Велика Србија

СТРАНА 2.

5 Е $ И ЈС А СРБ ИЈ А

БРОТ 21б

вл р?.да мобглизааије а набаз ке ратиог иатеријала. Атина. — Минастар председ нгк Ламброс игјазио је да је ситуацвја иостала врло критична. Офиаари регервиоти се спремају да се озбил=но одупру. УзруЈаност станозеиштва у Атини је ведака. Вдада није донеаа никакву одлуку. Атиаа. — Еружа вест да ће влада ноднети оставку. Зографсс ке састапитп нову владу.

Грчка пггампа •Неа Алитија". Беседа Митрополитова. • ПуЈатећи са сталном симпатијом страдааа херојског сриског нароца, која су настала због не равног а неправедног рата, народ с којам нас везују зајевначке славне борбе иротив заједничких вековних непријате.ка, — из свег срца делимо шегову оправдану и разумљиву радост о заузећу мно тонапаћеног Бито;|.а, које у даиашњум приликама не значи само нацаонални триумф за драге Србе, него има и сасвим особени и и* зузетан значај као почетак повраћаја националннх територија националног васпоставл.ен>а. Прославизша Преблагог . Бога о великом и радосном Овом догађају, због кога се с правом радује и којим се поноси сваки Србин, упућујемо као пријател.и а савезници најтоплија честитања херојској српској војсци и силним сааезничким војскама које се с њоме боре, — и желнмо свесрдно с јепне стране потпуно национално и државно васпостав њење драгсг српског нврода помоћу сјајаих и триумфалнвх победа, а с друге стране крајњу и коначну п°беду пријатељских Савезника на добро угњетенлх народа и целог човечанства. * (Број 161). >Македоавја<. Јуче у јутру било је у Лервну сввнародно благодарен>9 поводом оолобође ња Битоља. Матрополит је дрЖЛ 9 одугаевл.ену беседу. Тако исто било је јуче бда-ј годарење и у Кожвнима. Чанодејатвовао је митрополит, Про фесор Сиопис држао је леп гсвор. у коие је истакао ла је ослобођење Бвтол.а првтеча васпоставл.ења херојског срнског народа. (Број 1769). >Фос«. Либералпи одбор у Во лосу унутио је јучо поводом гаузећа Битоња од Сазезнвчке 1

војске следећи телеграм гелера- кушања Крал,евхне Егихове, ке лнсвму Сарају: јдолајегре само једву етранггау »Безгласна гге треба да оега-јпигпе ево‘јо| лосадатњс'}славв»ј ну, прилпком поврагка Битоља, јкаријерн; него и делу пајвиггге осећања поја псхуњапају наша-правте иодносвте свој »ач што срца код еваког сазезничког ко- !кажњ.чв*«рака у папред. Сличнјг гелегрг* послчт је и Огварајући, генерале, победо- г. Бнлугџићу, сригком носланв. сно Србима, јучер»шњ»м сабор јвуу Атинн. (Број 901).нвцвма нзшим, врата толако ио- ! Пол-Луј .СА [РАТГННХ <$»!РО«ТОВА

шао у офанга^у на дадои фроп | ту., »лч је иаоом ватром одбајеа. И»ша је »р«гнљеив(з».^р©увј>окоз»л» у неп-рвјатењовнв ланвјамн зелику елсндоггју. бленкуфа. ! СтохоДЈ> нењрвјгмгсз. је У Елзасу, Французн су у јед- ( прадузео офаагнву гак је бмо ној локалној борби протавнепри-1 одбвјен и врњћен у љепово-ројатељеких ровова јужно од Ме-; ооЕв. 11а реца Бнотрацв; шшв церала успеле да заробе нехочи-• С У авајатичар* успела ба&ати ' бонбе на артзгеријискв детее в

Француски коминикв Парпз, 12. новембра. На фронту Соме арти.-кериска жива борба у преде.лу Саји-Сајнзела и шећерне фабрике- код А-ј

на иЕтендаптуру, кода су ан сталирани у селу Цдволчо.

ко војника. Један немачки топ великог калибра избацио је три гранате у правцу Нансија. ј ВталијаШЖИ КОМИНШв Авајатика. — У току- новем- „ Рим, 12. ков. бра у 'орену три енглеска аеро . .-та фргјнту рнгн 1 ина велиха арплана борила су се са г-ише не- _ тиљеријска активност на платоу мачких аероплана. Једањ Је не- . 1 ^ Азиаго. Наше сј батериЈе- размачки аероплан оборен у шуми _ . Јурвле неприЈах-ел ске групе коЈе 1ремес«Ј. Нстог дана француски С су зршиде радоге и омеле зу иосу авиЈатичари издржалк 411 (зоркрет 7рупа е. колоре у долани ои са немачким аеропланима. ОДасиаса. На фронту- Јудијзиских борили су иет немачких аеропла- г 7 ,, Алпа артилеријсв а дуел у. зонана. У току тога дана гшлот 1 и- г ‘ Ј 1 1 _ немер оборио је свој 22 непри- " а ‘ азе Н и на Ларсу. јатељски аероплан. Ј * дна а У ст Р*Ј'*а батерија баци10. ковембра, протиЕ .батерцје 13 Ј с « а јсдну пољ француске обориле су један не- ак У оолнвцу*. Киј^ било жртава. мачки аероплан. I ЕнГЛвеХИ КОМВНИКе Солувски Фронт (задоцнио). — ; Ландсш. 12. нсвембра. На десној обали Црне Реке срп- , ‘ к "3 току лрстгсрошле но&и за /ске су трупе заузеле село Буди-1 . Ј Ј Ј зели смо непрњЈатељске ровозе мирце- Бугари су иззршили два ко& ф еста6ерта и у области шу . напада на ту тачку, али нису на-, ме Греније. У току дана непри, шта успели. Северо и источно о« ј ј атељ је живо бомбардовао нлш Битоља наставл.а се огормема ' фронт Болура и о6адве стрја , борба. Савезничке су.трупе остча-1 не кана;1а јј^ Бесг риле усоехе и причаниле тешке | Наша ј е аргал.ерија разјурмта губигке Немцича и Бугарима ко-! аедриј^тељску псвпадзју. ји су енергично покушавала да : Ааиуатика. — Прекјуче 12; На се одупру савезничком наг.редо ј ших аероплвна сусрелм су ое са ва}4 У' • 20 немачках аероплана. У току Западно о* Бигоља италвјан; ј борб« мнага *у. немачки ауроскс трупс сталко нал^сдују, пркг јплсии овјјјј похварснц, рвзјурсни спслс су до Нижеполе и зароби* ј а нски су при.\ 1 С;рани 1 да сс ли војнике. ј спусте на земљу«. Нашл су се Руски КОМИШКе ! ае Р°п л:1 н и вратллш неоштећени. Петроград, 12; новемфра У областа Замарова ваше сур ероплана У НИ11 ‘ тс ва су - а тра и^впднгце ннпале једну јаку немачку г.редстрнжу а задгдепиле једак митраљеа Оегерлвсручно од Крезо, иоелв јнхог бом бнрдоеањ* непријатељ је пре-

гранЕПи Мунтсније до предела} Дрзгославеле слабо арти.љерпјско бомбврдовзње. У долини Олта а]Јтаљеријско бомбардоваље, па десном крилу и у центру; на левом крклу непрнјатељ је напа,’зао снажно у Олтенвји. Шше трупе под пратнском наимоћмих непријатељских снага повукле-су се на лезу страну Олтеца. Јужнм* фровт.-— Пешадијска ватра и артиљсријско бомбардова;ке дуж- целог Дуназа- Коп Ка лафате запленили смо један непријатељсхи аераплан-. У околикв Замнисе снажно артиљеријско бом&ардовз-ње. Непријател. је покушао исхрцавање. У Добруџа с-Јо налрег.овалм иа целом фронту а нарочито у центру :: на левом крклу, гдс смо заузели села Гслен-гик, Пазарли, Естераи, Пало зул Миц к Тазаул. Борбв вазападном' франтЈ. Пврио, 12. ноз. • »Хавасззна Агенца}а а сљОЕШтавг. ; Јуче је тоо само амао на занздном фронту. Артгљ.ркј«. кп дуел је врдо жов на Сома и с^верко »д Веодена. Један зван«чан неманки

четху последње еаглесхе офанзиве; ови маринца еу као олуј заузели три паралелне ровове Маринсиа давизаја напрсдовала је ^ЛОО 1 јарди на Фроату од 1.200 јарди. Размештај трува Петроград, 12. нозембра Тра пука турске пешадије приспела су у Добручу. Онн зам,“њују немачкс сдреде који су испоглатн на бито.љски фронт. Покушај торпиљкрања Дондон, 12; новембра Јадан немачкп сумарен отворио јеватру. наенглеску ла!>у «111вамс Пренс>, али без резулгата. На лађи ја било повећи број Амсрнканзца. (Р&дио).

ЈУ току других борбц 4 не.чачка, ; аероплана унашп > наша. нестала, су. Г ? Румунски комлнике Бухуретт, 12. новембра. Сев- 51 сев.. зап. фрчит. На (јронту МолдавЕЈе нема промено, На

комжта:«'. абјаз.љ^н уве*ге, зазива оитуациј.у на фрсзту Соме нучном, аошто про ~«веач»а артиљервја бомбаррује без прсстанка немачке роложаје ва обемч обмламг,. Анкра и кед шуме С?н ЛЈсрВг.ст. Ва;«ноет пада Бћтоља П»] 1 >из, 12. нов. „Хзвасова Агевција л Јавља: Сазезннчко напр.едозање сев. од Битоља аастазља се. Немачка штампа комектарапхе даљб значгцј; за>зе"Ба Ватоља. ттФразкфургер 1 ијтунг<г првзнајг велшгу мора^ну в&жаост пада. Ватс.ља. пошто }е Србгма дата. престонкаа на љнховоЈј властато) тС-ритори}ц». ХраСрост марквсЕ;« ди. визије Лондон, 12: неаембра Допијсник ‘Дејли I ;уса“ јазља са Соме, да се аиједне трупе нису борале такр. ,хра6ро у последњим борбама као војници маринске псшад. дивцзијр-, који су не само. освојили Бомон Хамел, већ и цео утврђрни сехтор цзнад Бомон-Хамала до Анкра, а потом н. село Бокур. ЗК октобра, у по-

таника ! -

жати подуже, а други подају да ће уско]>о и цела влада стићи озамо. Сает шета Краљ Петровом ули цом. Нигде женске главе, јер су сзе чиновничке породице, а тако и свих ичућкзјих људи, одавна напустиле Битољ. а оно што је остало, п] есгрављено је вестима да се Бугари стално приближавају овоме траду, зато се нако не сме појавити на улвци. Око пет часова ?тижу и бегунцц из Хрушева: после кратког времена наи1>ем ка Мојсаћа, мог бившег учекика из Крушева, који је са да порески чиновник. О* њега сам сазнаО да је јуче, у девет ча соаа пре подне, ушла у Крушево једна бугарска чета у стрељачком строју влчућ?. нспргста но ура, ура!... Оставим шеталимте, кренем ка

Новој мали у жељи да видим и.нуле да се једва држе на аогама, ималн. Покласмо сву жввину.затај крај Бигоља, али у колико и мцогима се кс.трљају сузе ниајкласмо сез свнње н браве, меси пе више удаљавам од Краљ Пе : увенула а бледа лвпа без јецања смо им иогаче ибкнгце, саљо да трове улпце, у толико је све ма-! и плача 3'питам једнога старца.нас нс диртају и да нас не .муче. њс света, вок се не наиђу улвце , одакле је роцо.м, на ипа ми одго- II они су се гсшћевали и. ћута у којкма нема живе Душе. Вра- 1 аора да би бвзо боље да нијв ни: ди. Али десетОг дана иасташе та и прозори су затворени, сцу-!рођен. Пз Богомила смо. одгово-/чуаа од покора, оно што није штен% су и заБесе, као да нико- ' рв друт. а он се зове Г1етко. .#ни око вгдело нп ухо чуло До га више нема у оаом делу града. ; Старац бризну у плач и он је ђоша турске комите, арамије и Идући тако напђем на један хан Ј плакао као гете , Како да не пла- \ зликовци из Врановца, Јабучи,пун људи, жеиа и депе. То суЈ 1 , е , настазп, имао је три свна. шта, Менлице и других села, на бегунцч из села Богомила, Оре ј Једнога му убише бугарске комн оружана пушкама и секирама и маховдола, Мокрања, Габровника ! те, други пошну код Смедерева, падоше на наше домове. . II све и других места велешке области,!трећи је у.мро у болнвца, а сааа, што смо крваво стекли — отеше који су пребегли пре''три дана. | остздосмо и без домова и без на • нам. Пспразнише амбаре н коше Онн су на свакога остављали си | ш е слободе .. За њим се расплв ; ве, одузеше нам домазлук, оиља лан и бедан утисак. Њихова фи јкаше и свд око њега, расилакао < чкаше сву нашу сиротвњу и онзпономија је наговештавала оча јса М се и ја и плахали с.чо сва]да, почеше иалити и куђе и којање помешано са резигнацијом. ј заједно, јер смо заједиички осе- ј шаре, трла и плевње. Нема више Људи су веома изн>рени п ма ћали истм бол, јер нас је тиипи ј наших села!.. А војпици,- које лаксалч, јер су готово сви пре (ла аста нгвоља и исте патње ^ смо дочекали и нахранили, окре„»»»/-.т., г/,.—... - —| Бугари уђоше у наша села још нуше на нас старце, жене и де-

турила псдесету. годину, а млађн су »ећ на војним дужносгима

— ј..~~ ЛЈ , пре десет дана. II ма смо их *о- цу и пушке и мнтраљезе. Ма Жене су уплакане и тако поср-'чекалм и угостили саам што смо побегосмо Али нногн изгибоше,

Докдон, 12. нсвембра. Из Атике стижу накиадне појединости о торпедоаању са шпотсквг енглежог пароброда ,Љритаиика“, који ја ишаа за Солун, радм укрцавања рањеника. На лађв су 6и;ш 790 људи посоде, 120 болничарке: санитетски матери-јал, доктори т- д Уку пан број путаика сзиосмо је 1200. «Братаник“ је пролазио канал, 'који лежи измгђу (Истрва Зеа и •копна када је нацаднут п.-.иекада од дза сумаргна. 1;)ва су одмах бацилм торпсда, од којих ,је један проиашао ш>љ, а аругл ;е погодио лађу. Страшнаексплозија одјекнула је »а лађв. Више путника је шзгинуло влњ рањезо тешко. <Бр«!танак« је аочео одмах да токе. Цела посада исиела се на мост, чекаЈући помоЦ тражену безжшчном телаграфијо.м, Сазршен ред аладдо је до кра.ја п тако је есашено ИОб/дгца, ад којих су 28 рањеиа. Тача'д,6р©ф погинулих илн по топљенах !>е кна , с» још, али у сваком, случају премашч иедесет. СтанОв^жцм острва >еа бнлн су очезншда торпедован.а лађе.. Они су спасли заше бродоломника, који се беху закачвли за. остак од лађе. Бише савезшшких торпи.љера, из Пиреја послатв су одмах на мзсто хатастрофе. Неки од наджнвезих пренети су на ос.трво Зеу, где су им становнвци дали суво одело.и-потребну негу. Атинз, 12. новенпра. Пре него што ће псгонуги • Британак* је пуетио дво-аиска. многи родитељи погубвше своју децу!,, Пма ли Бога, где је тај Бог, зар не види ова безакоња, зар не осећа наше оиајне болове> где је, зар не чује- зрасак бар оде неаине дечкце!, . Тако су преклињалн овн н*срећиица, чије су нриче најречитаје говориле о њвховим аатњама које су етрашније и језовитије чак и од гдских №*ввга греШнога Тантала. Да, то су највећа мученвцц срлскога, народа, који су се роднли зато да се це лога века злопате, да страдају и подносе највећа кињења и бесо мучна гањања само зато што су Србм Гањпли су их обесна Турци, гањали их сурови Арнаути, гањалм их фанатизсвана Торбешн, гањали вх бесомучнц и крволочни Бугари; за њих није бало ни божвјег закона ни људске правде.