Велика Србија

Победа на Вердену — Узалуднв напгхи Немаца Париз, 16. октобра. Мм држимо нежирнуте наше новозаузете положаје у 'области Вердсна.^Немци осећају велику потребу да поврате по сваку цену ивгубљени терен г,ре говораЈсанцелара у Рајхстагу. Они супрекјучз извршили очајне напоре да би остварилн циљ. Одбили смо четира напада на Дуомон. Непријатељ се повукао у нереду Војска која је нападала састављена је из три давизије. Она је ус^еда »а заузмо Дуомон и све објакте у околини за време од три часа. Генерал Жофр и Пе

тен присуствовали су оиерациЈама и честитали трупама на храбрости и самопожртвовашу. Ова је победа учивила прцјатан утисак на све војнике на целом фронту. Војни кругови цене да француска војска није никад тако расположена да продужи рат и да жртвује максамум напора. „Берлинер Тагеблат" пише : Изгледало је немогуће да Ј'е Француска могла располагати са тако великом колвчином муниције за офанзиву на другом фронту сем на фронту Соме. Али, види се, да та земља има неис црпна средства. Изгледа да је офанзгша [на Сома нрикривала спЈтеман« акгцгје иа другом фронту

ДНЕВНЕ ВЕСТ

ХрабрОСТ К^аљчцз И приа- станОвнвка производила до мили! јон и по хектолитара маашнова Из Букурешта јављају: Пуков-, У ља в ка Д Ј е литар чиста уља ни:< Итатаркнов, вој’ни аташе ру-Ј ста Ј ао са ло 70 до Н0 пара?!

ски предао Је Јуче румунској краљици Марији и принцезама 14аријж и Јелисавети знаке крста Св. Ђорђа за шихову преданост х одважност за време бомбардовања Букурешта од немачких аероплана указујућн неге раљениггима у кралевој палати, претвореној у болиицу. Идзођвње се наставња. Јављају из Амстердама, да су Немца 1.200 Белгијанаца из На«ира а Шарлеоа одвелн у Немачку. Одвођеље се наставља и даље. Далмација 6јз уља н каве. Задарски »Народни Лист» доноск: »Јуче су се делиле карте

Принц од Уелса капетак. Јављају из Ловдона, да Ј‘е принц од Уелса цроизведен за капетана у британској војсци. Како сп пануј^ кривнцз. „Хрватска Обрана" доносн у броју ои 20. септембра ову бе лешку: „Бербернн Ђорђе Костић у Осијеку, дољи град, говорио је једног дана у месецу децем бру 1915. г. у трговини Терезије Крмпотнћ како је он Србин, че лик—гвожђе, а уз то је велачао краља Петра и претио шта ће све бити кад краљ Петар дође. На расправи, која је била 18. ов. м. пред оадашњпм судбенам столом, порпцао јс Костић да је овако што говорио, али пошто за хлеб за идућих 14 дана и за I «У сведоци у лице исказаше њеиећер за идући месец Карте за I гове из јз*е и пошто сам оптуже каау нису подељене, јер каве у нв Ј е могао ништа проговорити, Зацру нема... Већ су скоро три ОС У* ИО га Ј е С У Д на казн У тешке месеца, како намирнички одбор. Тамницс од Т Р 2 мсссца “ није набаоио грађанству шт опу! То ^ онш на Р однпи: ‘ Кади Ј а

'га тужи, кадија га суди!« и *Джа . без душе, а трећи без гдаве!>

мизерну количину уља, која се до сада обично сваког месеца је- ■ данпут делила. Освм малеког бро- Мзђуеабне борбе ја богатијих срећких, који имају! Јуче у јутру је грчки батаљон жоза с околпцом и који могу да из Верије пошао за Солун, али плате вд 15 круна литар уља, ™ је на путу код Гаде зауставио остало је грађанство без уља, а једаи реакцвонарни одред вз гарто значи: без јединог зачвна, јер низона Екатерини, и отворио на масти такође нема, а коц нас се њега пал,бу. Командант батаљона риба и зеље и онако не зачиње је хтео да избегне борбу, али је машћу'. одред продух<ио да пуца, тако Боже, Боже, где су она време- да је бвтаљон имао два мртва и на до пре три године, кад је Дал- четгсрн рањена воЈ’ника- Коман мација на својих близу 700.000 дант батзљона Ј’е по том распо

редио батаљон и наредио да пуца. Реакционарна се одред, пред јачом снагом уклонио. Батаљон долазн данас илн сутра у СолунРумунм у грчкој војсци. Солунски »Ошшион» доноса: Сазнај’е се из свгурног извсра да Ј'е националнн трцумвират званнчно извештен да се румунска влада неће противити регрутовању Куцовлаха у грчку војску. Румунска је влада саопштвла провизорној влади да ће јој ускоро упутита једзу листу имена гкених поданика који живе у Ма ћедоннјп и кој‘п су способна за војнике. Ова је одлу%а донешена због тога што њени поданвци ни су имали могућности да дођу у Румунију. Према извештајима једних г других може бпти 85 до 40 ха љада војникаНвмачкн раткизарпбљећицћ Интервјупсан од кореснонден та Агенције «Р?.дно» изјавпо ј'с др. Карнеџи: Ми имамо 200.000 заробљеника, који су сви потпу цо деморалисанп, и стари и млади. Њихова лаца одају трагове стратнах патњи. Одевени су бе дно. Нитпта није остало внше од негдашаег немачког воЈ‘ника» Пом? Н. Јазљам сноје« рођацима, нријатељама и појнвницвмл да ћу 18. октобра т. г. у 7 сати пре нодве, давати шесго - месзчнп аарастос у прквв Св. Саве, мојој супруек Лепосавч. Ожалошћени супруг Ђсрђе Ил. Схшгђ судвја. За рањенике. Приложили су Владинвм Комесарима за дочек рањенвка у Водену. Г. Милан М. Јаџић, рез. арт. ппоруч. 25 драхми место 40 дневнсг парастоса свом пок. брату РаЈ’ку М. Раџићу нар- митр. оде лења која је . погинуо 13. септембра о г.. Г. Тихомир Марвћ пол. иисар 10 драхми за здравље своје гроје деце коЈ‘а су остала без маЈ’ке у Параћину. Г. Светозар Бошковвћ кафеција из Штипа 5 драхмнГ. Периша Ковачевгћ поручгшк 25 драхмн. Г. Влада Поповић капетан 25 драхци. Г. Петар Поповић поручн. 10 драхми.

Г. Васа Ђо:сић телеграфист 5 драхмн. Владини Комесари иовим путем изјав.т.ују у вме рањеника своју захвадност дародавцима. Из Канцеларије Владиних Комесара 16. октобра 1916. год. службено- — Солун.

ње солидан н тежи у празцу Кикполунга, пошто предео пема солиднвх подожвја ни утзрђења. На фрсптЈ Добруџе повлбчоње руско румунсках труна наставља се стално ка севс-ру. Оне ће се ускоро знуставити на положајвма попољпим за успешан стпор. БукЈрешт прати развој опораМ цаја хладнокрвно и с поуздањем. Француска ггобеда на Вердсну учннида је велнкн утисак на румунспн народ. Румуни се паД»јУ, да ће она донринетв олакшаљу обадва румунска фрснта. (Радно)

Са нашег фронта — Српски званичан взвештај Солун, 16. октобра. 1о. сктсбра, борбе средње пнтензазностг повољне по кас на целом фронту. Заузелн смс кехолзко непријатељсквх ргвова и јбдан рововски топ. Имамо и за* робљвннка. Победа на Вердену Париз, 16. октобра. Према исказима заробљеннка, францусда победа на Вердену нема се цриписати бројној инфериорности немачке војске. У тренутку напад«, Немци су нмали' 7 ј писиик, да се тн услови могу дквизија са 19 пукова, док примнтн, нарочато односно Масу Французи напали са 3 ђарске" дивизвЈе. (Радио).

Миниетарска криза_у Аустрији Женева, 16. окг. Допжсник „Франгфуртер Цајтунга“ телегрвфишо из Бечк: „Кербер је постввко азвесне услове, да се нрнма за предеедника владе, и то у погледу саставз минист*ротва и односа Мнђарске према Ауетријв н Еемнчкој. „Сумњиво је, велн дв-

Нвмачко варварство Ј ПеТрОград, 16. окт. ј Г. Кирцов, председник комиси- ј је за испитивање немачког вар-1 варства објавио је извештај о ј зверствима немачких трупа на) руској територији- Инванму Котелозски, којн је бно у 25о пеп:. пуку и евакуисан у Н-мачку, заробљен у току извиђања са једнимцфугим војником саопштио је слвдеће. Чим су заробљени, ра оружани су и његов друг је немилостиво бачен на земљу. Немачки војник отворио му је трбух ножем и завукавши унутра руку, извукао му Ј‘е утробу. Котелопски је уснео да умакне и придружио се другој групи за-

П0ШТ А

За СрбиЈ 7 — Дамњап В. Рашић. рез. ка* ' петан, игвештава свсга оца Војпна, гемљораднгка у Звграђу, окр. рудиичди, и жепу Даннцу, учатељецу у Пожзревцу, да је жев и здраз. — Вздвн Всчљковвћ желвснЕчзр, иојш г, Дрвгз/тина Станноваћа, Карађсрђева 44, Ниш, Да јази мојој жепг и детету у Грејачу да сак вдрав и молмм да ма се јавб иетвм путем како би кн нослао ломоћ у новцу. — Малан П. Васвћ овештзнвк аз Липолиота—Мачва. Комгнда неборзца бр. 2, пошта бр.

робљеника. Они описује за тим XX, иззештава жену Драгу у

невоље и муке у заробљеничком логору. (Радио)-

Ситуппи^а на пуг«унгкрм ШКОлИ ' ЖбВ ‘ Ш00кћ ' Ду 1 ^ ^ Р/ л ! Љуба и Драгољуб Вујковић фронту

Лондон, 16. овт.

ЛгЈполисту, да је са сином Павлом жив н здрав. Павле је у шволи. Ждв, Шобкћ, Душак, ЖЗ" в» и здрвваг. — Петар С. Петровић жедсз-

Последње вестп са румунског! , Ј јничар, ношта бр. о02, кззешта* фронта не јављају вжше за на*| ва СВ0] * у жену Евицу п Петро . продозање нападача. Руитнски. Ви ј^ да ЖПЕ и З др ав у Солуотаор, којн расто све више три-1 да ј 0 добио карту од њо и умфује на граница Моддзвпје, (послао јој 90 круна. Аца је на иако је на граннци Валахије п <г- Ерфу. Јави и оцу Стевн о менн.

спитујући их о свзма околноститешког војничког жввота. У обичиоа смаслу речи цар нсиз. на једног часа одмора. После доручка, поразговарајући се са сваким 0* позваних, цар опет иде у свој кабвдет и радн до три сата. У три иде у шетњу са наследником престода и офшЈирмма из најблаже свите. Овс шетње аутокобнлом, пешке или па чамцу по Дњестру (при чему цар готово укек аесла и сам) трају два сата. У почетку шестога сата враћа се из шетње, како би у гаест могао почети да прима иинистре и друга лица, која дођу да подкссу извештај о стању у фабрикама, које израђују муиицију и оружје, илв се сгароју о скупл.ању реаерве и осталих иотреба за одбрану земље. У осам часова је ручак, на којн се позивају св .1 којп су по

слом дОшли у главни стан. После ручка цар ради дубоко у ноћ. * * * Свакога дана у подке долази возо.м из Штрограда и курир са рпом аката, коЈ‘е треба личио цар да разгледа. Осшм свакоднев шјх послова цар сазпва ввшевојнестарешш!е’ради саветованлосазрелим питан.им < на фронтоЕима, где се она свестрано претресају н примају знању решења штаба, Исто тако у важиијам првликама поц председништвои царсвим држе сс и министарске седвлце. Рассоред времена и посла цалко сс мења у празничне дане, када цар заједно са престолонаследником кде у цркву на службу а тек после, кад се служба сврши праин качалника штаба. Овај поредак се нс мења ни онда, кад долазп у штаб царЈ-ц«, Ј‘едино место обичног ручка у двору

царска породкца у тим прнлпка ма ручава у возу царвчином. Његово Величанство живо нри ма учешће у овоме рату. И да не говоримо о тоие јнто се под љеНим п с кровитељством налззе многобројне Организације за помоћ, рањеЈшцима царица лично ради у својој болнаци, која се налази у Царс. ом Олу. У послу ц&ргци сомажу, иоред осталог особља. н њене узвашене кћери. Најзах под покровнтељством њеним и лвчвим надзором налазе се сгромна слагалитата поклона, којаЈсешаљу иојницими на фронт. Чак н приликом свој‘ех путовања у главни стан, царица ра згледа всгфавност санитетских возова, пољских болница и осталпх санитегсквх установа, на које наиђе овим путоваљима. * * « Адв сгромна енергпја главпо

командуЈућег не троши се само на кабинетске послове... Чим јс узео комазду у свој’с руке, цар Никола се решио да лвчно обвђе све трупс н за осзм прзих месеца свога командовања потсуно је испунао ову своју одлуку. Да не би одвраћао пгжн,у војника цар је већинОм погећивао фронтове у врсме затншја, али је бивало и таквих случајсса где Ј - е цареса иосета падала у време борбе као на првмер код Тарнопоља када Ј'е посегио Печарски пешадискп пук пли кад је посетео западни фронт и лвчно посматрао борбу артиљериску и обилазећа ровове најблпже рез.-рве био Ј‘е лнчно изложен непријатељској ватри. Том прилвком штаб југозападнога фронта једкопасно је одлу чио на се Његовои Величанству поднесе ордгн Св. Ђорђа IV сте-

пена, а прест олонаследнику, који готсво редовно прати главнокомапдујућег при обилажењу фронтова, — медаља Св. Ђорђа IV степенз. За време обилажења фронтоза Император зауставља поЈ’едине ешалоне војника и разговарајућн се љубазно с њи.ча упућује их > а ратне подвпге. Обнлазећи трупе цар се не зауставља само на смотри појединик брегова, него посети п бивак, ра спптује за сг.е сатнпце, разглед. земуницс, проба јело упоходни: кујнама, дуго разгов ра са офз цгрима и воЈ'нвцвма, захваљује им и храбри на нове успехе. — свршиће се У буд^е ке с( свн огласи пркмат* у уредништву.