Велика Србија

мврница ц робе није унета у Бвтол., а што се затекло убрзо је потрошено, те је завадала велика оскудица и скупоћа у сиему. При том је још бугарска војска 5. св. мес у вече обила ду ћане где се понешто још мвгло наћи, па је све опљачкала и однела, те сад влада врло бедно сташе. Ала наше војне власти су од мах прискочилс становништву у помоћ и дају му хлеба и брашна ј ок не стигне оно које је за народ намегвено. Мећу многим интернираним ли цима налазе се: Петар Навчовић, Тодор Христодуло, др. Христиди, др- Нака, вр- Дума, др. Андари, Никола Стојчевић, сва три Пишурик'е, Мпхаило Раквцијевић, Мајмука, Александар Алтипармаковпћ и т. д. Пма их који су се спасли затвора по врло скупе новцс, као што је случај са Николом Влажићем, који је «дирек тору затвора* морао положити 2.00о лева. Овога Блажића наше војне власти при уласку у Битољ поставиле су за председпика општине, док није ствгзо ранији председ ник г. П. Лешњаревић, који је општинску управу са неколико одборника узео у своје руке Данас у 10 часова пре подне дошао је у Битољ взненада Њ В. Престолонаследник у друштву генерала Сара.ја Мало доцније дошао је и РБ В. Привц Ђорђе са адмиралом Трубрицом. Њ. В Престолонаследник одликовао Је том приликом команданта франц војске генерала Ле Блоа и ру ског генерала Дирихса орденом Белог Орла са мачевима. Данас пре подне и поред јаке топовске паљбе одржан је пара стос пок. Ростовском, бив. руском конзулу, који је овае погинуо пре неколико година. Овзј је по мен праредио руски генерал Ди трихс. Присусгвовале су и руске трупе поред многобројног света, коме су на челу били начелник округа г. М. Јовановић, командант места пуковник Лаза Матијевић и председник општине г. Дешњаревић. У своме говору, који је на све прнсутне учинио силан утисак, генерал је истакао како се пок. Ростовскп борио за словенску идеју у овом кра ју за време ТуракаЈ Он је, вели, заступао колако српску, толико исто и бугарску ствар. Међутим Бугари, тај неблагодарни народ. кога су

Руси својом крвљу ослободили, оскрнавили су сада гроб Ростовскога, па му чак и крстачу на гробу сломили. Са тота је, најзад, позвао руске војнике, да Бугаре до истребљења уништавају. Г. генерал прича да је оскрнављењу гроба пок. Растовског присуствовао и бугарски генерал Бојаџијев. Гаваз руског посланства Јаја, који се ту десио, мо лио је да се не дира у гроб, али га је Бојаг,1ИЈ'ев најурио. Тада му

је Јаја рекао: Ја сам стар и можете ме убити, али су Руси силна и они ће овде доћи. Окр. начелник положио је на гроб пок. Растовског леп венац од природног цвећа. По извршеном обреду руски батаљон је продефиловао поред гроба. Интересантно Ј - е да су Бугари одлазећн из варопш говорили становништву да ће се после 15 дана опет вратити. Л.

иди доппсном картом власпику Кодекције, добиће књигу за 2 драхме. Књиге се штампају усдед ратних тешкоћа у врло малом и огранвченом броју примерака. Доцније се не могу набавнти. Писпи ће 8а своје радове бити приотојно хонорисани. Рукопис за штампу и пријаве за књиге треба упућивати иа адресу власникову: Рез. поручнак Данило Јовановић, бр. ио ште 603.

ДНЕВНЕ ВЕСТ

ВЕНИЗЕЛОС 0БЈАВИ0 РАТ Провизорна влада г. Венизелоса известила је јутрос Савезничке конзуле, да је она објавила рат Немачкој и Вутарској. У ноти се вели, да је Бугарској објављен рат због нааада на грчку савезницу Србију и уаада на грчку територију, а Немачкој, гито је аодстакла и иомогла Вугарску.

Захзалност на меститкама. нета дискутовали^какво Држање Ађутант Њ. К. В. Наследника , Бе Грчка узети у случају да Спо Престола Александра посетио Ј‘е ј разум предузме енергичне мере. јуче г. Венизелоса и захвалио у ! Адмирал Фурне је тражио, поиме 1 Беговог Височанства на че сле седнице, да транспортовани ститања која Ј‘е он упутио прн материјал из Јесалије за Поло лнком победе код Битол.а. , понез остане на стапициу Атини. с друге стране, г. Винтровић, з^брана првношења ратног генерални консул Србије, захва- ; матвријала Према наредби адмврала Фурнеа, Порцамар ;е саопштио грчкој‘ влади да је од 11. новембра забрањено преносити из Атине за Пелопонез, муницију, топове и пушке. Французи о Фрањи ЈосиФу. Париска штампа посвећује сп-

лио је у пме г. Балугцића, г. По литису министру саољних по слова.

Важна еедкица. Из Атине јавл.ају да је држана важна седница на лађи »Прованс« п 0 д превседништвом адми- ! рала Фурнеа. На њој’ је већано ■ питање о мерама које треба пре-:

. ширне коментаре смрти Фраае дузети зоог ултиматума који ће Г г г Г , , . ’ Јосифа. Листови пишу, да је Фрабити упућен грчкоЈ влади још ' Ј 1 ^ | и,а Јосиф сувише живео и да је данае. ј његОва владавнна дуги низ по-

ј грешака и злочина, али ниЈе ипак

Концерт ппузике Краљева Гарде. ! довољно живео, пошто неће виГ. Ст. Бинички, са оркестром дсти потпуно заслужену казну. Краљеке Гарде приредиће у току Париско нздање » ЊуЈ‘оршког идуће недеље у једној од најве- Хералда« завршуЈ'е чланак речићих сала у Солуну велик „Син-; ма: »Рат се не може уосталом фоннјски концерт" са програмом. свршити друкчије за Аустрију у коме ће бети оркестарских јнего потпуним сломом.« композиција које је тако успепшо! р атна КолекцИЈа свирао оркестар наше Краљеве , » Па би се Србима ван Србите Гарде за време свога турн-е по м г Ј Француској. 1 п РГ жила лобра е корисна вњига Накнадно ћемо објавити про - Iпвтписани покреће серију књи :га под именом »Ратна Колек

грам, дан и салу у кој'ој' ће концерт бити приређен.

; цзја«. Иста ће доносити: рома

Због смрти Фрањв ЈосиФа. Из Атине јављају да је грчкиј краљ наредио да се встакне црна застава на дВору, услсд смрти Фрање Јосифа. С друге стране грчка је влада •

'јне, приповетке, песме, распра >ве, путописе и дсбро сређене ратне дневнике. Све те ствари има Да Говоре оамо о аама Србима а у вези оа догађајвма од 1912. год. иа на овамо. Саака свеска ,,Ратве Колек

изјавила телеграфски саучешће | ии Ј е “ бвће целина ?а себе а велика 8—11 штамп табака. Прва свеска под именои „Ми на Крфу“ изаћи ће кро* 7 — 10

бсчкој влади. Грчки глинистарски саБет. Из Атине јавл.ају да ј‘е Ј'уче дана. Продајна јој је цена 2 50 држана подуже министарска сед- драхме. Ко се пре пуштања вњи ница, на којој' су чланови каби-^ге у продају јави повереницима

Са нашег фронта Солун, П. нов10. новембрајаке борбе на це лом фронту, без значајних промена. Захвалност Румуније Букурешт, 11. нов. Ускоро Јне се објавити један меморавдум потписан од многих угледних Румуна. У љему се захваљује Русији за неоцењиву псмоћ Румунији у садашљој кризи Одвођење робља Амстердам, 11. нов. Одвођење Белгијанаца наставља сеумасама. Оаштиаски савег Брисла ухапшен је, што је одбио дати листу мушкараца- Многи Луксенбуржани одведени су у Аустро-Угарску. Највећи део становииштва из Екасина и округа Тибиза оаведен је у Немачку. Само из Нивела одведено је преко 2000. Пз области ЈЈи.јежа одведено је у Аустрију преко 2000 минера. Немци и Пољека Амстердам, Н. нов. Пруски ландтаг решио је већином гласова. да се ниједан делић пруске Пољске не сме придружити аутоноиној Пољској. Том приликом је пруски министар унутр. дела г. Лебел р<кас: „Пзлишно је напомињати, да је сваки комадић земље пруске Пољске свети и не сме се отуђивати. Нвједан Прус не мисли друкчије«ГГз овога се најбољевиде немачке нзмере са аутоно мијои Пољске-

Саоиштеаа

— Вид. Б. Ракочевић поручник — депо — Микра, тражи брвћу Гавру и Ниголу Ракочоввће и Мидету Радоњића— Перовића, обвезаике I. поз Моли сзакога, ко би што о њииа зиао да га известе ва горњу адресу на чеиу ће му бити до века благодаран. — Да изволи цредстати овд. Ген. Консулату ради предаје једне карте, г. Настас Благојевић нар. посланик — Мирко Ивковић, полвцијски писар да се одмах јави Владинич Комесарима. — Пешад. поручник Коста Љ. Ђорђеввћ иоли другове и пријатеље и позванаке сзога брата пешад. ооручаика Војина” Љ. Ђорћевића да га известе преко поште бр. 80, што знају о њему, ј«р ни до данас није успео да га пронађе и ако је обавештен од поједЕних својих и његових познанака да је пре три месеца приспео са Крфа у Солун и упућен од неких пукова на фронт.

пошт За Србнју

— Рез. коњички ппоручник Константин С. Богдановић извештава свога оца Симу Богда новаћа учвтеља у Туларима, ср. тамназски, окр. ваљевока да је жив и здрав. Пита преко кога да пошаље новаца; шта је с његовом женон Милком: јесу ди сви живи и здрави? Чуо је да му је Лелица умрла, је ли то встина. — Миодраг М. Васић теле«рафиста из Св. Ннколе јавља својој мајци Живани Васићки у Крагујевцу да је жив и здрав са Даницом. Михајло у Француској са чиком, Милутин на школовању у Француској. Чика је доста болестан. Моли за извештаЈ' истим путем преко Црв- Крста у Женеви.

наше велико дело ослобођења... 11 опет ће, његовам благословом, завладати мир и слога, срећа и благостање. Не клонимо, јер ни-смо са.ми, с нама се заједно бори наш велики покровитељ — силна Русија, с нама се бори просвећена Француска и моћна Енгле ска, п ми ћечо победити, јер је на нашој страни Правда и наш велики Бог истине иБогљубави !. II у место негдашњих по.мпи, бакљаде и весеља, место парада и музике,место гесме и свирке данас је овим градом завладала уж^сна и несносна оморкна. која наговештава страшну буру... А тамо пз даљине зачује сј потму ла тутњава. То су наша дебанжовцн чија се грмљавина слива са непријатељскОм риком топова, од које дрхтп цела атмосфера. Тзмо су наши неуморна јунаца другог и четрнајестог пука ' под

командом храброг Милића, а овде је трезвени и енергични пуков ник Душзн Васић, који је напре гао све своје способноству служби отзџбини, а у^неравној бомби противу јаког непријатеља. Кренем у општину Улице су празне, као да је помор уништно становништво овог 'града весеља и срећног живота. Само се овде онде сусрећу патроле и другн органи власти, коЈ‘е савесно и предано бде над сигурношћу престрављених грађана. Општин ска зграда је изванредна грађевина, најлепше општвнско над лештво у новим крајевииа, снабдевено лепим намештајем. У ходницима пунд сиротиње, поглавито избеглица који моле за помоћ. И њима се, према могућности поиаже. Уђем у кавцеларију. Ту је председник Лешњаревић са неко-

лико кметова и одборника. Сви су забрмнути због неизвеснссш, нико не зна шта носи дан, а шта ноћ, ала се ипак теше да ће напуштање овог места бити при времево. На моје питање што се и они не покју, одговори ми Лешњареввћ да ће све оставити. Све што пма овже, општинско је и зато ћемо оставити народу ко ме и припадаУ истој улици и поред шумног Драгора, валази се и лепа палата окружног начелства. Одем да се виднм са познаницимц. У ходницима пуно избеглицама, чекају објаве за Лерпн или Солун. Уђем у канцелариЈ‘у окружног начелника Јовановића. 'Гу је био и полициски инспектор за битољску област г. Алимпић и још неколико личности. Говорило се је о прпликама на фронту. Бугари су пре два дана ушли у Прмдеп

наша војска се храбро држи на ј својим новим положајима. Упитам ! инспектора, има ли каквих извештаја из севернах крајева. Он ми одговори да се чује како је генерал Бојовић предузео офанзкву према Скопљу. Ако се п,егови напори крунишу успехом, онда се ситуација може нагло из менити ■ побољшати. Но све т° зависп од опште ситуације на оста.-Лш европским фронтовима, Јод чега ће зависити и величина контигента, кој'и се има послати на Балкан.. Па ипак ми идемо за временом и догађајиМа. Но оно што је карактеристично, то Ј - е да су сви, са којима сам долазио у додир у општини и овде у начелству, и ако депресирани судбином нашега народа, убеђенн да аемо се ускоро вра тити и ако морамо ускоро напу. стити и ову слободну груду срп-

ске отацбине- Та је вера јака и силна, нико у то не сумња, нити сам ма где наишао на дискусију где би се чуло друкчије гледиште и мишљење. Доаста, дпвна црта нашега народа, Ј‘ер се чак ч у оваким тешким данима нашег националног искушења одржава она вера, која је вековима улевала нашем народу поуздап.е у победу истине и у победу мо рала и правде. 4 — свршиБв се У будуке ^е се сви огласи примати у уреднмштву.