Велика Србија

СТРАНА 2.

3 Е Л И К А С Р Б И Ј А

БРСЈ 204

чудновато је што му дајемо похвале: дајело му и паре наше, алн му не дајемо и наше званично признање. Венизелос је жртвовао свој глас, жртвовао је своју политичку карпјеру, изложио је опасностк и сам свој живот, само ц једино зато да докаже своју искреносг према Савезницима (одобраваља), док насупрот наши јадни пријате.ви који управљају владом у Атици исцрпеше досад све мотуће напоре да би појачали каше непријатеље. Потребно је да се нагласи с овога места да је јавно мишљење у Енглеској узнемирено фактом што се британска влада шгје понашала као што је требало према г. Венизелосу (одобравап.а) Јавно мишл.ење у Енглеској на-

лази да су Савезници из Споразума дужни да Веназел°су дају потпуно и коначио признање. Нешто мање од овога, било би нас недостојно. II не би потпуно прггзнање дато влади Венизелосовој било само акт основне благодарности; бело би и акт полвтички (одобравања).* После г. Грифитса говорио је у истом духу посланпк Далзијел који је завршио : >Ма какво дру го понатање с наше стране доказивало би да смо ггедоетојни да имамо прнјатеље у Грчко.ј, а то би била вечита срамота за Енглеску.* (Одобравања). Код ове тачге дебата би пре кпнута уз живо одобравање Скуп штине. Влада гшје тражила ио' ново реч. (*Македонија», број 1755 ). ПодЛуј

На румунском фронтуЈу Трансилванијв непријатељ је вршио безуспешне нападе у долини ре ке Ллгиса. На дунавском фронту наше се напредовање наставља ка Југу. Енглески коминике Дондон, 31. октобра. На фронту јужно од Ипра претпрошде ноћи унотребсли емо гаеове иротив немачке ровове, који су имвли добре резултате. На осталом фронту обична ккнонала. Италијански коминике Рим, 31. окт. На Карсу, између брда Јанту и Кастења Впца, наше су трупе напредовале, код . : . заплениле су 151 митраљез и велику количину муниције. Офангива на Соми Париз, 31. окт. У току четири последша ме сеца Англо Французи су на Соми задобили 75.000 заробљенпка и 293 топова, од којих с/ 127 тешки. Са румунеког фронта Лондон, 31. октобра Обострана ситуација руско румунских п аустро-немачкпх тру па на фронту Трансплванских Алпи допушта тсрђеае са сигурношћу, да непријатељ пре зиме не може постићп никакав одлучан резултат, а зима ће успорпти сваку офанзиву Покушаји војске Макензенове на Дунавском фронту, сзопшгени у бугарском коминикеу, чак и да су истинитн, немају никакве везе са преласком реке. Вугаро Немци хтели су да заузму на супротној обали Дунава више потпорних тачака, иа би ирипремили лакше искрцавање. Руско-румунска офанзива на фроту Добруце, која почиње већ да даје повољне резултате, држи у стези сад Макензенову војску. (Радио). бомбардовање Констанце Одеса, 31. октобра. Руска флота бомбардовала је Констанцу- Порушен је велики број војних зграда и депоа. Лондон, 31. октсбра. Руска флота бомбардовала је Констанцу и Магалију. Констанца је бомбардована два пута. Ексшгодирали су резервоари петро леума и нафте Пристагшште је јако оштећено.

2А РАТНЧХ ^ОНУОВА Са нашег фронта > велике губитке у току ове борбе. Солун, 31. окт. ; ‘Лранцуске су трупе заробпре до Енглескп авијатичарн бомбар-: сада војника и 7 офццира, и довали су непријатељски

аеро-1 заплениле 8 митраљеза. На остатт !лом фронту обична канонада. дром код Драме и кантомане код> 3 н

Порне близу Сереза. Бугари су извршили пет противнаоада на ново задобивене положаје у току 29. октобра- Сви су капада одбијени. Српсге трупе, потиомогнуте француском артиљерпјом и француским елементима напредују на завијутку Црне Реке. Прекјуче су заробиле 1000 војнпка, а ју че заплешгле 16 топова и ззробиле доста војника. Француски КОМИНИК8 Париз, 31. окт. Јужно од Соме, после јаког бомбардовања, Немци су извршила један напад на француске ровове југоисточно од Берни-а, али је бно убрзо одбијен. Некилико иемачка одреда који су успели да иродру у наше истакнуте ровове, били су одбијенн одма нашим контра нападом. Французи држе све своје новозаузете положаје. Артиљериска борба на секторима Обленкури Доминјекур Франнузи су извршили један напад на немачке ровове према Арманкуру, који је успео. Јака канонада у области шуме Фумен. Доцније. — Северно од Соме Французи су освојили са свим село Сајизел. Судећи по лешевима које је непријатељ оставио на терену, Немци су претрпели

Солунски фронт. — На завијутку Црне Реке српске трупе, потискујући бугарске контигенте, настављају победоносно своје напредовање. Део масив Чуке је у српским Јгукама као и село Полог које су српске трупе заузеле на јуриш. Сви протипнапади непријатељски пропали су. Бугари су имали велике губитке. Западно српске су трупе напредовале северно од Велесела. На осталом фронту обична канонада. Руски коминике Петроград, 31. окт. На западном фронту у области Лапице— Долмаја— Свистелника непријатељ је после бомбардова ња предузео офанзиву са јаким снагама на наше ровове. Целога дана водила се борба. Непри јатељ је успео да заузме поново наше ровове који су полупору шени. На осталом фронту пушкарање и сукоби предходних јединица. На фронту код Дорна Ватре, у области села Холо—Толдиш, непријатељ врши безуспешне нападе. Јужно од Алмаш Тнр-Мецо [заузели смо два доманпрајућа виса, заробпли 204 војника, 4 официра и запленили 1 митраљез. На кавкаском фропту ситуације је непромењена.

Губици бугарско немачког гарггизона врло су велггки. Пожар је се из пристаншпта пренео на суседне квартове и трајао је два дана. РЗ т еке ратне лађе ућуткале су одмах обалскз бктерије Констаице, Непрпјатељска аеронлаен ггокушали су да бомбардују руске лађе, нли су одбијени. Са једае лађе оборен је једаи немачки аероплан на утћу Дунава. Еомбардовање сумарецских станица Париз, 31. окт. Јављају, да су савезничке ваздушне ескадриле бомОардовале присганишта и заклоне за сумарене код Остенде и Зебриџа. Бачепо је врло много бомби. (Радио) Руски успех Лондон, 31. октобра Јављају из Букурешта, да су руски одреди пешадије и кон.ице заузели станицу Дуналав зап. од Черпе воде. Воде се борбе око заузећа моста Черме воде. * Румунека смтуацнја. Лондон, 31. окт »Дејла Тедеграф« саоггштава, да се жестока бетка води дуж Трансидзансках Алпа у еблести беа путова гг иролааа. Ворбе се воде на свакој иланиза а у сва кој долинп. Успешан отпор на овом фронту и заугеће Хироопе у Добруџи покахује, да је Румунија срећно нрошла критичну перводу и да се операиије окрећу у корист Румуна. Торпедована лађа Лондон, 31. окт. Проноси се г.час, да је пароброд»Коломбиан« торпедован.

— Допис из Букурешта. Са.мо кад се човек налази у неутралној држави може посматрати ону огромну н веома важну пропангадистичку организацпју, к®ј'у су распрострањилп наши непријатељи. Телеграфске агенције, нов аие, часописи, илустрације, стотипе брошура и књига, које се шаљу п растурају бесплатно, слике, кннематографи и др. све то служн јед! ој цел.и'. стварању Ј‘авног мњења наклоњеног аустронемачким интересима. Описати овај рад ма и у наЈ - краћим потезима немогуће Ј'е у обиму једног новинарског чланка.

У Швајцарској је ова пропаганда савила себи многа гнезда, која помоћу агената, брошура, митинга, конференција теже да посеЈ - у неповере1Бе међу савезницима. НемаЈ‘ући начина да провере изнете ствари у овим тепдециозним брошурама и листовима по некад њихова жртва постају и врло угледни листовп и људи, кој'н у земљама наших савезника заузимају врло угледна честа. Да наведемо само један случаЈ'. Кад су Руси окупирали Галицају листови «Л’ Украјина« и „Ревуе Украиниене“ писале су о руским властнма ужасне ствари. «Малоруско наречје забрањецо је, ру,ска полицпја спаљује налоруске књиге становништво се силом преводи у православље музеји су разграбљепи и препесени у Русију. Хиљаде првака одведени су у Сиоир». Све су ово само бајке за онога који ствари познаје. Али је цела истина да су се Аустријанци крваво разрачунали са руским становништвом пред своје бекство нз Галвције. По достави уредника исте «Л‘ Украине«, «Двла» и др. ухапшено је у концентрационе логоре преко 100.000 руског становпиштва са доста интелигенпије, иреко 150ц села остала су без свештеника, да су Немцн, којг су добровољно прешлн у православље махом страдали мученичком смрћу кад ®У се ггосле Аустријапци вратили. II ако Ј’е ово цела Естина, на жалост она је мање позкага, док клезете доспеваЈ‘у а до тако угледнах дистова као што је «>Курнал де>Кенева», а одитле у књи ге наших великих Савезника. Познати француски психолог Густав ле Бон издао је ту скоро књигу под васловом „КепвеђЈпегпепбз киг 1а §иегге еигорееппе*. Читаве трв страгшце ове књиге, 255 — 258, писац посвећује рус ким психолошквм погрешкама. На основу чланака „Журнал де Женеве“ огг прича о терору руских власти над становннштвом у Галицији, о ког-;сфикациЈ'и цркава, музеја, забрањивању малоруског дијалекта, о насилном превођењу у православље, па завршује: Да то не може бити неистина, кад о томе пише један русофилски орган, и... да су се Галичанн морали радовати кад је руска војска одступила... Појмљиво Је за што један француски научннк овако ппше — за то што је обманут и не познаје право стање ствари. А да је г.

/

/

Ф ЕЉТ О Н ^ Поп Тодор Деретић

Прскуче је умро и јуче пре по дне сарањеп стари, опробани борац за крст часна и слободу злат ну херцеговачки усташ поп Тодор Деретић. Као и увек тако и у време вој' воде БукаловиЈш Херцеговика Ј’е била гнездо соколова жудних славе и слободе златне. На пуцањ цевесињске пушке и Деретић је полетео у славно друштво, које ј‘е заложило свој живот да извојује слободу своме народу. У батаљону војводе Трифка Вукаловића највиђешгји и најуввђавнији био је усташ пои Тодор, без чијег савета и договора војвода није предузимао никакав корак.

Неуспгх буне од седамдесет пете ннје сломио наду Деретићеву, јер он је и после окупациЈ'е Босне и Херцеговнпе од стране Аустро Угарске у години 81. опет покушао да двгне устаиак у своме крају, и кад Ј'е његово друштво враћено из Црне Горе, где се било привремено склонило, поново у Херцеговину покојннк ј'е имао толико части и поноса да није пристао на живот ван слободне српске земље. Остао је стално у Накшићу, уважен и поштован колико је тога у ЦрноЈ' Гори могао имати најбол.и Хсрцеговац. Балкански догађаЈ'и подмладили су старога ратника. Као одушев-

љен Србвн, коме Ј'е уједињеп,с и ослобођење целог племсна била најузвишенија идеЈ'а, — као борац са пушком провео Ј - е сва три балканска рата, такмичећи се са својим тићима Деретићима, својом четворицом сипова, од којих су двојица били у црногорскоЈ’ војсци а друга двојпца Никола и Мијаило у војсци славом увенчаног Петра Мркоњића, чиј'и је патриотизам и пожртвовање сагоревао јуначке груди херцеговачких усташа исто онако, као И 1 ТО данас загрева срца и душе осветпика, незапамћених мученика и хероја у њиховој вигешкој борби за ослобођење своје отаџ бине.

свој’им старим годинама претпо- ] ставио изгнанички живот пуп свију мука и невоља какве може дати само туђинштина. Поп Тодор се одважио да прнвремено напусти српску земљу, верујућн као и његови дични синови, да ће морати доћи дан када ће громко иодвикнути душманину — зулумћару: »с огњишта мила бјежи ми куго«... Али трошно тело издадс ову племениту, увек младу и јуначку душу. Оно ниЈ'е могло да издржи величину духа и оне напоре, ко јима се пзложише последњих недеља четници војводе Вука, старога од горе хајдука.

свога времепа, људи, који су и самн својим делима и животом записалп зпатне странице паше повеснице, из које ће нараштаји вековима палазити класичне примере истцнског витештва, племенитости, самопрегорења и осталих врлина, без којих аароди ие живе, него животаре. Слава нека је и вечна хвала овом великом Србину, што је оживио у нашој успомени стару слику Аџи-Ђере и Хаџи Рувима. Слава му и вечпи помен у гвеговом роду ц племену! П 0 Ш Т А За Србију — Душан М, Попонић, наст. гвинагнје изветтана свога оца Манасију Поповића свештеника КорбеЕац — Врање, да је здрав

| Неколико дана одмора и са Пошто су грубој и подлој сили свим првродна смрт отрже из ре* подлегле обе српске краљевзне дова ратпачких овог њиховог веза јунака Деретића није било терана. Нестаде ј’ош Ј'едиога из живота где несрбин суди, где не- онога врло малог броја људи чојен о чојству говори. Он Ј‘е у јунака, живе исторнје догађаја