Велика Србија

БР. 215.

СОЛУН, ПЕТАК И НОВЕМБРА 1916.

ГОД. I

ИРЕТП.ТАТА ИЗИОСИ : Месечно 3 Лратп-а, г"омссечпо 9 ураиака, годишњв 36 франака ЦЕНА ОГДАСИМА : Ситпи огласп 0.20 фран. од петитпог реда, већш огдаси по погодби. Новац св полаже држаиптм комесарима И диплоиатских ааступпиштвим '. ЛИСТ ИЗЛА311 СВАКИ ДАН 110 НОДНЕ Пошту слатч преко Кра.п. Срп. ]'«иврат Копсулата V Со’уру. РУКОПИСИ СВ НЕ ВРАЋАЗУ Ст м редакције Кч.-ц м-':о у.шца чр 33 >а1ошдпв Поједини бројеви сс иогу добитиу Солуну код агенције „Друштва грчке шталиед улица Бу.тгароктов бр. 5, близу главве иоште.

БРОЈ 10 сант.

Директор А. ЈОВАНОВИЋ.

БРОЈ 10 сант.

н А. Р Е Д В А Бр. 13 Ђенврала Сараја, Команданта Источнђ Војске, упуЋена свима сазвзничким војскама на дан 8. ковзмбра 1916, год*ие.

Битољ је у рукама Савезника. СреИан сам гито могу да се користим овом арилшсом 4а упутим свима командантима^ савезничких снага, официрима, аодофицирима и војницима своју најискренију захвалност и своја најтоилија честитања на учињеним нааорима, аоказаној храбрости и веб аостигнутим резултатими. Срби, ви сте арви отворили аут, ви сте арви видели своје неаријатеље у бегству, и ваши су истрајни нааори омогубили освојење Бгстоља. Руси, у јелинским аланинама, као и у сраској равници, ваша се легекдарна храброст ни у једној арилици нггје цемантовала. Енглези, ваша је задаба 40 овога дана била најнеблагодарнија. Ви сте билгс ириморангс да делате на једном фронту ноји је 40 сада био у одбрани, али ви нисте себе поштеђгсвали 04 мука нитгс од рада; ви сте с чашбу исаунили задатак који је био аоверен вашим војскама , готовим да крену нааред кад наређење буде било издссто. Италијани, у свима крајевима где се ваша тробојка леаршала , вгс сте се сеКали високих аодвига у којгсма сте имали веЛ удела на Алиима. Французи, аоносим се што сам био на челу ваших редова на Истоку. Нека бгс садашњи усаех бгсо само аочетак још леаших усаеха! Битољ. 8 новембра 1956 год. САРАЈ

Последњп напари Немачке

У послвдње време занима свбтеку штампу одлука немачког генералштаб?, и немачкз владе, да ибврши мобилизацнју свег мушког становаиштва у Неиачкој од 1 7 до 60 године, без обзира на ранг и здр&вствено сгаве. Рат, који траја преко две године иецрпео је до крајњих граница редове немачке војске. Међутим, избила је неодољи ва потреба, да се огромае празвине иопуне, и зато је донвто решење, да се сви иоле способни људи повуку из позадинв и баце на фровтове, а да се за службу у позадини употребе нзспособни људи, који су до еад били ослобођени војнс обавеве. У немачквм фабрикама ради још увек знатан број вдравих људи, који би св првма новој одлуци заменили несаособнима или насилно одведеним Балгијанцима и Французима са окупираних тераторија- Ради тога је већ од подужвг времена отпочело купљење мушког становаиштза Бвлгије и сев. Француеко и одвођење у Немачку, гце се њиме одмвх замењује радна саага у фкбрикама или на разним службама у позадини. Иатовремено узимајусе и жене Немачке, којих је до сада већ веома

знатан број прикупљен. Ова последња мера немачке владе иввзвала је огромао негодовањо у немачкок народу, коме је додијао рат без икаквих изгледа на успех и који је до сад већ поднео етраховите жртве. Нови законски предлог требао је да св изнесз ва решаввње пред рајхстаг и да ступи у живот пре свршетка ове године, али немачка влада у псследњем тренутку одложила је дискусију о њему, плашећи се са много оправданих разлога озбиљве револуције у земљи. Али то не значи, да је влада ма у колико изменила своју одлуку. Канцелар је увидео потребу, да се најпре спора8уме са шефовима странака, пре него што закоаски предлог иенесе пред рајхотаг и пре него што з&веде његову примену. На то је био побуђен и држањем нвмачке штампе, која је осула енергпчне нападв на његову политику, и оеуђујући најоштрије ову последњу одлуку немачке владе, отпочела је још живљу кампању ва што скорије закључење мира. Најновија одлука немачке владе доказује јасно, да се наши непријатељи примичу крају својих напо-

ра- Њихсве резерзе готозо су сасввм исцрпене огромакм губзцима аа многобројнгм фронтовима. Да ба сс рат могао продужити, неопходно је вужао пронаћи нове нзв.фе људске снаге и у исти мах осигуратп што већу производњу ратног матврзјала, без којега се настазљање операција ве дв закислити. Борбени фронт достигао је веома простран сбим. Напрајатељске армије претрпелв су страшве губитке. Њзхови родови су јако проређени и потребно је појачати нх колико толико, д». се оишта снтуација не би компромитовала. Осим тога, нногп фронтови потребују хитно појачања, угрожени ввома озбиљно од Савббвика. Немачка је запала у мучан положај и морала је да приступи по' следаим мерама. Немачкв влада није когла одупирати се захтевима генералштаба, и тако је донета одлука, да се изведе нова в исцрсна мобилизапија свих елемзната употребљивих за ма какву војну службу. То је поеледњи и завршни напор Немачкс. Напоредо са овим, Немачка у споразуму са Аустри јом прокламовала је аутононију руске По.љже, како би извршала мобилизацију Пољака, ксји нису избегли у Русију. Међутиц континент оввх није тако знатан, пошто су свз способни елементи још пре евакуацвје узети у руску војску. По рачунању руских војних кругова нова пољска војска може изнети вајвише до 400 000 Људи. Влше је него иззесно, да ове последње мере нашик непрвјатељима неће бати од велаке користи. Узмимо да Немачка успе да оствари ове своје планове, добивеии контингенти нових хрупа неће бити никако у стању да задовоље потребу на многвм фронтозима. Празнине на овима и сувише су велике, да би се могле попунита овим крајњим и насилним мерама. Освм тога нанети порази, проузроковане ране одвише су велике, да би се могле залечити палијгтивима. Немци су на измаку својих моћи. Они ће може бити продужити себи живот за још неко време, али је њихов слом неизбежан. Он се са чудном фаталношћу и неумитном постепеношћу сзаким даном све више приближује- Уосталом сваки њихсв напор паралише се од-ј

мах од Савбзника, чија во{на снага расге из дана у дан, достижући све огромкије размвре.

Поштачке веста Хавр. — Велгиски краљ Алберт протестовао је код Папе, шпанског краља и Вилсона, због одашиљања белгијског становнвштва у Немачку. Атина. — Посланици Споразума састали су се јуче у француском посланству и већали су о негативном одговору грчке владе. Донешене одлуке нису познате. Према извештајима, вероватио је да ће се грчкој влади упутити енергичан ултиматум у коме ће се без одлагања тражити предаја муниције. Отрана штампа Производња мункдије. >Њу • Јорк - Хералд* (парвеко игдање): Питање о немачким резервама је доста мрачно. Швесао је, да смо у почетку рата аотцењивали снагу наших непржјатеља у људима и у новцу. Алв, ма кодико да су биле богате те регерве, оне нису неисцране, и догађаји нам јаено показују да су оне врло озбиљно начете. У моменту када нов министар војви тражи да удвеотручи производњу кунзпије, што повдачи за собом и удвоструче ње раденика у радионицама, приморан је да ту снагу узне из резерве. Попвеивање руских Пољака у маог.ма неће допривета ономе чему се он нада. Па против, врдо је оаасно рачунати на војнике који ое приморавају да се боре против својих убеђеша и да бране освајача њихове земље. Ауетријанци врдо добро знају шта их је коштао овакав поступак, Еада су упутили Чехе, Хрвате и Југословене нротив њнхове браће по језику и по маслвма. Има једна велика опаоност којој се Немачка, и поред њене организације и поред тиранске мере, не може одупрети, А то је офангива која се на сзима фронтовима наставља. Без одлагања јесте девиза Савегника. Што внше топова. „Тајмс« (нуковник Ремнгтон) За нас се отвара један нов хо ризонаг. То није пова идеја, али показује да се много може учинити сада органззацијом, када има доста топова. Пошто оу Немци имали најмање 130 батерија и веливи број војника на Верденоком фронту, кронпринц не може онравдати свој пораг. Оно тто је учвњено код Вердена, можо да се взршн и другде. Ннсу потребно

густе пешачке колоне него многобројне тешке топове и вештина генерада Петена и Нивела да их употреби. Хипдекбург нзје нридавао пажшу прескји коју сзЕезнЕЦИ могу да учине на западном фронгу а још мање је предввђао трајање тог притиска. Рат до краја. >Дејди Екепрес«: Г. Камбон је врло тачно резкмирао узроке због којах су Савезнвпи ушла у трећу 8иму рата. Он верује у крајњу побеДу Савезнипа. Г. Аскзкт нпје когао обећати брз крај конфливта алијеу вме пеле цареввне говорио када је објавио да ће мо продужвти рат дск не ссигурамо безбедност слабих, слободу Еврспе и будућност света.

Грчка штампа (Грци о Битољу) >Елас> (други чланак). Били смо апсолутно уверени да ће догађај заузећа Битоља од Савезничких војсака бвти поздрављен од стране грчког народа са жељевим одушевљењем. Народ једне земље, која је отацбина слободе и најплеменитијих идеја; народ који је свагда био у првам редовима и борио се за победу права, у чије ослободвлачке саове није успело да расеје дуговечно и тешко ропстЕО, није могао остати неузбуђен пред други.ч ослобођење.м Битоља, пред догађајем који по хнљадити пут доказује да никаква сила, ма како паметно организована, није у стању да се усоротпви полетности оних које води света жеља за повратком родне земље, коју је варварски освајач хгео да претвори у своју баштину. Није било могућно да грчки народ, чија је девиза свагда била »Слобода или смрт>, не осети треперење својих патриотских жица, и да не похита да поднесе данак свога дивљења према хероима који се боре за олтаре и огаишта и који настављају дело својих славнпх предака. Али одушевљење грчко поводом поновног заузимања Битоља у исто је доба и поздрав његовој браћи који се боре уз Савезнике и озбиљно осећање да ће кроз кратко време за њима поћи цео народ, како би могли и остварили потпуно уједињење нацнје. Оно је у исто дзба и тежак шамар онима који су за ове две последње године управљали Грчком, који су се свакојаким насвљем и безбожним злочинствима трудили да распожења јавног мишљења обрву у корист својмх пријатеља Германо-Бугара и којв ће с болом видети како грчкн народ непоколебљиво оста-