Велика Србија

СТРАНА 2.

т* Г» «

В К Јк И X А С Р Б И ј А

ог\Ју Т л

ност, то је наша одлука била ја сна: Пмали смо пре.ма Бугарима и Немцама да заузмемо исто држан>е као и према четама сила споразума. Ја сам према томе добио са надлежне стране наред бу, да без отпора предам немачким ц бугарским четама казалску тврђаву. Онп су, као што је познато, посе.ш и саа град. Ми смо запали у потпуно безизлазн положај. Споразумна блокада одвајала нас је иа мору од Атине још од раније, а сад нам јс и на суву била одсечена веза Солуном. Нисмо могли на прпмати заиовести ни слати извештаје. Ускоро су наступиле тешкоће у опскрби тако да нам нпје остало нашта друго него да закључимо позната споразум са Немцима.

Сад нас видите на путу за Немачку на који смо се кренули пре седам дана... Знам да је Заимис дао оставку п да је на његово место дошао Калогеропулос пОлитичар одан краљу, а сампатише Централгшм Силама.» На питање: како стоји са верношћу чета према краљу, пуковпик је одговорио : «Сви су верно уз краља.... Могу рећи да се деведесет од сто целе војске п у сваком погледу слажу с краљем, за кога би пошли кроз ватру и воду. Десет од сто су Венизелнсти. Али би бпла заблуда веровати, да је и код ових десет од сто сумњива лојалност према краљу. II ови су верни краљу, само што би хтела да Венвзелос дође на влзду.«

СА ^АТНЧХ <9>1?0НТ0ВА

[ласти Мачукова одбпјен.

Са Еа.шет ®роата Солун, 13. окт. ј У борби са сзвезничким пилаУ току 12. октобра јака магла| тима Д 0а немачка аероплана јако на фронту спречила је сваку важ-ј ОШ1С ^ ена морали су се спусгитн нију ог.ерзцију. < иа земл> У' Једна ескадрила францускпхј 3 области Корче—Цремети коаероплана бомбардовала је ста-јњпца савезничке војске дошла је нацу Градско која се налази из-’у коитакт са италијанском комеђу Велеса п Криволака. ј њицом нз Валоне. Француеки комикике | Кталијанеки ксминикв Париз, 13. окт. | Р им > 13. ркт. Северно од Вердена Немци су \ 𠧻 в ° в Рсме спречило је акиззршилн два нротивнапада на, тмвност артилерије. Али је ипак мајдане Одремона и на Дамлупа,.артилеријска борба била доста која су одбијенп. Тврђавв Дуо-| Ј ака на Фронту Јулијанскнх Алрв мон је потпуно очишћена прет-Т де см0 б° иса РД° вали неприја г^тошле ноћп од непријатеља. Ко-: 1еЈБСке центре за снабдекање код мандант тврђаве је зароб.т.ен- [ ДУ ИН0 Брестоваце и код Ко-

Доцније. — Северно од Верде-;.

»мена-

на, Немци су пзвршили три узастопна протнвнапада у области 1

5 На Карсу, наша је пешадија исправила фропт на неколвко

Одремон Дуомон. На један од о- ^ ва.ч непријатељских покушаја' није успео. Цео заузет терен је ■ у рукама '1>ранцуза. Псточно од шуме Фнмен и северно од Шеноа Французи су ирвдужили у току јучерашњег

! места.

Румунски КСМИНИК8 Букурешт, 13. октобраНа северном а ссверозападном фронту код Тулгеса и Бикача п у долани Тротуса снтуација је

дана да напредују. ПзбројаноЈје неи Р°м е шена. 3 долпии 3 зула до сада преко 4.500 заробљенк- 00 Р^ а се наставља. оаробили смо ка. На осталом фронту ништа ^ официра и 108 војника. Код значајније. Ојтуза непријатељ је одбачен с Авијатика. - У току 11. окт , 'Д°У ге ст Р ане границе- Заробљено једна ескадрплаенглеских аероп- ''^ 1 * во ћ ш, ' а ' •_ Д°лини Бузеа - . 1опп код Вама Еосте, СлратОча и Предана балила Је 1о1;и килограма . . ~ г делуеа, ситузц«:па је непромењепро]ектила на (Ј Фурно и Хагон- тг на. Код Предезла води се бор даж. Ппоузрокован јс велики ^ * г , - г . оа 3 ооласти Драгославеле вополар. де се огорче.че борбе. Ми смо Солунски фронт. Обична О д0 или непрајатеља и све неприартиљерпска борба на целом Фрон- јатељске нападс источно од Олте. ту изузимајући у центру где је Одбпјаио нецријатеља на север. једга кгмачки противнапад у сб- Уацазно од Олге воде се борбе

без важноста. Западно од Јула ми смо мало одступили у области Пасе Вулкана. Код Оршаве артиљернски дуел. На јужном фронту ништа важ иије дуж Дунава. На фронту у Добруџи ми смо се повукли сезерно од ЦркеВоде. Руски коминике Петроград, 13. окт. Северно од Днза-а и југогсгочно од Ванског језера, руске су труце рдзбилејед ну чету Курда. Одузеле су јој разне намирнаце и више од 400 комада стоке. На румунском фронту у области рбке 'ј'ротуза, не□ријатељ јз неакгив&н. На (ћровту Бузио-БраЕа-Ккмде' лунг, артиљеркјски дуел. У сблаети Оршазе одбили ско један непријатељска напад. Под пратиском несрајатеља ми смо се позукли северно од Констанце ка внсозима и ка Мецидији. Непријатсљ је заузео обадза места. Немачки циљ у Добруџи Атина, 13. октобра. Комаетентзи кругови цене да је немачко напредов&ње у Дсбрчуа више из политпчквх нбго кз војничккх разлога. Румунске су трузе ева хуисгле Констанцу да бн прввукле непријагеља о област где ће цротизнапади које спремају дати врло добре резултате.

Аустрзјскл терор Кажњена због писама »Београдске Новнне« доносе вест, да је г ђа Лепосаза Обрадовнћ нз Београда осуђена на месец дана осамљенОг затзора, што су код ње, кад је путовала за Варварин, иађена два писма за родбнну- Ма да у писмпма нпје било, по признању самих впасти, кичег кажљивог, осуђена је зато што је забрањеко уопште мосити собом писма. Чега ли се још неће плашити присремеш: угњетачи нашег народа V! ( Хапшење нњижара У свом броју сд 22. септембра «Беофадске Новине* доносе ову белешку: «У подруму књижаре Рајкозића и Ћуковића нађене су

мнсге забран.е.ге књиге. Пошто заступнвк ове фирме, Токалић, приликом прегледа радње, која је извршен пре неколико месеци, није казао за ове књнге, то се сматрало да пх је намерно сакрио. Ухапшен је.»

Зажна открлћа — Односи Грчкв и Немачкв. Солунски лист »Неологос« у своме последњем броју износи сензациОнална открића која се односе на дипломатски сандук немачког посланства, којп је тајна полација у Лариси ухватнла ксд јсдног немачког офвцира. 1. Немачки је официр нОсио један врло велики коверат са важним документвма које кемачко послансгво шаље немачким војним аташеима у Ссфији и Цариграду. 2. Између документа, блло је једно писмо грофа Грансиа, немачког гшонирског аташеа у А гини, које је упућепо министру Ма рш^е у Берлину- У овом пнсму је изнесен детаљно план утврђенд суецког канала. 3. Била су такође писма грчког краља ц крзљице упућена Кајзеру, чпја се садржпна може резимврати: *Ми очекујемо немачку војску, која' ће нас ослободити од захтева сила Споразума и џелата антантофила». 4 У ковергу је било једно писмо Јована Теотокиса за свога брата, посланика у Берлину у коме осуђује Споразум и грди Савезнике.

КРОЗ ПОМ1ШД0НИЈЕ Импреснје фракцуског селатора Француски сенатор и члан вој не комисије г. Дебиер, који је провео 10 ддна на маћедонском фронту саопштио је своје утгске париском *>Курналу“ у облику једногп чланка. У овоме се између осталога вели : »Савезничке армнје органазовале су своју службу у Солунској бази и утврђеном логору, који се у полупречнику од 15 до 20 км. простире око Солуна. Ту су поправљени и саграђени путовп, постављене мале жељ. пруге, подигнути мостови на Вардару, Галику и Бистрнци, организовапп логорц. Ту се впде безжачне станцце, паркови артиљернје, инжињервје, авијатике, разни депои. многобројна санитетска оделења. То је цео један

свет, никао из земље у току неколико месеца. „Кад се прођу три жељ. линије, које иду ка гравнци Маћедоније, на ист. Дорјанска, на западу Битољска, у центру Ђевђелиска; кад се иде путови.ма кроз поља Маћедоније: кад се допре до планива, које као појас ограничавају форове Маћедокије на 100 до 160 км. од Солуна, онда се добија појам о знатним напорима које је команда морала уучинити да би се постипга познати резултати. <Кад се приђе плвнинамавиди се, да су војници морали најпре исецати иутове у стени, да би попели топове на внсове. Када самлрисуствоваоса обала Островског језера заузећу висова на Кајмакчалану од српских трупа наши топови од 120 гађали су са једне иланине од 1600 м., куда су их били гшпели на последње врхове Кајхакчалана још у бугарскии рукама висове око 2.500 метара. ,,5’пркос свама гешкоћама путова п саобраћгјиих средстава, можемо потпуно бити задовољна општим током цедокупне службе. •Јединство акције иа целом маћедонскОм фронту, где се налази права пнтернационална војска допуњује сталко појачавање материјалних скага. Ово јединство акцаје потребно је за успешну офанзвву- II у Маћедонији, као и свуда нужно је јединство команде, топова, муннције, бајонета. Када је плак борбс претресен и примљен, наредба врховчог шефа извршује се тачно и стриктно. То извскује општа спас. »Напуштам војни терен о коме сам принудно веома резервисан, да би рекао коју реч, шта се у Солуну и Маћедонији мисли о тоие, што је названо солунском револуцијом Амбвјент (околина) судн строго о Грчкој п Грцима. Тамо се мисли, да се у Ф’ранцуској о данашњој Грчкој сувише судп :.роз кразму античке Јеладе и да ба вредело више говорити мање у француској штампи о Грчкој. Што Савезница треба да постигну јесте то, да Грчка не ноже ни у ком случају уносвта забуне у наше војне операцаје. Остало је ствар взмеђу грчкогнаро: а и краља„.

Ф Е Љ Т О Н

На разбојиагту Кајмакчшва — Писмо са пвдожаја —

: у магли залази далско на хори|зонту расипа мутну, црвено златј ну светлост и даје још велачан! ственијп изглед прирсди. За тре! нут се човск заборавља, препоса —| тш . I— ‘ далеко од ове страхогс и ужаса Завршена јегрвазаи огорчена шевима, иуницијом, поломљеним.и кзо некад губи у ззносу приборба. Наше храбретрупе успеле су да разбвју непријатеља и да га нагнају у давље бегство. Јако утврђени положаји пали су у наше руке. Света крв каших хероја звлила је бојно поље, али је за то добивена сјајна победа над непријатсљем. Пробијен је <»едем неирнјатељског отпора и српска нога крочила је на земљаште своје отаџбине. По свршеној батци зашао сам по фвавоц разбојишту. Преда ином се пружала грозна слика, од које се леди срж у костича. Цео поиожај, аа коме се во*гма борба био је покривен ле

карама, пионвјтским алатом н о-|р°Д них дражи. Али, то само за стзлом опремом. Многобројни ле*, тренутак, јер усирена крв, смрад шеви леже у гомилама г,ли пре- °Д разбацаних лешева н саплитрпани једшс преко другнх. Крв тање о поломљеке пушке и карс се још пуши и развија страхо-( враћа одмах човека у страховпту внти с.мрад у тихој и суморној стварност, у сред које се иалази. вечери, која сс спушта. Са ча- ц Посматрзм грозну слику унп робном панорамом природе меша'штених људи. Наша је артиљерисе гроза језовите сцене на крва-ј ја посејала пустош- Свуд око

воме Кајмакчалану.

! мене лсже лешсач без гдавз, раз-

Предамном доле, у даљипи про-Ј бацани, удовн, поломљене кости, стпру се простраиа и недогледна. Гледаи готово без даха, а чннп поља, некад узорана и плоднз, ми се, као да у фегури видим данас преривена рсвовпма и у-.пред собом Божију казпу испутврђењима. 1дегде покоји шума-јњсну над издајацама Сдовеиства. рак, илн долина какве малвј За Бугаре је Кајмакчалан меречнце. Сунце, које неприметно . сто нзјкрвавије погабије. Они га

пикад неће заборавити. Посејалв су га масама својвх лешева. Внсоки плато горде плаппне претворен је у гробшшу дивљнх хОрди краља Фердинаша- Бранилн су га са највећим очајањем. Наредба је гласнла да га пе упуштај/ по цеку свих својпх жпвота Али ко може задржати силаи полет хероја, 1-оји су на прагу сзоје отаџбпне:! Ко је кадар одолетп бесу и гневу карода, којп је ез губпо све н сзд сс палазп на до маку слободе, огњишта, породаце, завичаја?! Са јсдинственим о душевљењем гннули су наши јунаци ломећи својом гвозденом е'нергијом огорчен отпор непри јатељев. Иако је сам положај по својој прнроди веома отпоран, впак је утврђен по методу најмодерније ратне технвке. Немачкн војкн стручњаци ставнла су насупрот

нападачу сва могућа препречна срсдства. Изведена су карочата утврђења за артиљерпју а пешадпју. Бугари к Немцп сматралн су да је након вашемесечног утврђнзања Кајмакчалана, овај потпуно неосвојпв. Алп са нпје могло одолети неодољивом налету српских трупа, који су под ногама осетили сраску груду- Борба је била очајна и крвава. Падало се и с једне и с друге сгране, огрезло се у крви, најзад се бсрба претворвла у сграховито ц немплостнво клагве. Пошто је цаша аргпљерија начинила пустош у непријатељским редовпма и поколебала морал бугарскнх трупа, пешадкја је предузела кеодољвв јуркш. Борба је узимала све Оешњн карактер н најзад се сударило прса у прса. Борио се са редовом а нажк и внша офоцир. Бео сам