Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А СРБИЈА

БР1Ј 200

при свем том што сам постао већ неосетљпв према оваким призорима, натерао сузе на очи. Сахрањен је 11. септембра, баш у тренутку, кад је сва околипа дрхтала род треском артиљ. ватре. Био је леп, ведар дан- Сунце је својим топлим зрацима миловало и загревало земљу и камење кршевитих чука. Поред локви ввсирене или засушене крви, ди зале су главе љубичице као про тест овим грозотама, овом вар варству човечанства. Из смрти ницао је, будио се нов живот!.... Снажан као храст, пун полега и одушевл.ења, увек весео и насмејан. З'век чист, са малим однегованим брчићима сада хладан са једним згрченнм коленом, главом крвавом п размрсканом, са брчићима утопљеним, залепљеним у крви — лежао је Слободан на своме плавом шињелу пред нама па земљи, поред раке. »Вечнаја памјат* — одјекнуо је монотони глас оца НикОде. Топовска грмљавина слила се у силан орган надприродних сила, разривајући косу совичких положаја. Горе, са Совпча митраљези су покушавали да даду ритам својим равномерним тикара 1 вем овом хассу од грмљавине, фијука, одјека, који су парали ваздух. То је у част палом јунаку. То је освета за драгоцени живот! Слава нека је свама палим јунацима из ... пука, који ту, један поред другог леже — ту на прагу своје Отацбине!.. Хвала оцу Николи, који је њихове фобове тако лепо уредио, украсио и оградио. Избор^ у Амервд Изабран Хјус за председника

Њујорк, 27. октобра. •5« аредседчика Сједињених Америчких Држава изабран је Хјус, аелики аријатељ Сао■ разума и огорнвни аротивник НемачкеНе знају се још бројеви гласова, али ;е в>\С извесно. да ГДХјус имати 300 гласова на конгресу. *

Избором Хјусовим за председника Сједињених Држава Американца су манифестовали још једном више своје велике оимпатије за Споразум. Избор Хјусов сматра се као велики дипломатски пораз Немачке. Огромае суме, које је утрошила немачка проиаганда у Америци донеле су с аио негативан резултат. А не-

мачки сумаренска политика обезбедпла је још впше изборнепријатеља Немачке за председника. Цео амерички народ примио је вест о избору Кјусовом са највећпм одушевљењем. Ствар правде и моргла одкела је сјајну победу. Овом приликом подсетићемо читаоце на одговор Хјусов на питање, какво држање има према европском рату : „Да сам млад видели бисте ме у француском рову.“ Нзбором Хјусовимполитика Беле Куће регулисана је коначно у корвст Споразума.

Дога^ајиуГрчкој — Нови захтеви Споразума Атина, 27. оквобра. Иосланвци Споразума, какосе сазнаје, предузели су нове, дефинативне кораке, рада коначног регулисања односа са Грчког. Ј 7 дипломатским круговима верује се, да су г. г. Гијмен и Елиот тражили од атинске вларе предају целе грчке артиљерије, целог ратиог материјала и 60.000 машшхерових ,'пушака, које ће послужити трупама Народне Одбране- Круже :'есто тако вести, да су посланицп Споразума тражили привремено смештање српске владе у Волосу, као уклањање или хапшење посланика непријатељских земаља. Каораз лог свима Овим захтевима наводи се осигурање акције источае -*армије, као п ради користи саме Грчке. Захтеви су били поднети најпре усмено, и кад је влада г. Ламброса заузела према њима одбијајући став, упућена јој је преко адмирала Фурнеа енергична нота, која задржи исте захтеве. Дтинска влада одржала је одмах седницу и већала о новим захтевнма Св»разума. Упитан о новој фази ситуације, г. Ламброс је изјавио: ‘Влада није очекивала, да ће одбити тако енергичну ноту, која тражи предају ратног материјала, којим ии располажем°. Ма шта се десили, прегово ри о овоме са посланицима Споразума трају већ 3 пли 4 дана. Ја се надам, да|ће се они свршити потпуаим споразумомУ О ситуација у Атш-ш пише „Тајмс»: <Краљ Константин није још испунио своја обећања. Чак и после Булоњске коиференције он Наставља да се руга Савезницима. Дакле, долази моменат коначнпх одлука. Савезници неће принудити Грчку да ратује. Они !,е предузети одмах све материјалне гарантије да Грчка не забоде нож с леђа.<

СА РАТКЧХ <|>ТОК70ВА

Франдуски коминике | Париз, 27. окт. I Северно од Соме, наша је ар тиљсрпја разјурвла немачка прикупљап.а источно од Сајизела.ј Јужно од Соме Немци су јакоб°мбардовали наше нОво заузе ле положаје. Наша је артиљерија одговарала истом интензив ношћу, а нарочито је гађала нсмачке трупе у покрету источно и северо есточно од Шолна. Број војника који су заробље11Н износн до сада 659 од којах су 11 официра. На десној обали Мезе јака артиљериска борба на секторима ДуОмон и Дамлу. Авијатпка. — Француски су пилоти у борби оборили два пемачка аероплапа код Мусона. Солунски фронт. IIа завијутку Црне Реке Бугари су нападалп три пута српске положаје. Одбзчена арти.љериском и митраљеском ватром на целој липији Бу1 ари су се вратили у њихове положаје, остављајући многе лешешеве на терепу. На осгалом фронту артиљериска борба. Савезничкп аероплани бомбардовала су непрајатељске логоре у обласги сешрно од Битоља. Италијански коминике Рим, 27. окт. Код Пвсубаје на извору реке Ванои у долини Травињоло, наш је гарнизон, услед узалудних губитака, евакуисао положај ,Обсерватор, који је нвпријатељ артиљеријом сасвим разрушво. На Карсу, у зон^брда Фаити и Боско Мало, непријатељ је јако бомбардоваонашеположаје. Наша је артиљерија одговарала истом интензДИшошћу. Наставља се скупљање огромног плена, који је нецријатељ у бегству оставао на бојном пол,у. У току прекјучерзшњег дана нађена је једна брдска батсрија од 4 топа и један тон од 37 м. м. Руски коминаке Петроград, 27. окт. На западном фронту на сектору Голековице-Дубск југо западно од Броди-а, непријатељски одреди вршили су извиђења. Спречили смо артвљеријском ватром непријатеља да врши војне радове у области села Свистелники. У области Кирли-Баба, једаи наш батаљоп напао је непријатеља који је испред наших по-

ложаја. Да би пепријатељ осујетио наш напад, поставио је на отвореном месту два топа, које је наша артиљеријп убрзо демонтирала. Наступајући ка непријатељу, који се повлачио.наши су војница заузели ровове и заробили више од 100 војника, једног официра, запленили два митраљеза и једну справу за бацање бомби. ЈЈ^кно од Дорна Ватре у долини река Борсек и Путне настављамо наше операције са успехом. У току од 9 дана заробили смо овде впше од 800 војника 15 офицера изаплеиили 7 митраљеза. На јерменском фронту наше су трупе потиснуле Турке и заузеле село Ајмур југо западно од Килкилта. У Персији: У правцу Биджара зауставили смо турску офанзиву. На дунаву ситуација је непромењена. Тврди се да Бугари систематски руше румунска села. Еорбе на Соми Париз, 27. окт. И поред локалних успеха које Немци имају благодарећи зеликим појачањима и поред рђавог времена које спречава велике француске успехе, напредовање је Француза јуче настављено у шуми Сент Пјер Васт. Велике ћо се борбе развити код Саји Сајизела и коте 153. Стањв на румун. Фронту Лондон, 27. октомбра. Енглески војни критвчари истичу, да од последње румунске победе на сектору Јула нису забележеве важније *»јше опнрације на ердељском фронту. На против, Од доласка многих руских појачања на фронт Добруџе и узимања квманде од Сахарова наговештава се све већ.ча руско-румунска офанзива. По* притиском Савезника непријатељ се већ повукао за 20 км. у дубини. Тако су Бугаро Немца довољно одбачгни од својих нових мета Браиле и Галпа. Успех Апго-Француза Париз, 27. окт. Енглеске су трупе утврднле заузети планински терен у околи ни Варленкура. Французи су са своје стране имали осетних успеха у правцу Транслоа. 11рошле недеље, француске су трупе напале шуму Сент Пјер

Васт, која је била велика препрека за даље напредовање. Заузети су важни системи ровова и заробљено је 500 војника. После једног сјајног јуриша заузет је већи део села Саји Сајизела и терен всточно од села. На Верденском фронту француске трупе настављају своје напредовање. Важнаст заузећа Халича Лондон, 27. окт. Један енглески дописник на фронту у Галвцији описује како је обпшао аустриски фронт код Халича, чија је већина форова заузета од руских трупа. Он истиче да је Халич сматран од стране војних критичара, од поче гка европског рата, као тврђава врло јака. Заузеће ове варошв имало би велику стратегпску важност и дозволило би да се операције развијају ка западу. Италијански торпиљери Рим, 27. окт. Пталијански су торпшљери успели да продру ноћу у канал Фазане код Пуља, до места где је укотвена аустриска флота. Они су избацили две торпиље на аустриске крстарице, прпближили се на неколико стотина метара од тврђаве и удалили се пошто су завршвли своју мисвју. Наши заробљеници Страшан подожај наших заробљеника у Аустро угдрској У рукама имамо две карте које је своме брату Војвславу X. упутио један наш офицвр заробљен од Аустријанаца и чије име из појмљвввх разлога не доносимо. У нашим рукама је тато исто и једна трећа карта коју је г. Војиславу упутио из Женеве његов пријатељ, г. Анта Атанасковић, који му јавља *а је његов заробљени б}»вт у врло тешкОм — страшном положају, те ку обраћа пажњу да му пошаље новаца «т*> је могуће пре. Пксац првих двеју карата јесте официр, поручник- Познато је на шта су цуали право заробљенп аустријски офицкри код нас и како су оии живели у Нишу. После ових предходних напомена ми ћемо донетп у верном препису садржину једне од дописница без икаквог даљег коментара: <Драги брат Војо, Ја .сам здрав. Пре неколико дана послао сам ти једну карту,

Ф Е Љ Т О Н Марсед Тин ер Усамљгно гробхе — На нечном боравишту палих јунака. —

Нисам имала прилике да виднм војничко гробље на француском фронту, али пре него што напу, стих Солун, посетила сам гробове ратника источне војске. У Маћедонији, има много свежих хробова славно палих ратника, који се не могу често посећивати, јер су они или на самој борбеној линији или далеко од пута у кршевитим предслима. Те хумке неће вређати становништво оближњих села, јер су Франмузи успели својим по нашањем и својом добротом да буду вољени од тих несрећнвх

|људи. Најзад, у скоро ће се ство рити легенда, која ће обавити та меланхолична места светлим венцем. Природа ће својим цвећем покрити остатке тих хероја; чу вари стада скупљаће се око њихоиих хумки и причаће историју војске која је дошла са оне стране мора, дивиће се храбрости војника који су се борили против људи и штитили слабост. На тај начин, присуство наших умрлих ратника овековечиће нашу успомену и наставиће француско дело. Али други француски гробови

остаће овде, у околани Солуна. Једног топлог јутра месеца августа посетила сам то свето место жалости и славе. Јака сун чана топлота одузимала је драж свакој ствари. У овој широкој равници која је препуна белвм шаторима и кроз коју пролазе разпе колопе мазги и камијони остављајући за собом велике облаке бе.те прашине, с једне су стране брежуљци а с друге стране лепа и гшодна равница Вар дара око чијег се ушћа налазе огромне мочари. У тој се равници налазе фрапцуски, енглески, руски логорн са целокупном војном спремом. «г Католичко се гробље налази у равници око Зејтлинлика у близини лазаристичког манаствра. Свеже војничке хумке настављају ово гробље које је одвојено

једним зидом. Ово ново поље свежих гробова није примило дефинитиван облик. Онакво, какво је, без украса и форме са својом простотом и малим сувим крстовима проузроковало је у мени неописапо узбуђење. На том су месту великог мира заступљени сви савезници спојени братскОм љубављу. На десној се страни налазе енглески а на ле вој француски и српски гробови. Дирљиво је посматрати два три мермерна спомсника а још болнији утисак чине мали црни крсти 11 И на којима су исписана имена тмх исполинских војника. Приближила сам се и прочитала неколико нмеаа. Ту почивају вечитим сном марпнци чијн су гробови, вероватно не^ом њихових другова, боље удешени. Има ту војника из наших колонија. Има исполинсквх Срба

има војиика нашег трећег позива који су били у годинама кад дођоше у ову непознату и неразумљиву за »-пх Маћедонју. Рат је јако утицао на те људе пуие снаге. ф)ни предано, без одмора врше разне додељене им послове. Њихов је рад спремио дело које ће др ј гп испуннти. Одајмо пошту сенима оних ратника који, услед разних болести, изгубише живот по болницама за време лета 1916 годпне. Војник, који умире од грознице или куршума, у рову који брани, при прављењу друма, или при савесном вршењу болничарске дужности умпре за Француску. Али је она далеко, далеко преко мора... Дужност је овде тежа и пожртвовање заслужније. Идеја о смрти код нашег сељака постаје ужасна чим сазна да је његав син у борбн против