Велика Србија

БРОЈ 225 .

ВЖЛИКА СРБИ1А

СТРАНА 3.

сугу ће се предузети једновре* мено ка свпма фронтовима- Поморска активност имаће за цвљ та веиалостиво гони непријатељске сумарене, а ваздушна актив•*:ос- пмаће за задатак да руши војве зграде и ратне радионице непријател>ске. Паслвдње савезничке победе Жевева, 21. нов. >Журнад де Женев« пише да еу посдедње савезнвчке победе на Соми, Анкру и на Вердену кошгале Немце 800.000 војника. Ову су цвфру потврдили и не пријател>ски извештаји. Ма како да су повол-ни задобивени резултатн еа гледишта уништења неиачких труца, Савезнвци се актнвно спремају за нову и јаку офанбиву. Предузете су све мере да би њ*хов напор био круннсан добршм успехом. Потопљена лађа Лондон, 21. нов. Телеграф«шу вз Лас Падмаоа да ;'е посада холандске поштанске дађе „Ринджани« која је првспела у ово прастаниште, азјавила да је у два сата ују•тру видела холандску лађу »Ки дирпс од 3780 тона, која није имала евоју пооаду и поред које је био једац велики немачки сукарен. Ускоро после дошао је едан мањи немнчкв сумарен код лађе »Рвнджапи«. Пошго су из вршиди цретрес лађе, немачка су офппцри до8волили лађи да отпутује. Посада >Кидири“ на пуетила је дађу и сумарен ју ;е гранатама потопио. Активвост енглеске авијатике на Балкану Лондон, 21. нов. Пре неколијсо дана једна ескадрила вероплапа енглеске фло те, летећи над б«гарском обалом. бомбардовала је једну неприја тељску хцЈропланску базу у Јерезацу, проузрокујући веливе штете. Докобсс је таЕође бомбардо"Зан од наших аероплана. Два нашн аероплана напала с> један воз са трупвма код Порве. Машинопођа је био рањен и воз је продужво великом •брзином своје путовање без њега У буду^е ке се сви огласи примати у уредништву.

Ситуација Румуније — Коментари енглеске штампе Лондон, 21. новеибра. Лондонска штампа коментарише и даље са поуздањем ситуацију у Румунији. »Вестминстер Газета“ пише : ♦ Важно је, да је се румунске војска повукла без озбпљних губи така и што је непрпјатељу онемогућено да запленн велике количине жита. Надамо се с разлогом да ће се ова два преимућства одржати. Сваким даном смањују се постено шансе неприја тељеве на успех. Не.ма разлога никаквој узнемирености. Чак и кад би румунска кампања дала неаријатељу добар резултат, он не би нимало поправио свој тсжак п°ложај. Такввм успехом само бп скратио свој фронт али му остаје опет и сувише про стран и тежак фронт. Осим тога румунска кампања принудила је Немачку па знатан губитак људи

у моменту њене исцрпености. Неспокојство је у Немачкој по расло, уместо да се смвњи". »Дејли Кроникл« пише : „Једина је зажна ствар ситуације, да су се главне румунске снаге ослободиле са свом својом арти љеријом и да ће се зауставити у једном моменту, на згоднијем положају. Циљ рата је уништава ње непријатељских снага. Осгали успеси су без важностп А то немачки генералштаб није могао постићи у Румунији. Једини немачки уснех је просто скраћивање фронта за од прилике двеста миља.“ »Дејли Њус енд Лидер« ппше: „Русија је већ г.очела покрет велике снаге. Ако напор руски дуж Буковине и фронта Молдавије кма за резултат прекид одбранбене вепријатељске линије и ако напредовање Руса ка мађарској равници отпочне, саобраћајне везе Макензенове војске биће тако озбгљно угрожене, да ће њен положај на свима тачкама постати крптичан*.

ДНЕВН Е 8ЕСТИ

Чланак г. Рајса. У данашњем броју, на уводном месгу доносимо чланак г. Рајса, професора лозанског универзитета, који се бави од извесног времена у Солуну. Г. Рајс је позват као наш ве лики пријатељ. Чланак има за тему положај Србије у свету и написан је нарочито за „Велику Србију." Ситуација у Атини. Пред саие догађаје у Атпни писао је »Дејли Телеграф*: „Нико не може спорити, да су Савезници доказали највеће стрпљење. Месецима онп су живели усред озбиљних интрига. Надало се стално, да ће краљ прихватити политику народа. Дошао је момент крајње одлуке. И краљ Константин може себп честитати, ако његова мрачна игра остане без по следица". Глад у Дубровнику Загребачке Новине објављују следећи допис из Дубровника: „Власти у Дубровнику биле су принуђене да ограниче дневну порцију хлеба на 200 грама на човека, пошто је велика оскуии ца у брашву и постоји опасност да се једнога дана остане сасвим без хлеба. Отпочело је се у дубровачком

котору са продавањем реквирираног маслиновог уља по веома високу пену, осам пута већу но у нормалнв.м приликама. • Беда у Карлавцу. Услед велике оскудице у бра шну и хлебу, општвнске власти у Карловцу (Хрватска) одредиле су као дневни оброк по 200 грама хлеба или 280 грама брашна од особе. Хлеб или брашно прамаће се са нарочптим картама. Без карата нико неће моћи да добије свој оброк. Карте за шећер подељене су грађанству, али шећера нигде нема. Према «Ново стима“, Карловац се налази у велнкој беди. Ш1>епан Грђнћ осуђен Народни посланик у босанско херцеговачком сабору Шћепан Грђић, осуђен је ових дана од сарајевског суда на четрнаест месеци затвора, пооштрена свакодневним тешким радом. Какву је кривипу честити Грђвћ учинво, најбоље утврђује то, што се суд ослонио на неку измишљену изјаву д ра Њежића, адвоката, који се сада налази као заробљеник у Руснји; гу изјаву демантовала је у „Боснвше Пост" у госпођа Њежићка са писмОм у коме тврди да њен муж није такву изјаву

учпнио, нити је могао учинитн, јер да је оног дана, кад му се приппсује да је изјаву учинио, није ни био у Сарајеву, већ у Бања-Луцн. Госпођа Њежићка језаборави ла, да су аустриски судови на хнљаде Срба осудили, ни криве ни дужне, не само на робију, него и на вешала. Бћима је требало да осуде и честитог Грђића и они су га и — осудили. КонФиекације имања. Окружни суд у Трсту донео је пресуду, којом се конфискују имања: Марина Баричића из Сланог, -Пвана Тучвћа из Селаца, Душана Чоко из Книна, Фрање Кнежеввћа из Биљана, Стјепана Бјеловучоћа из Јањине и Ђорђа Каменароввћа из Ерцегновога. Сви су, како се види, из Далмације. Они су под сумљОм да су пребегли непријатељу. Изгубљен. Између Солуна и Водене изгубљен је један енглески хаврсак (ранац) са марком IV. Б. Јоћпбоп 1л К. А. М. С. 50 драхми награде добиће онај, који га доне се у уредништво *В. Србије.*

Г. Мирослав Николић резер. арт. поручник умољава се да пошаље своју адресу Сави Хурашиновићу типографу, на уредништво »В. Србије» јер му је неопходна потребна. — Г. г. Љубоиир Јовановић ■ Александар М. Жжвковшћ, порезаип*, да јаве своје тачне адресе Делегату Мивистра Фанансија — Солун, да би им се учинило нзвесно саонштење. Врој 3502 и 3505. — Риста Стојановић, књижар из Скопља, тражи свога онна, Владу Р. Стојановића, архитекту—војиика. Моли сваког, ко бн ма шта о њену знао да га извести цреко уредништва овог лиета, ва чену унапред захваљује. — Умољава се резер. нор. г. Лазар Сладековвћ са Крфа, да се јав* каа. Ристи Јанчићу, бр. поште 16, и остављеаи внанет код брата ну Миленка пошаље г. Добросаву Дииитријевићу, ионоп. дувана 999. 2 3 П 0 Ш Т А За Србију

Објава. У среду 23. т. м у 9'30 час. пре подне пред хотелом »Крагујевац> изложиће Ген. Консулат у Солуну, продаји путем лицитације покретност — одело и остало, покојног Лазара Пгња товића, из Књажевца, који је јуна месеца ове године преминуо овде у Солуну. Саопштења — Радомкр В. Михајловић монополски чиновнвк из Радовншта, да се јави писмом Обраду Кукмановжћу УП. рез. болница Бр. 5.

— Мнодраг Стефановић, суд. чиновник са братом Мијајлом и: звештава свога оца Двмитрија | Стефановића абаџију у Јагодинк ’ (Левачка чаршија) да су здрави. ; — Васа Тодоровић јавља ДоI брили, жени Војислава Стефановића, да је њен муж Воја у Тунису у болнпци и да је сада до| бро. Ја, Лука и Милић здравк смо и живи. — Сава Ђорђевић јавља Дмитру Ђорђевићу, Скржути, ужички, да је с братом Ђорђем, Обреном и Милојком здраво. — Душан С. ГХоповпћ пол. писар из Скопља, јавља сестри Косари П. Живковићевој у Крушевцу, да је са Николом здраво

Сјајна српска победа — Српски званштн извештај Солун, 21. новембра. После крвавих борби које су безпрекидно трајале више дана в ноћа у пркос рђавом времену великим теренским тешкоћама и очајном непријатељском отпору, наше су трупе, сјајним нападом отели 20 новембра читаву сарију јако утврђених бугарских положаја у пределу северно од Груништа в Будимирца Потучени Бугари разбегли су се ка северу, пошто су оставили масу лешева на бојном пољу. Наши трофеји овога су дана многобројни: пет пољсквх топова, пет кара, више митраљеза, много муниције и другог ратног материјала, као и мкого заробљеника чија број још није познат. Према овоме целокунан број топова заплењених одсрпских трупа пење се на 79,

Србе одбрани и лепом речју о храбриТурпи и Арнаути много су га се бојалв. Кад би чули да је Вук у њвховој блазвни бвли су мањи од маковог зрна. Ни праватне, ни зганичне турске власти, нису смеле ни помислити да крену потере за њиме. Дванајеет година он је дању и ноћу крстарио по врде тима Старе Србије ■ Маћедонв је, а 1912 године када је отпочед* наша војна са Турцима, Вук је био први свуда и на сваком меету. Из борбе у борбу аз ватре у ватру. Јунак коме равна нема!!! КаД је видео овоју аемљу ■ <5раћу оодобођену, није зажадио да умре .. Још да жавиш Ввла проговара Брат на брата мучки ћ’ ударити,II то два пут Србе мученичеП

Голгота те страховита чека А зм њоме силно васкрсење Целог Српства — правде и поштења ! И тада ћеш Вуче родита се.... У 1913. год. у борбаиа са Бугарима, Вук је чуда чинио а за време овог рата са Аустријанцвма и по други пут с Татарима, његово јунаштво превазишло је и легендарне јунаке. Сто пута је Вук погинуо и понова оживео !! У фебруару ове године прочитах у једном листу да је погинуо. Плаках али не верОвах,јер ми нешто говораше да ћу га жи■ог впдети. Пре трн месеца нађох се с њиме пред Олимпусом. Сусрет вам беше братски ! 3*р си жив? — уавпквух.

КаО што видиш — одговори ми смешкајући се. А новине?!? Пишу људи... Како је на положају, — упи тах га. Никако — одговори ми. Једва чекамо да пођемо. Досадно је чекати. Ови дани потсећају ме на дане из 1912. године. И сада чујемуздах наше поробљене земље, само ово је уздах страшнији, очајнији !!! А кад пре извесног времена наши кренуше напред и Вук сав сретан крену наггред са својом дружином.... ....Ко то лупа на градској капвји? Пира Татар а пушку притеже. Србив! — хита дому и отњишту своме Да те казни хуљо вздајице, Што му мучки сву земљу пороби!! КаУав Субин Срба внше нема, Само име што му још постојв,

Отвор врата мучка убојипо, Мртвац с’ дига коске му шкргућу! Зар не чујеш зар га не познајеш?!? ... И огеорч се силна и крвава борба. Пада јунак ко јунака Крв се потоцима просу, а леш до леша ствараше степене, преко којих се Србин попе на највећу висуну и својом снажвом рУком дохвати и отвори врата Велике Србије. И ту на самом прагу Велике Србије, паде и ти Велики јуначе Добри Војвне, родио си се. Пао сн да би се диго на нај вишем месту. Умро си до би довека живеоП Твоје ново рођење, одјекнуће широм целог света. Са сузним очима хиљадама српских душа, већ те гледају где седиш међ

својим друговима: Обилићем, Марком, Рајићем Синђелићем и осталим и причаш им о величанственој костурној капија Велаке Србије. Слава иека ти је мој мили друже. 19. новембра 1916’ г. Солун. Тића Р Мијатовић. Апотека и дрогерија ЦЕНТРАЛ ИОАК КУЊ0 Уд. Векиведоо број 84. Ведики хепо апотекарских аргикала. Све врсте фотографскмх артикада. Охднчво раввијање ндсча » 24 часа. Мрачва комора ва распохоау аматера. 8—15