Велика Србија

БР. 216.

СОЛУН. НЕДЕЉА 13. НОВЕМБРА 1916.

ГОД. I

И?ЕТПЛАТА ГТЗПОСИ : Месечно 3 фрапга, т“омесечио 9 „рал&ка, годипш .0 36 фрапака ЦЕНА ОГЛАСИМА : Сптви огласи 0.20 фрап. од петитпог реда, већи огласн по погодби. Новац со полаже државптм коие.'арвил и дкплоиатскнч: »асттппнштвиил. ЛИСТ И. ЛАЗИ СВАКИ ДА1| СО Шдна 11ошг\ слати нреко Крал,. Срп. Г-нора.-: Консулата у (.'п"вУу. ГУКОПВСП ск НКВГАТ.А.1У Стли рвдакцијо Колнмбо улнда бр 33 'а1оп1цпв Лојединн бројеви се могу добптн у Солуну код агевдије „Друштва грчкв штаапео улица Булгароктов бр. 5, близу главве поште.

БРОЈ 10 сант.

ИЗМЕНА ЧЕСТИТАКА — Поводог« ослобођења Битоља Бријан м Пгшић ! Бегова екселенција г. Огист Боп, француски посланик саопштио је г. Пашвћу следећи телеграм, којн је упутно српској влади г. А. Бријан, предеедник француске владе: >Ја Вас молим да изразптс његовој екселенцијп Г. Николи Пашићу најжавље честитање владе Републаке за сјајна успех, залогу ослобођења Србије које је награда херојским напорима и лфтвама сраске војске. Морално дејсто пада Битоља дубоко ће осетити наша непријатељи и даће нов полет савезничким трупама. Оно можда превазвлази материјалву вредност Овога војкичког успеха, који ће о.могућити српској влапи да се внста лира нонова на земљишту Огаџбине и дати Источној Војсци нову базу за будуће операције. Бријан 1 Г. Пашић је упутпо преко г. Веснића, српског посланика у Парнзу, ову захвалносг француској влади : „Моли.м Вашу Екселенцију да изрази фрзнцуској владп најжввљу згхвалност српске владе за срдачно честитање п непоколебљиво уверење што га је упитила приликом заузећа Битоља од стране храбрих трупа сраскпх и савезничкнх. У савезу и искреном прнјатсљству’Француске, запечаћеном племенитом крвљу војника велике Републике, пролмвсном за ослобођење родне груде Србинове и за остварење националног пдеала српског, наша војска и наш народ црпеће увек енергију и одушевљење за ослобођење своје земље и ојачање и великог дела, које је пр>едузето. Српска влада изражавајући дубоку захвалност дичнпм војницима Источне Војске, верује да ће њој њихов успех омогућити да оствари своју најтоплију жељу и да се ннсталира на земљишту ослобођене Отаџбпне. Пашић. Штирмер српсној влади Председнак руске вдаде г. Шгириер, послао је, поводом ослобођења Битоља, г. Патићу ову чеетвтку: „Био сам срећан да дознам за освојење Битоља од стране! српских и савезничких трупа, те журима да изразим тим пово дом Вашој Екселенцији моје срдачно чесгитање. Уверен сам, да је ова сјајна победа само почетак успеха који очекују храбру српску војску у њеном незадржљивом полету за ослобођење Отаџбине и остварење националног идеала Г- Пашић је одговорио овим речима: ‘Хитам да Вам взразим моју најискренију и најживљу захвалност за топло честитање, које сте ми Ви изволели упутити поводом освојења Битоља, Крв коју су наша велика браћа словенска, дичнн војници Русвје верне савезнице и вскрене пријатељице Србије, пролили за ослобођеше родне груде и целог народа српског, даје нам сад као и у прошлости незадржљив полет који ће нас одвести дефинитивној победи и о С тварењу националног идеала. “

Нова објава рата

•Јучз пра подне достапнла |о Провизораа влада Савезничккм ковзулатима, да је п формално објавалар&т Немачкој и Бугдрској. И ако је покрет солунске Народнз Одбране, комз се на чзло ставио г. Веиизелос већ од почетка имао за циљ рат против Бугарскв и Немачкс, сматрамо ипак, да нијз без пнтзреса проговорита коју реч о иајновајим објавама рата. Објава рата од стране владв г. Венизелосв пока8ује, да народни покрег у Грчкој нијв ограничен на иросту револупију и дк св см&тра као јсдва засебнг, државна цединз. Од јуче је према томс провала пзмеђу ројаластичкв к ревоЛЈцчокарне Грчке оогтала још ввћа п нвпожкрљавцЈа. Док атинска влпда, следујућк полнтицд краља Константкна продужује на даЉе своје дозадашње, познато држање, одсудио протсвао актпвпом ступан >7 на страву Саорвзума, дотле влада грчке тераторијв у револуцгји, грчке Маћедонвјс и острза и ф>ормално ступа у рат са непрвјатељима Савбзника. Грчка јв подељена на две сферв, од којих се једна, атикска, уппње да оетане по свпку цену веутралнз, а друга арокламујв рат протпв Бугарске и Нвмачке. Револуцаја у Грчкој достигла Је своју кулмвнацаоау тачку, опа ј& добзла ф>ормалан и зв&ввчан карактзр. Није никаква тајнз, да је Спора8ум 8наТЕИМ двлом покогао револу ционаран по крет у Грчкој. У осталом,

то су изиекиззли интвреси осигурања акције Иеточне војскв. О томв најбољв сведоча зтцам од 10 милиоа», издат Провизорвој влади без интереса. И ма да СавеБаичкз вемљв одржазају са владом г. Ламброса вваничне одвосе, нсопходне рада регулисања врло взжнвх питоља з». Споравум, влада г. Венизелоса ужиаа за то ипак аотауно пове{7вње држава СаоразумаРеволуцаоиарни покрет т ГрчксЈ узво јв до сад знатне размерс. Провизорна влада успела је, да придобијв 8» својс идејв велика број иристалрца. Прикупљена је већ ириличва војска, која ћс кроз најкр&ћа времс бити упућвна на фрон?. Патриоги Грчке решеии су, да спасавају своју отацбзиу од 8ла, у које је ова уваљена рђавом политиком досадашњих влаца. Али г- Венизелос, као нарочнтога такта и обзира није хтео упутитк своје тру пе на борбеве фронтове, а да не буде и формално у ратном стању са својим непријатељима. Из тога разлога, он је сматрао, да је објава рата потребна а он ју јс учивио. Факта, која се у ноти наводе, као побуде објави рата потпуно су оправдаза. Провизорна влада образложава рат против Бу гзрске обавезом уговора са Србијом, који после напада ове на Србију нагони Грчку да ступи у рат са Бугар ском, а нарочито још после инвазије грчке ист. Македонијс од стране Бугарских трупа. Немачкој Је пак об-

'јављен рат због тога. гато ; се сна с.матра као главни јподстрекач и изазивач из'дајначког и мучког нападД ,Бугарске на Србв.ју. Разло* * зи су м сувише оправдази, да би их било потребно де'

таљније коментарисати.

Објава рата од стране г. I Венизелоса није од неког ! нарочитог ззачаја за ситу! ацију на Балкану, пошто је ;народзи покрет у Грчкој I био од постанка уперенпротиз наших непријатеља. Оза !је објава више формалног : карахтера. Али нас зато она ипак не мање побуђује, да ’изразимо своје задоЕољство, ; што провизорна влада као •један од главних разлога !својој акцији против Бугарјске наводи испуњење оба‘веаа уговора према Србији;То чипимс у толико внше, што је наша жиза жеља, да се у што скоријој будућносхи среде потпуно арилике у Грчкој и да ми са овом сбновимо у целости пријјатељске и савезничке одно| се, који су потребни за нааредак обадве држсве.

Политичке зести Лондон. — Иг Њу-Јорка јављају да ће Сједињене Државе упутцти немачкој пладв енергвчну ноту која ће се односитк на иктање о торциљкрању америчких лађа. Америчка ће вдада захтевати да ое преетане са торпиљирањем трговачких лађа са амери чким заставама и да сзи немачки сумареки оду из америчких пода. У случају невзвршења ове ноте од страно Немачке, дипзоматска ће се односи азмеђу дзеју земаља прекинути. Амстердам. — Холатаија ће аакључати зајам од 250 мидео-

Ф Е Љ Т О Н Овчег.ољски

Пре годижу дажа — Белешхе из мога дневника Битољ, 6. новембра 1915. године.

* Пожне... Одем на ручак у гостионицу »Централ«. Ту је пуно чиновника, избеглица из разних северних крајева. И природно је да сваки говора о политичкој и војној ситуацпји и дивно је слушати те разнолике дискусвје које су истовремено и најречитије сведочанство културе свију говорника и кафанских стратега и политичара. Тако на пример једни тврде да ћемо се за који дан врат«ги у Скопље или у Ниш, јер су Французи већ ушли у Штип, а

други допуаују са разлозима, како ће они заобићи бугарску војску преко Овчег Поља и Куманова и тако ће се непријатељске дивизије, које су на западу, предати нашој војсцв. Али је у томе био најинтересантнији господан Коста. На име он је тврдио да ће мо ми у новембру напустити Битољ, али ће мо се после два месеца вратити поиова, значи у јануару! И он је то говорио одлучно, поуздано и са дидактичким манирима једног ста рог наставнмка, чији ће Јченици гутати сваку реч. И онда није

чудо што су и гости са суседног стола, са неким нарочитам задовољством, пратили овај интере сантан разговор. — Лепо молим вас, умеша се један окружни начелнак, а на основу чега ви то тврдите да ћемо се баш у јануару вратвти, дајте нам зато разлоге? — Зато што ја знам, одговори господин Коста. — А по чему то знате? — Знам зато, што ми се тако предсказује! Општи смех, али то ни најмање не збуни нашег оптимисту, који поче доказивати да је он и прошле године прорекао аустриски пораз у новембру, па и сада тврди да ће и Бугари, после два месеца, доживети општи крах! Јест, а ви нисте чули за пророчанство једног оџе из села Десова, умеша се Марковић. Чујте ’

само. Он је за време Турака прорекао да ће овамо доћи Срби, да ћб владати три године и да ће после пропасти цела Србија, али после ће се обноввти наша држава и остаће за вечита времена! Ту, мало у страну, беше и господин Мплан, човек који у овим стварима важи као стручњак и зато га један од присутних упита за мишлење, пошто је он за то најкомпетентнвји. — Знате шта, ја предвиђам обновљење Србије, која ће обухватити и све српске земље. То ће бити једна велика вржава. Али није мн могуће да определим време свршетка европског рата, јер ми недостају потребна факта из астрономије. За моје закључке потребно је прво да знам тачно однос ваше земље ’према осталим небесквм телима,

као на пример њихова даљпНа у вези са косннусима њихових углова. Да имамо поштанских веза, ја би се зато обратио мојим познаницииа у Лондону, који 6и ми радо ставвли на расположење све последње астрономске опсервације као и сав научни материјал који се односи на овај проблем, али! .. но, оно што је најважније, а што се да као поуздано тврдити, то је чињеница, да ћемо се ми вратити у ослобођену и увсћану Србију... * После подне. Четири часа. Варош ожпве. По улицама се виде читаве групе избеглица, које пристижу из северних крајева преко АлбаниЈ'е. Мало пре су дошли минвстар војнп Р. Бојовић и гра* ђевина МилорЗд Драшковић, говори се да ће се они овде задр-