Велика Србија

СТРАНА 2.

ВЕЛИКА СРБИЈА

БРО! 225 ,

пжнлама. По ивици рова избачени погинули да не би, у рову, сметали онима, који су у рову осталв живи, а које је иста суд бика, мало после задеспла. Многв, тешко рањени, овлаш превијени, у.чрли су у рову и такође избачени или осталв у рову. Прескачем лешеве. Покушавам да их бројим. На једном малом простору 116 лешева. Нисам избројао оне у рову, оне десно- Окрећем се, покушавам даље да броји и губим се.... У једном рову, на ду жини девет корака 14 лешева, сем оних по ивици рова!... (Наставиће се).

ЏЏ | Атиии Снтуација је стално критична Услед сталног прекида везе са Атвном, још нема поузданих и детаљвих вести о догађајима, који се тамо одигравају. Међутим, јуче је приспело впше путника нз Пиреја. који су мало расветлилп сптуацију. По њиховнм исказима, сукоби су почели у петак у 11 часова пре подне, када су Савезничке трупе заузеле брег Филопапу и депое касарне Руф. У Агини је настала одмах права паника. Мирно становништво, скривено и затворено у својим ставовима нападнуто је од резервиста. Немпр је овладао п у Пиреју, где пак иије дошло до крвавих сцена. Када је лађа, која је јуче првспела у Солун напустила Пиреј, Савезничке ратнеЈлађе пуцале су на положаје поседнуте од резер виста. У Волосу су путници сазнали да је у Атини било много мртвих и рањеннх. Међу рањенима је генерал Корана, ватрен венизелиста н пуковник Димитракопулос, један сд команданата краљевих трупа. Путници, који су синоћ стигли из Волоса причају, да су резербисти прпредили изгреде и у тој вароши- Они су запалвлн либералпи клуб и више венизелистичких кућа, уништили све штампа рије и намештај у редакцији листа »Тесалија«. Лисг је оштећен са преко 50.000 франака. Према веродостојннм вестима било је у току сукоба у Атини и околиии доста жртава са обе стране. Резервисти су нарочито имала мкого губитака. Савезнвчка флота бомбардовала је трупе ројалвста на Химету. Весг, да су у Атини престала неиријатељства између савезничких трупа и резервиста није се још потврдила. Ситуација је стално веома озбиљна.

Одбор за помоћ српских избеглица Г-ђа Кал, супруга овдашњег Руског Конзула н председница Одбора за помоћ српсквх избеглипа у Солуну, зшодила нао је да објавиио следеће: Како се годишњица оонивења Одбора за Помоћ Српских Избеглица у Содуну поклапа се заузећем Битола од стране Савезнвка н са улаоком храбре Сриоке Војске у своју Очаџбину. то је Централни Одбор, који заседава у Атини под председ нештвом Књагиње Демидов, одлучио, да се извршн том првликом потпуна и дефинитивна ликвидацвја поолова Содунског Комптета и да ое његови фондови, чија вредност износи 10.205 дннара, предаду Вдаднним Комесарвма, којима је став

љено у дужност да воде брнгу о Срнскни азбегхинама у Грчкој и који ће под садањим околноогииа биги у огању, да са уснехом наставе пооао гореимевованог Одбора. Према овоме, Гооиођа Ј. Кал, усвојотву нредоеднице Меоног Одбора, изражавајући поноза своју заивадиост свима онима, који су, било морално бидо новчано, притекли у поиоћ овом добротворном делу — сматра за потрсбно: 1.) иа објави доле у продужењу изеод из друштвених рачунг од 15. новембра 1915. год. до 15. новембра 1916. 2) да стави до знања, да је од тог датума — будући да се послови гореименованог Одбора имају сматрати као дефинитивно ликвидисани — њој лично централнн Одбор у Атини ставио је у дужност, да се и даље брине о лекарској помоћи и раздавању лекова српским нгбеглицама у Солуну, а на рачук Централног Одбора-

Извод из Главног Рачуна*

ОДБОРА ЗА ПОМОЋ СРПСКИХ ИЗБЕГЛИЦА У СОЛУНУ

од 15. новембра 1915. до 15. новембра 1916. АКТИВА ПАСИБА

■

Дннара

Фраикова Драхме

ј ФраиI коза

Драхме

I Прпватни прилози прикупљени у Солуну II Сума од 20.000 дгшара коју је дала Српска Народ. Банка н од које је 10.000 Ге-

390

—

26335

I Помоћ нздата српсктг избеглицама у новцу II Помоћ у лековима III 'Грошкови око издржавања српског избегличког догора

390

132.171 6.508 ' 17.379

80' 85 70

нерални конзулат променио у драхме III Суме послате Из Атине од књагпње Демидов, Председнице Централног Одбора 85053.20 Суме коју је послао одбор из Парнза 20.000 драхми т. ј. 17.400,—

10.000

7> >00

—

IV Остатак од 10.205 дцнара (српских) предат је 19. новембра (2. децембра) 1916. год. Влациним Комесарима да се раздели међу српске избеглице у Солуну

Суме приложене од разтгах банака 20.271-55

122.724

IV Од ажнје

200

Свега . .

10.205

390

156.060

Свега . .

390

156.060

Председшгца Одбора за помоћ српских нзбеглнца у Солуну Ј. Кал С. р.

СА ^АТНЦХ ф^ОН^ОВА

Са солунског ®роета — француски коминаке Солун, 21. новембра. Савезнички аероплани бомбар довалн су непрпјатељске логоре близу Сереза. Савезници су покушали једак јак напад код Неохори, у близн ни Тахаинског језера. Српске су трупе заузеле непријатељске положаје код Груништа. Непријатељ се повлачи. Француски комннккв Париз, 21 нов Врло јака артиљеријска борба јужно од Соме у области Бело а и на десној сбали Мезе на сек торима Во а и Дуомоиа. На осталом фронту није било значајнкх догађаја. 19. новембра ноћу седам францусквх аеропдана ба цили су 720 килограма пројектила

на радаонице у Тијенвилу и на немачке логоре. Румунски коминике Букурешт, 21. нов. На северном и северозападно.м фронту на западној и северној граница Молдавије јака артиљериска и пешадиска борба. Ми смо напали непријатеља на више места и заробилв смо 120 војника. У долини Дамбовице није би. промене. Западни фронт. — На десном крилу непријатељ огорчено на пада наше положаје и нриморао је наше трупе да се повуку ка Ти ту Главаниок и Неожиову. Наше су трупе тукле у областв Драганци једну турску дивизију и главну снагу Немаца и Бугара у области Гимбаци Михалести, потискујући их на југ. Заробиле

су вој^шке и заплениле ратни материјал. Јужнн фронт. — У Добруџа артиљериска борба. * * * Волфова агенција тенденциозно је тврдила да су румунске власти нредузеле мере да претаоре варош Букурсшт у одбранбени логор. На против, још пре по четка рата, што непријатељ зна, Букурешт је изгубво карактер утврђеног места и кад је опасност заузећа престонице наступила, предузсте су мере за евакуацију војних власти а не цнвилног становништва које је позвано да остане у вароши. Италијански коминике Рим, 21. нов. У долини Апиђе, Астика и Бренте артиљериски дуели и омањи успешни сукоби на сев. па динама Боско Казино и у планине Селуђо- У зони ист. од Го рице непријатељска артиљерија

била је иктивнија. Наша артиљерија осујетила је многе покре те непријатељске псшадије. На Карсу је наша артиљераја напредоБала ка фронту од 1 ки. у нубвну 300 и. Каши аероплани бомбардовали су логоре Домберга и Табора у долнки Фриђидо проузроковаашк велике штете. Апарати су се враткла неоштпћсни. Португалска војска Париз, 21. нов. ! Телеграфвшу из Лисабона дг се португалске трупе спремајуда ј отпутују на бојно поље. Не зва сс ка ком ће фромту да кооперишу. Идућч савезничка офавзива Лондон, 21. новембра. Војни критичар »Тајмса« сазнаЈе да су Савезници решили, на ооследњој седници у Паризу, да предузму офанзиву на суву, мОру а у ваздуху Офанзива на

Ф Е Љ Т О Н ф Војиж—Еук—Поповгћ. пешад. и.пуковндв

Крвава је на граду капија, Не мож’ с прићи од силних лешева, Где но Србин пада н диже се Да отера хуљу са огњишта!!! Зар и ти паде добри мој дру же Војине! Зар је Обилићу мало другова већ и тебе позва к себи?!? „Су чим ће мо изић пред Ми лошем", — уз дах с криком не бом се пролама Јср пааају јунак до јунака, Сваког дана све јунака мање... Једног јесенлг јутра гоц. 188. ва Београдском друму крагујевцу, стгже једна напаћена српска по родвца из Сенице. Отац и мајка

иђаху пешице, а из сеаетки на малом мршавом коњићу, вираху главице малишана голих и босих чије уснвце од студи беху помодреле. Поред коњића каскаше један малишан, у лаким прним чакширицама са великим туром, која готово додвриваше аемљу. Обест силног мрског азијата, Ш го пишташе све што српски мисли, Под заштитом силних у културнвх... ...бсше натерала а ову добру српску породицу, да напусти своје огњиште у Старој Србији а го до душе, Д 1 потражи склонншта код своје брзћеу Србијв!

Братњево је мило миловање; Туђин брата немож заменити Кад мвлује незграпно притеже. Брат за братом и душу би дао, Миловање ко душа је меко... . Ову добру српску породицу напаћену под турсквм јармом, која мораше напусгити и имање и огњиште, само да би сачувала српско име, — добри људи прихватише и дадоше могућности родвтељима да живе и своју децу изведу на пут. Мали, а у лицу жољав и црн, вазда весео и насмејан, био нам је оииљени друг. Здто што је носио на панталонама векики тур, звали смо га «Туре“ а пошто бе ше најјачи и најкуражнији међ нами, звали смо га и „Вук». Где год би се појавила туча међ децом и где бп јачи хтео слабог малог да победи, појавио би се

«Туре“ и слабог одбранио. Уз гусле нам стари попјеваху, Да још Српство под туђинам чамв; И да треба Турке победити Ослободит браћу од туђина .. ... и ма деца занета тим песмама, а Нрожети мржњом према Тур цима, често смо се играли «војске> — српске и турске Наш Београдски друм — »Срби* и деца са Милановачког дрЈма — «Турца> вођасмо често «бсрбе» у великом Вашаришту. Кад би били у најкрвтичнијем моменту да нас «Турцв» надбију, појавио би се »Туре« и . . . . .. Ево Вука бежте браћо Турци, Побиће нас —живенохватати!. ... одјекнуло би међ неприја тељима, који би у наничном бегству напустали „бојиште*, а ми ааузевши »Стрелнште* тлавни

«трад» на »бојишту", пуни неког победоносног достојанства, дизали би Вука на рукама вичућиг »Живело Туре; Живео Вук!« а он скроман само би се смешкаоОгишо је у академију а за овим ностао офкцир, радећи дав и ноћ на нашим националннк сгварима — А кад Туре стаже до кубуре, Он сакупн дружинвцу малу; Па се вину Српству поробљеном Да га штити и име му чува!! Нема села у Старој Србији и Македонији, где његова нога није крочила. Као Реља Крилатвца н он је летео и свуда доспео. Час га видите у околини Г1рвштине, час у Метохији, час у Битол.у, час у Пазару, Севици, — свуда и на свакои месту. Вум је стагао са пушком у руци, да