Велика Србија

ВГКЈ) ^30.

а г ЈГЈГТГА С ГБ*! Ј А

I I I п

СТРАНА 3.

ДНЕВНЕ ВЕСТН

Једна кокфгренција. Јуче је у 6 часова после подне генерал Лапатиотис држао једну конференцпју у код сали Беле Куле. Управа Фондсва Филијал Управе Фондоза отпочео је рад. Вршн примање улога за пенси. онн фонд чиновннка, свештеника и учитеља: прима депозите — улоге а оставе. Исплаћује пенсије н регулисава исплату пеЕСИја. Доставља се интересованим ради зиа:ва. Канцеларија Коломбова ул. бр. ЗЗу згради Администра ције озог листа. Г^чкк краљ С9 боји. <Тајмс« је извештен пз Атине да се краљ прсткви транспорту гјзчких трупа из Тесалаје јер се боји аграрске побуне па и надирања Вен^зелосове војске ка Атвни. Мнскјз провкзерпо зладз. Провазорна јн влада решила да пошље у Европу специјалне мисије које ће радати за ппедузеће Народне Одбране. Хапшања у Атиии. Пз Атине јављају да је Савезничка полнција ухапсила Христакоса, шефа лпге резервиста аЦакалоса командира ескадрона у пензаји, који је грдио јавно Спо разум. Бчседа у цркви. Сутра на Петковзци држаће проповеду нашој цркви Св. Саве наш беседник г. Методије Ж- М и лозановић. Гвкерал Каларис Генсрал Каларис наименован је за команданта првог корпуса. Ухапшзни посластичаруј. „Пешти Харлап 1 ' доноси ову белешку:,, На молбу будимпештан-ј ског војвог тужиоца ухапшени ] су Салих Јесар, суботичкп, и Незир Мезедан, лушшки продавци слаткиша. Ова ива Маћедонца фалсафиковали су оајаве Србима и на објаве ударали лажан печат бугарског конзулата. На тај на-ј чан су неки Срба избегзи илтер-ј

Глад у Твсалији. Јављају из Атане да су у више вароши и села у Тесалији организовани митннзп на којнма су протествовали због оскудпце у животним намврницама. На јучерашњој седница министарског савета претресало се нарочито пптаае о снабдезању те области у житу. Одмах после седнице је Аргилопулос отиша у енглеско посланство да уреди питање о снабдевању. Албанене чвтв Из Аткне јављају да су арнаутскп качаци заузели и запалили село Одвицани у Епиру, које талијанске трупе још нису биле поселе. Становништво села је побегло у пленину. Отпуштање из службв. Јављају из Атине да је министарски савет решио да отпусти из службе све оне чановннке који су се придружили револуционарном покрету. Судије су тако исто отпуштене. Због жеље и благослова. Како »Ујвпдекн Хврлап« јавља, „Душан Ђуришзн у Ст. Бечеј? рекао је у крчми пролетос дв захвзљује богу што наи потпомажо наше наде, и жели да су зећ овде Руси да уводу ред у Угарској и још томе олично, а крунисао јесве тиме, што је благосввљао неиачког цара по свом начуну. Суд гз је, обзпром на напнто стање, осудио на шест месепи затвора. Пслуслбпи у зојеиу. >Дом“ јављ*, да му је уред ник и председнзк хрватске пучке сељачке чтранке Стјепаз Радић уз<т у војску. Прслетос је Радаћ на војном нрегледЈГ проглашен га неепособна, јер врло слабо видн. Он је толико краткобид да му жена мора да чпта и но диЕгању да нзше, а улицом мора да иде редовно у чејем друштву. Радић је уз то посданик у хрватеком сабору.

Извештај нз Срб5«је

нирање. Ухваћени Маћедонци су 1 Фаника Стојковић из Бсограда, сем тога многе Србе помогли да Даничићева 31 моли за извештај побегну из ропстза, пошто су им о Јанку Младеновићу капетану дали фалспфвковане путне исара-ји Миливоју Младеновићу ђаку. ве. Незир Мезедан тврди да јеј Христина Пејчић вз Беле Па Есад пашин иећак*• ; ланке извештава Јована Пејчаћа,

трг. из Беле Палаике да су добили извештај о њему и да су сви здраво Давпца Стојановић из Ниша, моли за извештај о Алекси Стојановпћу, касапину из Ниша. Лепосава Поповвћ из Београда, Косовска ул. 45 пзвештава Миливоја Поповића, коморџију да је оглас прочнтала и да су у нстом стану спи живо и здраво. Моли за извештај за Мнодрага Поповвћа, богослава, Алексан дра Илића, чиновника и Б. Павловића чинов. минпст. фанансаја. Даница Ристић бабпца из Ниша мони за извештај о сину Ми лораду Ристићу болничару и Ненаду Најдановићу порезнику мз Ниша, Душко је здр!га. Влада Јов. Сретеновић пз Раче мола за извештај о Јовану Сретеновићу мајору којп се није накако јавио, моли за новац што пре. Отан интерниран у Маџарској. Маринко НикОлић из Овчишта моли зе нзвештај о Манојлу Ни колићу поручнику. С. Вујичић, Т. Поповић и Јо ван Туцовић свешт. из Дуба моле за извештај о МилоГу Поповићу и Петру Поповићу из Дуба, Гвоздену ПопОвићу регруту и за синове Јована, Милана и Боривоја Туцовића наредника. Јелена 5'рошевић из Варвари на моли за извештај о Радомиру Урошевићу порезн. из Скопља. Даница В. Милића из Београда, Лауданова 27 моли за извештај о Василију Мнлићу поднар. жанд. и Алекси Станишићу фин. са децом је здрава и издржавање добија од родитоља. Љубомир Мартиновић нз Београда, Дубљанска 2н извештава Војислава и Витомира Мартнповнћа да је прпмно њвхову карту од јули и да су сви здраво н накуд нису ишлн. Добривоје Милвнковић сарач из Азање извештава оца Радивоја Анђелковића седлара да су сни здраво и да не брнне. Јави е Жнвоти п Драги. Љубнца У. Миладиновић нз Пожаревца извештава свогамужа да је са дедом жива и зхрава у Голубцу. Лела ГрубановнК из Шапца, Грмићска 20, извештава мужаМилана железничара да је прнмила 175 круна и да се одмах јави. Станија Мнленковић из Крушевца извештава мужа Чеду трг. да је са децом здраво и да у радњн ради.

Са иашвг фронта — Српски званичан извештај Солун, 13. октобра. 12. октобра безкачајне борбе на целом фронту. Задобили смо заробљенике. Успеси на Вердену Париз, 13. окт. Париеки листови објављују опширне извештаје својих кореспондената са фронта. Француска офанзива на Вердену развија се све повољније. Досад су постигнутн веома важни резултатн. Немци се повлаче са утврђевих положаја, у нереду остављајући на терену велики број заробљеника и ратног матернјала. Немачки заробљеницн са највећим ужасом говоре о дејзтву француске артиљерије. У потпуно увпштеним рововима нађене су масе немачких лешева. Некачки отпор слабн све више. Морал трупа је јако опао.

за браћу и зетове, Моли за одговор истжм путем. — Јован Петрозић, раденичко оделење, пошта бр. 999. Молн брнћу Луку а Јоту Петковића трговцо из Зајечзра, дз известе оца Перу Петровића из горње Беле Рзте, да саи жиз л здрав. Жика је умро на Крфу 18. априла, брат Вељко и Јозан Крствђ су жчзи и здравп и молн да га иввесте за Ивана да ли је жив и здрав са фамзлијом. Одговорити преко Београд. НоЕ»на илв Црс. Крста у Женеви. — Андрија Мијовпћ, раденичко одезење, потта бр. 999, јазљ п - сзојој жсни Душанви и оцу Генчи Мзјовићу иг Зојечара да је жив и здраз. Паун је умро на Крфу 19. фебруара.. Пера је у О.-сфорду (Енглеска) учи школу, Љуба и Ђерго су здраво и моли да га известе за браћу Мијајла и Ђоку, јесу ди жиза и здрава са Фамнлијом, Известгта ме преко Беогр. Новина или Дрв. Крста у Женеви. — Капеган Михаидо Миђа С. Михавловић пита за своје у Валеву како еу и јесу лн добили послати новац.

Објава Гдавна француска нагацпн артиљеријски тражп Србе раднике за чузаае ксња и друге стоке као и за друге послове. Прпма и дечаке од 16—18 година, плаћа добро према послу и то 4 франка дневно а оеи тога дзје храну и стан бесплатно. Ко би жзлео нркмвти се тога лоола нека се прзјква Копсулату. Из канцеларпје Краљ. Срп. Ген. Конеулата, 12 октобра, 1916. год. Ссдуп.

Саспштењз Стеван В. ЈаЕшвћ, обв. чпнон. реда у Макри, да се одиах јави Владиним Комесарнма радк хитног саопштешз. За Србију — Пешад. наредаик Живке М. Стеваћ јавља своме оцу Милошу Стевнку, економу Е8 Речке, пеготанеки, да је здрав и да је с њзме Миливоје, Адекса, Љубомар н Мијајдо Ј1аз*ћи л Арацђел и Станисг.в Недељко вићн, зет Стојан М. Павлозаћ, Кум Накола Милозановвћ пата

— Ранко Ранкозић иззешгава Ноаила Ранковића и своје у Дубљу, ср. трстенички, окр. крушевачки, да је са Добрдвојен, Боравојем, Богољубсм, Јеремијом, Живаном Марјановићем, Мклојком, Радослазом, Михаилом и Влајаом здраво. Зот Петар Стеванчевић умро. Молп да му ое јаве преко БеограД. Новвна. — Жавојину Алексићу, трг. Аранћеловац. Модии вао да јаввте Новвци М. Мадвоковићу, еело Босутз, да су му браћа Пантолија а Радован жави и здр&ви и нека јаве о здрављу нагао фамидије прекс Београд. Новина или Црвеног Крста у Женеви. — јМидорад М. СтефаЕовић, наредннк, бр. поште 222, извешт&ва свога стрица Живана Ђ*ковића, седо Давпдовица, ср. качерски, окр. рудаички, да је он и следећз лаца здраво: Обрен и Обрад Ђоковићи, Взадисав и Будимнр Марјановики, Бошко, Нестор и Божидар Пвановкћи, Урош, Јован и Танаокје Јовановићв, Малорад Вуловзћ, Љубомир Алексаћ, Грујвца Љзовић, Здравко Тоашћ, Драгомир Митрозић, Мклан Антонејезаћ и Радисав Тодоровић. Моли стрнца Живана да помаке његову жсну Емздају са нецом н нека ми се јаве аотвм путем на пошту бр. 222.

у блезппи, кад је дивљи Татарин зарпо нож у тело п пуковника Раше Милутвноанћа, који је био у стрељачком строју свога батаљона а благодарсћа само својој огроакој присебности успео је да се осаети и да иако ран>ен обори нзпадача и дотуче га штапом. Роаози су пуни бугарских лешева одвратка лика у бедном оделу. Пут, којим су Бугари ох ступапи такође је засут лешевима а раљенам из разних непријатељскнх пукова. Поред бугарсхех лешева леже и лешеви наших војнвка, који падоше у овом крвазом окршају. Природно је, да се без жртава нпје могла захобитм победа над овзм упорним непрпјатељем. Ове пзлежртвс на прзгу наше дизне отаџбапе измаиише ми сузе аз очију. Гледам их. Сваки је диван и велвчаз ствен. Анђелски осмејак небии

му још на плавим уснама и чнни мл се, као да ће те мртве усне сад проговорити: „Најзад смо у ншој Србијн, поздравите наше, збогом!» Кита наших јунака лежа на разбојишту Кајмакчалана. Наплазим у рову на искасапљеног мајора Вражалића, који је погивуо славно, бодрећи своје војнике. До њега ввднм његове ордонансе каплара Иву Кораћа и Арсу Тешића, којп положпше животе бранећи свога командвра. Пали су ступајућн на прву груиу своје Отаџбине штитећи свога стареплшу и сеојом мученичком, али херојском смрћу посветнли су ону спону љубавн која спаја нашег официра и војвпка. Недале ко десно од Вражалића лежи мртав капетан Љуба Обрадовић познати јунак из рата са Аустријанцима, а уз њега нераздвој

ни Миљко Ђорђевић. Лево сд ки, момачкп стас неће више воВражалнћа лежи взбоден капетан дитн коло момака и девојака, а Миша И. Анђелић „мајка* сзо- ј твој звонки глас неће пзвнјати у јах војника са својим верним кап- ј милне народне песме, док јашеш ларом Симсм Никатоваћем- Уми-јкоња низ Марјавоввћа џемат, рући узвиквуо је капетан Неш&

: | Твој * 1'Л ГЗ

ће отац, стари Малош гор„Напрсд војницв! Прсд вама јс! ко зајецати, а мајка ће ти се у Отаџбина а чељад ваша, а.позади • сузама гушитн, гледајућа како вас је туђина. „Укочени поглед у-| други момци одлазе ва сабор. Ала про је тамо далеко где га узаман ’ ће зато твоје иие бластати међу очекује једпноц о* дванассг гс- ј славншх ихенима бесмртних јудика. Ево ме на месту

нака, ослободалаца Србије. По где сам ујчивај мирно, драга мој Тнхоми-

борби прецводзо своје соколове. Ево мога Тихомира Марјансвића попшулог од гранате. Хитзјући у загрљај својој мајци, којд га изгледа рашпрених руку п чеж њнва погледа пао је на Ррагу отаџбине. Јадни мој Тпхомвре. Пао си славно, херојски. Одужио си се сјајно својој отаџбитш. У твоме полету ■ јунаштву ретко ти је ко био раван. Твој витеш-

ре! Поручнћу твоме чича Милану, да си јунак био п да си јуначки погинуо. Док траје наша чета, неће цроки дан, а да те не помену твојз другови, којн те сва оплакују. Пдем даље. Око мене леже други јунаци. А зар има јгдаога међу њима, који наје славно и херојски погинуо? Ево легендарних јунака, наредника Косте Петрови-

ћа и Јована Бешлићз, а до њнх Мвлссава Арсенијеваћа, Милана Тамбурнћа, Василија Мићоваћа, Васе Костића, Стевана Пешића, Средоја Аптовијевића, Милорада Стаменића. Сви они пзгвбоше слазно секући се у ровозпма са Бугарвма и залише својом племенитом крвљу прву стопу наше мвле Отаџине. Слава и вама, незнана јунаци, што т.ежите поред мојих соколова. Би сте дивно ескупили ваш дуг према Отаџбини, за коју положисте своје драгоцене животе. Она вам то никад неће заборавитн. Нашлн сте најслађу смрт, која се може замислити, пали сте на бојном пољу частн за ослоосђење своје Отаџбине- Потомство ће са највећим днвљењем говорити о вашим делима, аисторија ће ваше херојске подвнге забележжти златним саовпма. Радоица.