Велика Србија

ГОД. I.

*;?ЕТПЛАТА И2И0СИ : Мвссчпо 3 —омесечео 9 уранака, годи 1 Сн.е 30 фравака ЦКНА ОГЛАСИМА : Ситчн огласи 0.20 фран. од петвтног реда, ве1и> огласн п<' поггдС.п. Нс.вац се пол>»гедржавн"* комнсврпма и днплохатгквм ваступквштвима. ЛИСТ ИЗЛАЗИ СВАК11~ДАП 110 ПОДНЕ Пошту слатв ироно Краљ, Срп. Гглерал. Ковсулатв у Совуну. РУКОПИСИ СЕ НЕ ЕРАЋАЈУ Стап редакцнјс Коломбо улвца бр 33 За1ошђпе Поједвни бројсви се могу добпти у Со.туну код агввцнје „Друштва грчке штадпев улица Булгарокто* бр. 5, близу главпе потте.

БРО) 10 сант.

I!

Днректор А. ЈОВАНОВИЋ

I

БРОЈ 10 сант.

Румунска ситуацЕЈа Пред новом руском офанзивом

У носледње време н»јважиији ратни догађ»ји одигравају ее на румувском фронгу. Са внатним новвм оојачањима обновљева јв Фалкевхајвова офанзива ва зааацном румунском фрон -ту. Пред очевадном вадиоћ ношКу непријатељевом ру мунвке трупе су биле при нј ђчне дв евакуишу Тран силвавију и да с® повлаче на евојг властиту терито рију. М ђутим, ово повлачење и Јаззано је само ва заааднои фоонту, док је си т/ација у Добруџи у глав ном остала неаромењенаКарактеристично је, ца јв румуаски генералштаб предузео поалачења исар' д неариЈатељвких труаа бев ввликих борби и како из гледа, чувајт+ни своје оааге за одсудну битку, која не сумњиво аредстоји у ско ром времену. Повлачлнхрумунских трупа не може ее ематрати као ствараа пораз, аошто Фалкевхајаова офанзива није до еад постигла никаквв етраге гијске резтлтаге. Н^иријатељски је успех више мо ралан и огран-чен у глав ном наза'з ће тзриторије-' У своме повдачењу, које је врло методвчво и у потлу ном рецу, румунске трупе евак»ишусве, уништавају ћн истовремено матври!ал, који ба иепријатељ могао корисво у штребити. И у "колико неплијатељска вој ска продире дубље у румунску територијт, њеаа се си-1 туација ВеКма комптикује с обзиром на све веће уда ј љрње од база снабдевања 1 и на веома олабо развијену' жељезничку мрежу. Нрет-’ поетавку румунског порава одбацује и свм факат, аргз нат отворвво и у самим немачким коминикеима, да Фалкенхајвова армија у то «у целе своје нове офач зиве није задобила више од 2000 заробљеника. И< тога се може вакључити, да «у румунзки Губици веома незнатни и да је румуажа војаа снага потпуно очувана. Према томе, теадендиозао раздуване вести из немачких извора о победама у Румунијн неосноване су. | Уз то ваља имати на уму, да неарвјатеЉска војска, ко -1 ја продире у Румуни у може, врло лако зааасти у веома< тежак положај; ако би исто-

врененб сн-жае сфанзвве биле предузете од Руса и Румуна у Буковини и Д < бруџИ У случају, да се на ма коме од ових бојишта аробије непријатељ в в фсонт и оваЈ нагна на псвљчгње V нергду, положа) Ф«лкен ха.јнове војске погтао би критичан. Бивша ш ф немачког г нералшгаба ризиковао је врлт много г војом новом офанзив-м. Њ'гов см^ли пткушај идл да да јс посл^ дњи немачки адут за спасавање балганског фдонта. М ћутим, сва су изгледи/ да ћч овај адут бити врло кобан по Немачку. У Р>му-1 нија се у овом моменту води' једна страховита стратггијска игра. Им4 знакова, к>ји нагов штавој ,'да је неири 1 јатељу долуштено пропиоање у земљу, да би се избегле' многобројне жртвг без из-; гледа на коначан резултат и да би се дефичитвван удар што боље обезоедаоПоуздано је, да је румун ј ски фронт поткрепљ^н вр-.о знатнлм руским појачањима, као и огромном количином артиљ рије е муницхје. Н • ве руске трупе шал.у се сталнт у Р мунију. Од пре нгколико дана све се в*ш": одгжлвају вести, којимл је извор званвчан, о вг-ликој и сакжној руској < ф Н 1 иви у ! Буковини, с којом ће се паралелно оредузети о )ш<и на пад и на фр <нту Д бр џ . И:»уство и вешгрна руског генгралштаба дају нам право на закључак, да пл«н нове сф нзиве мора усаети. ј Тај угп х изазвао би ката | строфу Фаткенхајчове војске и био би од огрсмнсг ути-ј п-ја за будуће операције. Праар мча акција ове ру скс офзнзиве всћ је почела и иоаољава се све више и све моћнаје. Ма смо од почетка пра тали д г ђаје на румун ком фронту са поуздањгм и безј несаокојства- У томе увере њу п државала нас је нај ввше систематичност рууун ског аовлачења и к >нцен тровање главних снага у Добр џи и Буковини. Бли ска будућност, за коју с уб ђ Ј њем веруј мо, да ће донгти преокрст у румунској ситуацији, показаће, да је ваш оатвмизам био оправд н и да је наше поуздање имало довољно разлога.

ПоЈштичке вести Атива. — „Патрио“ сматра као врао глуп кора& са вааионалног гледишта, вротеотацију коју је грчка влада упутвла неутралним државама, којв може да створн велвки амбас азмеђу Грчке н Споразума нао в да проузрокује у највраћем року првзнање провизорве владе.

Грчка шташта (Грци о Битољу) Атикска штамаа. «Нга Едас.» Срби уђоше уБитољ За четири године, херојска вчјска краља Петра по други пут ослобођава ову велику варош Маћедоније од варварског јарма. Али овај други улазак у престоницу средишне Маћевоније има необкчно велики значај. То је први чврст ксрак ка повраћају српске отаџбине. Многобројнп осв >јачи, који су извршили лако дгло освојења једне мале и слабе земље, почшву одступати, гритешњавани одасвуда. Није протекла још нв гонина од како су Бугари освојила ову варош и како су објавили целом свету да је не иисле никада напуштати, и ако су противно тврдила грчкн германофили, који су о њој сањали К)>о о поклону засвоју неутрал ност. Њихова су се снова врло брзо развгјали Прекјучерашњом великом п< бедом ударен је први шамар по бугарскоЈ дрскости. Срби доказују да нећс никоме допустити да подели њихово одело. Држе сада Битољ, по праву јачега. (Број 1144). „Елеф,ер<.с Типос “ Стргтегијски значај пада Битоља јесте један од вајв-жнијих војних догађаја на маћедонском фронту, који ће највише допринети решењу борбе на југу Балкана. Заузеће Битоља у балканско турском рату 1912. гоаине донгло је потпуно оавајање Маћедоније испод турског господарства; а накако ннје могућно — ако се не десе неки сасввм неочекивана догађа ји — дч и данас заузеће ове чувене ва> оши донесе опет потпу но осд°бођењс српске ЈМаћедоније од германо-бугарске окупације Сада, после пада Битоља, отварају се два пута победоносннм Француско српским војскамај је дан на западу (Албанија), којим ће доћи у додир са талвјансквм пуковима што ће псћи из јужне Албаније а други на северо исто ку (Прилеп—Велес) преко |Бабуне, којимће Савезници, успевшм да избију на средњч ток Вардара, моћи да заузму међународну железнвчку лннију нгже или више тунела Демир-Капија и да пре

киту сваку комуникапнју Герма- солунском, Меркурвсу, бив. предБугара из Маћедоније са цен седнику атинске општине и ње тралним царевинама преко ове је- гов0м сину да дођу на »Прованс* дине пруге. (Број 86. Са картом као заробљеници. Онп се сматра-

и потписом: ‘Генерал ***). Пол ЛуЈ

ЈУ као главни вивовници. Лист »Ксри« саопштава, да је влада одобрила мобилисаЈве 150 хиљада људи. „Есперини“ вели, да је то стварна мобилпзацаја. »Естија“ јавља, да је готово цео атвнски гарнизон улогорен у околини вароши. Атина, 19. нов. Јуче у 2 часа изјутра француски и талијански маринци почекуган- Према општем уверењу, ли С У се искрцавати. Онн вду на атинска влада је решила да се Атпну са три стране истовремеј но. Инцпдеката ни .е било Нешто касније почела се искрцавати

Догфји у Атини Ситуација пост>је критичнија Атина 19. нов. Услед одбијања захтева адаирала Фурнеа о предаји ратног материјала, сукоб измсђу атинске ■ладе и Споразума постао је а

оружано одупре предаји материЈала. У Атини је од прекЈ‘уче поче- ј ФР анг ЈУ ска > енглеска и талиЈ’анска ло журно мобилисаље резервиста. пеша Д и Ј а До јуче је покупљено око 6000. Они су одмах опремљенп и за-

Атина, 19. нон. Јуче изјутра један пешадиски једно са а тнвнима посели су! одр ед талвјанске марвне искрцаи брежуљке око Атине. У вароши од крстарвце , Л идије> заузео је Ј С остала само посааа ' ’ »Колвну«, узвшпицу спроћу а-

кропоља.

По држању министарске седн»,це, г- Ламброс Ј‘е взјавно, да , • , > Један одред француских мариЈс втада била принуђена на овс . „ ‘ , , наца заузео Је војни депо Руфа, мере немогућношћу да прогласи опсадно стање Војпи мвнистар нслалек0 ол Атвнс - Фр^аузп су дао је већ инструкције коман ту кон Ф ис ковалн око 100 пушадантима пуковз, да избегну су ка ‘ ^Р чки а °1 ни Ци одупрлв се ее кобе са Савезничким трупама, и лошло Ј с сукоба. Декоје ће се искрцаги, али да им по 1 С на Ј зад “ а узет. не до >усте узимање оружја Др Француске трупе заузеле су жл се, да је адмирал Фурне дао ЈУ че после слабог отпора и брерок од 12 часова генералу Па жуљак Филопапу. пуласу, председнвку војне лиге, ј Јуче се искрцао један сдред пук< внику Кургвевису, краљевом енглеских марвнаца и појачао је ађутанту. Гу»аасу бпв. г>р»фекту француско одељење у Запвону. Ђ Лазаревић Са српског оронта — Из мојих бележака —

Са побожношћу и пијететомха ЈЈије — поклоника, који је пре валио дугачак, пун тешкоћа, пут, да се поклони гробу Христа Спасител>а — и ја стаЈ’ем пред овам хумкама у којима су сахрањени, Ј‘едан до другом 64 Ј‘унака Ту је сахрањен и Божидар Н. Миџор, студент права на Грацком универзитету, родом из Боке Котор ске из једног села близу Херцег Новог. Из скоре прошлости, ја вадим једну успомену. Био Ј’е понедељак 22 август. Обилазећи Чеганске по ложаје, јасам свратио и задржао се код превајалишта Н. пука Ја, комашир превијалишта, свмпати чни Др- Тодоровић и пуковски свештсник, мој пријатељотац Ни кола Поповнћ — седели смо у чгатору и разговарали... На улазу од шатора нојави се један војнвк у пуиој' ратној спремп, са бгмбом о појасу. Средњег раста, без браде нбркова, танквх усница, сувоњав, са блатим взразитим лвцем које одаваше доброту дџше и интелигенцију — он смеше-

ћи се назва Богв. Пун радоств, као да је видео брата, др. Коста скочи здразећи се са њиме: гле, Миџора! - шта рздиш? како си, требали ти што: јестива, пара кажи шта хоћеш? — говорпо је др. Коста пун радости. Хвала лепо, пмам све. Добијамо хлеба, чорбе, а после, знаш произведен је сам 9. августа за каплара.... одговарао Ј’е скромно | смешећи се Миџор. Био је доле код Чегана на преввЈ’алишту Н. лука. Са још трп друга, однела су тешко рањеног комзндвра мвтраљ- оделеља. Враћајући се, свратпо јс код свога познаника, пријатеља и друга са Грацког универЈИт', д-ра КостеБио је за време турског рата у црногорској војсцв; па затим у српској као добровољац у свима ратовима. Свуда је бко скроман. Радио је све оно што су . сви Његовп другови — војвицп ! радили- Са њима је био у рову, . доносио дрва, ложио ватру, сво ј је руб.ље сам је ирао — једном 1 речи ж овио је животом осталих