегека и у долини противнапада, којима је био цаљ

повра1,ан,е положаја освојених од нас, нарочнто у пределу АОтенкура. јужно од Соме, где с.мо задобгли 1100 заробљеннка. (1’адно). Зазеће прве деФаезивне линије Лоздон, 4. окт. Доиисник «Дејлп Кроникла« у Милану пише, да су италиЈ'а 1 !Скс трупс после јаке гигантске дводиезне борбе иа фронту Јулнје, заузеле прву дефанзивну јако утврћену линију у дужинв од 5 мил.а а у дубиини од 18 мил.а. Поред 24.000 Аустријанаца, који су избаченп из строја^ и 8 000 који су зароб.љени, италијанске су трупе заробиле још три потпупа батаљоиа којп прииадају 10 аусгро-угарској дивизвји. На фронту Соме Лондон, 4. очт. Дописник <Морнинг Поста> на француском фронту јавља своме лнсту, да Ј‘е морал код англофранцускпх трупа које су отпочеле ужаспу борбу са иеприЈ'атељем, изврстан. Без нкаквог нарочитог напора савезничке су трупе заузеле најјаче немачке положаје. Пемачке резсрве пе могу датп отпора неодољивој савезничкој вој‘сци, и поред најбољих и нај модернијих утврђеља, које пе пријател, има. Англо-француске операцаје биће идуће зиме много повол.није, јер с.у заузеле положаје који ће ии дозволити да маневришу како желе. Немци се са очајаље.м бране али неће моћи зауставити напредоваше савезника. на осаову аугентичаих података Публааасга Сазељев, после кногсбројнвх по ота на рускои фронту, где је ииао додира ск офгцирама—тумачаиз, као и са немдчкии заообленвцвма објавио је у >Русчоје Слово“ више својпх опасака в закључака који су од ввликог ввтерсса. Он најнре констатује, на основу исказа Заробљенака, бегунацп, чланака извеснах немач ких лвстова, нарочато немачкопо.љских да је пехгачки морзл врло јако спао. Тако су офецири —тумача у току својвх аспитивања били запренашћени сдушајући Немце, вако тврде да су руске галициј

ске армије већ прошле Карпате, заузеле Кракову и надзру ка Будим-Пешти, наравно још неистините вссти, ксја су расврострањене по иемачкој војсци услед руоксх успеха. Немачкн заробљевипи не од бијају впше упорно, да дају објашшеља па поетављена им питањ*,. Војници, ца чзк и офи цири постали су веома брбљвпа и саоп-итквају радо обавешгења од ведмве важности. То је драгоцено с обзиром на велики број заробљевика. А из тога се најбоље вида деморалисаност немачге- појскс. Немачав всјцици дегсртврају врло много. На то их наводи ве са.мо еумња у успех, в< ћ и недовољиа храпа. Заробљенвцв прнч.зју да ј.е оброк хлеба сзедеа на мкнсмум. Шго се тиче иеса, Немца га недедд ма и месецама не виде. Месо се даје само цуковима оцређенвм за на пад. Заробљеница врдо често примећујт: — Кад добијемо месо, зна.мо да ће за дан два бити жестоке борбе. Случајева непослушностн прет постављенима, крађе између војника једног и истог пука постале су веома честе. Према исказнма дезертера пре два месеца дошло је до праве побуне усдед глади мећу свежим трупама. Побуна је угушена неммлостиви.м пушкарањем. Руски војиици изјављују, да се у последње вре.ме опажа опадање акције немачке артил.ерије. За робл,*ницн пак тврде, сви без разлвке, да је то последвца Кајзерове парздбе којом се забрањује свакосувишно трошење мунипије.

— -Ми ОВИ ЖвЛИМО 1У1Ир> —

Немачки престолонаследник, ко.мандант војске на западном фронту олччење је немачке расе. У њгму су'- сре1)бне све особппе германске-. гордост, надувеност, суровост, немилосрђе. Он важи у Немачкој као један од пајвећпх пангерманиста, гогово као шеф те фамозне и фаталне клике. У једном Ептервјуу, датом оно мад једном америчком новинару, кронпринц, главнивиновнпк европског крвопролића овако се нари чући пад Европом изражава о рату: «Јесте ли имали прилике, да

видите ове страшие ствари? Какав ужас! Сва ова страшна уништења људских живота убијај‘у наде младссти, ломе наше енепгије и наша средства за далеку будућност! Ми ие плаче.мо само наД немачкпм жввотима, над пропадацем немачке еиергије. Али цео свет подразумевајућп ту и Америку, која улаже ту своје капитале за победу Споразума, мораће платити скупо ове ужасе ратпе. „ То је страшно , гнто ви не уиотребљујуте ваги новац , у свим часовџма. свзтске аго■ није л I сејете зрна из нојих Ле нгЈ/и илодови миро. у и сте виделп јуче убиствена средсгва, која ми употребљујемо: огромне гранате, шрапнеле, бо.мбе, бајонете п т. д. Надам се, да сте добп.чи угњсак да бп свакн војник п сфвцир аише волелн да своје физичке и интелектуалне снаге посвете делима сгварања, савлађввању заједничких непријател.а чогечанства, богестии епиде.мвја, уклаљању материјалних препрека човечаиске културе*. Затв.м уздпшу ћи пас т ави принц: — За време од две године свега два пута по 15 дапа провео сам. код своје куће. Кронпринц сс потом жала, што Америка ииЈ‘е сасвим неутрална и што је на страпи Енглеске. Разуме се, оп изрг жаиа своју веру у исход рата и изјављује, да ће ратни зајам успети. Он завршгва овако: >Свн смо ми уморни од проливања грва. Сви ма желимо мир! Енглеска је одговорна за продужењератз. У овом 20. векухришћанске ере мислрло би се да је човечанство достигло кеку зрелост у мишљењу и поступању. Нико не може бити сведок ових ужаса н недаћа, а да се не гапитз, да ли је разум ишчезао са земље!» Ето како сад иариче и кука нзд Европом човек, којн се сматра заједно са својим оцем главнвм ванозником рата. Наравно, ратна ситуација се изменила на штету Немачње и потучени војсковођа са Вердена сад оплакује трагичпу судбвну човечанства. У буду^е ће се сви огласи примати у уредништву.

Ф Е Љ Т О Н Стање у Нешлкој — Са пута једвог неутралца —

Мвнхен, септембра 11* 10. Један грађанин вароши Берлина кога сам упптао за узроке о скудиае у намирницама одговорво ми је врло љутато: ‘Криви су они на југу, крвви су нарочвто Баварци који су себичии п чувају све за 1 бпх“. Треба призната да је такво мишљење у целој Северној Некачкој. Сзаки становник Ссверне 11е мачке кад нема нпшта да једе, баца кривицу на Енглезе па за тим настановникв јужне Немачке. Слушајући свакодневно исказе овакве природе човек је приморан да верује да су Баварска и Ви 'Гемберг земље у коЈ’има тече мед а илеко.

Када сам сппао у Минхен стварно сам се уверио да се могу добити врло добри оброцн. Одсео сзм у хотелу „Регина Палас“ који се налазп у Макспмилијановој улици. Пре ручкаизмеђу 11 ц 12 ншао сам готово увек да ‘што год попијем у трго вачки крај вароши који се на лази у близини станице. Приметио сам у томе крају много странаца: Шпањолаца, Аустријанаца, Бугара, Швеђаиа и Швајцарских Немаца. Могао се сзаки познати које је народности, по заставама којесу носили на капутима. Пзузимајући неколико раљеника и к алог броја официра из гарнизо-

на, било је врло мало војника. По мом нахођењу могло ј‘е бити ввше од 20.000 странаца у вароши. Према томе прпродно је што су Берлински грађани пребацп вали Баварцима. Ноћу се људи проводе по кафзнава као и у нор мазшим ирвликама Оркестри изводе најбол.е кОмаде а публика се забавља по вољи. Женски је свет облачио екстравагашне тоалете. Чизма и сукња шрају у Мвнхену иајбољу и највећу улогу. ^Врло се често по минхепским улицама напђе па лепу младу депојку са кратком сукњо.м која не прелаза внше од 5 сантиметара испод колена. Онај који разуме естетичиу фптесу ноге једне баварке, он ће знатн и објаснити! њену лепоту! Блуаа је јако често ггута доста

развијепо тело. Не мари ништа! Изгледа да ј’с така мода у Паризу (говоре женске). У сретно доба кзда Немачка није бнла опс>двуга Манхен са својим ппвом привлачио је велики свет За 15 гфенига, могло се добвти лптар свежег пива-. Прани Баварац увек поред шша јео јс и по Ј‘едлн пар свежих кобасица. Сада су кобасице нестале а квалитет иива вјгло рђав. Пајстрожије ируштво трезвеиости иеће вам г Ј>сбацити што гшјеге много пнва, јер опо садржи најман.у количину алкохола. Један Бугарин којп Ј‘е био сео близу мене у једној пивници, рече ма да је ово пиво пајбоље средство за чншћење.

Званпчни их извештаји инте • ресују у толико у колико они јављаЈу о акцији баварских трупа. Ако желите да останете са Баварцем у пријатељскнм везама не треба нвкада почети разговор о г. фон Батоки који је шеф комвсије која дели жнвотке намирнпце. Ои је његов с.мртни непријате.г. Нема ниједног становника у краљевини који се није заклео да убије овог »злогласног Пруса.> Озаква појава није изненаћавајућа. У поглсду намврница упоређујући са осталим областпма царевпне Баварска је имала извесну привилегвју. Али ппак не влада велнка изобиљност! II овде, као п свугде уведене су »арте. Хлеб је бољег квалнтета, има кромпира у нзобиљу п месо је много јевтпније него у Берлину. Лако се може

Баварци се у опште мало бри ну о својим сродницима Пруси деколтирана и ма. На мржњу Баварци им одготесна за једио варају презреаем.