Велика Србија

вима Пкн Димнтријеввћу трг. ц Ацк Димитријеввћу медецпнару. Њнкоми су здраво. Марвја Петровићка из Београда, Хаг,ш Проданића 6?» извектава сина Малава Ник. Петроића, пуковника да је примила цо сад 8 пошил.ака п иека шал,е у будуће. Јелена Вељаиоваћ ез Бсофада ДакЕЧЕћева бр. 14 пзаештаиа Јо»аиа Вељановпћа, инжпњера да

је трн карте кобпла алп новац викако. МолИ да одмах пошаље. С»и су здраво. Магдалена Голднер, Руднпчка ул. бр. 12 извештава Ота Голд нера, да су сви здраво и да не •Зргне. Мара Филиповић нз Београда Будммска бр. 2 молп за извештај о Мклу сану Јоце Цревара п Мпла Фвлиповића војника. хс г> :-тсле 0 Ел*.тесм™вх«е* 1 «п 1 ттгттгич> I ■! ■■■■ ■

Д Н Е В Н Е ВЕСТИ

Исч^цаеањо Талијата. Јуче се искрцао једаи одред дталзјаксккх трупа. Војпппи су иродефкловали главнпм солунсквм у.лЛача н от;:ш:ш у одређенп пм логор. Ћи^кл ца * *а пошт . Аустро-угарско мпнистарство трговине смиловало је сс најпосле, те је сдобрило да се на поштанскпм упугницама може писати а ћирвлицо:, али искључвво псд условом. да се поред тога, истам словлма, та садрмсина испише а латвницом или готвцом1 Прлпоручзна писгаа зч Ц. Геру. Од И. септембра цо новом Ау стрија ;е одобрила да се могу у Црну Гору с::ата - обичпа, нриватпа препоручена пасма а тако исто н Црногорци су »усрсћенн* то\: велпкодушношћу Аустријана::а, која су ам одобрили да се могу допаспвата са сзојом браћом ван земл еДВ0>'ЗДЛШЊИца. I Бо( је шеннм државнкцама оду 1 зео паиет, да би дефинитивно каз(нпо н.ена вековна злочинства. Уј нпштење Турске представл.а ре! шење једног великог проблема у ј корист трајног мира у Европе. ЈЈедка чудна сбјаза. | Царска и краљепска главна вој| на губернаја за Србпју одузеће куповином сво памучно предвво, које се налазв у Београду. 3’ ову се спрху позпвају сви београдскп трговцп, који имају на стоварпшту памучног предава илп памучне робе, да у року од 7 даиа, псднесу \- два прпмера гачан сппсак осе робе, коју имају у стоваришту. Од дгна објаве овога огласа забрап.ујс ге прсдаја п превоз већ продапе робе свих прста огшх артг ; ала, који поцпадају под ову забрану. Опи који се огреше о овоме, баће кажњенн са по 10000 круна Ј5лп затвором од 6 месепи. Озоме не треба никаквог ко мептара!

Па данашњи дан пре две годвне наг.ала је турска фтота. без повода п објаве рата. руске ва* роши Федссају л Нозоросајск и ткме пзазвала прекад дипломатсклх односа и одмзх затлм ратно стање између Руснје н аеннх Савезнкка с једке н Турске с дру 1 е страке- Кроз дзе године ратоваиз, под окоиљем п утацајем Немачке, биланс Турске је потпуко нсгатпзак, паспван, а данас, по

Банкет у част новииара. Новоотворени ресторан «Гетса» у ул. Победе (Ники) на кеју сриредио је јуче банкет со лупскмм нопинарима. Банкету су присуствовалн предсгазнвци већине солуиских лпстова. Пзговорено је више здравица, међу којима су биле две поснећеме Србијп и шеној херојској војсци.

Мени је био »еома оргиналан. сле две године. 'Гурска сгоји пред* Била су засту11љена је ., а сввх невзбежним унЕШтењем сред стра- савез!Ш<1КПХ држава . Пило се В2 хозитом катастрофом. Она наје , ,, Ј , но «Венпзелос», а сеоиа укуукела нлн пмје хтела да искори 1 _ . , ' 7 Ј 1 сан обед зачииен јс кафом «Ге-

'те“ к ликером „Сарај>.

ста скоро вековно неслагаље езроп.ских спла о подела љене те- ј рвторије. Својлм перазмншл.ешш Ск.УпЉање ракмјв. ксраксм, оаа је своју државну ј Аустрпска илзда је аздала насамосталност и спој опстапак до- ргдбу становништву' да је свако вела у пктаље и тако своју суд-јдужап известити одређене државблну запечатила за сва вромена. ке органе о количинп ракијекоју

имају поједпнци. Србима је дозвољено да «могу задржатп само по 50 литара за коју ће се плаћати ове таксе: За меку раквју предвиђена је пореза 6Г> пара н за љуту 1*30 од лптра. Сувишак ракије од 50 литара мора се предати државапм властнма за војне потребеВеликд ко.чцерат Овпх ће се дана прпредати велики концерат у сали Спнема Пате, у корист францускпх сирочаци. Кроз који дан ће се објавпта програм в имена артиста. Благодарноот Г. Мнлан Црвчашш трговац, приложно је Владннпм Комесарнма 100 дннара, с тим да се подели сиротним српскии избеглицама, а за покој душе свог рано преманулог сака Јовзма. Г. д-р Лазн П. Бугнрчаћ, пре дјо је помсеару Срп, Пгбеглдчког Лсгора 40 дзн. у здату, у иесто четрдесето-днвлног поме нз његозе рапо прекинуде кће ра Олге, са жељои, да со ова сумг- употреби иа олело. з:\ једну најовромашнију девојчЕцу мгђу езбеглицама, које да јој се греда 18, св. м:.с., нога бв се дапз нчвршхло 15 год. њсговој поксјнкаа. За ову суму оденуће се Даница десето-годишња кћи Техсмврн Арсеноваћа *ем-«сдглца, из седа КртЕнсве, ср. посавсгог окр. ваљевског, војаог обзезнпка дринске дпвззкје, која јс се сг. војскои евакуисала пресо Албвпзјо, и мајка јсј у пугу прод Драчем умрла. ВдаДини Комссгри у вмо ове скроте срнске взбеглвце, која јо остала без мајке, н гада еама седи у српском пзЗеглкчком д.ј. гору з оввм пЈтем взјављују приложнику г. др Бугарчвћу, пајтоплију блкгодарпост, а љеговој рано премгнулој кћери Олги, Бог да арости душу. Уважеаи г. Фпц Цнтрнк, ксиесар Езглеског Црвеног Крста у Содуну, првд&с је комесару срп. избегл. логора 100 ћебада за н»ше избегдипе у догору. В^адЕНп Комесари д овзм путем у имо сврочадЕ и снротних српских избвглица нвјављују дародавцу своју захвалност. II* каваеларије Владнних Комесара 11. октобра 1916. гсл. Бр. 1698, 1706 — Содун.

Са нашђг фронта — Српски званичан извештај Солун. 15. октобра. 14. октобра локалне борбс. На предовали смо месткмично п одбилн непрнјатељске противналаде. Охели смо неколнко митраљеза ц зароСчши десетину војника. Одјек француеке победе Женева, 15 окт. Швајцарска г тампа комента рпше опширно велику франдусху офанзнву пред Верденом. »Жсгевоа« пишг: «Овтј величанствени успех имаће сиг^рно кпо резултат споеч?.ван.е одашпљања појачг.н.а војсци генерала Фалкснхајна, која су јој потреСна за пастављање операција.« »Журнал де Женев« гшше: „Народна смисао, који није могао иостатп мртав упитаће се бесумње, да ли је потребно по* слати па обале Цриог Мора толико баварских н брапденбуршких иукова, да би се боље по казало свегу, како је велика битка на Вердену објављена као немачка победа у месецу априлу од кзнцетара пред рајхстаго.м само у ствари један велики иораз.« »Газет де Лозан« (пуковнпк Секретан) иише: »То је добар војничкп псдвиг, који ће Немце научити, да бптка на Вердену још није сзршепа. Нс прекидајући офанзнву, коју храбро поде на (]'ронту Соме, Французи су способни да нстовремено нападају на другпм тачкама. (Радио). Изјдве бријанов?! Параз, 15. октобра. Г. Бркјан учинно је јуче комгскји спољнћх послова вгжза изјане о Грчкој и Румунији. (Радес). Кронпринц светкујз Амстердаи, 15. окт. Јављају пз Бсрлвна, ца је за време битке на Вердену, која се свршкла француском победом, кронпршш врховни комаидант ксмачке војске на Вердсну био отншао у Берлин на свечавост. РаднО. Аеивит о Румунијк Лондон, 15. октобра. Јуч?. на ссднкци парламент&, лорд Карсон, упутко .је питаткч г. Аекзиту о сптјшциЈ-л Румуни с Г. Асквит је одговс-рас, да је ситуацаја Рум укије предмет сталнс

пажње британске и сааезнвчкгх владн. Предузикају сс св8 потребнс мбре дз се помогне Румунима у сјајној и одвзж^сј борб;>. коју ездржавају од : ре взшенсдеља. Француска и Енглелка. већ аомажу прс.ма сво]'?м средствима наше сав88ннке са Дунг.ва. (РадЕо). Одлсжено суђење Берн, 15. окт. Јављају нз Всча швајцарским листовнма: да би се пзбег.тп ннциндснтп и политвчка расг.рав* љања, аустро-угарска влада је решила, да суђене Адлеру, убГцп гртфа Штнрка одложи за поеле рата. (Радио).

Саопштвљ* Г. г. Петар Бунушевац, оуп-тепт (.‘атољове Пољопризредпо Школе г Мзхаило Мг.тровић полицијскЕ пнсар пз Битоља, да ее јсве Делегату Мшгвста.рства Финаноија у Сслуну, цлн му доставв сдсј‘с тачна адресе, о позввом нн бр. 1889.

— Брујица Иапловгћ, резср. поручнвк из Крушевице, сгр. бсоградски, јапља г . Вељи ЛС. Аћпиоввћу, Женсза, да је болестан у болнвци француској 6р. 6, у Сплуну. — Моли га да сс јавз в да га игвести је ли добио »акав взвештај од аегосс фаиилаЈе пз Грушевице, па адрвсу Јовапа Вукосављесић, Солун, Кодомбо 33. — Божидар Станнмиролвћ, брквар сра. држ. железнице, взБешвава своју жону Персиду а шурака Милана Гавриловића ■грг. у Нг.шу да је са бретом Малаћем жев е здрав у Солупу. — Озва Мордрашевић бразар ножаревачке жедезнице, моли Милеву Пауноваћ, кројачису у смедерсв. Азањи да га пзвести о Маци и деци где су и јссу ли сва ЖВбВ. Видан Вељковаћ. жвлезничзр моли г ћу Софију Гојковпћку, Vчатељапу, Сивђелнћев трг Еиш, да извести моју жеиу н дете у Грејачу, да с*м здрав и мслвм да ме извеетите истим путен, шга је са њвм«, каао бн вм послао ног.ац Г. Ворјачаћ је здрав. Цоздр: в свама.

Војници заузамају сзоја места у рововпмз. Официра пду у своје заклоне Итпетост достиже врхунац. 11расак топова цостаје страшан, а његов сдјек претвара се у најпсмамнију гриљчвиву- Све је у врипразноста. Очекује се саио иаредба, па да се г.оскаче пз роеоза и појура тдио напред, где се налази кемоз, хоје нам преча. пут за отаџбану. *с * * Жестиза артиљеријске ватре буди пззесну живост ход нег.ријатеља. Бугарп свакако охрабрени затром сзојах тспова ночнау помаљати глззе из заклоаа в пуцати па нас. Ала, нзш је одго■ор брз и снажан. Ућутхсамо пх са зеколико плотуна. То се опет понавља- Митраљези, отпочиљу такође своју игру. Борба узима све отптпји карактер Са артн љеријског двобоја прелазн се на

пешадвјску акцију. Јасно нач јс да ове ноћи предстоји напад на непрнјатељскп псложаЈ*. У сумрак почиње се све стпшавати. 5 г з то, ако је човек у борбе, не треба иислпти, да он не *ора иикзко јести- Непрпјатељ нам оставл.а увек довољно времена за то. Пзуаетак су сачо ве.шке Снткс. које се не преки дају до коначног решен.а или кад комора наје у стап.у дотуратн храну. Војнаци, оче»идно гладни. једу ужурбано п са велпккч апетитом. Припргвност траје без прекида. Они су готовн одбацвти хлеб, који држе у рукама и зграбити пушку у трен ока. У оваквпм моментима ретко се шта говори, а још маи.е мзсли. Сва је пажња концентрисаиа тамо, где је непрпјатељ ЈБорба се никако пе обвавља.

Артиљерија је сасвим умукла. Нсма а гробна ттпина овладала је прнродом. Спустила се ноћ. За даном сунца и веирине нгступпла је ноћ без месечине, са потпуном тмином. Време се необнчно брзо мења у овој чудној клими Маћедоније. Густи сблаци надвплл су се високо над нама. Пе примећује се нггде ниједна звезда. Чини се, као да је живот у озој природа сасвим изумро. Дтпемо полако и одмерено. Мир је тако потпун, да чујемо свој' дах. С времеиа па време пвдне покоја пригушена рсч, која се изгуби у чудпом, меланхоличном одјеку као тужно грактање гавраиа, који бежи. Чекамо' нестрпљиво и кервозно. Ноћ одмиче. оаакввм прилпкама нсма досаде ви дугог времена. Часови пролазе као мпнути. Изгуби се уосталом осећај за време. Не

знамо у овом моменту и*п час, ни дап, ии дктум. Најззд, на што ће нак све то. Главно је да се пде напред. да се потуче угњетач наше браће н сесгара, да се прокрчи .иут у домовЕну — а осгало је све излишно, без внтереса, без важности. * Ноћ Ј‘е на измаку. Није се ништа десило. У саму зору отварамо ватру на непријате.љске ро вовс, али без одговора. Бугара су, изгледа, решенн на упорно ћутање. Шта тш то значи? Наређује се јуриш на непријатељски положај. Са бајонетом на путцл искачемо из ровова и привлачимо се полако бугарскоме рову. Непријатељ не даје никаквог отпора. Улазимо у ров. Празан јс. Бугара су побегли. Тучеии целог дана страшном и неиздржљивом

артил.сриском ватром, они су сачекали ноћ и корис 1 ећи се густом помрчином повукли су се даље у назад. Слика, кој’н се пред нама у рову пружа страхосита јс- Сав ров је рззрнвеи нашпм шргпнелима Бугарски лешеви у масама лсже утастургнц по њему. Комађе од пушака, одела, хране и друглх стварп разбацано је тзмо амо. Бежећп из рова у велзком страху, да не извршимо јурпш у току ноћн остивилн су а неколико тешких рањеника, који се самп нису могЛи одвућиУжасан смрад гуши иас. Немогуће је у овом розу гровестп ии неколико минута. У томе избија дањ Изнекада наша артнљерија ошочиње опет ватру. Извештена о повлачењу Бугара, она покушава да унесе панику међу њих. Вероватно је да је са положаја нашпх батерија лако пронађен траг Бугарима. Шрапнели се распрскавају далеко испред нас. Ми чекамо наредбу, да наставико гоњење нС Ј прајатеља. Н. Н. \