Велика Србија

БРОЈ 221

ВКЛИКА С Р б И I А

СТРЛкНД 3,

орлску вдеју како би то најраадје волео да каже загребачкн судбени сто.

Циљ (Јшишг рата — Велики Савезннчки напори Париз, 17. новеибра. Непријатељ, озбиљно појачан трупама из Добруџе, развмја оорчене напоре да се одржи на својим лоложајима еев. од Битоља бомбардујући по својој ста рој навици настан>ене делове валошн. дТГеГнТ

Савезничко напредован>е је веома важно с обзиром на савлада н е тешкоће. Немца превлаче трупе из Мале Азије дуж жељ. пруге од П90 км., да би их бацили на европске фронтове. Нема сумље, да ће Немци покушати да још више развију у потреоу људских саага из Мале Азије. Заузеће Битоља значи ирви корак у предузећу, коме је циљ одсецаље централних држава од овог рудника људске снаге. Ниједан напор неће се пропустити да се овај резултат постигне. В Е С Т И

Коминике адмирала Атински листови јављају да је адмирал Фурне објавио један ко минике, у коме је јавио да мирни становници немају ничега да се боје пошто су нредузете мере само да се осигура мир. Поееднут универзитет. Из Атине саопштавају да су одреди грчких маранаца посели јуче у ввче университет. Предаваља су укинута. Протест. Из Атине јављају да је прсс биро публиковао текст протестације коју је влал,а упутила пеу тралним државама.

ЗДере руске владе. Из Петрограда јављају да је лови председннк министарства наредно да се одмах испошље на румунски фронт врло јак контиенат руских трупа као појачање. »Руско је Слово* публикује, је:ан званичан коминике објашљазајући основе руске политике за време рата. Русија има за првобитнз циљ да продужи борбу док зе не постигне жељени резултат. Руска се влада решила да при ми у најкраћем року једну сери ју мера финансијске и политичке природе и да реорганизује све службе у позадини. Дакле, руска ће влада верно следоватп политици коју је Сазонов. бпвши министвр спољних лослова, водио. Дописник »Морнинт Поста« у Петрограду јавља да је г. Гирс, посланик у Риму, наименован за руског министра спољ. послова. 8ојин Поповн!!. (I.иуковник Војпн Иоасчувенн комитски вођа ^Војвода Вук и иогинуо је плавчо у посл(дн>ам борбама. 1 ело аок. Војина арежЛе се у Солун ради сахране. Слава аок. Војину и Бог да му дугиу арости! Зедики кокцврат. Данас, увече у 9 часова приређује оркестар краљеве тарде концерат у сали »Синема Пате« са следећим програмом: I) 1. Росини... увертвра за оперу „Виљем Тел“; 2. Бгодил... »То беше само сзп« 3'рбан .. 'Бурђевка; 3. Григ... ..ПерГинт« свата(1. Сви таље; 2, Осина смрт; Анитрина агра; У дворави горског краља). II) 4. Дворжак — Думки — трио; •5. Бинички — Екввноцио — увертира; 0. Чајковски — Фантазија

из опере »Пикова дама“; 7. Сен Саенс... Игра мртваца; 8 . Чижек... Из српске шуме и луга. — По четак у 9 час. увече. Ценс су: ложе 50 дра^ми, партер и балкон 5, амфитеатер 3, галерија 2. Чист приход намељен је сиромашнои и невољном становништву у Битољу. Још нешто заосталих карата могу се добити у француској кљижари и у вече на каси.“ ПомоЈј општ-н. председницнма н деловођата. Г1о преддогу г. манистра уну трашљих дела, краљевска је влада нашла могућностн да помогне и све општинске председнике и деловође. ГБима ће се за овај мах дати по 30 драхми, односно франака, и то војним обвезнипи ма преко љиховнх команди, а избеглвцама преко фвнансиских делегата. Нека је хвала надпежним што су се сетили ових важнах и за служннх јавних службеника. Пронађена сутаренска база Према вестима из Самоса, опажен је један немачки сумарен око 11 часова у вече близу острва. И ако су чувари обала одмах известнли о томе евглеску фпоту, сумарен се загљурио у море и пзгубио се. Пронађена је на обалама база за снабдеваље, коју је, установила, без сумље, влада Скулудиса и Гунариса. Власти у Самосу повеле су истрагу. Грчие изббглкцо. Целокупан број грчких нзбе глгца којп су смештени у Маћедонији износн 120.000 од којих су 70.000 на Митилени, Хиосу и Самосу. У Солуну има око 33.000 грчких избеглвца.

Благодарност Оператору енглеском мајору г. д р Хејеру Хосеку, Цоштовани и цељени Г-не, Сматрам 8а највећу част и орећу што вам овим путем мо гу и8јавити своју благодарност на вашем велвком труду и бр зој номоћи коју сте уложили нриликом опернције 2. ов. мес. око мене(руке)в сиасли ми жи вот који ми је био Тога момен та у натању. Увек ћу се сећати племени тости Ваше в вншег помоћвог особља, као в пленените г це Ханем Мен, и вечито ћу вао чувати у уопомени 3 3 Кап. II. кл. ЈБубомир С. Дицвћ

Извештај из Србије Мику Петровића доктора, из вештавају сестре, Шабац, да су му децн и оне здраво; од њега су лв» пут примили новац, воји им је у ово време врло потребан. Црва им је сум» стигла бага на Батин дае. Сретена Петровића мајора и Мал. полиц. комесара, тражи Јулија Хумбертова, Женева бург де тур 27. Д р. Милава Петровића и»вештава Марз, Св Саве 28 да су сзи у Б. и Нишу гтрави. Зету Штерићу да јава да је у Јуну добио оива. Милана Петровића, телеграф. траж фамилија преко Антона Шарчгћа, Брђане. Милану Петровићу јавља Мица да ]е ујак умро у Митрова ца, дв Дра 10 и Илија вошљу одмах новаца и известе за Славка, Перчете и Стеву Јаковљевића. Мнлснко Петроевћ из Мешева да се јави својима. Сви су

здрави. Миленка Петровића машинисту војног купатвла, тражи цн ти Спасенија из Раче, преко Н. Митковића. Милоша Петровића тражи жена Леносава из З.клопаче. Михаило Петровић из Ћуприје, да се јави својима. Шегови су зДрави. Никола Петровић, капетан да се јавн жепи Ани Н. Пазар, она је са лааом и сестрама здравоПеру Петровића, хотелијера вз Ковиљаче, извештава Дана Боре Ристића, Зорина 62, да јој је ја.вио Мутимир Мгфетић из Винковаца, да је дао љеговог сина Миљка на занат у Брод. Пемра Петровића тражи сестра Мвлица из Аранђеловца. Радмилу Петровићу, инжињеру пор. јављају мдјка и сестра Цвете Панић са ћерчицом Лепосавом д* је Цвета примила 148 кр. и 85 фр Нек умааи мајцн брнге и нека се јавља. Нека 1 ави о тетквним синовима. У Пожаревцу и Београду сви њихови здраво Ду шан у Одеси; нена га извести о аима јер они немају с њим везе, као и о љеговој ћерчици Лепо сави којој је већ шести месец н о којој он незнаРадомира Петровића из Цветојеваца и Милоша, Животу и Чеду траже породице. Радомира Петровића учитеља из Златара тражи одговор- Сви су здраво. Слслвдм ввств

Са нашвг фроита — Српски ааапичап И8ве1птај Солун, 17. нов 16. ноземора вођене су локалне борбе, које су у пределу Груништа биле веома крваве. Ту је нашо херојску смрт, на челу своје јединице, неустрашеви опуковник Војин Поповић. Савезиици за Румунију Лондон, 17. нов. Олговарајуки на пвтање сер Е К рнвелса, однссво □смагања Румуније> г. Бонар Ло је изјавио да Савезници чине за Румунију свс> што је у њиховој власти. Енглеска и Грчка Лондон, 17. нов. У енглескоа парламенту упуКенв су три интерпелације британској влади, да

ова дОвољно не потпомаже наторе пријатеља Грчке. ОдговарајуЈји на њих лорд Ц цил је оспоравао истинитост тих навода и рекао је! „Велика Британија ради у томе питању сагласно са својим Савезницима и држи се споравума, који је регулисаој днодушно донете одлуке од Савезника. Британска диаломлтија, у својии изјавама грчкој влади говорииа је у име свих Савезника. Она није могла усвојити лично држање; коме осгале савезничке силе не би следовале. (Радио). Руски коминмке Петроград, 17. новембра Западни фронт. — Западно од Риге, Немци су са кве чете предузели офанзиву алв су били о;;бијеви. Јужно од Риге, Немци су употребилв загушљиве гасове који нису успели Тукли су наше положаје са загушљивим гасовима. У области села Џнниача и реке Бистрице, наше су претходне јеаинвце напале једну непријатељску чету коју су разјуриле и заробиле доста војника. Кавкавски фроит. — Један непрвјатељски одред заузео је Адрамед на десет врсте јужно од Вана. У правцу Ха.мадана актввност изввђ.ња. Румунски фронт. — На фронту у у Трансилванија није било догађаја којн би променили ситуаиију. На дунагсчом фронту ништа значајнвје. Петроград, 17.новембра. На карнатском фронту, наши су одреди заузели висове ра две врст источио од Веркете. Заробили су два официра а 98 војника. У обласги Вакорке, наше су трупе заузеле коту на десет врста југозаиадно Од овог места и заробиле су доста војника. У области Кирлибабе, наше су трупе заузеле васове Карлибабе и приморале непријатеља да напусти положаје. Заробиле су 11 офиц ра и 700 воЈника, заплениле 6 митраљеза и бомбеЈужно од Кирли Бабе у долини Довтране зау.>ели с.мо све висове јужно иело' нап ег |ЈронтаСаошптзља Да изволе предстати овд. Ген. Консулату ради извесног саопштеља: г. г. Влааимкр Сретеноввћ учитељ по бр. 3377; Стараоци заоставштине пок. Лазара Игњатовића бр. службено; Нишлић, депешом саопштење.

грандиозну трагедију српску. А Видо. Море беше милосрдније и шину срдптим валовзма обалс немилосрдне земље, и зашуми тужну иесму као опело трашчном народу, који пређе толике земље и нигде не остави кости, већ их донесе да преда љему хладном и нипознатом... И све прође... II дквно подиебље се мило осмехну на големог мученнка, док се он опорављаше, залечивши ране и узимаше ново оружје! Затим запливах широким морем, јер и последљи сусед и савезник затвора врата испред лица Ср бановог!.. П једнога впгустовског јутра, у сјајној спреми, са шлемовима омиљене зсмљано боје на глави са још светлијим оружјем у руци лојашппе се на гласовитом Кај

мак-чалану и закуцаше на врата Србије! .. Тевтонскп коминике јави: — „Нвшта нарочвто ново у току данашљег дана! -Забележи ћемо само појаву Срба на маћедонском фронту, али је та армија тако ситна бројно, да је безначајна као појава!»... XI И забележише! Каин забележени језовитвм потоцима крви и горама од костију својих појаву осветнвка! Уралански удар;ц пзде на тврду пивљ*чку лобању, и мозак попрска снежне врхове далеке Бабуне!.-. Издахну издајник пре него што се освести, одакле га удари гром. И Кајмак чалан се засмеја грозовитим смехом, од кога се заледи крв у жилама демонском Кајзеру.

II још једном октобар записа велики датум вствм сповом. Дојурпше Тевтонци да спасавају каппје Истока. Најсјајније војсковође Доведоше најславнију војску и донеше свету чувено оружје... Ударац се понови. Паде као сграшни део заслужене одмазде. Прска шлем, вриште засићени елементи и шаљу високо у ваздух камено хомађе; пали се ноћ! Казаће нам јутро свршетак приче. Јер... — Моје пнсмо каза на свршетку, на уста човека: „Канна ће содом прогутати, а на твом ће огљашту иланути свети огаљ, и биће видело свету!» — Ти ћеш позивати мртве речима: — «УстаЈ‘те из гробова, милв! Устајте да поделгмо бескрајну

радост новога живота!“ - ,. ј И иени се чини да већ чуЈем тирадску апострофу народног песника: — »Битоље гордн, капије отвори!«... * * * ЈБуди, Срби, ко смо мп? И ка ко то да се дО сгда међу собом нисмо познавалв?!.. Кад се цео свет довољно о ва ма напитао, нек нам допусти наша скромност да и сами упитамс: — Па заиста, ко смо ми? 22. окт. 1916. г., Војгште.

ПОШТА За Србију — Никола Васиљевић јављ жени Неранџи и мајци ЈБубицк да је здраво.

— Ђорђе Ђ рђевић јавља своме оцу Витомиру Ђорђевићу ка је с братом здраво. — Настас Игњатовић Гјавља овоме оцу Радасаву Игњатовићу у Стадаћу Да је Жив и здрав. — Владимир Протић свешт, јавља својоЈ жени Катарвни н деци, и роднтелима у Лаповњу, окр. ваљевски, да је здрав с Драгсљ.Јбом и Цушаном. — Живота Лазаревнћ писар I кл. из Крагујевца, моли Црвени Крст у Крагујевцу да взвеств н.егову женуЗорку Лазаревићку, Палилула број 11 да је вдрав Обрад је умро, Драгослав је у Француској, за Миломира незна* ништа, твоји су сви здрави; са Василијом смо заједно, Станимир /мро. Моли за одговор истим утем-