Велика Србија
је у идејака и убеђењима која му диктвра историја, иитерес и част његове земље. (Број 545). »Неа Апитија« (други чланак). Пун дивљења поздравао је грчки народ заузеће Битоља од сгране Срба и Савезника. Свуда по Грчкој, где жива ватрени грчки патриотизам, овај је ј догађај прослављен с највећом радошћу и весељем. Нови триумф савезничког оружја појачава ону идеју у Грчкој, чији се најживљн израз скристалвсао у покрету Народне Одбране. А с овог гледишта свак може поуздано и! позитизно предвидетн да ће заузеће Бптоља оснажити дело устанка, ц уздићи ревност сваког Грка којп жели и која ради па
орлобођељу властите Отарбане и уопште на триумфу лравде и слободи народа. (Број 160).>Фос«. Народ солунски покатаће данас да прослави Свеваи;-| њега са радошћу и узбуђењем због ослобођења Битоља. Али и с душом дубоко ожалошћеноМ: јер у овај дан диВне по • беде братског м савезничког народа, грчкн народ оплакује судбину читавах грчких крајева, слободних јуче а у ропству данасСлавимо Свевшињег због дарова триумфа које обилно даје народу мученичком и херојском, достојном љубавн Божје, и молпмо се Свемогућему да подари свој благоспов и светим надама искушаног грчког народа- Број 900). — Пол-Луј
1РАТНЦХ фЕРОНТОВА
Фракцуски КОМИНИК8 Париз, 11- новембра. Артиљерпјска борба на целом фронту. Солунски фронт (задоцнио). Борба се наставља по врло тешкам околпостама. Северно од Битоља Немци и Бугари који се о горчено одупиру, добалн су појачања п покушали су врло жучне противнападе који су им пропали. Француске су трупе 9 новембра заузеле у једном слав ном јуришу село Добромир а српске су трупе заузеле село Парахово. Заробљено је у овој борбн 300 Немаца и Бугара. Западно од Битоља италцЈ’анске лрупе оствариле су нове успехе. На западној обалп Преспапског језера савезначке су труие напредовале до Орахова. Савезннчки
успепшн напад на наше положаје. У пределу Драгославеле, по» сле јаког бомбардовања, наше су трупе напале непријатеља, заузеле брдо 'Геака и Повна Марачине и заплениле један митраљез. Одбиле су један протвв наиад У долини Олте воде се огорчене борбе у области Бернести, Албести Лурпаца, Монастирија, Козија. У долини Јула наше су се трупе повукле ка Крајови. Букурешт, 9. новембра. Код Братодеа, Пределусу и Предеала артиљеријска борба, и сла би сукоба пешадије. У долини Јула наше су се трупе повукле месгамично од Крајова. Код Црне одбили све неприја тељске нападе. Букурешт, 10. новембра. На западној граници Молдави
су аероплани бомбардовалн не-јје до долине Бузео ситуација је мачко-бугарске логоре у областиј непромењена- Код Братичеа и
Тополчани—Прилеп- На сектору код Драме један француски пилот у ваздушној борби, оборао је два немачка аероплана. Италијанеки коминике Рнм, 10. нов. ' Није било важнијих догађаја на целом фронту. У зони Горице непријатељска је артиљерија га ђала логор једне пОљске болни це, која је била истакла заставе неутралних држава. Седморнца су убијени и једаиајест рањено. Румукеки коминике Букурешт, 8. новембра. У долпни Прахове артиљериј ска борба и сукоб пешздије. Непријатељ је употребио загушљиве гасозе и извршио један без-
Пределуса омањи сукобн без важ ности. У долини Прахове артиљеријСка борба и пешачки суко би. У области Драгославеле ми се утврђујемо на заузетем положа јима. У долини Олте сукоб пешидаје у центру и артиљеријска борба на левом нашем крилу. Наше трупе држе своје положаје. Код Омпеније трупе које су се повукле из долина Јула и држе положаје од пре два даиа. Код Црне непријатељ напада врло огорченоУ Добруџи слаба артиљеријска борба. На левом крилу заузета су села Тазаун и Татар Палас. Енглески комкнике Лондон. П. нсвембра. 3' току претпрошле ноћи непријатељ је бомбардовао нашу
нову лпнију на обема обалаца Анкрз, и у околинн. На осталом фронту ништа значајније. Енглсски адмиралитет јав.ља да> је ј’сдна ескадрнла енглеских аероплана и хидроплана бомбардовала хидроплалскв непрпјате.љскеангаре у Зебрицу и детроајере који су стасконирала у пристанвшту. Авиј-'.тичарП' су приспелв да је један торпиљер- погођел и да су ;проузроковане велаке штете у Јхангарима. См-и су се апарати ј, ; зратилв. Непријатељеки су аероплани летели над нашим иепожајима. ј Три су од -твх аероплона пала у наше лпније а четврт» ј® побегаоЈедзн наш аероплан је*1!естао Квмци о пад/ Битоља Женева, 11. новембар. Сва кемачка штгкчпа коментзрпшући Сазезничку . победу у Маћедонија сматра, да је заузеће Битоља врло жалостан факат.’ Немсчки рањеници Амстегрда.м, 11. новембра. „Телеграф! јавља, да многи санитетски возови пуни рањеника пролазе дању и ноћу кроз Лијеж п Е-Да-Шапел оц пре недељу дана. Други возовп стижу у Емерих. Знатнс трупе пребачене су из Белгије у сев. Француску. На румунском франту Париз, 11. новембра. <Ехо де Парп» (МарселИтен) иише: ‘Ситуација на ру.мунском фронту није још успостављеиа, али разни знаци наговештавају скору одлучну акцију руско румунских трупа у Добруџи. Војне зграде Констанце бо.мбардоване су са сува и са мора- Прнтисак руских трупа све јачи је на другом крају жељ пруге Черна Вода. (Радио).
југ. зап. од Макова; Французи ј Неици се нису надали наааду 'лПС\ I
су задобилв још 500 заробљени ка на зап. обали Преспанског језера. Они су заузели Лесковац и наставч.ају напредовање. Дописник енглеСке штампе те леграфише да су Руси и Французи отночели борбе сев. од Битоља, на п уту за Прилеи, да бв епречилн повлачење непријатеља иза нозе одбра!гаене линије.
Поводом смрти Фрање Јоеифа Амстердам, 11 новембра Бетман Холвег отоутовао је у немачки главнн стан да са Кајзером конферише о ситуацији створеној смрћу Фрање Јосг%а. Јагов, немачки мннистар спољних послова наименован је за немачког посланика у Бечу. Бугарско повлачење Лондон, 11. нов. Званичан француски коминике саопштава, да густа магла омета донекле операције у области Бвто.ља. Непријате.љ даје отпора ка висовима од Снегова (иа 4 кмсев. од Батоља) до коте 1050,
Витољска победа — Усиешно напредовање сперација Париз.ДД. нов. »Хавасова агенцијг" саопштавг; Величанствена иобеда. Савезника на Истоку развија се успе шно. Пре.ча сзему ишледа, да су Савезннца решени да искористе усоех, који су постигли и да наставе гоие&е непријатеља. Француско руске трупе папредовале су дал.е ка северу. Срби на де снои крилу и Италијани па левом маневришу успешно. “ Немци се упињу да докажу, да заузеће Битоља од трупа генерала Сараја ие представл.а важан војнички успех и не мења ни у колико војну ситуацију на Балкану. Они јављају впак, да су послали појачагга бугарској војсци. Лондон, 11. нов. »Дејли Хронакл“ објавмо је телеграм свога кореспондента, у коме се вели: „За 8 дана, Савезници су. у Маћедрнији. задобили 7000 заро- , бљеника, од којих су 1500 Нем ! ци. Заплењено је око 100 топо-1 . ! вара, али још на- и од њвхових ва, од напада на ХаЈмакчалан. | г , . т . _ Iграната и бомои- Истерани вз Борбе су биле тако сграшне, ла| г ... . [Битоља они су се заустааили на је за 10 дана српска артплерпЈа| утрошила милвон граната свих
по сграшномо времену. Снег је вејао свом жестином, немачке иредстраже цептеле су од зиме и страха, док су Енглези у мра ку спремали оно, што воле изнад свега: бајонетску борбу. Напад Ј’е предузет око 6-часова изЈ‘утра, кад су се војници услед снега и мрака најмањс моглв видети. Јураш је био тако силан, да Немци нису и.мали времена да употребе ммтраљезе. Ручним бомбама и бајонетима Енглези су збунили непријатеља нагнали га да се поалачи, з г спевши да се задрма? само у неким рововским елементима. Отпор је бпо огорчен у центру и на левом кре.ту, :де непријате.љ држв јоШ пут који воци- се*. од Гранкура. Наша арти.љерија нанела је селу незнатне штете штедећи га по могућству. Док је одлучан напад ззвођен на .тевој обали Анкра, наше труие на десном крилу, у< правцу Бомон — Хахел — Бокура напредовале су такође. Наше трупе налазе се сад на вратима Гракура. Немачки губзци су велики. Број заробљеника је знатањ Већина заробљенака показују његове пат ■ ње и глади. Један од. љих ма је изјавиот »Војници у првим линијама хране се г.рв.тачно. иначе свуда на другвм .местима није тај случај*.
Из слобор Битом
Битољ, 9. новембра Наш лепв, напаћени Бнтољ, * ослобођен је од модерних вар-
калибара. Српске трупе доминирају данас Првлепским путем.
На оронту Соме Бригански напзд ка Грагкур,
за њнх г.овољнвм положајима,, удз.љених само 6-8 километара од вароши, одакле свгксдневно туку варош аз тешких тоггова, а такође и ив аероплана бацају бомбе, наносећи штете само грађанскОм становништзу, за које немају ни трунке хуманих осеј ћаја- Међу женама ц децом бвло
Лондон, 11. новембра _ о ( »Рајтерова агенцпја» објав.љује ј је жртава, те се заплашенц ста-
телеграм свога дописника са Со- - новништво крије по кућама и ме о последњем напредовању бри-! подрумима. Ну наши им Саветанском у току напада изведе- 1 зници не остају дужни и многонога прекјуче. ;сгруко и.м враћају за о.чо неко»У пркос вејавици сиега Енгле-! лико невиних жртви у Битољу, зи су заузели нову линију ровова ј тукућн само љихове псложаЈе „ на левој обали Анкра, док су на : за кратко време 011И ћ * се наћц десној напредовали не наилазећи | далеко, салеко од Бито.ља. готово на отпор. Ци.љ општег на- ’ о, ^ ^ 5 оа све вреа^ гвихове управе пада био је село Гранкур, које Битољ је био. одсечсн од света и још није заузето, али коме Ен- становништпо је мшвело хао у глези већ крче пут. пекој тамници. Ни једна кала на-
Ф Е ЈБ Т О Н Озчепољски Пре годзну дана — Бе.ишке из мога дкееника Битољ, 6. новембра 1915. године.
Шести новембар! Данашњв дан; то је Ј’едан од најлепших н најзначаЈ’нијвх датуна у исторнји овога лепог и Дивног града. На данашви дан оспобођгн је пре три године Бптољ и придружен својој’ мајци Великој Србија. На данашњи жан ушла је креп ка) весела, храбра и победоносна срг.ска војска у ово место, до чекана бурним овзциЈ‘ама ослобођеног робља, окићена цвећем и венцима захвалких српкиња и увенчана најлепшим признањем и захвалности с«ега становништва..,
Побсаиоци са Куманова, диво ви са Бабуне, херојп са Шемнкце и Облакова, завршили су на данашњп дан јеДну величанствену битку, најлепше војничко жело ослободилачких ратовз, јер то је побгда која Ј’е дала најлепше мотвве за једну дввну епопеју о исполвнској моћи српскога народа и о његовим витешким особинама, које сунаЈ - лепши украс његове племените дуи^е и његовог бића. И зато, на данашња дак, сладљено је и ослобођење и уједи-
њење, слав.љена је победа истине над неистгном, победа слободе над ропСтвом, победа светлос и над мраком, на данашњи дан певане су химне слободи и вечној срећи !... II данзс Ј’е тај великн празник свечаност трећа по реду, дан када Ј‘е Битољ обасјан сунцем српске слободе... Алн очекивана радост и весеље претворено је у неописану чаму, страх и стрепњу, јер се преближуЈ’е осиони нвпријатељ, непријатељ страшан и свиреп, подмукао и крвожедан, неприЈ’атељ који је пошао да угаси и ову жижу наше, српске слободе, II зато Ј’е битољско небо мутно, натмурено, по улицама мртвило, радње су затворере, натппси скивути, виђаЈ - у се само игбеглиглице из разних крајева, а ме-
штакп су по својим домовпма, а велики део је и напустно своје куће и имања, отишли су негнано куда, да би спасли своје животе, јер знају да су на домаку потомцц дивљег Аспаруха, необузданог Бориса и свирепог Крума!.. Одем у цркву Свете Богородице. Тамо је служио елискОп Варнава уз асистекцију неколико свештеника. У цркви су представнпци војних и грађансквх власти и приличан број скрушених и побожних грађана. Ташвна, какву нигде ве ввдех, чак ви у атонским обитељима где су седи монасн најближе небу, мзр и скрушеност какву ниго није забележио. То је била служ* ба слична богрслужењу прввх мученпка хришћанства, који су се у дому божвјем напајзли вером у победу правде и духом стрп.ље
ња да би могли лирно з досго јансгвено принета себе ка жртвуза опште добро човечанства. СваI кп стоји непомачно и смиремр, [а тамо у сграну, вв;\Јг 1 м како се |непрвстано клањају и крсте неколико стараца и цебожно шапућу тајанствене молитве управље не ономе, од чије воље зависи и небо и земља, племеИа и народи! 1 На једном се на царским дверима показа, у свечаном орнату, 1пунсмиреке побожности, епископ Варнава; говорио је о значају данашњег празнекг. Ми се Јборимо, завршавао је своје слово, да одбранимо наше домове и нашу чељад од обесног непријатеља, који је пошао да оскрнави наша огњвшта и наше светиње. Али Бог је добар, он је велики и племенвт, пун благости и милосрђа, он ће благослов*ти