Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА С Р Б И Ј А

БРСЈ 202 '

Пољаци у Швајцарској -- Против ЕутоИ 01 У 1 ИЈ 8 П0Љ8КВ — 4

Лозана, 29. октобра. Пољска коловија у Ј1озани објавила је следеКи ко‘ минике- који одре!)ује држање свах Пољака у Швај* царској прбма влади псстављеној у Пољској од бечке и берлинске владе: »11роКламација наше аутономије не само да је далеко од тога да нас задовољи, већ она иДе чак против наших иародких тежњи. Аус/ро Немца потврђују и подржавају овом прокла мацијом поцепансст ПољскеТо не решава главно питаље пољског проблема, које се састоји у уједињењу свих пољских територија*. Петроград, 29. октобра. „Агенција Вестник“ јавља: Сви чланови Думв, руски и пољски првмили су са великим негодовањем вест о аутономији Пољске. Шеф пољске групе у Думи, г. Гуруцевић изјавио је, да ту нема говора о некој ед ратнчх

Фравдуски коминике Париз, 29. окт. Северко од Соме Французи су заузели више ровова северонсточно од Ле Бе и у области СајиСајизела одбнјен је један немачки иротивнапад против СајиСајизела. Ималн смо заробљенике. Јужно од Соме јака артиље рвјска борба на сектору Пресоар и Абленкура. На десној обали Мезе обострана артв*ериска борба на целом +ронту. Није било пешачких борби. На осталом фронту дан је црошао на мвру, Руски коминике Петроград, 29. окт. На западном фронту у области Скробова непријатељ је вршио многобројне нападе. II поред напора наших трупа које су одбиле седам напада, морали смо се повући. Код реке Бистрице у области села: Пациков Лисец наше су претходне јединице оперисале са успехом- У области јужно од Дорна Ватре у долини реке Би-

независности, чим се нашре објављује регрутовање Пољака за војску централнах држава. У цетроградским пољскпм хруговима сматра се про кламовање аутономиЈв Пољске од стране Аустрије и Немачке као ново и тешко искушењв пољског народа, пошто се њиме врши цепање Пољске, као и одвајање од Галвције, док је жеља сваког Пољака јединство Пољске. Исти кругозн истачу трагичну судбину будућих пољских војвика, који ће проливати своју крз за Немачку, вековног свог непријатеља а иротив својих интсреса. На јучерашњој седници Словенског Друштва у Петрогр.аду, после говора руских и пољских чланова, скуп је изгласао резолуцију, којом осуђује акт Немачке и Аустрије кзо просто изазивање. ^јРОНТОВА

стрицс близу села: Холо, Путне неиријатељ је приморао наше трупе да евакуишу више висова које су на неколико часова раније заузеле. Борба још траје. На кавкаском фронту у правцу Хамадана, у области села Карацана одбили смо непријател>ске нападе. На фронту у Трансилванији западпо од Бузеа, непрпјатељ, који је предузео офанзиву, потиснуо је румунске трупе четира врсте на југ. У правцу Предеала Румуни су предузели офанзиву против левог крила непријатељског- Борба се наставља. У правцу Кимаелунга близу Немоести одбили смо велријатељске нападе. На дунавском фронту наши елементи кавалерије и иешадије заузели су станицу Дунареа. На томе је сектору нађено више од 200 лешева. Има зи робљеника. Заплењен је један митраљез. Заузели смо варош Гиршова, село Услу а висове који се налазе на три врсте јужно од Делгеру и пет врсти југозапа дно од Касимције.

Румунски успех Атина, 29. октобра. Један телеграм из Букурешта јавља, да Немци спремају нов план опшУег напада протвв Румуна. Румуни пак наг:редују и заузели су Харсову на Дунаву. Борбе на Соми Париз, 29. октОбра Рђаво време влада и даље на фронту Соме. Један непрајатељскн покушај да уападну у иаше ровове зап. од Бомона н сев. зап' од Тпетвала одбијен је г.отпуно. Јужно од Соме непрпјателска аргиљерија бомбардовала је нове положаје у ово.м пределу од кас. Међутим, Немци нису извршили ниједан пешадијски напад. Евакуација Ракољана Рим, 29. октобра. ,Месађеро> доноси, да су аустријске трупе евакупсале варош Ракољано и цео предео сев. пст. од Випана (Ракољано се налази на 4 и по миље од Горице. Офанзива на Карпатима Петроград, 29. октобра. Руске трупе предузеле су опет снажну офанзиву у Карпатима. Оне су успешно напале ист. од Кпрли-Бабе, заузеле систем непријатељских ровова и задобиле многе заробљенике. Аустријске трупе, бојећи се да буду опкољеие услед овог напредовања биле су принуђене да евакуашу све своје положаје на планини Подул. Руси, близу превоја Толгиеса, пошто су пзвршили јак притасак на аустро немачки фронт и напали снажно, пранудили су непријатељске трупе да се бију у иовлачењу ва ввше километара, у овом планинском пределу. У току ове победоносне акције Руси су задобили 1000 заробљеника и велики број митрал,еза.

Русија ж Јапан Посета принца Каканау Руоији. Руски листова објавили су текст .здраввца измењанвх изме ђу Цара в јапанског првнца Канкна, приликом бављења овога последњсг у Русији. На доручку прпређеном у ц&рокоме штабу, Цар је изговорио на француском језику ову здраввцу: >Ја сматрам долазак Вашег Царског Височанства у Руоију, као нов доказ желе Њ. В. Цара

Јапана да везе пријатељства, које спајају наше две царевеве постану још интимније. Ове везе освештане су другарством у °РУ Ж ЈУ У нашој бсрби протаву заједначког непријатеља и мени је прајатно да признам храброст јапанске војске и валаност јапанске фдоте. Прианајем исто тако и услуге учињеае Руеији од јапапске владе у пвтању наоружања моје војске. Ваше Царско Височанство, у току свога бављеља у Руеији моћи ће се лвчно увернти у живе симнатсје, које вдадају у мојој паревиил за Јаван и ја вао молам да доставите олјек свог срднчног првјатељства Вашем Суверсну. Ја дижем чашу у здравље Њ. В. Цара Јапана, Њ. В. Царице и у славу војске и марине јапанске, кко и напредак Јанана«. Принц Канин одговорио је Цару такође на француском језпку. „Сире, ја сам дубоко потресен тако љубазннм речи.ма Вашег Цар скОг Величанства. Захвалан сам на похвали одатој јапанској вој сци. Не сумњам, Сире, да ће тако пријатељске речи Вашег Величанства имати радосног одјека у целој нашој војспи. Доиста сам потресен величанственим дочеком које ми је Ваше Величанство изволело указати. . Ја ћу доставити тачно Њ. В- Цару моме, суверену, као и народу јапанском све знаке нскрених симпатмја, којима сам обасипан од власти п народа руског у току свога пута в ја сам убеђен, иа ће одјек моје мисије у Русији произвести у Јапану најдубљу импресију. Као што је Ваше Величанство изволело наооменути, ија констатује.м с највећим задовољством да су нашп односи узајамног поверења и искреног пријатељсгва још више зближенн и освештани другарством у оружју. Овом прили ко.м молим Ваше Величанство да ми допусти да одам искрену хвалу храброј руској војсци, која се више од две године бори са несаломљивом енергијом и храброшћу, крунисанОмнедавно тако сјајним усаесима и са неизмерном радошћу изразим овде своје дубоко убеђење у крајњу и дефинитивну победу. Сире, допуститећга да подигнем чашу у част Вашег Царског Величанства, Њеног Царског Величанства и целог царског дома са најискренијом жељом за величину и напредак племенитог руског народа.*

Избори у Америци Коначви резудтат још непозаат. Париз, 29. октобра Изборна ситузција у Америци још увек је колебљива. Листови су прекјуче п јуче нетачно јавили да је Хјус нзабран. Јуче изјутра све депеше пз Америке јав. љале су за иобеду Хјусову. У току пре подне многе депеше објав.љивале су избор Вилсонов. Никад изборна борба није била тако Огорчена као овога пута. Ситуација постаје слична оној из 1876. г., када је републикан-. ски кандидат Хејс изабран само са једним гласом већине. Лондон, 29. окт. Према једном телеграму из Њујорка демократски савет Сједзњепих Држава телеграфисао је секцији демократа: Вилсон је изабран за председника Пазите на изборне кутије, јер су противници готови на све. Њујорк, 29. окт. Резултати избора досад познати су следећи: Вилсон 240 гласова, Хјус 239. Обе стране сматрају се на даље као победиоци. Вашингтон, 29. октДржава Монтана изабрала је једну жену као свога представника на конгресу. То је г ђа Банкивс, која је однела победу над републиканско демократским кандидатом. Ово је прва жена, која ће седети у америчком парла менту. (Радио).

Извештај из Орбије Савка Терзић вз Београда Далматинска бр. 14. моли за извештај о мужу Ђури Терзићу, војнику. Милица В. Обрадовић, из Београда, Ресавска бр. 8. извештава браћу: Јована Ј. Живковића, трг. из Смедерева и Божвдара трг. из Београда, да је са децом здравв у Београду и да је Риста и Жмка у МаџарскОј. Моли за извештај о Јовану и Божи. Дана Стојковићка из Крагујевца извештава Цветка Стојковића управника да су свн здраво и моли да он и ЈБуба пошаљу новац. Извести за Милорада и Добривоја. Милија Р. Милишић, из Београда, Панчићева 9, моли за извештај о Ненаду К. Атанасковићу. Драга Атанасковић из Ужица

приђе неки рањеник. ИспОд белога завоја на главн његове немирне очи радознало гледају на нас. Потапша лекара по рамену и замоли га меким гласом. Превите и мене, превите и мене! Лекар се насмија и каза: — То је интересантан болесник. Изрржао је једну тешку операцију на лубањи. Из ране извадио сам му парче штофа од оковратника шињела, упрскана мозгом и остаде жив. — Превите и мене! — Хоћу! — одговори лекар Али пре да кажеш како сезовеш? Рањеник премишља: — Знаш... Не могу да се сетим... Сутра ћу да ти кажсм— Кажи господину! — Оца му... Не могу да се сетим... Сутра! Седе на сто. — Да видиш боље ми је... Ногама могу да радим шта хоћу. И

могу да зинем... Погледај! И отвори уста што је год боље могао. Говорио је убрзано, благо, са радошћу детета, које почиње да разуме шта се око њега збива. ! Лекар му одвије завој. Тешки ударац размрскао му је комад 1 лубане и раздвојио уво. — Бога ти, је лп да мп је боље? ^Па, не сачекавши одговора, настави: — Да, боље ми је! ( Болннчари унесошд на носвли! • ма двојицу тешко рањених. Пошто једнога од тих двојице јсвукоше лекар опази: — Ране на трбуху најопасније су. Па разгледавши боље настави: Овај је пре неколико дана био лако рањен у бедро, па је прездравиој Млад, развијен, лсжао је рањеник испружен. Лева јака, жилава рука виси низа сто, и на махове грчи. Док су 1 а

болнпчари преврћали, нитп, што говори, нити стење, само по каткад уздахнуо би тешко из дубине широких груди. Његово тело, које на себи није имало ни шта сувишно, бог зиа колико пута знојем испрано, на светлости лампе белило се и г.реливало као мермер лице са поцрнелим капцн ма, кза којих су се гаспле очи, беше превучено сенком самопрегорнога бола. Други рањеник покривен својим шињелом, који је чекао на ред у носилима, овијене главе смртно је рањен. Он ће морати да издржи тешку операцију на лубањи. Оба лекара хитно сиремише се на посао. Обријаше му главу. Лекар нађе три ране. Лежи на столу склопљених очију. По каткад. као иза ружнога сна, нзговори по коју кејасну реч. Већ је

дубока ноћ. Повукох се у један крај шатора, између сандука и ствари на којима се одмарају болнпчари и рањеници. Трудим се да заспим, али пикако не могу ока ди склопим. Пред очама ми је онај рањеник што га сада оперишу мислвш: Сада су му маску навукли на лице. Под њом у несвесноме стању тешко диже... Ветар са кишом јаче дуну и тресну с једним крилом шатора. Поједине капље кише јасно и оделито падају па шаторско платно. Скупнх се под шињел. Ослушкујем шуштање с поља, и помислим са туго.м у душе: ■наступила је јесен, шкрта, цемрлосрдна туђа јссен! II дође ми прсд очи наша српска. благословена јесен пуних хамбара, претилих посека, вруће шљивоваце п топлих огљишта. О, пријатељ-

ска, раз 1 оворљива ватро пламених језвка и всселих варница, наложена благом, добром мајчином и сестрино.м руком, симболе мира, непресушне љубави и домаће среће! Чује.м јасан удар чекића. Претрнух! То длетом лекар сече рањеникозу кост на лубањн. 1ешко да остане жив! чујем нечији глас до мене. — Ж ао ми га је, комшије смо .» Веше добар и тежак домаћин! Ветар се тако оснлио да његови ударн допиру чак до велике лампе, и бацају н,ен пламен у страну. Над шаторо.м осетих тога часа његове оштре фшјуке као гиганске очајнс јауке што продиру далеко у дубоке висине... — Ја сретно прођох — чујем онај исти глас до мене — комац гранате удари ме у шлем... Па