Велика Србија

СТРАДА 2.

ВЕЈ1ИКА СРБИ1 А

БРОг 223

редова. Све је то радио од своје вол.е, јер је добровољно стуаио у редове Н. пука као прост редов. Како је живео, борио се, тако је и погинуо и сахрањен: без ларче, хвалисања, чина — без обележја. Ви, ученп људи: философн, псиуолози и ви песници и књижев ници који у стиху и прози опевасте херојска кела — објасните ми појаву, живот, рад и психу овог живота, који је са себе збацио све угодности живота, ба цио се у вртлог ратнпка — ре дова и најзад овако, далеко од свој‘х ис хр'-н>ен без обележјч?!

| Драги мој Мвџоре — твоји су родатељи далеко- Они сигурно и незнају, да је њихова узданица, њихов Божа погинуо и да заједно са својим ратннм арутовим!, лежи у општој гробници- Ти си | млад и зелен у 23. - 24 год Ја ■бзх ти старац од 58 год., могао бпти отац Ако, као ппо тврде н*ки научници, има загробног ан вота — дозволи ми сена пок. Ми цора, да ти ја, место оца и мај ке, оросем сузама твој гроб и о прости мени, старцу, што нисам у стању, да себи у довољној мери објасним твојживот, рад, бо])бу и трагичну смрт. — Наставиће се —

гг> ч-»

А ЈРАТНИХ «|»Р>ОНТаЕА

Француски коминикв Париз, 19 нов. Средња артиљериска борба на фронту. Важнијих дОтађаја није било. Француски гвијатичари бомбар довалн су непријатељске логоре у области Дамвилера. Сол^нски фронт. — На фронту код Груништа пропали су сви против напади Немаца и Бугара на положаје које су српске трупе заузеле. Непријатељ је претрпео велике губитке. На неколнко мгста непријатељ је успео да заузме ровове које је изгубио 17. новембра. Рђаво време омета операцаје. Савсз начки аероплани бомбардовали су Прилеп.

Руски КОМИНИКв Пегрофад, 19. нов. Заиадни фронт. — Артиљ' , риском ватром зауставплч смо јгдап непријатељски офанзшаии покушај наСтоходу у области Велвцка

целу сериЈу висова. Кавкаски фронт. — Наиш од реди који операшу код Султан Абдда на десној обалв реке Кардсу а одбио је неоргјатеља који се повукао у игреду Ноћу 1б новгмбра непријатељ је са оне стране реке Карасу а претрпео тешке губитке. Запленили смо 2 брдска топа, један митраљез и ве ики плен. Ру.мунски фронт. — На фронту у ТрднсилваниЈ‘и у долини реке Ситуса румунске трупе потискују стално неиријатеља. У долини реке Бузеа румунске трупе заузеле су једну серију висова всточно и Ј'ужно од селз Красна. На сектору Извор Пататеств, сукобили смо се са једном јаком колоном непријатељске ко њаце.

Енглвски коминике Лондон 19 нсвембра. Јучс је непријатељ покушао да продре у наше ровове североСеверно од железничке пруге источно од Неф Шатела али је Тарноиољ—Золошев непријател,, “ ио с Дбвјенпосле јаке артиљериске взтре | Јужно од Армановилера наше г.редузео је офанз^-ву. У области су трупе продрле на внше места села Караковче непријатељ је био ј У непријатељске линије приморан да се врати у сзоје ро

вове. Иа Карпатима Немци огорчено нападају на висове које су руске

Румунски коминпке Букурешт, 19. нов. На западном и сгверозападнои

1 ке борбе на фронту Желести (7 километара јужно од Питести), у долини Жавачок и у долинш Не зжлов. Наше су т]>упе заробиле №ше стотина воЈ‘ника; заплениле 10 митраљеза и рагпн материјал. Јужни фронг. — У Добруџи ми смо напалп. врло јако непри јатеља на це.лом фронту. Енглески азијатичари на балкану Лондон, 20. нов. Братансви адмирзаитег јављи да су (.скадре иерсплака флоте иззелгцеледећ« оперкцкје прогив бугарских обала од 10. до 15. новембра : 10. нопембра бомбардована је Карвња. 11. новембра бомбар довани оу жељ. станица Анги сте и околнр магаивна. Стаак ца је иогођена. Зепрајчтељска логор код РаЈ‘олвва бомбнрло ван је и непријатељ је нагнав на бегстзо. 12. новембра извр шен је нанад га иеиријатељсви аеродром у Драма, комо су на нете овбвљне штеге. 13. иовембра бомбардосане су Драма н Авгнвта. 14. новембра Порто Лагоо и Довамбо. 15. новембра нападнути су цоново са успехои станица Драме и ееродром Сви наггл анарати вратили су се неоштећени.

трупс заузеле у области В.Јкар- фронту од западне гранвце Мол-

ки—Кирлибабе- У чој области учсстанн контра напади непријатељски првморали су наше труие да напусте вис Вура Рукада, на једанаест врсти југо запздно од Закарке. Јужно од Кирли-Бабе воде се огорчене борое дужпном целе ру мунске гранпце. II ако се негфи Ј’атељ одупире на иој офанзиви, наше су трупе успепе да заузму

давиЈС па до Бузеа жвве борбе на целом фрснту. Код Еосде Вамеи у долини Прахове артиљернјска и пешачка борба. Од6иј‘гно Ј‘е вии:е пепријагељских папада. На ше труие које су се повлачелс од КимпеЈЛунга биле су нападнуте од нег.рвјатеља. Оне се оду* пиру у долини Домбовице код МикаОзанИ3,-падни фрОнт. — Боде сеја-

Румунски отпор —Чданак ловдонског „ТаЈМСа«Лондон, 19 новембраРумунске операцвје су испале врло сретно на северу и Руси се осећају доста јзки на том фронту, који је проширење њихове сопствене линије. Код пролаза у центру Румуни су се славно одупирали, спречавајући колоне Фалкенхајна да сиђу у равнпау и тиме су дали румунским тру пама на запзду времена да се повуку избегавајући слом којн им је непријатељ спремао, Румунске трупе на запапу, ко је се налазе на оиасном месту, дају очајан отпор немачквм нај бољим трупама. Благодарећи њи ховој издржљивости, румунске храбре трупе спречиле су на предовзње аустро немачких трупа кроз пл> нинску зону за време од два месеца. причињавајући неприЈ‘атсљу жртве разне приро де Оне су дале времена руским трупама да дођу на фронт. Бра нпоци распо 1 ажу са 20 а негријател, са 15 дивизија. И пошто је морал бранж-ца онакав ка ав

је био у почетку и пошто има довољно мунициЈе на расположен>у, Румунп имају потпуно разло га да се енергично одупиру па положајима које су спремили. Заузеће Битоља је контрибу пија генграла Сараја за румун ску ствар. По гребна одмазпа, коју су савезнипн дали дивљим Буга рима проузроковала Ј'е у нама велико задовољство. Генерал Сарај је и.чно пре.ча себи 8 -9 бугарских д- визпја и две немачке олакшавајЧ ћи Румунима опера ц«Ј'е и твче је показао добру вољу кој‘у Савезници гаје према румунској С^ДварИ.

ез зшт Аустркске пљачке Затргбачки судбни сто одобрио је да се заплени сва покретна и непокрегна имоввна Душана Пљачића из Сурчина и Марка Прокопљевмћа нз Петровчића, јер према приложеним саиснма по[стоји основана сумња, да су за | време упада српске војске у ј Срем дакле за време рата, при др жили се непријатељској војсци, пос^е су прешлу у Србију. Душан је крив што је примио помоћ од уредништва Балкана, а Марко је служио у српској вој сци као коморџија! (Народне Но вине 12—X) * Загребачки судбени сто одре дио је да се заплени сва имовина Милана Руварца из Кувеждана пешака 70 пешадиског пукз, јер према приложеним доказима постоји освована сумња да је он у 1914 години, за време рата, пошто је зарољен, ступио у слу жби Србвје као жандарм. 1Народне Новпне 12—X). * Загребачки судбенв сто одре дио је заплсну свега имања Слав ка Облачића, родом из Мокола у 5 г гарској, настањеног у Срем. Карловцима, јер према примљеним доказима постоји основана сучња, да је за време рата, до спевши у ср <ско ро јство, ступво у српску жандармерију (Народне Нсвине јЗ—X) * Загрепачкв судбени сто одредио је заплену сеета нмања Николе Глумца Јовићевића из Огара, јер према приложеним доказима постој'и основана сумња да је за време рата, дратовољно ступио у српску жандармерпју (Народне Новине 13 X)

Ф Е Љ Т О Н Еа крглгмз, сна... — Пис.мо другу Мл. Ст. Ђуричићу —

Дан јесен.и, леп, ведар и мек. Супце се нримакло Пониквана и још једна вренђија па ће заћи. Седим на брежуљку впше куће нз зеленој трови, коју слана још није стктла да опали. Вндим цело Севојно н сва околна брда Крчзтва. Севојно личи на легсн с том разликом, што му је чет вртина с десне сгране права Дно је раван — севојничко поље, осенчено мрком сенком околних брежуљака, од којкх на једноме седом. Куће раштркане али впак честе, чудно се беле, у надинв полввеној сунчаном светлошћу. Около кућа, у воћњзцима, клонуле г( ане од тешкога рода као

да дремају Брхови ич додирују опало лишће по земл,и, а свиње из коса, дОхваЈаЈ’у по неку трану продрмају је мало; Ј‘едан илв два плотуна се оспу и земл.а поплави од најсдралот рода Настаје млацкање и крцкање коштица... На неколвко места, пред кућама, ка рудини беле се дугачке хрпе наломљеног кукуруза. Ту ћс довече бити комвшање... Из ГЈО.ља иду, у разним нрав цима, групе девојака, са овцама иии кравама; звонца мрчоре сетне мелодије, као да долазе са торњева ианастпра из дубине. По две девојке певају «броја-

нице» на смецу, а за њимл момци, вдући поред кола натоваре нпх кукурузом, засвирају на двој нпцс по коју „кајду“ или троЈ‘анац или кокоњеште уз свиралу II узгред се баце на девојке по коЈнм мањим клином кукуруза, онако «од шале 1 '.. Сумрак лагано обавија цео лук падиве који личи на слово С, због чега, валда, и носи мме Севојно, и тпхо насипа равап. Све тлуцање дУчева показује место торова се музе. Веће ватре ноказују, ^д кота ће бити до вече комишање .. Порсд Ђетиње укће воз са она два велика ватрена ока на челу и заглушује хармонично брујан.в села. Писну 2 3 пута, застад<*, па онда крупно рикну, као да назва селу »Добро вгче» ча се притаји, као да и он хтеде да чује ту тсхану, ту слатко —

оиоЈну х-рмониЈу мота села Ма ло потом још једном рнкну, као да рече »лаку ноћ“ и завуче се у кланац између ППропца, Рујевца и Орчсвца, у правцу Ужица, остављајући тусте облаке дц ма иза својих леђа, Подигох сс с неким необјаш љивим осећааем!. Ту, у тој удолини, на тим брежуљцима иро хуја мн тако брзо човковвн.е, а ја га н не сагледах! О, драга наша прела и комишања... .. Враћам се кући, трчећи у мислима назад, до времена „прве љубави», чије су успомене још у оном сокачету, аоред живе огра ае од купина... Воз свирну са ужичке станице, одакле ме узе прошле године 16 октобра, да побегнем некуда да леко, од куће и мајке, од жеке

Овим примерима не треба никаквог коментард, јер се и без тога види аустриско дивљаштво према незаштићеним породицама нашид Срба које је судбина 6ацила у наручје црно жуте аждаје.

Ра|ш ншле ц Несној Последипе стања у Аустро Угарсдој. Пр*тећи несносно стањв уАустро-Угарској, нрагаки >Н»родни Листв" се осврћу и ва невоље чешквх раднвка, ца између ооталог кажу: „Дакас, кад је све воскупело, вредв цроговорити и о цена риха. Све је поскуиело, али љтдски рад није, бар ае свуда. Тамо где лржава ииа потребу сд рвдне еваге за израду шрарнела и граната, где је у иВтању иотреба да се олр жи живот обевбеђује се егз>* Јтенција Али нн лругим пољ*иа је све горе и горе... А код умнзх радника је иајгоре. Ко дако њид Ема двнас твво ,,васову“ звраду дн зк њу не иогу куивта ни четврг килограма о ра*а, којима би мало утолида глад, кошто неиа у времева да по чигнв дан чекзју иа кромзире, хлеб, брашно, шећер, каву итд. За кедељну знриду не могу кунвтн ин нар ципела. Било би бавЕИЛВВО ЕЗраЧЈНВТИ колипо дуго би морао радати јехнн ра днвк, да би се могао сит најести, папкти, запалвти цигару, вћи у нростојној обућа и да му је у клћи топло {аретпоставља ее да је самац, јер жењен на такве иретернне вздатце не с«*е ни да масли)... А при том се евуда чује, к«ко нема радне са»ге ни у бвровма, ни у кан целарвјама. Збаља, патаввс које вапије за решсњем«.

Извештај из Србије Свгту А- Петровића брата и Алсксандра Никокића, тражи Радмила, Душаповац 235 Београд. Свети Пгтровић, извештај сам добила са Олгом здр-<ва. Бралче, јава мом Ђоки са Давом и оцем смо у вашој кући Јулка у нашој кући. Пошљите новац. Мила и Дана. Светомира М Петровића, из Александровца тражи зет Јакшаћ нз Крушевца. Стевана Ј. Петроввћа тражи супрута Драга Краља Алексакдра 112.

и деце, од тог дивног села, од још живих успомена, од младости, која још лебдц над оввм брежуљшпва, бледа п без крви; и свсга што нлива оној тајанственој и сеетлуцавој млечкој роси. 19. октобра 1916., Положај. Ммло Рад. Лазовић фЈовану Вражалиђу нешад. иајору Драги нобратнме, Ево мс и но трећи пут на твом гробу. Када сам био први пут к не ргкох ти ништа, јер бејах чбуњсн, управо нисам умео нв да се нађсм, јер виипе мене прекр*л.сн орловима и гаврановнма ста јаше Кајмакчалан, на којв се, ни :ам незнам зашто, пожурих. Обишао сам Кајмакчалан Кочобеј п Флоку и опет дођеи