Велика Србија

БРОЈ 244.

В Е Л И К А С Р Б И Ј А

СТРАНА 3.

ДНЕВНЕ ВЕСТИ — -

За лорсдиив мобилиеаних Грка. Њ. Краљ. Височанство Наследнвк Престола Александар, изволео је послати Свој прилог Овбору за првређквање биоскопске представе у корист сиромашних порозица мобилисаних фчких војника. 3 име и,нхово Одбор сматра за своју дужкост да Високом Дародавцу изјави своју најдубљу захвалност на ирилогу. Извештај Обаввштајног сдељења 6р. 4. Сутра, у недељу, изаћи ће Н(‘тврпш број извештпјп Обавеиипијног одељент. као бесплатан додатак уз лист »ВеликаСрбвја. * У овоме взвештају изнети су извештаји из Србије, као и имена оних, чији су извештаји послати за Србију. Скрећемо пажљу на овај дода так, који се има уз овај број »Велике Србије« бесплатно давати, с тога нека га сваки тражи. Грчиа краљкца и политика. Према вестима вз Атине, краљвца се Софвја озбиљно бави политиком. Редовно сваког јутра она ради са генералом Дусма нисом. Приметили су краљнцу последњих дана, када је ишла код генерала Дусманиса, да је носила нека документа. Српско ечглесли нонцарат. Данас у 7 сати увече приређује се српско-енглески концерат у Бешчинару на коме ће суделовати поред г. Мијатовића, познатог певачз, и други српски и енглески певачи- Концерат ће се држати у шатору Ј. М. С. А- одмах лево од уласка у шаториште. Српски официрн који би хтели прасуствоватн ово« концерту добкће седишта.

родом из Скопља. Он је припадао оној групи људи јунака ко ји су са великим самопожртвовањем водили своје војнике у ватру, који су се хватали гушу са крволоцима српског народа. Не бојећи се смрти, он је хтео да буде први у борби и да први као осветник дође у своје Скоиље и ослободи своје миле и драге која горко подносе тежак јарам туђина. Али га је издајнички ме так, на самом улазу у нашу ми лу домовину, у великој борби где су Бугари поражени, смртно погодио, Слава му. Читуља. У француској болници број 2 после дужег боловања преминуо је 8. ов м. у 10 ч. увече Јован Р. Вуксановић учитељ београд ски, обвез. чинов. реда. Сахрањен је јуче у 9 часова пре нод не у во јничком гробљу. у Зејтин лику. Бог да му душу прости! Објава. Раднвци и раденице сриске избеглице могу добити посао око израђввања грудггака. За састављање, за пуњење, за штеповање, пришивање гајтана и дугмета, Обратати се у Ерерину фабрику или канцеларију Бреће М. Алкзлаја иза грчке Народие Банке до филијале Атинске Банке. Парастог. Божа Ст. Павловић, рез. арт. капетан, са браћом Драгољубом и Бориславом даваће 11. т. м. после служ.бе божије у овд. цркви Св. Саве четрдесетодневни парастос своме брату пок. Војаславу Павловићу пеш пуковнику а комантанту Н. пеш. пука. О овоме извештавају своје, и пок. Воје пријатеље другове и познанике

Поауштања грчкв «Емброс“ пише да ни Грчка ни Споразум не желе рат. Грч ка је вољна да попуств у свима пптањима под условом да се не компромитује њена неутралност. То ће се постићиако преотане неповсрење споразума преиа Грчкој. још јвдна жртва. У последњим борбама против непријатеља пао је на прагу наше миле отацбине активни п поручник Михаило Д. Јовановаћ,

Нова књига Изашла ја из штампе и пуштена у распродају књижица ,.('а српског фронта. Из мојих беложака“. Од Ђ. Лазаревића. Ц<на је књази 50 пара. Продавци добијају уобичајени проценат. С поруцбаном се треба обратити Николи Л. Бркићу, новинару, 5 г редмиштво «Велпке Србије“, Солун. Књижицу најтоплије препоручујемо читалачкој публици.

Позив. Позивају се г. г. редовни, почасни и чланови утемељачи Српског Пољопрввредног Друштва, који се налазе Овде у Солуву или у околани Солуна, да се јазе лич но или картом Љуби Р. Јовано ввћу економу и народном посланаку у канцеларији Срп. Трговачког Друштва, ради извесног договора и саопштсња. Тражи се. За угледног сампа елегангна засебна соба са добрим намештајем и електри^ш.чЈосветљењсм, а по могућству и купатилом на лепшем месту вароши, иарочито у центру. Обратити се с понудама редак цији »Велике Србије« улица Ко ломбо 33. Гостионица »Београд.« Ђира К. Васић тртов. беотрадски и Васа Златаревић гостионичар, отворили су овде у Солуну ресторацију I реда »-Београд* улвца Никис број 35, морско пристаниппе на кеју солунскомМи од своје стране ирепоручујемо наше Београђане српској публици да посећују ову српску ресторацају где се спремају вскључиво српска јела чиста и укусна ио српском начану. Момак за рздакцију. Овој редакцвја потребан је један дечко за сиољну службу. Плата добра. Јавати се редаКцији ПОСЛЕДЊЕ ВЕСТИ Са нашег фронта — Српскн аваничан извештај Солун, 10. децембра 9. децембра слаба артиљервјска ватра. Промена нема. Жртве варваретва Цврих, 10 новембра. „Пестер Лојд“ доноси да је, од уласка Румуније у рат. убибијено 2000 људи, жена и деце у Букурешту од цепелина. Нв»1ачке ујдурме Лондон, 10. децембра „Ексшанж Телеграф* јавља да немачки канцелар Бет.чаа Холвег има намеру да тајно саопшти Енглеској услове о миру. Леополд Цимерман, не.чачки банкар у Њујсрку предвиђа у листу да ће се мир закључити после три месеца. Он је изложио своје мишљење према поверљввом

саопштењу из БерланаТако исго немачки иосланик у Вашингтону Бернсдорф телеграфисао је «Тајмсу» да би Немачка пристала на један реферевдум у Елзас Лорену и неби тражила велике уступке у колонијама. Као у Белгвји Петроград 10 нов. Јављају из Јаша да су Нсмци дигли у Букурешту контрибуцију од ето милиона франака. Аусријеки цабинет Цирих, 10 дец. Из Беча јављају да је Сггицмилер, коме је нови цар поверио састав кабанета, одустао од те мисије после многобројних преговора са политичким странкама. Цар сс је обратио грофу Сла ми Мартиницу', бввшем министру у Керберовом кабинету. Овај је предузео кораке. Енглеека победа Лондон, 10. дец. Енглеске трупе заузеле су у Мисиру варош Ел-Ариш. Вллзонова н та Вашвнгтон, 10. дец. I Јредседник Сједињених Држава Вилзон упутио је ноту свима зараФ.сним силама тражеЕи од њих да дефинишу своје услове мира, њихове циљеве у садашњем рату. Он не прсдлаже мир нити нуди своје посредовање. Он иетиче да нота није инспирисана немачким предлозима о миру. Амбасадор С ј ед и ње них Д р жа в а у Л о ндону предао је веЕ ноту британској влади у којој сс при крају вели: Он само предлаже да се сондира земљиште да би неутрални и зараћени могли знати колико је близу капија мира за којим човечанство већ одавно чезне са јаким очекивањем. Из Сбавештвјног Одељења У „Обаветтајном Одељењу« имају писма ова лица: Елеоиора Дим. Димвтријевић, Драгослав Стевановић полиц. писар, Алекса, Мвлорад и Новак Рогаћи из Владимираца (једну

картуђ. Мојсе Азео (од Султане М. Леви), Живко Барловац, Веља Поиовић к Веља Вујић поштари, Драгиша Јојаћ полиц. писар, Велимир Поповић поштар, Драгвша Поповић полиц- писар, Витомир Казвчировић полиц. чвновнак, Душан Милвћеваћ полвц писар.

САОПШТЕЊА — Рањенику Марку ЈЧупићу, енглеска болница бр. 38, соба бр. 5, Мвкра, да му се јави брат Лазар, као и сваки ко о њему што зна. Рањенику Влајку Стаменковићу, енгл. болница бр. 38, соба бр. 3, да се јавв шургк Аранћел Стакковаћ, фотограф, молн да му јави о њему ко шта зна. — Мклутвну Николпћу, пошта бр. 801, да се јави брат Радмвло. — Мвлутину А. Поповвћу, пошта бр. 84 да се јави породица Милоша Поповића, спештеника из Петровчића (Среи). — Лззару Лазаревкћу, енгл. генерална болница бр. 41, да се јави брат р<грут Радомир. — Милан К Алексић, наредник, јавља својој.браћи Андреји, Урошу и Милввоју и страпуПетру да се н лази у енгл- болници бр. 41 Самлис о 2. — Г-ђа Љубица Ник. Алексића, полиц. писард, да се јава канцеларији Владиних Делегата ради пријема новца и пис.ча од мужа. — Величка Ђаковића, учитеља тражи жена Јелена КрстсзвићЂаковић, учитељица. да јој се јава на адресу Восорпапо Согве која је болесна-

За Србкју

— Милан Јовансвић, наредник из Забрежја извештава мајку Смаљку и жену Дарипку да је жвв и здрав. Тика је са мномМоли да се јави на потту бр. 315. —• Милан Пантелић, столар из Ваљева иавештава своју жену Вукссаву да је жив и здрав. Моли да му се јави ва бр- поште 315. Пеш- мајор Младен Марић, пошта 315, извештава супругу Даринку са децом — Пожаревац да је здраво; новац три пута послао, одговор о пријему пије добио, тражи да Даринка одговорн о здрављу Д е це, и, пријему новца, на горњу адресу.

Епископ се псвукао ка Солуну, и тек кад се нашао на енглеским положајима осетио се изван опасности. ,Први утисци — говори епис коп — изазвали су у мени највеае одушевљење према Енглезимд. Са задовољствОм саи посматрао аихове пажљиве и осетљиве односе према ту 1»ој религији. Верска трпељивост је знак ви соке просвећености и културе. На фронту на који сам изашао стајали су муслиманскв пукови кз Пндије. Енглеске војне власти у најближој позадвни подигле су за њпх две бетонске моглеје. Доаније сам био на Корзици, где су Енглези и Французи подизали читав низ школа за мале српске бегунсе. II тамо је једна од првих брига наших Савезника бида да за децу нађу српског вероу-

читеља и да за њих подигну пра вославну цркву. То сам всто доцније посматрао и у Лондону и у Оксфорду.« И ето, последуге одвсејеВар нава је у Петрограду! У јесењој суморности са нејасном, магло витом светлошћу, која се увла чи кроз прозоре стана епископа у Лаври, она лачи на неочекиваног госта са истока, егзотичног. живих боја; е гледећи у њега и нехотице се човек преноси тамо ка витким квпарисима поред е пископових прозора; и место ча ја на сголу видим турску каву у сићушнвм шољицама и ружкно слатко, које му се послужује са хладном изворском водом! Епископ Варнава је ту, и оати заједно са Србијом, али храбро в са надом гледа у будућност. »Треба радити- Не може се грешно скрштених руку седети.

Ја сам нешто урадао за српску идеју у Москви и Петрограду. Али је мој главни рад пут у Америку, где- живи више од пола милиона Срба и Хрвага, исељеника Аустро-Угарске. То су бољи и жилавији елементи аустроугарског Словенства. Ти су људи увек били трун у оку аустриј ској владв, која их је кињпла и приморавала на исељавање. Ки њила их је из два разлога: прво, да буде мање немврних и ватре них српских гпава које уносе неред, и друго, да на њихове земље сасвим мирно насели Мађаре. На месец-два дана пре рата, којл је Аустрија била предвидела, она је послала у Америку своје агенте, да би примамила Србо Хрвате да се врате, обећавајући им сва могућа блага у завичају. Намера је очевидна: треба имати што ввше војника- Али

је агитадија задоцнела, и Срби су осталв у Амереци, Сада, кад смо ми уочи Велаке Србије, велике по територији али без интелигевције, која је делом побијена, делом труне у аустријсквм тамнецама и казаматима, наша американска браћа, с њиховом културом, сбразовањем, економ ском, вндустрвјском и финансијском предузимљивошћу, билн би веома и веома жељена, не у >за вачају« у сте ама, већ у својој правој Отацбини. Првнх година и целих децени ја ми ћемо оскудевати у чинов ницима, адмвнистраторима, адвокатима, лекарича и инжвњерима Ја верујем да ћемо се економски брзо поправити, али у људима, у људима ће бити велика несташица. И, ето, цвљ је мога пута привући прекоокеанске Србе ка Бапкан, да и они узму учешћа у

стварању Велпке Србаје.“ Додирнули смо издајничку у лоту Бугарске. «Н>јно оиредељење против Русије, на ирви поглед тако нечувено, ни мало ме није зачудило! — проговори епископ Варнава. — Сећам се свога ђаковања овде у Петрограду. У Академији сам имао неколико другова Бугара русквх штипендиста. Господе, како су они још тада грдвли све што је руско и с каквом су мржњом говорили о Русији, која их је ослободвла и чијиа су се хлебом насушнвм и духовним хранили! Био сам млађи, осетљивији и мезе је дубоко поражавала таква окоре ла груба небла годарност.Резултат бу^арске мричње је очевидан. Одсусгво благодарности својствено је подлим и ниским ириродама. Близо је близо суд Божји рад издајницима, који су умрљала себе злочинима, као што су зверска и дввљачка свиреиства кзвршена у Добруџи над руским јунацима !*