Велика Србија

тиљеријом тражпо... Време ведро, сунчано и тогло. Вихак чист и јасзн. Одавде се ■гош с лева надесно: положај Гу нора. изнад Островског јсзсра, Соровић, Петрско језеро, 'крај ох Горничева и Горничевска коса, па редом положаји Малка Миуе, Чеганске планине са голим каменатим врхом Д 1500 — све до РСајмак Чалана. Са свају коса и положаја, наше су батерпје сипале ватру и гвожђе иа непријатељске положаје: Горничевску косу и Голо брдо, пред Шу* моеитом косом. Неоријатељски шрапнела распрскавали се око наших положаја, а разорне гранате, са аеликим трескоу, шарале су око наших батерпја тражећи их. Падале су у близини па н у само превијалпштс, које јс трппут морало мељати место. Лево, на положајима изнад језера, виде се батерије једна до хруге како севају. Између Петрског језера и Горничева, у равница беле куглс шарају равницу. Пуцањ се не чује. То иаше лево крило наступа ка Горничевској коси с бока. Горничев. коса обасута је димом од шрапнела и граната. Ова паклена вагра артиљерије, са малим прекпдима трајала је три дана- Неоријатељски положаја и батерије бвле се формал но засуте. Послуга и кољи по убијапи. Непријатељ је бпо де моралисан-.. Кад сам другог дана 31. августа, срео на положајима 43 заообљена бугарска војника — наредивк који је са њпма био, рече ми, између остзлог: «Ваша је артиљерија силна... Сву ћете нашу артпљерију узети. јер нема с чим да се извуче... тук штс о стане, при вазе,..“ Гако је и било. Трећег дана заробљено- је 34 топа. Терен, која је артаљерија снажнпм бомбардовагвем припремила, искорвстила је пешадија једним снажннм нападом ва целом фронту. Бугара су, у нереду, на целом фронту одступили. Задржалн ву се тек на положајима иза Хлерина, совичким, Старков Гроб м Кајмзк челан. У овај мах кад ове редове пишем, они су п на свим положајима тако притешшени, да се наше прве линије налазе на 50 — 100 метара од непрпја јатељских. Деморал је ушао у лихове редове. То се ввдн, између осталог, и по тоие, што се сваку Еоћ предају по десетнне, петнајест па и двадесет. Артиљерија им је врло слаба, а по дејсву види с* да ни артиљериј

ске муниције немају. Јачи су од нас само са добрим и утврђенвм положајима, те ће требати која десетина хиљада граната више. Констатујем на овом месту п то, да се на овом сектору где сам — и вероватно и на осталим — строго води рачува о свему. Нарочато о тоае, да се без апсолутне потрсбе, не жртвују вој-

ници. Жао ми је, што сада у току операција пе могу опшпрније да взнесем: како се сада поступа у опхођењу са војницпма и комапдовањем пука, за разлику од онога*што је у ранијем рату бало. Доста је да се констатује зв сада ово: да се мвииаалним губицима постижу паметно.ч употребом снага, одлнчни резултати. Д—И—И

еА 1РАТНИХ ^»РОНТОВА

Са нагпег Фрокта Солун, 18. окт. Енглески су авијатичври јуче бомбардоаали непри'гтеља у окслинк Демир Хасара. Непријатељ је у последњој борби хсд Мачукова имао осетае губитке- Р1,аво је време спречало операције. Француеки коминике Париз, 18. окт. Сенерно од Соме јака се артнљериска борба наставља у области Мезонете; није било пешачквх напада. На фронту Вердена, јакаарти леријска борба на секторима Одромон —Дуомон п у шу.чи Фпмен—Меиоа. Рђаво је време спечило операцпјена осталом фронту. Румунски комин«ке Букурешт, 18. окт. На севорном и с“веро-з&' падмом фропту код Тулгеса и Бикача рђаво је време глтречило сваку опзрацвју. У долини Прахова одбипи смо два нзпријатељчх* напада ка Клабучетус Баилу. У област* Драгослазелв ми смо напредонали мало на левом крилу. Источно од Олта операцпје су тешке због рђзвзг времена- У долина [ула ма стално напрс дујемо. Заробили смо 312 војавка и заплеаали 4 митраљзза. У областа Орша« ве јаке артаљвријске борбе. На јужном фронту ситуација је нопромс-њена. Италијански коминиив Рим, 18. окт. У долини Травињола на пади* нама брда Брнкан одбили смо је дан пепрнјатељски напад. Код Вордевона јужно од Сеца-1 са један је наш одред изненада заузео једзн непријатељски полохгај где је дао затим отпора протвв-нападу непријатеља.

Јака артвлеријска борба код Бита. На фронту 1,1улије јављају да је великп саобраћај возова па ливији Опчвна—Брезина—Деторијано. Ситуација фалкенхајна у РуЈиунији Лондон, 18. окт. .Тајмс« ксм::птаришући војну румунску ситуацију пнше да је Хиндскбург изабрсо врло рђнво вреке да врши опсрацвје на румунском фронту. 1 Бнма прети велика опаеност јер су СавСзннци предувелк све мвре да ое во.јна евтуацчја у Трансилванији и ,Цобр} г.ти побољша. Неоспорно је да ћв зкмска сезона конпликсватн акцију генерала Хкндснбургз. На западном фронту Париз, 18. окт. Немци огранпчавају своју противофанзиву на Вердену на бомбардозање. Наша артиљерија одговара усаешно. На фронту Соме немачка реакција је без резултата и слаби све *аше пред британским на предоваи.ем сев. ист. од Ле Бе. На румун-аком фронту Параз, 18, октобра. Румунски отпор напредује на фронту Ердеља. Територије, које је непријатељ држао на граница Молдавије потпуно су ослобођене. Упркос јаком притпску нспријатељевом у пределу Ким полунга, румунске трупе зау-еле су село Вилески- Немачки напад у области Предеала и долини Прахове сломљен је у упркос моћној утврђепости не.чачких трупа. Прсма телеграму из Букуреш1 та, ако Немци покутају да се ,пробију кроз кланац Прахове, претрпеће велвки пораз. На фронту Доорупе немачко бухарска офанзвва слаби освтно.

,,Адеверул“ пише : „После два месеца рата, ми смо са истим поуздањем као првог дана у крајњу победу. Јунаштво наших војника осигураће пуно остварење народног румумског идеала.“ Прерана радост Женева, 18. окт. Поводом заузећа Когстанце приређена је у Сосрвјм велика манифестација. Том-приликом држао је говор Радославоз (Радио). Отпор Румуаа Букурешт, 18. окт. Непријвтсљски олргди којвма је ставл^но у задатак да сазааду састав румунских трупа претрпели еу велики иораз Внше од ознх одреда потпуно су уништени, а друга су се у нгрг-ду разбогли. Бомбардовање болнмца Букурешт, 18. октобра. Један иемачки аероплаи бомбардовао је војне болнице у Фетести убивши око 100 рањеника. Пре1«бшт«:ње фабрииа Париз, 18. октобра. „Журнал 1, објављује телегргм из Женеве: „Услед сталног бомбардовања од стране савезничких аероплана фабрике звијатика премештене су нз Биржајса у Фрибург ва Бразгау, па одатле у Хајтер—Бук код Лајпцига.

— Накнадне појединости —

Атика, 18. октобра. Према накнадним обавештехопма изгледа, да број жртава са «Авгелике» не износп више од 35 Међу овима је и 6 механича,.а. Око сто спашених доведено је јуче у Пиреј. Становништво Атвне п Пиреја раздражено је веома услед систематског торпедовања грчких трговачквх бродова. Хиљаде Атињана крстаре између Атине и Пнреја, да би добили детаљнија обавештења о пропастп «Ангелике.» ПовОдом торпедовања «Ангелике» сва иоморска друштва у ПиЈхеји објавала су генералнћ штрајк. Она су намерна организовати велики матинг, на коме ће протествопати прОтпв немач ког гусзрења. Друшгва су одлучила, да не настављају р?,д док влада не добије од Иемачке фор-

мачне гарантије, да ће грчки бродова у будуће бити респектОвани. Држи се, да Ке се упутитн адмиралу Фурнеу молба, да се узапћени грчки торпил.ерн употребе на осигурањс пловндбе грчких лађа, Сматра се као поуздано, да ће силе Споразума тражити од атинске владе употребу жељ. пруге преко Лзрксе за превоз грчких дооровољаца за Солун. Атина, 18. октобраПакнадно се сазиаје, да је влада забранила држвње митннга против Немачке. Становннш* тво је због тога у огрсмном раздражењу. Г. Ламброс је изјавко да ће влада сачекати резултат истраге да ли је »Ангелика« страI ала услед експлознје или је торпедована и твк тада ће донети одлуку, да лц ћс упутити цротест немачкој влада или не. По.морска друштва тражиласу од владе сдштете за породице жртава са «Ангелвке.“ Адмврал Фурне наредио је да се „Ангелика“ извуче и пренесе у Керацини- Предузете су одмах мере за заштиту од кемзчкнх сумарена. Све лађе, које буду од сад путовале морају известити француски адмиралитет. Солун, 18. октобра. Интервјупсан од сзраднкка »Опиниока« г. Венизелос је рекао о торпедовању < Лнгеликс« ово : >Ако после ово 1 злочина краљ остане при фаталној и противнародној полатици својих удворпца и генералштаба провала која раздваја велика део његова народа постаће коначно непрвмостива. Јср, изглекаће да краљ фаворизнра и прима учешће у туђој гшратерпјц протиз свог дела народа, чаја ;е једина х-ривица, што је очуЕао негакнут осећај дужиости». Адмирал Кондуриотис је изјавао: «Начин, на који јс торпедовање азведено без претходног претреса брода, доказује, да је сумарен био извеште« из Атине о часу оддаска Ашелике.‘‘ Морски гусари имали су саучеснике на суву ц љихова заједничка кривица стала је живота многе грчке грађане.“

Извбштај из Србије Псрсида Дим15трајеваћ из Београда, Молерова ул- 32 извештава мужа Косту Димихријевпћа, ра*

лове.... Остадосмо господине без стоке! Једно непријатељско зрно паде испод села Броза у реку. За час настаде тајац. После потпуковник наш објаш ња*з. положаје наше а ненријатељске, какови су били пре освојехм Брода. Брод се нападом с све стране рекс наје могао никако заузети. С ове страие зеиљиште је ниже, непријатељ баје у главу. Па и ток реке за непријатеља је по вожан; гледајте како кривуда; на местима правв савијутке оштре, правилне, па код прелаза бије и бочка непрмјатељска ватра- Тре бано је пре заузети оне две голе чуке с источне стране, и показа на њ руком — а то је урађеио. Што смо блвже селу чешће на алагнмо на ровоас ископапе уз воду испод врба... А с оне стране реке до само

га села види се низ ровова ископаних у саву речну обалу. Из далека ти ровови изгледају као голубњаре. Ту се наш војник крио шсБред непријатељских зрна, и чекао згодан час да јурне као олуј на непрнјатељска утврђења. Да пређемо на другу страну рвке, треба да прегазимо воду. Мост се оправља, и бије га пе* пријатељ. У газу преко воде стиже к нама, на коњима, неколако коњичких официра. Долазе из села Живогоса. Овдс нсгде, склоњена је коњнца, чека... Непријатељ, сигурно, са положаја Букрн запазио нас је у групп, и осуо на нас ватру. Сећам се, како јс парао ваздух, и кнама долазио неки као змија шареви, вијутави звук, — тако га је онога часа мој мозак замислио, тра-

жи нас, опомиље и прети-. Фшју, фију! — и паде близу нас. — Фију, фију!' — учесташе ти злобни, опасни, звуковп. Коњи се узјогунише, осионо главом ма шу. Сећам се Вецићу, који је више на коњу лежао него јахао, пгде шљем и, са шл.емом као да паде мој и његов кураж... Ја сс тек држим на ссдлу, и већ на ништа не мислим. — У ров, у ров! '— чујем нечије гласове. — Сјахасно по диу села иза једне порушене куће. Ту су, заклоњенп, мгрно стајали, и на нешто чекалп неки војппци. Пожурисмо у род. У рсву прп тедефопскоме апарату чучи офицпр Бецић п ја. позадинском дрскотпћу, догургсмо до на крај рова, под надстрешницу. Официр до нас сто 1 а на ногама. — Фију, фију! — опет јавн се

ненили звук. Граната паденанс колико корачаја даље од рова. Паде и друга и трећа... Осстисмо како се земља стресе — Слегните се! — ог.омену један официр другове. Ја и Бецић згледасмо се равно у очи, као две живане, којс, не слутећи зло, падоше одјелном у клопку. Кроз мој мозак скну мисао нашли су нас, сада ће да оспу! ПуковнЕк коњвце као да је моју мисао у очима запазио, каза: Нпје то тако опасно... Да зрио падне управ у ров, треба да нас са зрнима заспу... Оно јсст.. може и прво да погоди! Мајор до хзега, држи руке у џеповима шињела а — осмејкује се.... х 1екамо! Најпосле паљба престаде Стре пњом, опрезно дигосмо главе.

Обилазимо ров, урезан у земљи, дубок језа човечју виспну, дуг, осечен на правилне, оштре траверсе са тесннм саобраћајницима што воде у брдо поврх села и доле на реку. Са оваковпм розовима, који изгледају неосвојиви, утврђено је цело село- У истом рову нађосмо неколико непријатељских лешева. Коњички пуковник води нас да прегледамо друге ровове. Пре но гато уђосмо у први, опомпње нгс да будемо пажљиви ргда ручних бомба, што се надазе по рововама. Јуче јс од једне такве остављене бомбе настрадао један наш војник. Диже једну са земље, са дрвеном вршком, н покзже пам је. Осећамо смрад опаљених телеса и прљзвах ствари- Ево пред нама набухлих, поцрцелпх лешева, на којима тек се разабирају поједини удови тела, лежс у рову