Велика Србија

БР. 200.

СОЛУН, ЧЕТВРТАК 27, ОКТОБРА 19x6.

ГОД. I

ПРЕТП.1АТА ПЗПОСИ : Иесечго 3 ^"ан'-а, -"омесечно 9 ^ранака, годишње 30 франака ЦКНА ОГЛАСИМА : Сптвн огласи 0.20 фран. од петнтног реда, веГн огласн па поггдбп. Новац се полаже државпгм комесарима и днолохатекнм 8ПстуинНштвим ЛЖ'Т ПЗЛЛЗИ СВАКП ДЛН Пп ПОДНВ Пошту стти преко Кра.1.. (.'го. ГвВ''(>нл. :улата У Сплтн*. ГУКО!1ИСВ ' ЕК ГРАТ.А.!.' • Стан редакднјс Колгми улицн бр ЗЛ Уа!оп. [по Поједпнн бројеви се могу добиги у Солјнј код агевцвје „Друштва грчке штаапе ■ удвпа Булгароктов бр. б, близу главие пошге.

БРОЈ 10 сант.

Даректор А.

Ј0ВАН0ВИЋ ■V

БРОЈ 10 сант.

Руско-румунска офапзЕва БЈкурешт, 27. октобра. — Снажнс оаервције н&етављајјг се у долинама Брахове н Олта, уснешао по руско-румунске трупе. Услед снажног притиска Русо Румука ва фроату Јула, непрпјатељ је био принуђен д& доведе нова појачања. Офанбива генерала Сахарова к& фринту Добруџе век је почвла. НвприЈатељ се ловлачи пред савв8нич ким одредима, који су осетно нааредовали на целом фронту. Повлачећи се, Бугаро-Немца пале сва села п киње цивилно становништво. Добручки округ Тулсее данас је готово слободан од непријатеља-

РУСЦЈА И БА/1КАН

II. Русија и Бугарска Руско интересовање за евоју словенску, једнокрвну и једноверну браћу на нашем Полуострву датира вбома одавна и оно се је манифестовало у разним облицима у току целог последњег столвћа. И што јв нарочито од интереса, то је што свакоме пада у очв да је руско заузимање за Бугаре било неоспорно јаче него што јв био случај са нама, Србима. Али овим појавама не треба толико тражити узрока у неким наро читим симпатијама руске дипломатије преиа нашим суседима, колико у разним другим околностима који стоје у узрочној вези са разним унутрашњим и спољним полигичким приликама Турске и Баткана као и општом консталацијом сила у ЕвропиТако на пример, кад је српска влада седамдвсетих година прошлога вска поднела молбу Високој Порти (1870) за обновљењем Пећске Патријаршије потраже на је и потпора руског посланства, одакле је добивен одговор да томе ни'е време. Ово се може протумачити овом чињеницом : прво, што је у очима Турске сваки српски покушај ма каквога рада ван државних граница, сматран као акт империјализма противу ингегритета царства и према томе руски посланик јб дао такав одговор што је добро познавао ондашње српско-турске односе, а на рочито велику упорноет Високе Порте, која није хте* ла ни да чује за обновље* ње наше Патријаршије, чија је прошлост била у очима Турака веома компроиитована. И друго, што су Бутари дејсгвовали у границама Турске, као лојални

;поданици, који до тада ннкада низу испољавали ма какве политичко-сепаратистичке тежње. Кад нам је позната ова чињеница, биће нам јасно да схватимо од куда је п сама Турска бодрила Бугаре у борби за стварањем егзархата. И према томе учешће руске дипломатије у овоме патању ускорило је процбс стварарање бугарске цркве што је било у интересу и саме турске владеЕгзархија је делала у границама стриктне лОјалности и тиме извојбвала себи велику потпору турских власти у свима областима где је ова распростирала своју духовно - националну власт. Вреди нарочито нагласити да је ово једна од највећих тековина бугарског варода у деветнајестом веку, која је, без учешћа Русије, могла бити илузорна. Друго. Ослободилачки ратови на Балкану 18(7. и 1878. годпне испољише та кође велику љубав Рускога Народа према нама, а у овом случају, специјално према Бугарима, када је у нашем суседству стзорена једна нова држава. Али овом ввликом, племенитом и епохал ном догађају руског филантропства, прожет непорочном љубављу поема потиштенима, дат је такав обрт, који није био нити у интересу руског нити Југосло венског народа, али ипак главно је да су од овога имали највеће користи Бугари, који ничим не допринеше 8а своје ослобођење. Они добише државу на поклон, земљу квја је 8аливе на племенитом крвљу руских и наших хероја, и уређена са милиовима рубаља којс је у своме зноју зарадио руски мужик. И први акт у животу ове

нове државс нагозестио је ч?му се Русија има надати од бугарског народа. Ко се не сећа Стамбулова, човека који је најизразитији предсгавник бугарске ргсе и карактера, човск који ја својом ногом згазго руску заставу и мрско сљунуо на символ руског пожртвовања за бугарског -- брата! Али велики и пле?левити Рус Је н то заборааио. .. А онда, када је велики самодржац и зашштник Балканскнх Словена позвао њихове владаоце, да он подели наше зајодничке тсксвине у рату, тада Бугари у* чинише другл злочин, једгн велики историски преступ. ко,и је у Букурешту ипак благо кажњен, јер је то била жеља великсдушне Рускје. И сада долазп оно, што ће столећима . подсећати људсгво на један страшпн, бесаримеран злочин, који је проузрокован бугарском безочношћу. Настаје Европски р&т. Русија, творац бугарске црквв и државе, устајв у одбраау поробљеног Слсвенства, хвата се у коштац са државама, којв ввковкма тлаче преко тридесет милиуна Словена и т&да она позпвље у своје друш тво народ, коме је дала живот. И шта ендимо! Бугарска, којој су и порец толиких злочинстава нуђене чак и веке велике накнаде на наш рачун, устаје да зарије свој изд&јнички нож евојој ослсбодитвљки, она се дружи са Маџаркма, који еу ликовали онда, када је Турска стварала читаве касапницо по Бугарској, она се дружи са Немачком, која је на Берлинскок Конгресу понишгила дело велике Русије; Бугарска се бориу друштву својих вековних ксаријатеља аротиву својмх вековних аријатеља и да би ови Та тари што јаче документовали свој злочиначки инстинкт, још са аоносом довикује Народни Права, орган званичне Бугарске : Ми се боримо да би уеиштили варварску Русију, јер је то нотребно да би могла да живи просвећена Бугарска !.... А русофилска странка, ко1а је деценијама обмањивала великодушну Русију о својој непоколебљивој о даности, ивјављује онда, када су Бугари зарили свој влочиначки нож своме О слободиоцу, а преко својих првака Гешова, Тодорова и

Д»нез& у Народном Собрању како се и они, у име своје партије, клањају свршеним делима !....

Полнтичке веоти Лондон. — «Тајмс» јавља, да је грчки принц Ђорђе стигао у Копенхаген пошто је посетио БерлинАтина. — „Неон Асти», орган гунариста предвиђа, да ће кабинет т. Ламброса морати дати оставку услед немогућности да примп нове захтеве Споразума. Атина. — »Естија“ доноси, да атинска влада није у Берлину протествовала због торпедоваља грчквх лађа, већ је просто пи тала, под којим се услови.ма ове не би торпедовале. Одговор на ово питање још није добивен. Лондон. — «Морнинг Пост» критикујући оштро политику атиЕСке владе, тражи од енглеске владе, да се одмах званично призна влада г. Венизелоса- *Ми тре' ба да будемо, пише тај лист, пријатељи својих пријатеља и непријатељи својих непријатеља» .

Грчка штампа Наставак изјаве г. Протонотариоса учвњене преко пресбироа Привремене владе. «У осталом исти г- Јанакпцас, који је те наредбе потписивао, рекао ми је у априлу >да је Француска најгори наш непријатељ», а на мој одговор да историја не вели тако што, додао је: »Историја не значи ништа.< Био је дакле потпуно доследан себи кад је г. Јанакицас сарађивао с Германо-Бугарима против добротворке Француске и њених

| Савезника. Исто тако, када је према рапорту начелника штаба г. Кладоса Сереска дпвизија тражила појачања предвнђајући упад бугарски, г. Јанакицас са г. Дусманисом одговарзху да је то немогућно. А било је могућно у то исто доба да концентришу војску у Атини да би терорисали народ. Било је већ време да све сво изиђе на светлост да би грчки народ увидсо величину издајства германофилске државе атинске, и да би према томе могао судити колико је света борба Народне Одбране.«* (»Македонија« од 19. октобра Бр. 1747). Два дана после овог коминикеа солунске су новине донеле иову белешку. «Пешадпјски мајор г. .Маврудис, који је био командант Рупела када је овај предат Бугари.ма, поднео је јуче прпвременој влади извештај у коме пзноси како му је влада Скулудис—Гунарпс наредила да преда Рупел Бугарпма, и прплаже у исто доба садржај наредаба које је о добијао од претпостављених старешина- Овај се извештај налази на проучавању код г. Данглиса и биће објављен од овдашњег пресбироа привремене владе. Овај ће спис коначно запушити уста атпнским германофилпма, који су се усудили да порекну аутентичност аката које је «Патрис» објавио-“ У сутрашњем броју саопштићемо службенп извештај о томе шта је све предато Бугарима приликом њиховог заузимања источне Маћедоније — утврђења, оружје, муниција, храна, стока и људи (офицпрц и војннци). Пол-ЛуЈ

"Б Лазарееић СА СРШКОГ ФРОНТА — ЈТз мојих бележака —

Совмчка Коса Али, док су живи, весели војници хитали за одступајућим не пријате.љем, радосни што су прекорачили прагсвоје Отаџбинедотле, тамо доле, код црквице Св. Никола, у порти, ред сада усамљених гробова покрива оне јунаке који никад неће вн* дети своје миле и драге, нитп своју Отаџбину, на чијем су прагу погинули. Боже мој! — Како је радост близо, веома близо жалости. Горе радост, песма — доле вечити мир. Горе светлост, доле мрак!... Неколико гробова, лепо поређаних, онако у строју, вој нички, као што су и за жввота

мирно стојали. На сваком гробу обојена крстача са пменом и презименом. Цела парцела и сваки гроб побусани — све иак огра* ђено жицом. Да није тако тужно, могло бн се назвати лепо, чак врло лепо! Између осталих ту леже: рез. п.пор, Милен Стојановић из РаЈ - ца и п.пор- Јулије Слобода Ивочка Словен из Галвције. оаробљен од Руса, он је дошао амо да се бори за општу ствар. Здрав, силан, храбар, поштен и одушевљек словенин — он је нашао своју смрт, од гранате на Совичу 10. септембра 1916. год. Био сам му на опелу и сарани. Отац Никола Поповић, пуков. свештеник држао је кратак говор који ми је