Велика Србија

и л 1Ј ис I к%

СТРАИА 3.

чуноаспЕтача пз Кумаиова да је са децом здраво у Београау код мајке а да одмах пошаље иовац. Отац Милан умро је. Наталија Обрада РачиКа поручкака пз Крушевца извештава свога мужа Обрада да је са децом здрава з да не брине. Моли за новац. Егзецирештргсе бр. 12. Савка Д. ГТоповић из Крушевца извештава попа Душана Гер. По жоввћа да су код куће сви здраво и да је првмила две уаутнице 214 кр. к нека чешће шал.е. Моли за нззештај и за Лазу Љубисавл>евића а Светозару Кнежевићу каже да мајца пошал.е новац. Анђа Лазпћ из Београда извештава мужа Вукоту да је са Драгвмом здраво. Тереза Ј. Маринковић Ловћен ска 14 пзвештава мужа Јосифа да је са децом здразо и моли за моваи. Драг. Коњевић из Ужица моли за взвештај о Љуби Илићу бнв. ошптан. писару. Катарин.а Стојићевић из Ужи це молн за извешгај о мужу Ко етл лимару. ?>ера Живковкћ из Београда Краљевића Марка бр. 20 извештава снога мужа Таорђа Жшвкоића благајника упр. монопола да је новац у 308 кр, примвла. Сви су здрави и моле да ковац редозно шаље. Даница Илије Андрејевића иа Крагујевца Душанова бр, 43 моли за изазштај о мужу Илији марвдекану. Јанићеје Бешезић из Чачка молп за извештај о Младокиру Д. Стевпновићу артвљ. ппоручн., а његовом стрицу Веламиру, Једисају и Веселану браћа Грујанди, Нкколи Первшићу и Мићи Бешеаећу жандарму. Наум Костић из Ндталиааца мола Накблу Стефановића коаич. капетана да јавл Костп Костићу обазезнаку да су код куће сви здразо. Жизана Јанковић из Рековца иззмнтава Живојина Томаћа каплара болн. да је примила послату карту. Свн су здраво. Милутину да јави да је Мнлипа и деца здраво. Накола јс у Немачкој Вука у Аустријн. Шта је са Савом? Љубица Вогић из Београда Гундулаћева ул. В извештава мужа Властимира рвз. капетана да је у сзојој кући и у великој оскудипа. Моли за новац што пре.

један поред другога; ево лешева аних бедникз, што погибоше у у часу, кад хтедоше да из рова изиђу, а оиик, што се у борбу упустзше. Ево рова, где у хрпи, нсоремсштани згрчише се њих шесторица, у опанцима, опаљена поцр нела лица, и покпдана меса.'.... Доста је тих лешева! 10во и једнога нашега у ишараним чарапама, а нашим панталонама суре боје. Лежи на љива до рова потрбушке. С грожељем бројим четири убода на дебеломе месу . • ^ Спушта се сутон- Светлост јесењег дана замире, и пољем шуља се нека нечвста, слаа светлост, м спаја се са суром бојом голах брда.. Поче да пада кшла... Бецић се јада што због времепа не може кншта интересантно да спи ми, а има тако лепих хотива..

ДНЕВНЕ Нсге рускс ЗвИЉ5. Руска влзда саошлтжла је силама, да јо кнпетаа Видкинц сткрво у Ледеасм Океану нове земље. То су на северу са С«бира острва ааззана ,,3нмле цара Пиколе II", „Царевака Алексија' 4 , острва „Етерокадомска" и острво „Новопашеу". Читуља. 14, октобрз првиануо је на Крфу пуковннк Јоваи Ванлић. Бог да му душу нроста! Постављењс. Пуксвннк Мајзракис, гђутает мзниетра војког, наеменован је за начелиика нзтаба сереоке дквизије. Пуковннк Илијакас ће ка дужнссти гаменита Мајаракаса. Однзси изма-ђу двеју грчких влада. Иг Атине јазљају, да се прегозори који се одноое на одређаваше односа између аткнске и солунске вдаде настављају. Ламброоова је влада изјавила да нећс сцетата раду и успеху поврета Пародне Одбране, дов је безбедиаст враљевине освгурана. Влада је рвшида, да би одржала своју пеутралност, да при времено отнусти офвцвре који ог т прдшди народном покрету. Трансвзрт трупа. Трансиорт гуЈЧках трунн из Тесазије и Епира отпочеке 21. октобра. Остаће само дванајеот наоружаввх чвта којв ће бпти расноређсне између Екатерине ц Гревене, и Корче и Фалаатоса, Н(?мачке интркге. Јављају ез Лондона да је у СједињеЕкм Државама откривена завера, по којој су кексикански банлитн требади да нападну границу Сједкњенкх Држава. Тврди се да су то намачке мкневро да би - 2 -ој држави створило пове тешкоће. Наименсвање. Прошгзорна је вдада наимевоваха за даректора »Знанкч. Новинк< г. Ваоилвја Дехжаниса. Из Бугарскв. Јдвљхју из Софзје да је краљ Фердкнанд одобрво устапову мо-

ВЕСТИ нонода дувана у Бугарекој. Радосдзвов је такође добнс нриетанак од владе и краља да се пусти у циркулацију ионета од гвожћа. Оддиновање клеввтнкка. Јављају иг Софије, да је бу гарска вр.аљ одлвкозао ордсном за грађзноко заслуго циспа текста „Сазознвчкп рагбојнеци“ Бобоског а компс&Бтора марша Скордога, У томе тексту напада се на Савсзјнике нијгрубљим хажним увредама. Ухапшен Нвмац. -V Јуче су Савезничке натроде ухапсиле у Атснн једног Нем ца, који је имао уза се оптдчки телегрзф. За рањекике. Приломчио је Владаним Комесарима, за дочек рањенвка у Водеиу: Др. Васа Мнхајиловић-Пољански санитетски пуковник, за покој душе своје кћера Јосиф|е премлнуле пре пола године у А тини, 50 драхми Пркложили Одбору за дочек рањеника у Водену: Г. Лзубомир Гл. Недељковић ппуковник 25 драхмн. Г. Мплан Видојеввћ мајор 25 драхми. Г. Милан Бузин капетан пет драхми. Г, Милош Кокстантиновић судски гшуковник 5 драхмн. Г. Мпхајило Р. Оглић благајник 3 драхме. Г. Драгугин Ј. Предић мајор 5 драхаи. Г. Сгеван Срећковић учитељ 5 драхми. Г. Риста Ковачевцћ резер- наредник 5 дргхми Г Драгутин Обрадовић тумач француског језика — војник 8 драхми. Г- Фплип Ђукић учитељ аојнпк 8 драхми. Г. Симз Миленковић тамбурмажор 8 драхми. Г. Спира Пешић ппуковник 10 драхми. Г. Божа Јанковнћ пуковник 18 драхми. Г. Мнлутин ЖујовиК прота Г> драхми. Г. Андра Димић судски кзпетан 5 драхми. Г. Милан Ценпћ капетан 5 драхни.

Г. Мвлап Станојчић капетан 5 драхми. Г. Мзнојло Дивјак интендант 5 драхмп. Г. Неша Пјевић наредник 5 драхмиГ. Коста Зега, интендант 5 драхми. Владини Комесари и овим путем изјављују у име рањеника своју захвалност дародавцнма.

Из Канцеларије Бладиних Ко месара 17. октобра 1916. год. Бр. 1730, 1731. — Солун.

Са нашаг фронта — Српски званпчан извештај Солун, 18. октобра. 1 1 . октобра слћба активност услед рђавог време на. На лбвој обалп Црнг р?,кв одби.ти смо један лскалан ноћни напзд непрвјатељев и учмнили један скок унапред. I Тмамо и заробље никаПовлачење из белгијв Амстердам, 18. окт. Неиачке властн наредале су свама немачким трговцима, који су у Белгијк да буду спремна да вгшусте оау и да се вратб у Н*мачку до крзја ове године (то новом). Абдул Хамкд и м»р Женевз, 18. окт. Јављају из поуздачог извора, да јв Абдул Хзмид успео да достлви свсгле брату Мехкеду \'. савет, да одмах закључи мкр са Русијом, кгко 6'л спасао оста т так цвревкне. Нова аустЈшјжа влада ЦцрЕХ. 18. окт. „Наје Фраје Прете“ објавила је едедећу диоту не>че владе: Еербер, предеедник и м*з. унутраш. дела; Шпицујер Јгцгнит. правде; фон Гад, мвн, пргсвете; фон Хусарв 1 , прззреде; фон Грореи, војаа; фок Георти, тртовпне. (Рздео). Држањо Хбландсив и Норвешке Амстердзм, 18. окт. Холандска влада протсстзовала је код ксмк-чке због повреде н.ене тернторБје од цепелака.

Рим, 18, окт. Овдашњи норзешки иосланкк гзјавио је, да је Норвешка решена одржати неутра?шост. По њему конфлвкт са Немач ,ом изрпвнао би се, кад ба ова дала Норвепзкој концгсије учик.ене Швсдској. (Радао). Важна открића Атина, 18. окт. У јучерашаем броју објавио је *Патрис« нове податке о предаји Рупела. Он публикује новерљиву наредбу бр. 1595 геце* рала Бајраса мннистру војном, у којој кеди да је акција Буггра уперена иротив њих а не протиз Савезника. Уз то доставља, да су Бугари чивили насил.а. Тадашњи , министар војни, Јанакицас одговорио је наредбом 6р. 1531 од 27. марта 1916, у којој између осталога вели; »Саопштиге Бугаро-Немцима да станица Дсинр Хисар 1 шје урачуната у нате.м споразуму са немачком и бугарском владом*. Нвтац о Нвмачкој Цирих, 18. октНа последњој седиици у Рзјхстагу социалистички посланак Бернштајн изјавио је између осталог: «Рат мора да се заврши. Покушај да се закључн сеператан мир не може да успе. Наша дигшомација нигде није успелаОвај је раг, рат империализма и .милитаризма. Ми употребљавако метод са којим су се служили још пре два столећа. Једино, општи европски конгрес мо»:е допринети да се закључи мир«. ^обилизацмја жена Пстрогргд, 18. окт. ГГрема исказима немачких заробљеника, немачка команда намерава да за све службе у позадини употреби жене. (Радао).

Сбвпиктела

— Дзнило Ристановић, учит. ез Царевсг Двора погивв с*, да своју адреоу јави Вдчданин Еокесарама. 1*3 — Да се јаве канцеларија Вдадвких Еоцесара: Драгомкр Гогнћ, Стенаи Квковић штами., поп Иавја Бурчевић, ЂокаНикодић тчагељ, Ђопа Петровдћ биз. порезвик н Јопа Ђорђевгћ управаак поште. За СрбиЈу — Накола Војвмировић, ношта бр. XX, азветтава овоју

Бсји се поквариће плоче... Ја напротив пун сам утисака ... ...Враћамо се под саму ноћ. На лввади, на којој се внде редови ровова као иског.апс раке, пот пуковпик, каза нам: — Идите ви право путем, стпћи ћу вас.. Он јс пошао да се увери, је ли закопан у реду, леш једнога официра, његова друга, који је ту негде пред БроЈОи погинуо. № ЗЕЕШ плга КонФИСковања имања Херцеговапа. У бссхрајни сипсак оних, којима су аустријске власти копфисковале икања због саие сумње да су пришли »непријатељу* и тиме учиинлп злочин против државе, долазе и имеаа, илп бол,е породвце ових лнца: Луке Шегрта пок. Јована из Архаиђелова

(Требмље), Малоша Шегрта пок. •Јевана вз Арханђелова (Треби ње), Благоја Шегрта пок. Ђуре вз Арханђелова (Требиње), Стеве Градињца пок. Перка вз Ар , хавђелова (Требане), Петра Гобовића пок. Боже из Арханђелова (Требнње) и Дамјана Стијачаћа из Клобук—Добрн Дуб (Требиње). Конфисковања кмењк Дчлма тииаца. Тршћавски покрајиески су* одредио је конфискацију пмања Милаиа Уроша из Книна н Драгомира Краљсвића из Пучишта (Брач), зато „што су као зојници 64 пешадијског пука пребеглн к непријатсљу*. Ц. к. земаљски суд у Задру одредио је да сс конфиекује ииаае Обреда Вулштовића из Братвшковаца, ошптане скрадинске,

за »осигураЕке нржаввог тражења накнзде на штету почињену издајнвчкпм делок». Спабдавањз Далмлције. Спљетско «Наше ЈедЕнства», говорећи о великнм тешкоћама за снвбдеван,е Далмације, вели: «Ми у Далмацији на иуци смо због дсвожења робе из Угарске. Не допуштају извоз Ријска нам је пред носом, ала узалуд. Босна нам је за леђима; у Боскн је доста хране и тамо је све јефтвније. Ипак не можемо нп из Босне нвшта дснети. Овако јс н с Хрватском. Да није овпх сметља, брзо би у малој Далмацаји са 600 хиљзда душа било дос а сваке хране. Али Далмација, између скеле Угарске на Ријеци, Хрватске н Босне — као да није између својвх посестрима једног те естог царства. За сто година сс

неће веровати у ово који се не потруди да гроучааа данашње државоправне однссс Ријске, Боспе и Хрватске*.

Р&зне вести

— Гувернср областн Трапезунта издао је декрет, којпм се тај предео потчипЈава рускпм законпма н забрањује ио цену смргне казне ггтачуање станОвништва. Јермени, Грца и Турци. који су постали руски поданнци, имају сва ирава. Турцама се одобрава служба у мошејама. Цркве, које су бнле претворене у мошеје враћене су опет хришћанима. У будуђе ђе се сви огласи прммати у уредништву.