Велика Србија

6РОЈ 214

ВКЛИКА СРБИЈА

СТРАНА 3.

Јована Нвколића инж. тражи жена Милица Његушева 27 са децом, иајком и Даном је здрава Макса је здрав и често се јавл>а. Јоцу Николића инж. Крф, моли Јелвсаветв Перић, да јави Мити, да је доставила овд. власт све што је он за мене пптао. Сви’су здравз. Новац кад треба тражиће. Манојла Николића поручника тражи отац МаринкО из Осишта. Шта је са Павлом.

Милану Нвколићу инж. п.пуков. јавља Дана Косовска 53 да неће за дуго добити новац који јој је послао преко Букурешта, нека јој пошље одмах другим путемМилану Николићу, ппуковнику. Са децом здрава, Мпљена у До бригву код кума Даре. Примила сам 288 кр. шаљи редовно, Милева Савићка Ужице. Милана Николића пушкара из Владцмира тражи породица,

ДНЕВНЕ В Е С Т Н Изјава Г. Веенн^а која Грчка мора поднети 11з Париза телеграфишу: Срп-ј ‘^ он Мирбах, немачки пооласки иосланик г. Веснић изјавиој ник изјавио је : »Победа се на је новшгарима приликом заузећа ј сабљи добија, а пе незаконитим Битоља: ‘ поступцима. * ‘Сада је српска Маг.едонија Пос^ДНута СТанИца у Поиаша за увек. Ослобођена од 1 у-! лопонезу рака, брањена против Бугара она; тт . . , ^ г 1 I Из Атвне јављају, да Је, (поје добро плаћенз, али ранпје са -1 , ! што су резервисти пОкушали да мо борбама измећу оалканских ј Ј . . 1 ноћу однесу ратни материЈал,) народа. Сада јс генерал пруски' , . ; француски одред заузео главну отеран из МаћедониЈе. Борба Ј«= | станицу у Полопонезу, да би постала европска. Савезнвци нас спречио транспортовање. помажу да лобедимо. Постигнуто дело несаломл,™ је, ЈерјеСпо :ПТВа ? ање наваЛСвв ШПМ. разум подигао српски народ као: Провизорна влада у Солуну бедем против немачког ширења одлучила се да отвори навалску ка Егсјском мору. Заугеће Би школу. тоља имаће повол.ног уплива на Настава ће се вршити на једдоцније догађаје на Балкану.* Н0 1 мађи где ће ђаци трећег и четвртог разреда посећивати пре0Д1 овор I р-.ћЗ ВЛЗДб давања. Мвнистар војнп једним I рчка је влада предала јуче претписом одредиће професора те свој негативан одговор адмиралу школе. Фурнеу. Сем наведених доказа, , Немачка забракила дуван. услед чега она не може устушгти н ратни материјал, истиче да Грчка Државни секретар Сједињених потребује тај материјал, јср још ДР жава саопштио је ту скоро не може да предвиди моменат извсшта Ј аиеричког посланика у кад ће интервенксати у садаш- Б е Р ли ну о забрани дувана и ду

ванскнх прерађевина у Немачку. У извештају се вели, да је немачка влада своју забрану мотивисала сувишкошћу и некорисношћу дувана и његове употребе, Ј‘ер да је <дуван раскошан, без да

н>и рат. На пољу чаети. У поеледшвм борбама славно је пао на пољу части за спнс своје Отаџбине ппоручпик Вошко П. Јововаћ, водник мвтраг којсг немачки народ може љеског оделеаа, свршени мату- б у Де> рант у својој 20 ој години. Посла«ици Су отпутовали. Изјава Галиб бвја тт а • Ј Ј Из Атине ЈављаЈу да су посла У току разговора са дописни- наци иепријатељских сила напуком „С.крпп , Галиб беј, турски ствли јуче у подне престоницу и посланик на грчком двору, дао је ук рцз Л и су се у лађу »Микали« следећу изјаву: ко ј а нх одвести до Кава„Ја одлазим потпуно задово- ле . До лађе отпратвли су их љан са држањем I рчке. Ја ви- шеф двора Меркатис и министар дим критичну ситуациЈу у коЈој , спољних 110 слова. Један је .Јрансе ваша земља налази. Ја ћу од-1 , „ 3 , цуски одред отишао Јуче на станети добре успомене а надам с е | да ћу се ускоро и вратити. Чим:

«Ендепандан“. Многи наши читаоци обраћају иам се с мОлбом, да се постарамо, да могу добијати који француски лист. Како сазнајемо, наши офпцири и војница су у могућно сти, да добиЈ'ају редовно «Ендепандан", најстарији француски лист у Солуну. Ми сматрамо за дужност, да оваЈ' лист препору чимо својим чмтаоцима, пошто је он увек писао са велвким симпагиЈ'ама о СрбиЈ - и. Осим тога „Епденпандан« има кореспондеше у свпма главнијам варошима Европе и пздчзећи увече, као и ,,Велика Србија 1 ' обЈ'ављује последње вести из целога света. У „Енденпандану'' ће осим тога наши читаоци имати прилике, да се вежбаЈ'у у одличиом франпуском језику. Признанмце из Србијз Српско Трговачко Друштво у Солуну моли следећа лица Да дођу У друштвену канцелармју, где ће примвти пригнанице својих породицн нз Србије о новцу иослатом преко Друшгва. Душан Трифуновић ђен. пу ковник, Живадин Јованевић арт. мајор, Данило Вогднновић, Јован ЈБЈбинковиђ, Сганоје Раоткк ма јор; Др. Јосиф Недок, Др. Жев Миленковић, Драг. Тодоровић, Никола Стојковић, Вел. Пироћанац, ппуковник Војислав Николајевић пуковвик, МиХаило Лучић, Милош Балтић Иван Чоловић, Ђурђе Лазић пуковпик, Душан Греговић, Мирко Маринковић коњички мајор, Бора ЦеI нић ревнзор, Ранко, Богољуб и Богдан Петровић, Воја Жарковић п- пуковнвк, Воја Вукадино[ввћ, Др. Жарко Живковић, Мвл. Анђелковић пук. ДрагОмвр Пљ«кић париник, Нићифор Петррввћ, (Радован Петровић, Никола Вујановвћ мајор, Милан Драговић адвокат, Таорђе Бл^гојевић ка петан, Коста Константвновић ре;визор, Мвлорад Павловић пред. : суда, Јеремија Живановвћ про ; фесор, Драгољуб Јоеић ерески нвчелник, Костн Лазвћ, Миодраг ; Мишић, Владвмир Степансвић Михаило Матић, Алимније Матровић В. Малорадовић, Драгољуб С. Петроввћ, Дрнгиша Н Петровић, М. Станимировцћ благајвик. Милан Дадвћ, Милан То. Николић.

ницу Пелагонеза. Пошто су по- ( сланици отпутовали са целим сво- ј

стагнем у Царитрад, ја ћу одмах, јим персоналом одред је нааустио саопштити мојој влади понвжења 1 станицу.

У буду^е ^е се сви огласи примати у уредништву.

слим, то је моЈ'а ствар. У осталом, ти си сам, а ја имам жену и дете. — Ах, мој мали Душане, да знаш какву бригу има твој' тата‘Ј! Јадна моја Зорка, јадки мој Душан!... Загрцну се, сузе га облише и седе на један камен, па се налакти и спусти главу у своје доста нечисте војничке руке. Взше га ниспм наговарао на предају. Највише сам с њиме раз говарао о његовом шестогодиш н>ем Душану. С поносом је о 1 ве му говорао. Најлепше, најмирније, најпаметније дете у свету био је његов мали Душан. Њему је Ду шан био једина радост и утеха. Разговор о сану увек га је одо бровољавао. Разумљиво је, што је врло често пасао жени и детету. Оби«шо је пасао по три дописне карте: једну жеии и детету, другу жени,

а трећу детету. И док Је он њима често писао, од њих је одговор врло ретко примао, ма да су му они, како му у сваком писму Ј'ављаху, сваиог Ј.ругог дана слали или пис.мо или дописну карту. То га је љутило в забрињавало. Неко време, кад смо били на самом борбеном фронту, Мато се и сувише забринуо- Често ме је у спавању прекидао и започињао разговор о жени и детету. Дуго ннје добио о њима никаква гласа, па га је то тиштило и болело. Ја сам га тешпо и доказивао му, како писма не стижу тако лако до ровова- Али је он увек налазио разлога да ме дуго уверава, како ништа не смета, жа се писма предају и онима кој'и се боре <с непријатељем*. Једног аана, баш кад сам дошао са предстраже да се одморим, дотрчи к мени и, показују•

ћи ми писмо, весело ми добаци : — Ево га, пишу ми од куће! — А шта пишу? — уппт»м га. — Не знам, нисам још прочи тао; сад ћу да читамИз цепа извати ножић и поче лагано кидати завој писма, ма да је писмо било отвореио. Из за воја извади један листић хартије и упре у њ свој поглед, гугајући рекао бих, сваку реч. У иочетку је показивао весело лице, а кад је писмо ирочитао, грунуше му сузе низ Ј10ЦС. — Шта је? Шта ти пишу упитам га. Умесго одговора он ми пружи писмо. Узмем га и растиорим. У ппсму је стајало од речи до речв: »Драги мој Мато! Молила се и стално се молим Богу, заједно са нашим Душаном, за твој живот и твоЈ’е здрав ље. Он нгс је до сада, како нам

Немачки злочин Ротердам, 10. новембра. Чланови бриселске општине исЧослати су такође за Немачку јер нису хтели да прикупе имена стан°внпка који су без рада. Толико је људи испослато за Не мачку да је Белгија остала скоро празна. Упућено је у Аустрију 9 хиљада деце. Иемачка жели мир Цирих, 10. новПосл^ всћања федералног комитета, Хелферих и шефсва свију в е ликих странака азгласали су пројекат за 5 аозаеаае људи у масама за; војсху. ЈНондербург је пи сао канцелару, стављајући му на знање, да је за ор ганизацију рада у радионицзма такође потребно приморавање становавштва. А>Форв;рц а публикује један чланак „НаЦионалне Газете“ из Базела у коме се говори да се спрема јед на конференција неутралних цржава, које ће интервенисати да се закЉучи мир. »Жермана“ т орган католичке странке, објављујући круж^ње вести о посредова њу председника Валзона трзжи интервекцеју Сјед и њених Држава за закључе ње мира. Саопштења — Михавло Поповвћ, првправник телеграфске школе, да се јави Владиним Комесарима— Момчило Јеротић наредникђак из Београда налази се као рањеник у енглеској болници 37, Бр 1963. Моли да му се јаве рођаци и пријатељи, нарочито Јулије Вапа, рез. пеш. поручник и Душан Вучковић, порезник из Трстеника. Да се јаве у обавештујном оделењу у канцелариЈ'а Владиних

Комесара ради приЈ - ема оригиналних писама из Србије и то: г. г. Јован Милошевић студент медецине. Данило Панић болничар, Аврам Коча, Драгољуб Стевановаћ поднаредник, Сава Петровић гшсар војне болнвце и Миодраг Каменчић апотекар. Именовани могу јавити и своје адресе како бп им се писма послала. Сзетогар Ј. Лагвћ, иоручник да со јави одмах картсн Александру Симвћу нареднику | бр. поште 999. — Чела Р. Урошевић, народаи посланик ив Варварина, допутовао је у Солуп, где ће остати све до новратка у Отаџбпну. Моли све Теуивћане да му Се јаве картом на хотел „Телеграф“ да би вх взвестио о н>иховима у Србкји, јер је за многе добио извешћа. Свкма шаље братеки срнеки позцрав. 1-3

ју

— Надежди Парезановић - Уб Молимо да известите наше фамилије да смо живи и здрави: Сава С. Јовичић са браћом аз Врела, Милисав Матвћ и Милорзд Вожић из Сгубленице, Пан телија Петровић Токово и Живан Станојевић из Бањпна и нека нас известе о њиховом здрављу преко поште бр. 315. — Настас Благојевић вародни посланнк јавља својима у Србвји да је жив и здрав ва синовима МилЕВОјем и Божи дарем. Моли првјатеље да га известе о његовој аородици, — Еапетан I. кл. П. Стојиловић јавља своме опу Тодору Стојиловићу да је са братом Драгомиром здрав и жив. Шта је са братом и шураком Мила ном? За новац обратите се Томићу и Стојадиноввћу, Таса је тако наредио. Јавате како све сви а нарочвто деца, а на адресу вој. пошта 60,

Орпски званкчан извештај —*—«Солун, 10. новембра. 9. новембра јаке борбе на целом фронту са новим немачким снагама Местимачно смо ипак напредовали ка северу, одбијајући непријатељске противнападе. Површина ослобођене Србије износи сада 1.200 квадратних километара.

јав.љаш, милостиво услишио. Мн ; смо такође здраво. Жељно очс ! кујемо твој повратак. ЈБуби те твоја Зорка. * Као додатак пис.му стоји незграпним детињим рукама исписако: „Драги тати'це! II ја се молим Б°гу за твоје здравље ,и да брзо дођеш кући Мама ми често говори о слободи ....Хоће ли нам, татице, н твоја војска донети слободу? Љуби те твој Душан.“ — Јеси ли прочитао? — угш та ме Мато кроз сузе, приметив ши да сам уклонао лист испред очију. — Јесам! — рекох. — Одаста златно деге. Затим уае из моје руке лист, и поново поче да чита. Ја сам

га са саучешћем посматрао. —- » Хоће ли нам, татице, а твоја војска донети слобду?« — прочита гласно, па ошгро ману руком, погледа ме и енергично рече: — Хоће, дете, па ма с њоме ја кући не дошао! * Сутрадан нам се указала згодна прилика, и ми смо већ била у штабу једног руског пука. Кад су нас Руси упитали, шта нас је руководило, да побегнете к њима, обојица смо одговорили. »Једино же.ља да нас упутите у српску војску.“ Шта је после било, сувишно је набрајати. Довољно ће битн кад кажем, да се је сада Мато херојски борио за поновно ослобођење Битоља. Положај, новембра 1916. Војник из Далмацијв.