Велика Србија

ГОД. I.

БР. 2®4.

СОЛУН, ПОНЕДЕЉАК 31 ОКТОБРА 1916.

ЕРЕТПЛАТА ЕЗПОСИ : Мвсечго 3 фран?"*, ' омесечпо 9 ^рапака, го*иат,в 36 франака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Ситви огласи 0.20 фран. од петитвог реда, већи огласи по погодби. Иовац се полвже држааштж комеарима п диплодатскаи ваступништгИ': ЛИСТ ИЗ.ТАЗИ СВАКИ ДАН 110 ЦоДНЕ Ношту слатп преко Крал,. Грп. Г- пврал Ковсулат* у Солтну. РУКОПИСИ СК НЕ ВР.М.А.Г' Стан рвдакције Коломоо у.птца 'р 33 Уа1оп5цпв Поједпни бројеви се могу добпти у Голуну код агевцнје „Друпггва грчкв штампеп у.:ица Вулгароктов бр 5, близу главве пвшге.

БРОЈ

10 сант.

Даректор А.

ЈОВАНОЈЈИЋ

БРОЈ 10 сант.

Говор Бетмаза Холвега — Немачки канцелар о узроцима рата —са-г*-т—

У јучерашњем броју еаО11ШТ0Л а смо у изводу пзследњи гоаор немачког каацелара, Батмана Холввга, одржаа првд великом коми*ијом рајхетага. Кад су Пре десетак дана закључвне седницв рајхстага. не мачка шт&маа јв најжављо протвсгоаала, што је том приликом иаосгао уобичајени говор канпеларов. Из тог момеата иавођван су закључци врло песимиетични по општу сигуацајунвмачкв царевине. Веровало се, и то са пуним аравом, да је Бетман Х(*лзег намврно избегдо да се дотиче врло туглљивих догађаја на ратним фронтовима, међу којима је најшкакљивији био велика пораз на Вердену. Канцеларово ћу*ање извввало је страховиту ларму и појачало још више жучау полвмаку, која се од подужвг времеаа води против његове фаталне политикеБвтман Холвзг се нашао у врло мучаој ситуацији. Он кијб могао даЉз ћутати и проговорио је. Али, његов говор није св односио, као што се очекивало, на ратзу ситуацију. Немач ки народ, који је жељно очекивго из уста канцеларових утешзе речи о воЈник операцијама, првтрпео је разочврење. Канцелар се у свомв говору није дотакао војнв ситуацаје ни једном једином речју, он је то намерно избегао- У огталом, то је сасвим разумљиво. Губзтак Дуомона и Воа нијв се могао оспоравати, серија неусиеха у Пикардији још мањв, а цела Не мачка зна врло добро, да су офвнзивв ФалкенхаЈЕа и Макензена на румунскои фрокту оегале бев резултата. Канцел&р је био Цринуђвн да говори у једном моменту, кад је ситуација нсмачких труаа веома неповолва и кадл су перспективс по Немачку и еувише песимистичке. Зато сс Бетман Холвег опрезио трудио, да се не дотакнв вој них операција иговориоје о сасвим другим, потпуно неацтувлним питањима. Пре кратког времена држао је свр Едвард Греј јв дан сјајан говор, у коме је са непобитним докавима свахно кривицу 8а европ ски ра* на Немачку. Ва глескн министар ту наје

изнео ни доказивао у осталом нншта возо. Цво свет на чистј је већ од&вио с тиме, да је Нем&чка глазни а једиаа вансвник овог страшног крвопролића. Али сер Греј, говорећи уопште о сигуацаји сматрао јв за потребно, д& још једном истакне факат, н& кога пада одговорносг за европски рат. И Багман Холвег, који је, како изгледа, дуго тражио тему за свој припудни гавор ухввтио се за изјаве Грејеве н стао је — ко ба то могао и очекивати доказивати, како јв Еаглеска одговорна з» европски рат. Можда би најбоље било прећи бев коментара преко усиЉених и апсурдних навода Бетмана Холвега. Али цинизам немачког канцелара изазива нас, д& ипак проговорамо коју реч о њвговим изјавама, и ако смо узеревп, да њама нико у нвутралним вемљама није поклонио ни нвјмање аерс, ни пажњв. У саоме говору канцелар вели, како сер Греј прелази преко главних фак&та и служи се само подацима подређзне важеости. То он тврди аа енглес ког министра, који у целом свом говору није изрекао ништа, што не би било потврђено сасвим сигурним аргументима. Сам пак Холвег није ни за јвдан свој навод навео ни једаи аргуменат. Он се усуђује д& тврди, како је Немзчка све чинила да се избегне еЕропски рат. Ради тога берлинска влада п саветовала је мађарској, да пристане на арбитражу примљену од Аустрије”. Међутим цео свет заа, да је аустријски ултиматум, упућен Србији, који је у осгалом био само изговор за распаљивање европског рата, био редигован у Берлину и како се општб веруј-, готово наметнут аустро угарском кабинету. И ма да је Србија била примила скоро сзе захтеве владе Аустро-Угарск?, ова јој је ипак, несумњиво по налогу из Берлина објавила рат. Бетман Холвег тврди потом, како је кајзер покушавао све да одврати Русију од рага, али како је ова била од Еаглеске на гнана на рат. То је највећи апсурд, ко и се до сад могао чути! Познато је» да је руској мобилшзацији био цилЈ

да одврати хАустро-Угарску од објаве рата Срблји. Немачка нак, решена да изазове европски раг, поставила је ултиматум Русвји, трвтирајући је као сво.ју провнвцију и потом не сачбкавши одговзр објзввла рат. кад ова још није била ни извела стзарно мобилизацију своје војске. О Француској вели Бетман, да је она ушла у рат добивши гаравтију од Езглеске, д& ће к ова интервенисати. Овај навод оборен је фактом, да је Немачка сама објавила рат Француској. У времену ових објава рата у Немачкој св чврсто веровало, да ће Езглеска остатк неутрална. У томе смислу писала је сва немачка штампа и енглеска објава ратд дошла је као гром из ведра неба. Из ово га се јасно види, колико је одговорна Енглеска за европски рат. Мбђутим, питање о одговорности Немачке за распаљивање европског рата коначно је расарављено. Утврђено је непобитним документима да је Немачка од нре 40 година припремала европски рат. Оза је хтела да по сваку цену оствари свој пангерманистички иде ал, оличен у превласти над светом. Ради тога је у Немачкој створен најсавршензји милитаризам, од кад постоји човечанство. Све је овоме стављено у службу. Ратна техаика достигла је врхунац свога раззића. И кора се доиста признати, да је Н^мачка својом војном снагом изненадила цео свет. Да су Еаглеска, Француска, и Русија, као што то тврди Бетман Холвег, имали агресивне намере према Немачкој, оне би у европски рат ушле са спремношћу, «ојоа данас располажу и чак са много већом. Међутим, Ен глеску јз ратзатекДо са неколако стотина хиљада војника и без војне обавезе, РусиЈа еије имала довољчо ратзог материјала, а Француска је тек била у току сзојих припрема пред акут ном германском оаасношћу. Најзад, да је Немачка .је дини виновник европског ра та служи као доказ велика полемика, која се води у само.ј Немачкој против Бетмана Холвега. Велики део немачке штамзе напада најоштрије канцелара бацајући на њега сву кривицу за недаће немачког народа и називајући га изазивачем европског рата. Томе гледишту придружује се и цео

нсмачки народ. Вођ немачких социјалистг и послгник Либкнехг труне у тамници, што је канцелара и кајзера чинио одгозорним за европска рат, а најзећи немачки публициста Харден писао је у „Цукунфту* 4 од речи до ргчи: «Није ни за кога тајна, да су овај страховити рат изазвали немачки пангерманисти и да на њих пада сва одговорност за њега- и Кад се сва она факга и' мају на уму. вида се јасно са колико је цинизма и бесстидкости покушао немачки канцелар да одбаци од себе одговорност за рат- Сасвим је природно, да он то чнни еада, када ситуација Немачке постаје све тежа и када је коначна катастрофа већ на помолу. А да Немачка има сигурних изгледа на победу, канцелар би се по своме обачају разметао, како је европски рат његово дело Пустимо Бетмана Холвега нека говори. Сумњаво је, да ће се и у самој Некачкој наћи људи, који ће његозим изјавама поклонити вере.

ПоЛЕТЈГСКе ВЗОТЕ Ццрих. — После канцелароЕог говора ангажована је жива диску саја у Рајхстагу. Један је посланак изјавио да канцелар понавља да није хтео никада анектирати Белгију Немачкој. Потребно је међутии, пазИти да Белгија не послужи као земља преко које може да се нападне Немачка. Белгија мора бпти потчиаена Немачкој полвтички, економски и војнички. Један други посланик из либерално-националне странке го вореКи о истОм питању говори: »не може се ни ломишљатв да се усвоји »ЗШиз цио еп!е Бе11ит.° Требају нам стварне гаравцнје и ми ћемо их имати.« Атина. — Влада ће објавити званичан коминике о дипломатској ситуацаји. Лондон. — Лансинг, секретар за спољне послове у Америци, изјавио је да су се Немци одлулучили да не поштују у будуће међународно право.

Грчка штаипа „Македонија". Према званичним извештајима дебата о Грчкој у енглеском Доњем Дому текла је овако. Прву је интерпелацију поднео посланик Макнеил, којом је тражио да сазва „дали је грчко мини*

старство спољних послова објавило да је Кнглеска одбила да призна Вен и зелоса, н дзли је таква нзјава прослављена од стране германофилских кругова у .Лтини, док је међутим обесхрибрила грчки народни покрет. Лорд Сесил је тражио да одговори на сутрашњј седници. Али тада се иза председничког стола усправи бивши министар сер Едуард Карсон, и жаво и одлучно захте да се скупштинИ даде прилика да опширно претресе питање о догађајима у Грчкој и на Балкану уошлте. (Одобравања). Лорд Сесвл одговора ца ће се о томе споразуметп с првим министром. На вечерњој седници посланик МакениД понови интерпелапију, нагласивши незадовољство и узнемиреност које је у Енглеској изазвала вест о неодређености положаја Споразума према г. Венизелосу. Посланик Линц потпомогао је интерпелацију, и изразио се врло оштро с краљу Константину кога је окарактерисао као «агента германизма на Балкану, чпјп престо бранп и штати енглеско министарство спољних послова.“ Подминистар спољних послова протестовао је оштро, препоручивши да се вести вз Атине прнмају с резервом. Протестовао је такође против тврдње посланика Линца да је могућно да енглеско министарство спољних по" слова подржава краља Константина. Потом је Лорд Сесил изговорио ону похвалу о г. Венизелосу, која је саопштена. Иза ових взјава консервативни посланик г. Грпфетпс казао је од прилике ово: »Мора се признати да је сасвим изузетно стање које је створено у Грчкој, у којој Савезтгаци изгледа да признају Константина као краља да јуре а г. Венизелоса као управљача де факто, што обележава једно сасвим недоследно схватање ових Сила. Другим речнма, Енглеска призваје владу краља Константина, али у исто доба признаје и власт г. Веннзелоса, кога у Атини сма> трају за издајника краљева. А најгоре од свега је то што лорд Сесил, пошто је разговарао и измењао мисли с председником владе г. Аскуитом и манпстром гордом Грејем, није успео да разуме на сам ннти да вас обавести о томе да ли је Венизелос взвештен званично да су Силе признале де факто његову владу. И задовољио се тиме што га је оптеретио похвалама. Али г. Венизелос данас нема потребу од похвала речима: њему треба званично прианање. А