Велика Србија

БР. 201.

СОЛУН, ПЕТАК 28 ОКТОБРА 19 16 .

ГОД. I.

штт

ЕРЕТП.1АТА ЛЗПОСИ : Месечзо 3 франга, —;омесечио 9 урапака, годишље 36 фраиака ЦЕПА ОГЛАСИИА : Сатнп огласи 0.20 фраи. од петитног реда, већ* огласи по поггдби. Новац се полвже државнгм комесарпма и диплоиатскнм аа гупвиштвнм ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАТ ДАН П' I иодпк Ношту с.1аги Пр'Ч:а Кро. 1 .. Ср". Генграл. Коиг.узата у С'|». 1 уН V 1’УКОПИСИ СК ПК ИРАЋА1У Стап |.едакц 1 !Ј'' Кол(ш "0 у.т«ш Гф л ! Ј(п!" 0 "јпе Поједпни бројеви се могу добоги у Сп.пну кмд агеицаје „Друштва грчке штампел улвп Булгароктов бр. 5, близу главне пошге.

БРОЈ 10 сант.

I

Директор А. Ј0ВАН0ВИ 'п

БРОЈ 10 сант.

РУСНЈА Н БА/1КАН

III. Руеија и Србија Русија — то је појам који у свима крајевима нашега народа симболише иеполинску снагу, храброфг, моћ и ненобедност, реч, која код свакога Србина изазиглљв неограаичену оданост и поштовање премг, православаом царству, поштовањв којо је идезтично рслигиозном култу побожних нацпја; то ја псјаи који ја ввковима бодрио наш народ у дааима мучних и неравнвх борби з» своја национална и грађанека права, то је истовремено и еила која и данас одржава наш народ у нвпоколебљивој вери да је победа пр&вде и морала на нашој стра ни, јер с* боримо д& би извојезали од наших непријатеља оно што нам ја дала и природа и провиђењв. Том неограниченом љубављу према Русији прожвт јв цео наш народ свију области и столећа. То су факта и иетине којв констатују и први наши хроничарз. Јвр чим је створена прз& наша државна организвција, ми наилазимо на руске калуђврв којв видимо на двору Немањином гдв су обасипани са нарочитим почастима и обилатим даровима. Па онда имв нашвг првог просветитеља и взликог државника Сввтога Савв нераздвојно је вввано за историју руског манастира Паителемона на Атону, а доцнвје, када јв наша средњевсковна Србија успвшно раввијала своју културно цивиливатореку моћ у свима гранама друштвеног и државног живота, она је свесрдно помагала своју ссстру, велику Русију, коју је стдбина ба* цила у тешко татарско ропетво.... Тада јо Србија слала тамо црквене књиге, одеждв и учене људв и обилате новчанв помоћи. А после, ми смо изгубили нашу иолитичку слободу и то баш онда, када је наш народ најрвчитије изразио свуколику величину свога духа; Русија нав ниЈе могла помоћи, јвр је и она тада водила твшкв борбе за своје народно оолобођење и уједињење, али ве вато она појављује као наш зашгитник од седамнајестог столећа, па до данае, укавујући у свима моментима наше бурне прошлости, сву-

!колику ввлпчину њеног взI лвкоду шног старања око I нашвг националног и државаог прваорођ&ја- Јвр наш дивовскн усганак, наше сјајнв борбе и патње, наш нови државаи органивам — свз је то сједињено са напорииа рускеј држазе ца со васаогтаве на Балкану они односи, који су осввштапи вашим националним идеалом који базира на чисто етнографском принцизу. Други момвнат, веома ззачај&н у аагаој историји, јеств период ослободил&чких ратова седамдесет шасте и оемв године, ратови које смо заједно водили, ко!и су н&с најпосле као победиоце довели на Берлински Конгрее где смо балп принуђени да примимо онв клаузуле о миру, по коме јв Аустрија зграбила плодове наше побед® и тако постала балканска држава, јер је то била жеља цснтралних држава, оних сила, противу којих се борвмо данассацелзм просвећеним еветом. Русија нас јв помагала и у свима просветно религиозним питањима у свима крајевима Старе Србије, од босанске границе па све до нвших јужних етнографсконационалних граница, јер је правилно поимала наш национални напор чији је смер био спасавање нашег народа од разних туђих утицаја.... Ми смо највише страдали, нема народа на свету чија је повест испреалетана тако тешким народним искушењима, нема народа који је толико крви пролио за своје ослобођење и уједињење као што је случај са нама — Србима. И Русија је била вазда на нашоЈ сграни, [помоћ њене моћне десницв осетио је и Карађорђев и Милошев период; она је вазда бодрила над нашим државник интересима од по ставка Србије до данас, штитећи сва наша националнодржавна права у границама могукности, али ипак наши напори, скопчани са огромним жртвама, нису уродили онаквнм резултатима, који ј су требали да буду природ на последица нашег исто риског разватка,јер су разни спо.љни чиниоци деструк тивно утицали на наш Државни и национални организам- Сам географски положај у вези са нбдовољном агилношћу и знатнкм грешкама наших ранијих гензрацаја, учанише да Је најЕеће бреме народног прегнућа пало на данашње покол€ње, коме је судбина о пределила да оно заврши започета дела нашзх предака. И ми мсжгмо потпуно и са непоколебљивом ввром и поуздањем гледати у нашу светлу нацвоналну будућност, јер се с нама борк наш највећи поијатељ и загатитник, наш нзјискренији и вековни савезнак: Руски Народ. И ми верујемо да ће резултати ове велике борбе задовољити обостране интересе, ако с« рационално искористе сза наим историска искустза } која су од увек била најбољи учитељ живота како иојединаца , тано и иојединих држава и нирода. Правда и сила, истина и морал су на нашој страни, и није далеко време остварења значајног пророчанства Руса Горчаковз, који је, после донете одлуке о окупацији Босне и Херцеговине, са патосом н вером у победу морала узвикн> т о: Аустрији ће бити гроб ка Балкану....

ПоЈштичке вестк Атина. — У току јучерашњег дана Сер Елиот посетио је министра спољ. посдова Залокастоса а Караџас начелнмк министаротва пооатио је г. Гијмена. Немачки носланик фон Мврбах пооетио је Залокастоса. Адмирал Фурне бно је у аудијенцију код краља еа којим је разговарао један сат. Пзсде посете адмирала министар председник конфериоао је са краљем. После подне сазвана је министарока седница. Према внформацијама из сигурног Езвора министарски је савет одлучио да задовољи захтеве Споразума а нарочито питаае да се некажљавају чиаознпци и официрп који су се придружили народпом покрету.

Страна штамла Победа на Вврдену »Бернер Тагблат* (швајцарски германофилски лист): »Изгледало је немогуће, да је Француска могла концентрисати, изван Соме, количине муниције и артиљерпје, потребне за једну велику офанзиву, али у тој земљи иеогранп чених могућности, успело се да у стварност приведе оно, што је теоријск иважило као немогуће.“ „Бунд» (писац Стегеман): „Ус

пех Француза на Вердену важан је, јер он показује поново шахову борбену вредност, значај изненађења и са коликом напрегнутошћу свих својих напора Пе.мци имају да се боре.» «Франкфуртер Цајтунг«: «Немачка артиљерија била је повучена на положаје позади, што објашњава, да Фракцузп нису запленили топова и густа магла сиречила је нашу артнљерију да интервенипзе ефикасно. С друге стране, експлозија стоваришта бензина и ручних 6 омб 1 г у утврђењу Дуомон принудила је гарнизон да га евакуише . 14 ♦ЈТокал Анцајгер“ (полузваничан лист) : „Напад извршен од Француза сев. од бердена, 11. октобра, доиустио им је да по* стигну локалан успех: који ншје врло важан, али који се не може оспоравати. Сад је могућа показати, под каквам је околностпма добивен овај успех. Сетимо се најпре, да нашв положаји на Вердену нису бирани, да би се тамо дуго остало у дефанзнви. Ми смо против Вердена још водили офанзиву, када су битка на Соми и офанзива Брусилова принудиле нашу кОманду да одложи ову офанзиву верденску. Али треба се сетити да реч »одложити» не значи „напустити-« Наши положаји на Вердену били су дакле у неколико случајни (прпвремени). Ова ситуација у околишз Дуомона ннје била врло повољна за одбрану - 11 Химна варвара •Мађарорсаг (лист г. Јуста и графа Карољи, стихови песника Габора Олаха): »Страшни касапине, Хинденбурже, у твојевме грмегранате 42. ♦Стара смрт кочи се пред тврдим маршалским очима; У кошуљи са засуканим рукавима, ти режеш својим страшним ножем руску дивљач и угушен живот стеље под твојом гвозденом мишицом. Из искасапљеног меса избијају извори крви. Руско дете плаче у трбуху своје матере и боји се да се роди од страха да не буце војник (!). Пазите, слушају те лавови као што си ти, који хоће да скачу и када ти кајзер пружа руку, цео исток цвокоће зубима у грозни чавој јези “

Грчка штампа „После славних ратова од 1912 до 1913 године Грчка, у жељи да постане јака према суседним др жавама, одлучи да створи силну војску и да своје границе утврди И заиста, створено је пет кор пуса војске савршено наоружане и снабдевене потпуном ратном

спремом, а у исто доба отпочело је утврђиваље граница и вароши Кавале. Наша је граница према Бугарској природно утврђена и члни немогућим прелаз великих армија, сем неколиких тачака куда мора проћи непријатељ који дејствује према Маћедонији — Солуну. Ти су пак прелази утврђени следећим утврђељима: 1 ) Утврђен.е Иџес, врло важно, са 6 топова, који дејствују према свима прелазима реке Месте2) Утврђење Букија, всте важности. 3) Утврђење Тулубар. 4) Утврђеље Лисе. 5) Утврђење Феа Петра. 6 ) Утврђеље Стартиста. 7) Утврђење Рупел. 8) Утврђење Дова-Тепе. Сва су ова утврђеља најновијег система, у вези мзђу собом, наоружана топоЕима од 75 и 87, марински.м топовима од 12 , градским од 15 и 10,5, снабдевена потпуно муницпјомп профијантом, — укупно 50—60 топова тешких и брзометних са толиким исгвм бројем митраљеза. Вредност ових радова је овака ; материјал п рад 2 малиона, а наоружање с муницијом и храном око 1 и по милион. Према томе вредност сваког од ових утврђења износи на 3 до 4 милиона, дакле вредност свих осам је 32 милаона. Што се тиче Кавале, стратегијски ванредно важне, сви су висови около ље претворени бихж у утврђења. Већ је било готово 12 великих утврђеља као оних 8 горњих. Што је сиромашна Грчка пмала материјала на расположењу, употребила га је ту. Сви заплењени турски и бугарски топови су ту, са свом муницијом. Сви остали тешки топови, сав материјал старвх утврђења лариских, и гвотдене шпне трамвајске све је употребљено ту. Бугари држе 7 од граничних утврђења (само Дова-Тепе држе Савез н ици) и свнх 12 утврђења Кавале, са мунпцпјом и храком, што све укупно износп вредност од 560 милиона. Те је политика. Нека се демантују горља факта. Нис.мо полптичари. Грци смо. Специј али ст, официр—револуционар (Пз »Неа Едас“ број 1078). Пол-Луј

У будуке се сви огласи примати у уредништву.