Велика Србија

готерака иека послужи п оваЈ стучај: Пре неколико месецв дошле су у Кјубек (Канада) три ‘мидосрд пе сестре« п сочеле да скупљају ггралоге за помок породицака ка■лдсках сојпикм, која се налазс на бојиоле пољу. Свуна су бале лепо примљене, и аахова акдвја ца&ала је одлпчне рсзултате. Јсдие зечери дођоше ове три • мнлосрдне сестре» у један хо тед да вечерају. Неки бгкар, довар познавалац женско! света,

обраслу длакои. Сматрајући то као чудо, јер такву руку није никада код женске вадео, заинторесује се за ову жевску, па позове „вештаке" да ствар проуче и испмтају. Вештаци, или, како ах ми овано зовемо, детективи одведу собон све три > ашлосрдие сестре» и утврде, да су оне немачкн офнцири, који су јављали у Немачкој све што се у Канадп ради. После крагке мстраге «малосрдне сестре« су биле осуђене

праиетн да једна „сестра* има на смрт. Пресуда је одаах била руку арло развијену и прилвчно извршена.

ДНЕВНЕ В Е СТ

Грчки крзљ И Сер Елнот. дужна да остане неутрадна. Ми Краљ је јуче нозвао у двор ек- иикад не номишљацо да се при 1 леског посланика сер Елиота же- дружимо центражннм силама. Јер хећи да му да извеспа објашигеља јтримф Немачке значио би управа о аојном погледу у 1есалији. Он војннх властн. На против Фраи је о&јавио да је готов новућл сиу ј цуска и Емглеска су две демовојску која је концентрмсана у) 1фатске земље које се боре за 'Ј есалији, ако су савезницм вол»- '< „ и с Ј 1 правду и право. Наша љубав за ни да уклоне мере које су прц-] _ . ! правичност не допушта нам да меаене у Лтини и Пире;у. Краљ . .будемо партизави ‘централнах рачуиа много на заузамаље х по- • сил . , моа сер Елиота за побо-г.шавање ] ситуацаје. (Мласа 1916. поззииа. Сер Фравсас Е1лмот одговорио | Јављају са Крита да је класа је, пошто је ствар свршена, ннје 1916. позвана под заставу за 12. му могуће да краљу буде пркјатан окхобар 1916. године . н ако он дубоко цени љегово Ве-1 зичанство. ; АпвЛ ГрЧЛОј НдЦИјИ. ? Јављају из Њу-Јорка да је 30 Нвве ТруЛЗ. ; хиљада Грка пз Америке потпи Јутрос је стигао у содуиско сало (један апел којп је упућен прмстаншпте већи одред ита- Г р Чко ј нацији, позикајући је да

лијзнскхх т-руна и крцао.

оДмах се ис-

се стави под окриље проввзорне владе г. Вснизелоса.

Читуљз. Сретен Цветвћ, рачуноиспитач Гдавне Коитроле, умро је ноћас у болницп. Покојник је дугогодатннЈа честнт и спреман државни чановавк. За собом је оставио велаку породвцу. Бог да га 1 фости. Пут г. Пол«тиса. У атинским полвтнчхнм круговима зерује се да ће г. Полнтвс иинистзр спољних нослова у ка оинсту провизорие влзде ускоро предузети пут у престоннце савезничкпх држава ради регулпсаља односа са Грчком. Зиачајан говор. Апза^тез, шеф реформистнчке егранке у Шаанији, држао је један гозор у коае мзмеђу ссталога каже: »Ниједан политнчар у земл.и не треб 1 да сс стара да увуче земљу у рат. Шпанија је

50 вагона

Према постигнутом споразуму Грчка је влада нредала адмвралу Фурне у само 60 вагона. Шеф контроле изјавио ј’е да возви парк којим Грчка распо лаже неће бати довољан да се одржн свакодневни саобраћај иамеђу Атине н Ларнсе. Ухапшеин манифбстантн. Из Атине јављају, дг су фран цуске патролеу улвДиСтад биле привуђене да ухапсе око 15 манифестаната који су јавио гово рипи протпву Француза. Међу манвфестантвма бво је некп Алек свадес, краљев коаушар. Одређени офхцирн. Према вествма из Атине грчка је влада одредила офицвре који ће вршнтз патролу заједпо са фрзпцускнм.

Зајеснички рад спречиће све нереде и осигураће безбедносг у престоници. Изјава грчког прастолзнаследника. Јављају из Атине да је грчки престолонаследник у кругу сво их пријатеља рекао: „Ми ћемо датн све што од нас захтевају па чак н престо, алп ћемо остати до краја неутрални јер ће Немачка однетн победу. Италијаии у Епкру. Један велики део италијанске војске који је искрцан у Санти Каранти унућен ка Батољу. Италијанска војска ће оперисати са савезничком војскои која паЈ&ре у правцу БитОл.а. Грчкм ратни материјал. У Атинв кружи вест, да ће адмирал Фурне тражити од атннсхе пладе, да се ратнн матерпјал из Ларвсе пренесе у Солун стани на расположење Народној Одбранн. Заклетва директора. Данас пре подне у 10 часова новв директори провизорне владе положнли су заклетву. Признање провизор. владв Према вестнна из Лондона, Савезнички конзули у Канеји добила су овлашћеље да прнзнају провизорну владу и да ст\'пе с н>оме у контакт. Законике и прзвила Еупдо бкх све »звоннке, абор нике и правила. Ко вма иекв допеее потпневтом, у в а нцеларвју Вдбдопих Комесара. П. Луквћ, секр. нач. охрвд.

али Енглеска неће чинтн кораке ј Т у ј е боља упркос страшном при односно присуства сумарена у 1 Њупору. (Радно).

Ситуација на румунском Фронту Букурешт, 6. окт. Војнн француска лшсија на челу са генералом Бертело, бвв. шефом генералштаба генерал Жофра за време битке иа Марни, састављена од 25 официра, од којих су 8 пуковницв и 8 мајори стигла је јуче у БукЈрешт ради сарадње са румунским генерал-

тиску непрпЈатеља, који покушава да пређе планннске превоје. Главни је напор код Ортуза југ. заладно од Молдавије с намером да пресече всзу измеЈју Молдавије п Влашке. У пределу Југа непрнјатељ је претрпео велнке губитке. У пределу Гернеди Румуни су повратпли део ивгубљенов терена. Аустро нем шкп коминккеи признају румунски отпор. Румунски г раљ прилаком свога рођендана изјавио је.- »Праватврђава Карпата, бгдем који ће се

штабом- Становништво им је при ј одупрети инвазији непрпјатеља редило сјајан ночек. У пролазу Ј е сте храброст Румуна, чврстина кроз Петроград Бертело је са румунске иуше и орлине - ко Ј е °У вековама чувале нашу народност и најсигурнаја су ззлога победе*.

шефом руског генералштаба уре дио питање о рускнм појачан.кма Румунији. Ситуација на рУмунском фрон-

Доказано је, да пссимнстачне вести потичу од неиачкпх шпијуна у Букурешту. (Радио).

Сјајпа орзска о|апзпва Српски званичан извештај Солун, 5. октобра. После огорчеме борбе наше трупе успеле су *а потуку Бугаре на левој обали Црне Реке. Јако утврђено седо Брод, в.-совн северно од њега и село Велесело пали су у наше руке. Бугарн су се разбегли ка северу, гоњени од наших трупа. Наши трофеји овом дана су: 3 тоаа, 4 митраљеза , доста ратнсп материјала и знатан број заробљеника међу којима има и официра. Наша артиљерија запалпла је један непријатељски арљетиријски магацвн код Полога, а нашн аероплана успешно су бомбардовали непрнјате;кске трупе и комору у повлачењу. На осталом фронту водс се такође јаке борбе у нашу корист. Број заилењених тоиоеа од 1. сеитембра до данас износи дачле 43, не ранунајуКи у тај број рововска оруђа.

Позвв

Авијатичма акција Рг.М, 6. окт. Француски ц талијанскн аероплани извршила су јуче изввђвнл на Стрнју и бомбардовали су ау стрнјске ратне лађе. Уништсна су два непријатељска аероплана. Наши с» се вратилн неоштећеии. (Радво). Греј о сумаренском рату Лондон, 6. окт. О доласку немачкнх сумарена у америчке воде пзјавио је Греј: »Енглеска је на захтев Сјезињених Држава обустазвла патроле на америчкнм обалама.« Он држи да америчка влада води истрагу

По*ивају се сви председници, кметс-ан, деловође и осталв он шгин. слунбеиаци да се безразлике сви јаве Владкнсм Комесаримз одках. Оки, који но иогу лично да ее пријаве, нека се прнјаве пвсмено оа вазначењем где ј® оа службом и јели са фамилијом али бе* Фамвлвје, з у кој'ој је општини оа олужбом бно. 1-3

Оглас

Гла.веа Интендантура Српеке Врховне Команде, гакључвће са вајповољЕпјгм понуђачем погодбу за испоруку до 1,000 000 килограма сена пресовавог, са предајом у Вертекспу. Кауција се солпже 10 од сто од азнооа вредностм Еспоруге Позизају се заинтересовани, да р&ди погодбе дођу у Главну Интендантуру (Хотел Колонбо) најдаље до 10-ог октобра о. г. (ао етаром калонлару), где ћев усхове га ову жспоруку видетв.

ПОШТА Саопштељж Да нзволв иредсткти Кр. Срп. Ген. Консулату ради извеоног саопштења г. Јоеиф Хофман по бр. 2845. — _Да ое јапе одмах Вдадинлм Комесарвмв: г.г. Александар Минх, Аћлм Јелић, учвтељ ■ Ленка Поиоввћ муж ј’ој" пореаник у Крушеву. За Србмју — Вивтор Газдаввћ модн гђу Живну Гигдевића из Тротеника да г а кзвеста првко Беогр. Новина ко је у м ру Сротењу ■ ко чува кућу у Врњцпма, ц јв ли жив Драгомгр Аатонијеваћ. Нешо јв у Бизерти, Пенда и ја 7 Содуну вдрави смо сва. — Милојко Стенановпћ, аа слунгбн у Солуну, МОЛИ Јеврема Симића, трг. аз Крушевца, да кзвести она Николу у селу Иаруновац да је здраз. Мо*и ва извештај да ла еу његовм ев» здраки.

поценаг старану, која ће мв вав*а подсећати на ове значајне дане, а ти Баја Гање знаш колжко сам ја допринео даогерамо одав*е Ср4е Баја Гање се мало расположн, гвегово кисело лвце се разведри и са неким поносшгм и значајии« иаглском рече: Да, ти заслужујеш привпање сааког Бутарина. Еао, нека ова стврина краси твоје салоне агш каже прстом на једну стару икону. Ово ј«, продужи Баја Гање, најлешпа старина, пр**д а н т и к а. Тв је за тебе.. Ха, ха, ха, усилио се насмеја владнка, видим да св ме буквално рачумео... Ја ћу бити много скромншји, то је такм старина, да је оотребно да остане нашем музеју где ће је ввђати и странпи, него како би било м им поклоигш оао наргале.

О, врло радо би ти учвнио по способпост свога прнјатеља, з вољи, али оно је мамвњено з» деду Баја Гања је непрсстано трљао Радосл? воиу, јер он н.ла големјшаке пли сукзо бркове п задомерак еа овакве ствари, туо си 1 вољно се смешкао и !)аволскн наза ње 1 а, кад беше у старо време! мигивао, а то је вазда чинио, кад

чибукчија код Ђерим Паше, те ће му битн мило хад види овакво ориглнално наргилс украшено сребром, златом и драгим камењем. Него знаш шта, ја имам много кандвда, свећњаке н разме нруге

бп кога касамарио влн коме подвалио. Најпооле високи госг се опроств п оде. Ја и Баја Гање остадосмо сали. А, попдио Је коме да цодва-

- предмете од чнстога сребра. II ли... Вндиш ли Карло, овога грам онда, ја ћу отићи сам у Празрен зивог кадуђера — сае му је мало. и поручнћу за тебе једну такву ( Помнсл« само сво. Уселио се је патерипу, какву није нмао до у српску китрополију где ј'с о сада ни рммски папа ни васвљен • пљачкао све што је нашао, па је скн патрнјарх... прекопао сво ив, ригате, батту и Днвна вдеја, авзла гн у напред подруме тражећв сакривено бхаго

Баја ГаљеЈ У колико те внше упознајем, у толи <о те све више

— И сигурно је нашао нешто? — Још питаш. Пронашао је

ценим и уважавам. За тнм Нефит сво благо српске мнтрополије, поче I азгледатм сваку ст»ар н две мчтре, крстове, скуцоцене пргд свасом је нзражавао с>оје одежде, патарвцу, иеке старе днвљење хмлећи при том научпу кнлге н још пјио другнх ствари.

Видвш ли, он има своју патернцу, па оцда једна Внћентијева што чпни две и сада тражи од мсне још једну. Причекаће зато повишо... Али није му бвло доста на то, него је паредио свима поповима у својој епархнји да му покупе све драгоцености из српсквх манастпра м храмоза... алп хвала Богу те имамо панетне ми нистре који ме упутсше овамо да спасем за музеј бар оно, што је преостало. — Нсго тн ми не показа шта има у овој торбв! — Знаш, то нлсам хтео пред њпм отварати, н тада Ваја Гање отвори кожну торбу из које из вадн четври дебеле књижурине и још неке сребрне предмеге. — Шга мислиш колико кошта одо јеванђеље и пружи ми једну књигу, чије су корвце бвме уко ваие у чдстом сребру ■ судом

алату. Ја разгледам каигу и увервм се да Је нопмЈ'ег датума, штамг.ана је у Москап 1823. године, те није имала археолошхе вредностп, што и нагласпм моме пријатељу, алп Баја Гање ме упита колико вреде саме кораце, зар це 6и сваки златар понудио најмање двс хаљаде лева? Ево поглекај и оне књиге, настави Бај* Гање, ја нисам фклолог као шт® је ваш Мнлетич, али цепећп онако од ока, уаећу Гза сввку бдр по четирн хиљаде дева. Ја му тада приметнх да вх сувише прецењује, али ма он одговори како је пре мвсец дана продао пет књига за тридесет хиљада лева, купно их је некп Милер иг Лајпцига. — иасммЉ* вв —