Велика Србија

СТРАНА 2.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРСЈ 201

2 А јРАТНИХ фРОНТОВА

Француеки коминике Париз, 28. окт

На рукунском фронту источ ! но од реке Вузев, Румуни су

На фронту Соме нвје било ва-:°Д««. Немце, заробили око сто-

жних догађаја.

тину војника и гапленвлн Јед.н

Артил,еријскв дуел и мали пе- иитрвљез. шачки сукоби близу Саји-Саји- ] 3 долини Јула одбзјенп су зела и јужно од-Пресоара, у то |сви непријатељски напада. ку којих су Французи очистилн ј У Добрури нашо су труне по-

неколнко—. и заробнли војнике Заробљеници тврде да с.у Немци претрпели огромне губитке код Сајизела. Пемцп су јако бомбардовали сектор Дуомон Во- Француска је артил.ернја одгозаралз. С о л у н с к п ф р о н т. — Није било важних догађаја, рђаво време још траје. Италијански коминика Рим, 28. окт. Рђаво нреме је омело развнјаше Осерапија. У околани кОтс 290 јужно од брда Печинке на Карсу, нашли смо једну батерију од три топа калибра 205 м- м. са муницијом коју је непријател, напусгио. Целокупан број топова које смо запленили у току ових опсрацнја износп 15 од којпх су 13 срсдњег калибра. Непријател,ски аероплани бацила су бомбе у околини Монфалконе. Било је рањеника и један је погинуоРЈ'МуНСКИ К0МХКг«К9 Букурешт, 26. окт. На северном и северозападноц фронту у долини Тротуса непријател, је напао у правцу Мунче лула али је био одбијсн. У долини Асаула наше су трупе обориле један аероплан типа «Хинденбург." Заробљени су пплот и досчатрач. Код Босда Ваме, Браточеа и Пределуса н у долини Прахове воде се борбе. У областп Јрагославеле, одбили смо један депрајатељски напад. Лево сд Олте борба се води јужно од Титолтв Раковица. На јужном фронту непријетељ је отворио јаку артиљериску паљбу дуж Дунава. У Добруци заузели смо, уз

тасле претходна непрВЈатељске јединице и напредсвале на југ. Варош Харсоза је у пдамену; непријател, је запалио. Немци о Фраацузима Лондон, 28. сецтембра Дописник »Дејли Телеграфа* у Паразу пише да је после заузећа Дуомона један немачки заробљени официр пзЈ‘авио команданту једног зуавског пука: <Ваши су војннци најплеменитајп ц иајхрабрији које сам срео у животу. Тешим се што су ме такви ратници победили.* Пред Транслојем Лондон, 28. окт. Енглески лпстови јављају да се британске трупе налазс већ близу гробља Транслоја и на 3 четврти миље зап. од истога села. Италијански успех Рим, 28. октобра. Дописник *Дејш 1 Телеграфа“ у Милану пише д а мталијанска војска држи сада врло важне по. ложаје, пошто су разрушилс ве лике одбранбене аустријске ланије на простору од 12 миља, на најистакнутијпм местима и у дубини од 13—14 миља- Овом ј’е успеху највише допринело бомбардовање станице Набресине која је била потпуно срушена на неколико дана пре нападаи која је толико »мела саобраћај да је неприЈ’ател> био у апсолутној не могућности да шаље појачања возом. Нвмачке лажи Лондон, 28. октобра Не.мачки безжични телеграми протурили су последњих дана један извештај »Берлинер Тагеблата* од свог дописника са Со-

припомоћ ескадрила на Дунаву, , ■ ме, у коме се с наЈвећим циниз »арош Харсову, коју Јв непра-; ; мом тврди, да су Савезници тамо 1 атељ запалио при повлачењу; за-; тг јпретрпели *страшан пораз . палио Је и село Картел. .; .. . ? Међутим последњи коминике Руски коминаке немачког генералштаба са потпиПетроград, 28. окт. сом генерала Лудендорфа јавља: На ганалном фронту јужпо од »Наши одреди, који су се били Дорна-ватре у области Белбова помакли напред у јужном делу бсрбе се настављају. Јужно од села Абленкура билн су прпнусела Хонтло, Аустријанци врше ^ ђени да се повуку и село Пренротивнаааде. соар изгубилп смо".

Пзвештај ‘Берланер Тагеблата» стој’п у очеввдној супротности са званичннм извештаје.ч немачког генералштаба. Потопљвва »Арабија« Лондон, 28. октБритаЕски адмиралитет јавља, да је ирекоокеанска лађа »АрабиЈ'а* торпедована у Средоземном мору 24. окт. по подне без претходног извешћа. На лађи-је било 437 путника, међу овама 169 же на и деце. Једна оближња лађа успела је да спасс свг путнике. Изгледа, да су услед експлозије погинула са.мо два ложача. Исти коминике саопштава, да је дОсаД 2497 путника нашло смрт у ториедовању 11 енглеских прекоокеанских лађа. Нсмци евакуишу Нонетаниу Г Петроград, 28. октобра. Пре.ма издесним вестима, Немцп под пресијом савезничких трупа праморани су да евакуишу Констанцу. У Добруџи наше трупе настављају своје напредовање на југ. НепрпЈ'атељски аероплани нацали су варош Сулвну. Је дан је од њих у борби са румун ским пилотима бпо приморан да се спусти на земљу. Цела Ј’е посада аероплана заробљена.

Операције на Балнану — Ситуација Румуна знатно по бољшана Париз, 28. окт. Ситуација румунске војске побољшала се знатно. Вести са ердељског фронта, као и из Добруџе повољне су и сваким Ј.гном све су бо:ве. О последњи.м успеси.ма румунским, од којих изгледа најважнији успех постпгнут на краЈ’њем румунском левом крилу, у долини Јула, вели »Журнал«: „Ово побољшање накнађује знатно повлачење Русо Румуна у Добруџи, где је всћ саграђеп одличан мостобран на Дунаву и прешло се потои у успешну офанзиву." Пуковник X. X. пише о томе у «Голоа“: »Изван је сумње, да су обилата руска појачања у Добруџа омогућила ру.мунским трупа.ма, да одбране превоје Карпата и да се победоносно одупру напредовању армија надвојводе Карла у правцу Букурешта. Тако с дана на дан постаје инти.чније и ефикасније јединство идеЈ’а и акцијс генсралштаба разних савезничких армија*.

Полиб у »Фигару* коментарише овако ситуациЈ'у: „Бугари, који чине главни део Макензенове војске с правом су зазирали од једне контраофанзиве, која би се полазећи од ушћа Дунава спустила са северног ланца Добруџе на равницу. Ту би најмањи резултат имао велике последице. Централке државе нису се ои интервенције Румуније плашиле само због угрожења линије Берлин—1 Цригрзд преко СофиЈ’е, већ ц због прогшфења њиховог борбеног фрон^а за преко хпљаду километара. Требало је бранити тај фронт: ови војници, покупљени одасвуд од Хинденбурга недостаЈ'у сад иа Дњестру, на Соча, на Мези и на Соми. Спајање Макензена и Фалкен хајна нс са.чо што би непријагељима допело неколико најбогатијих покрајппа румунсквх, већ би нм и фронт био смањен за 600 км. Пресећи пут Хинаенбургу бво је дакле један од наЈ‘већих интереса Споразума. Споразум је то одмах увидео. Русн долззе. У Македонији Зима долаза касно. Спајање талијанских и нашпх трупа у горњсм Епиру није без значаја. Атинска влада попушта; она нас неће узнемиравати- Адмирал Ј’е говорио јасно. Треба енергично хтети п делати, свуда, исто такО.“ Гистав Ерве исше у «Виктоар» о значају талајанске акције за Балкан: „После Руса Они кој’п могу можда најввше помоћв Румуне јесу Талијани. Они су свакако у згоднијем положају од Енглеза, да пошљу јаку помоћ. У бољем су положају од нас у ггогледу иа контпгенте људи. Од свих Савезника ми смо у људству готово највеће жртве ималп. Разлог Ј’е прост: ми смо у сталној’ борби већ 27 месеца, док Енглеска сад тек почање учествовати пуном снагом, а Птали ја Ј‘е ушла у рат 9 месеца после нас и на фронту мањих размера а лакшем за одбрану. Италвја која има знатне резерве у људима, које може ј’ош за дуго црпети.«

Са сннок концерта Инжињер Коловић, у пркос иеуметничком врсмену и у пркос свим препрекама, које пружа ова солукска сурова сваквдашњица блатних, пренатрпаних, и прљавах сокака и кавана, привео’

је у дело потпуним успехом једну сретну замисао. Синоћни концерат био је Ј'една .чала манифестациЈ‘а културне Евроце! Он Ј’е у овој неуметничкој’ пустињи био као оаза у коју се не слутећи взненада дође и у чијој благој питомини, бар за час душа се одмара и ужива. Осветљека дворана окићена Савезничким заставама и лепим глаЕама љупких дама, била Ј’е пуна и отмености и интелигенције. Њен колорит и изглед свеж и необнчан за ове дане. У ложама: ГБегово Краљевско Ввсочанство, Наследник Престола Александар; Мшшстри Унутр. Дела и Војни г. г. Лзуба Јовановвћ и генерал Божа Терзић; Командант Источне војске, генерал Сарај; Есад паша; Г. Бенизелос, председник провизорпе Владе: Начелник штаба Врховне Команде генерал Бојовић; начелници савезничких штабова: Конзули савезничких земаља са особљем конзулата; Кнегиња Наришкин. Пространи партер дупке пун представника војних и цивилиих власти, српских и савезничких официра као и огроман број солунске публикеУ тишини, у којој' се осећала радозналост и жеђ паслућенога уметничкога уживања, појавио се први оп уметника виолиниста Коловић. Сигуран, отмен одсвирао је Мазурку Бјевљавгкога и српске арије. У сву његову композициј’у српских арија, унео је много топлине и много карактеристике из појезије наше народне душе- Није сустао ни у Кубеликовој серенади, ни у Циганскпм аријама, у којима је соказао вештину у неизбројивим прелазима и пицикатнма. Маргаритис на пиану у комадима које је сам сретно комлоиовао, показао се мајстор технике, он влада инструмептом као уаитомљеном жнвотињом, у извођењу јачине токова има много вештинси елеганције. М а з е н с испунио Ј‘е дворану својим јаким широким, дотераним до танчине гласом. Његови гестови у оперскоме певању природни су и умерени. Даје утисак потпуно израђенога уметника. Јовановић задивио је публику својим бистрим тоновима, и иитерпретацијом у шврокоме

Ф Е Љ Т О Н Руока свбчаност у Солуку

Јуче је на дан свога заштитника овд. »Руска болница св Димитрија« на скроман али искрен и ванредно топлн начвн прославила дак свога свеца Под сводовима узорнте ове грађевине ове сттлне руске болнице у Солуну тога дана су певане песме у славу Бога и уздизање усрдне молитве Творцу и св. Димнтрију за пог беду Савезничког оружја и васпостављање малих држава коЈ‘е су нале као жртве тевтонскога и бугарскога беса а нарочато за васпостављање наше драге Отаџбине Србије, верне савезпице моћних бораца за правду и сбободу човечанства: Русл, Француза и Енгбеза. I

Пуковска свештеннк отац Владимар у импровпзованој богомољи у коридору боанице пред операционом салом, одслужио је свето Богослужење уз прппомоћ ктитора потпуковника г. Бурењина. На Ј’ектеније одговарао је хор московскпх певача под регепством г. Строкова регента храма „Христа Спаснтел,а“ у Москви не само окладно и успешно, него и са пуним хришћанским полетом и хришћанскОм топлином и скрушеношћу; певаЈ’ући делове из литургије Борпканскога и Чесно кова. По свршсној литургији отац Вдадимир изговорио је беседу пуну крепког уверења у успешан ссход овог рата на страни

оних к.оји се боре за правду, јед- ј накост и слободу у сЗету, а то ј су наши моћни Савезници; исти-1 чући са особито болним тоном велике жртве које Ј’е наша мала али храбра српска воЈ’ска подне' ла у великом заједничком делу. Али те жртве рекао је он, богатоће се надокнадитн, Ј’ер српски народ штите моћне армије трију великих сила а осим тога и узвишена племенитост стариЈ’ег му брата, рускога народа, који је готов поднети све жртвс не само за васпостављање прегажене и поробљене Србије него и за њено увеличавање и проширење до граница које јој припадају по праву традиција, народности и иеторије. Ма крају одао је, у дому милосрђа хвалу и почаст армији која ћутке али свесрдно и милостиво дела на пољу добра: »армији» мглосрдних сестара, ко-

Ј’е су пошле у војну да браћи својој помогну у данима тешкоћа у ианима болова и рана. Снечаностп је присуствовао руски војни аташе на срнском двору ђенерал г. Артаманов, руски конзул г. Кал са госпођом и ћерком и вкцеконзулом г. Клемен ком, г-ђа Софотеров, г. г. пуковнпци: Сондер.маЈ’ер начелнвк санитетског одељења Врховне Ко.манде, Драгомир Милојевић делегат Врховне Комапде код Штаба И сточне војске Лазар Генчић, и већи број руских официра са пукоиником г. Тарбјевим на челу, и неколико фрапцуских официра као и капетан брода »Одеса* г. Удрајковски његов помоћник г. Вавилов и марински трговачки агент г. Мнхаилов. Све њих је дочекао са славенском гостопримљивошћу симпатични управник болпице г. Софотеров који је уз

припомоћ ппуковника г. Бурењина и вредног и преданог помоћника свога г. д р Трифуна учинио да званице оду после богатог руи закуске тек прсд мрак очарани и задовољнп. За време ручка и после подне свирао Ј’е војни оркестар IV руске бригаде под управом свога диригента г. Фидељмана, првог концертмајстера Великога Теа тра у Москви одабраие пијесе са пуннм успехом. Марочито се истиче увертира за »Мињону« »Славенски марш« и потпури из »Жнвот за цара« од Глиике. Болесници болнице, гости и велика маса света којасе била окупила око зграде тапшали су и поздрављали диригента и свираче. Али нарочато је дирљиво било када је хор певача запевао Химну Српску и »Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни». Тапшању