Велика Србија

БР. 202.

ГОД. I.

СОЛУН, СУБОТА 29. ОКТОБРА 1916.

ЛРЕТДЛАТА ИЗПОСИ : Масечпо 3 •‘р:ач?'д, — омессчво 9 урапака, годагап.в 36 франака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Свтви огласи 0.20 фраи. од петитног реда, већа огласи ап поггдби. Новад св полаже државпгм комесарвма и диплохатским ааступннштви.мп. ЛИСТ ИЗЛАЗП СМЛКП ДАН ПО ИОДНЕ Поштг слато преко Крвљ. ('рп. I' ш.ра.: Копсулата у Соцну. ИУКОПИСП СК НЕ ВГл Г.А-Ј Ст ч! рвдакцијв К.мнмбо у.:ица ј, 33 ■'-. 1 !оп]( 1 Пв Поједпии бројеви сс могу добпти у Со.хуну код агевције „Друштва грчк« штаипев лица Булгароктов бр. 5, близу главве иоште.

БРОЈ 10 саат.

БУГАРСКИ ЦИНЦЗАМ

„Челуа се паметан стиди, тим се луд поносиг«" — вели наш народ. За Бугаре се друкчије не може рећи. Сви њихови миаистри, истакнути политичари, интелектуалци. па чак и македонствујушчи усхићени сууспсхом по њиховим школама у Маћедонији и Морвви. Поневши од министра просвете П. Пешева па до најобичнијег пљачкаша македонског војводе Милана Матова, — свуда ћете наићи на похвале бугарским просветкпм радницима, који су сада тамо, како са.ча веле „привремено“ псстављени. Интересантно је знати, ко су ти просветни раденици, који су сада тамо лшривремено". У јбдном своме ингервју Пешев вели: "Да би се што пре до жељеног успеха дошло у Моравској обласхи, поставили смо за учитеље све опробане просветне раденике, којн су дужи низ година провели у Маћ*донији за времена турског режима, као и један добар део од оних, који су служили под српском управом. Ови нвуморни раденици на бугарској народној ствари, енергично су се одали своме послу и за невероватно кратко време одлични ребултат показали. Ја сам био необично тронут, кад ме јв јед на ученица у Бвлој Паланци, предајући ми букет свежег цвећа, поздравила са неколико чисто бугарских рвчи- Моје је уверење, да ћемо у Моравској области имати успеха за врло кратко време, јер је то чист наш народ“. Чапрашиков бивши бугарски посланик на нашем

Двору, а сада некакав комесар Нишки, рекао је дописнику „Бечке Преее“: «Ми с.мо озбиљну пажњу обратили просветном питању у Моравској области. Ништа нећемо жалити само да жељени успех постигнемо. Тај ће нам посао бити толико лакши, што је народ у овој области чисто бугарска и чбтрдесетогодишњи просветни рад бившег ре жзма није дубок корен у овамошњем народу ухватио, јер са којик год св свљаком сретнем ја разговарам и ми се потп/но разумвмо«. ј Его шта наприч&гпе, па; и живи остадоше ова двај б/гарска државника- На-! род јв бугарскн у Морав-ј ској области, али је ипак потребао довести старе фа бриканте бугарска народнозти из Маћедоније. Озпоравати изјаве овз двојице, што ее тиче народа нашег у тој области — била би бвсмислица равна њиховој. Нека их и даље, нека остану и нека се у тој вади уљушкавају. Синови тога краја дали су и дају им примвре, дскле њихове симпатијв првма њима гајв. Колико, пак, они лично верују у нвклоност тога народа, довољан јв факт што су баш те из Маћтдоније тамо посгавили. Пвшев је могао добити буквт и могла му јв та девојчица рећи неколико бугарских речи, нијв то никакво чудо, јвр јв то стара практака бугарских пропагандиста, којзма јв уввк била девив8: .реци му аго нека му јв драго«. Они пак знају укус

својих госа и првма њему се уарављају. Г^Пешев јв отишао са букетом задовољан као шго су у своје врвмв маоги његови саиле меници тако ла Маћедоније одлазили, па как&в је крај' њиховог просветног делања у МаћедониЈи био, најбољи ја доказ кукњава бугарсккх профзсора н учитвља у, Скопљу и Битољу, који јав-! но тврдв да је народ „за-! ражен Србимоил- и да је; цзлокупан рад бугарски 6д четрдвсет година упропаш ћен. Тако су прошлп ње гови прздходнаци, а како ћв он, то је бар лако погодпти. Д*. Р&ДИЛИ су под з&штигом каме и револвора, потдом&гани турском влашћу, па иаак морали су увидети, да је то било зидањв темсља на иееку, П та, који са евојим бугаризмом нису могли продрети у земљи гдв су све услове имали, јер је у њиховим рукама била црква. школа, власг, кама и вож, којима сујош незвесно многи моћеији други фактори помагали и на руку ишли, а које еу они ввштином умвли обмањивати — тиговоре о бугаривму у Морав ској области. Каква иронија. Акојеиод Бугарв, мно го је- Ђ. ЛОЈШТИЧКе ВЗСТЕ Париз. — Јављају, да је белгијска влада одлучила званичну анексај ] немачке колонзје у ист. Африди заузете потнуно од белгвјсккх трупа. Јјондон. — Посланик Аслеј интерпелисао је владу о томе, да ли ће се питаае о званичном признању Венизелосове владе ускоро решнти.

Сер Аскит је одговорио да | енглеека влада води преговоре ј са савезвичнии владаиа о решељу тога питања. Петроград. — Пошто се у Петрограду пронео глас о одлагању отварања Думе, председникј Думе је изјавио, да је отварање; нове сесије руског парламента- 1 утврђено за 1. новембар. Хзвр. — Белгијска влада нро-. тествовала је код неутралних, зсиаља против сплом наметну-. тих радова белгијском станов-ј наштву, Рим. — >Месаверо“ јавља да Ке г. Титонија заменити као амбасадора у Паризу садашњи аибасадор у Лондопу маркиз Импернали. Овога ке у Лондону заменити марквг Салваго Рађи.

Грчка штампа Ради историје објављујемо следећи списак грчке војске и ратног материјала пз нсточне Маћедоније који су предати Бугарима. I Дра.ма. 1) Цела полумобилисана дивазија драмска, састављена из три пешачка пука, одељења коњице п одвлења инжањерије, укупно 3500 људи. 2) Бојна комора п трупна комора 7-ог пука пољске артиљерије. 3) Половвна овог пука у карамп са целим мобилисанам ма* теријалом и оружјем. Свих 24 топа спасено је захваљујући Енглезима, који су их предала Народној Одбрани4) 1.100 кон.а. 5) Цео ратни материјал драмске дивизије, у коме је само пушака шнлихер било 15 хиљада. 6) Драмски брдски дивизион, пОтпуно мосилисан, са мазгама и целом спремом.

II Серез. 1) Један батаљон 16 пука, под пуковником Чибуки, који се својевољно предао. III. Кавала. 1) Цела седма дивизија са матернјалом и профијантом, укупно 1200 људи, ношто није била цела мобилисана. 2) Седми брдски дивизион, са целом спремом, сем 4 топа која су спаслп Енглези и предали Народној Одбрани. 3) Коњички пук четвртог кавалској корпуса, са 400 коња првог квалитета. 4) Све корпусне коморе, чија је само стока износила 1500 глава. 5) 1б утврђења потпуно наоружана милионама метака, хране ит.д. и 150 топова од 15, од 12, од 87 и 75 као год и турским брзометним топовима Кру* повим. 6) 40 хиљада пушака манлихер нових из слагалишта. 7) 275 официра, међу којима многи впши официри. Поименични списаИових последњих: Пуковници: Хаџопулос, Ђонис, Синаниотис, Каракалос и Калогерас. Потпуковницп; Валетас, Чалакопулосј Дубиотнс, Чибукис, Василас, Алексиу, Скуфос, Граматикопулос и Артис. Мајори: Георгиу, Христу, Флорјас, Панагакис, Захариас, Панагиотопулос , Страволемос, Ронтирис, Гинос, Патриархеас, Каподистриас, Скирос, Кумувдурос, Коруас, Василакопулос, Костакис и Мелетопулос. (Службено саопштење, јер су га донеле све новине. Преведесмо вз »Фоса* од 15. септ.). У будуке ке се сви огласи примати у уредништву.

Ф Е Љ Т О Н

Завој нште

Иво Ћипико

У каменатом, стрмом п°току, из тмине, у којој се не види стаза по којој се гази, јави се ибки војниг : Има лигде"овде завојиште? — А што, зар си рањен? — Нисам... већ у путу нађох рањенсГг Бугарина... Зближисмо се. То се јавља један коморџија Пред њим је коњ а за њ*м стењући, вуче се, згрчени рааени Бугарин. Војник, који са мном заједно пешачи, каза: — Завојиште је блвзу... У путу Бугарин заостаје. Ухватим га за руку, осетих да је хладна; вучем га за собом и тешим* још само иеколико корача-

не може да иде, упорно се скреће к ивици пута, истрже ш се ив руке и простре по земљи. — Натовари га на коња до завојишта — замолпх коиорџију — Не могу. Коњ носи преко сто килограма терета. — Оставите га ту — јави се мој пратиоц — послаћемо по њ некога бодничара. Оно војниково «близу“ у ноћи, невероватно се протегло. У тмини натоварене мазге, пролазе мимо нас. Рањеницв! - чујем нечији глас. Једна од т*х мазага вспред нас што носи у носилима привезаиим уз самар хва рањенвка, узјогу-

нила се, осионо главом маше и пркосно рже. Чујем коморџијски глас. Милоје, за милога Бога шта да радим? — Биј! — Биј, не биј! није вајде.. Шта да радим? Сретам неке војннке; једни не обзирући се некамо журе, други гштају за дивизијски штаб и добивши ма која одговор губе се у ноћ*. Почела је к*ша падати. М°ј пратиоц жури, зовеа га да при чека. Сваки час о нешто се спотакнем, посрћем и падам у неке рупе, јвме као у намештене клопке. Сваки и најплићи поточни газ, чини ми се да је дубок као река... Најпосле из тмине јави се свет лост: ту је завојиште! Пред великим округлим шатором »рева, метеж.. У светлости

од лампи што продире из околних шатора, људи и живине испремешаше се у немпрним дрхтавим одсевима и сенкама. Са јучерањега бојишта непре, кпдно стижу рањеницп. Болничари их скидају са мазага, и у носплимд носе под шатор. Под шатором мали операциони сто осветљава велика ламта. Над сто лом стоје погнута два лекара, болничари в радозналн лако рањени војници. Једноме рањенику рањеноме на неколако места, бол ничар одвија завој. Лакше, лакше!... Што ме ваздан превијате? вајка се рањеник, гласом који олаје и досаду и одвратност према свему што се око њега ради. Већ су ми уштрцавалп лек.... Лакше! Лакше! Његове прне очи живе, као у срне, као и да сада гледају бор

бене страхоте, нигде се дуже ж заустављају, замичу на све стране. — Дајте ми хладне водвце. хладне водвце! — Добићеш чаја! — Хладне водице! — Запеве рањеник. Па одједном уозбиљрвши се преврну: — II комаадг.нт ба*аљона је рањен! Подиже се натегом и завика: — Не дај чуку! Капларе дај бомбе! На бајонет, на бајонет! После поштс га превише, смири се, и пзвали на ј*шн сандук. Дође на ред други рањеник, рањен је на рам*ну, шрапнед му је отцепио лопатицу. Времешан човек, густих бркова миран и прибран. Док му лекар чисти рану намешта и вади поломљене кости, каза: — Баш ме оно парче грдно удари, мало те не падох! Запосленоме лекару одједвом